понедељак, 17. август 2020.

LOVECRAFT COUNTRY (2020, TV, ep. 1)

  

**(*)
3-

            Pogledao sam 1. epizodu ove mnogočekane serije, a po prvim reakcijama, i mnogohvaljene: svi moji američki FB frendovi iz krugova izdavača, pisaca, kritičara, filmadžija itd. šikljaju hvalospevima na sve strane; pa, evo i nekih mojih (suzdržanijih) zapažanja i impresija.
            Pre svega, nisam čitao roman po kome je ovo rađeno (imate ga i na srpskom, ko želi), prosto nije me dovoljno zanimala postavka, ali na ovu 1. epizodu bacih oko više zato što se, kao, dotiče HPL-a, pa time i mene, negoli što sam imao jaka očekivanja. Ukratko, ja ovime nisam impresioniran, ali široke narodne mase verovatno će biti zadovoljnije.
            Glavna tema priče je rasizam u Americi. Tačnije, težak položaj crnaca u Americi sredinom 20. veka. Za početnike. Ono, 101. Pojednostavljeno. For dummies. RACISM IS BAD, MKAY? BLACK LIVES MATTER, MKAY?
            Ovo je pisanje s tezom, pa ekranizovano, s istom agendom: da se pokaže kako Lavkraft i ostali rasisti nisu bili u pravu, jer i crnci su ipak ljudi, vole, pate, dišu, čitaju SF i horor, slušaju ploče i sviraju rok (odnosno, ovde, džez, bluz, itsl). Agenda u osnovi nije pogrešna, naravno da su i crnci ljudi, i da su Ameri bili (i ostali) teška rasistička stoka koja se svinjski odnosila prema potomcima robova koje su sami dovukli iz Afrike, a svinjski su ostali čak i nakon što su, oficijelno, na papiru, te robove „oslobodili“.
            Ono što je sporno, za mene, ovde, in concreto, jeste napadno fejk dramatizovanje te agende: ovo prosto vrišti od (belačke – jer autor romana je belac) potrebe da se dodvori crncima, da im se ulizuje prikazujući ih u najsvetlijim (sic) bojama, kao toliko liberalne, i talentovane, i emancipovane i gudi-tu-šuz likove – dok su njihovi protivnici, beli rasisti, na nivou grotesknih karikatura – da taj deo priče meni deluje kao veća fantastika nego posle, kad krenu čudovišta i pipci. Prećeraše, brate, s fantazijom!  
Glavni lik, crnac, Atikus, veteran korejskog rata, guta pulpu, sve živo, Džon Karter s Marsa i ostalo, pa u toj gomili, eto, i Lavkrafta. Svestan je da je ovaj imao rasističke nazore, ali mu to ne smeta previše. Dapače, tatko mu je čitao čuvenu pesmicu „On the Creation of Niggers“ i terao ga da je nauči napamet pre nego što nastavi s čitanjem Lavkrafta, što je ovaj i učinio, bez većih problema.
            ===Uzgred, da vas Dr Ghoul pouči, kad već ova serija neće: ta HPL-ova pesmica napisana je kad je on imao oko 20 godina, i nikad i nigde nije bila objavljena. Ta mladalačka žvrljotina iz njegovih privatnih papira iskopana je i javnosti prezentovana tek sredinom 1970-ih, 20 godina nakon dešavanja u ovoj seriji. Prema tome, niko živ, pa ni ovi hororoljubivi crnci sredinom 1950-tih, kad se ovo dešava, nikako nisu mogli za nju znati a još manje je napamet učiti. Ali unutar ove agende taj falsifikat je „dopustiv“ jer je ta pesmica suviše zgodan malj za lupanje po HPL-u, suviše je trigeroidna a da se ne (zlo)upotrebi za trigger-happy woke pozere (woke: The act of being very pretentious about how much you care about a social issue) ===
            Njegov ujak, crnac, putuje po Americi, odseda po hotelima, motelima i dajnerima, i onda piše i sam objavljuje (samizdat!) vodiče za crnce. Kao, u Donjoj Pavijanoguziji će vam kelnerica pljunuti u kajganu, ali će ista stići za 10 minuta; u Malom Mokrom Džeksonu će u vas pucati nakon zalaska sunca; u Vajttreš Džankšnovici je kafa nedovoljno crna a hleb je previše beo. Itsl. I od toga ovaj, kao, živi.
            Ujakova malena ćerčica (crnkinjica, ako moram crtati) amaterski crta stripove (o crnoj intergalaktičkoj heroini), ali njeno kadriranje pa i crteže očito je radio neki profi baja iz ove HBO produkcije, jer je daleko čak i iznad nivoa stripova koji su objavljivani 1950-ih.

            Usput se dvojici muža u potrazi za tatkom našega Atikusa prišljamči i „stara prijateljica“ potonjeg, jedna mlada zgodna crnkinja u supertesnim vrućim crvenim pantalonicama (da li je ijedna žena tada, u to vreme, a naročito crna, smela ovako izazovno da se oblači i na ulicu da izlazi a da je smesta ne preliju katranom i perjem?). Ona je, naravno, slobodna, seksualno emancipovana (vidi pod vruće pantalonice) omoćena mlada žena koja vidi i zna bolje i više od muškaraca, vozi kola ludački dobro, bolje nego muški, a kad joj ujka kaže: „Damnit, girl, you're gonna crash us,“ ona mu, usred jurnjave, podvikne: „My name's not "girl." It's Letitia fucking Lewis!“
            Ako vam ovakvi likovi i situacije, ovakve woke projekcije 21. veka na likove i ponašanje od pre 60-ak godina ne smetaju, odnosno ako ih uopšte i ne opažate jer ste previše površni gutač palpa i/ili ste ideološki zaslepljeni woke fantazijama, dakle ako na ovakvu repliku ne kolutate očima i ne jaučete, nego kažete: „To, curo omoćena, emancipovana i liberalizovana, tako mu reci! Nagari!!!“ onda je ovo prava serija za vas.
            Što se mene tiče, ovo mi previše smrdi na plod griže savesti liberalnih Amera zbog genocidne, robovlasničke i rasističke prošlosti njihove nacije: i ponavljam, ta griža je itekako čvrsto utemeljna, opravdana i meni intelektualno pojmljiva. Ali, ja nisam Amer, ja to breme na sebi nemam, ne delim ni njihovu krivicu ni potrebu da se ovakvim falsifikatima i karikaturama „perem“ i dokazujem svoju „pravovernost“, političku korektnost i šta ti sve ne. Ukratko, meni, sa strane, ovo je bičevanje mrtvih konja, pored ostalog i zbog smeštanja u 1950-te. Nešto hrabrije bilo bi da je ova priča bila smeštena u rasističku Ameriku današnjice.
            Treš mi je to sve i dok karikature od redneka jure ove crnce kamionetom da ih pobiju jer su im došli u gradić i seli u dajner da jedu, treš mi je i kad ih zaustavi lokalni rednek šerif da ih kinji („Imate 10 minuta do zalaska sunca, i tačno toliko dok vas sve ne obesim o prvo drvo ako ste mi tad još u kauntiju!“), ali još veći treš postaje kad se tu pojave nekakva čuda koja bi možda trebalo da budu gulovi, ali imaju znatno mišićaviju konstituciju, te grozdove očiju na glavama po kojima više nalikuju šogotima. A onda ti „šoggulovi“ krenu da kolju (too little, too late, u ovoj epizodi), ali, začudo, grickaju samo belo meso...
            Kuda sve to vodi – meh, lično me vrlo slabo zanima, nisam uvučen u ovo dovoljno, ali nateraću se da ispratim još koju epizodu u nadi da će naredne biti svarljivije, manje karikirane, manje fejk. Plus, ne mogu odoleti da pogledam sve što se iole dotiče Lavkrafta a rađeno je sa pristojnim budžetom, mada se i ovde već prećeralo sa CGI-jem.
            Za sada, javlja mi se da je jedan od problema ovog projekta i taj što u njemu pulp podriva politiku, a politika guši pipke – ili, nacrtano, politička agenda, ionako uprošćena, karikirana, dodatno je oneozbiljena i trivijalizovana ubacivanjem tih čudovišta, a s druge strane, dramosranje je previše prominentno ovde, i pokušaji plasiranja nekakvih aktuelnih poruka, a da bi bilo efektno to malo horora koji videsmo ovde (petparačka akcija, ništa atmosfera, sugestija, jeza, nego sve WHAM BAM KRAAAAK GRROAAARRR!).
            Dakle, ako me pitate ima li ovde Lavkrafta u nekom ozbiljnom smislu, odgovor je jasan: ne, nema. Samo u tragovima, trivijalizovano, svedeno na B-monster movie. Pre svega ovo nije serija o kosmičkoj nego o ovozemaljskoj stravi, vrlo je tematski lokalna (Amerika) i ograničena (rasizam). To malo fantastičnog, natprirodnog horora što vidimo oličeno je u čudovištima, koja su prikazana konvencionalno i akciono, dakle u duhu Weird Tales pulp proze koje se Lavkraft gnušao i koju, u svojim pričama, nije primenjivao.
            S jedne strane, ne sviđa mi se što je Lavkraftovo ime (zlo)upotrebljeno za nešto što s njim ima vrlo malo (sumnjive) veze; s druge, ako će ova visokoprofilna serija naterati masu i rulju koja do sad to nije činila da krene da kupuje i traži Lavkrafta, i ako će to dovesti do veće popularnosti tog imena kad neko idući put treba da dreši kesu za neku seriju ili film „po Lavkraftu“, onda OK, podržavam.
            P.S. Poslednja scena ove epizode nasmejala me je sugestijom lavkraftovskog tvista, naime da će glavni lik, crni Atikus, na svoj užas i grozu, možda uskoro otkriti da u sebi nosi belačku krv!

18 коментара:

  1. Nasi bi mogli da urade rimejk Njegoseva Zemlja , o avanturama grupe urbanih bosnjaka iz Novog Pazara po cetnickoj sumadiji , od
    kojih jedan obozava Vladikinu poeziju bez obzira na istragu poturica . Vrhunski horror chex sa
    zagarantovanim regionalnim uspjehom.

    ОдговориИзбриши
  2. Očekivao sam nižu ocenu s obzirom da se radi o još jednoj hajci na Lavkrafta čije ime je ovde bukvalno sinonim za rasizam (lovecraft country = rasist country). Pored toga, sumnjam da tu postoji bilo kakav filmski kvalitet pa da bude vredno ignorisanja ovakvog blaćenja imena jednog velikog pisca koji je očigledno bio više nego samo rasista.

    Beskarjno su mi jadni ljudi ove "cancel" kulture koji evidentno ne znaju ni za kakvu drugu kulturu pa se pripojili na tu. Ništa što bi se njima dopalo (a lovecraft country će svaki od njih obožavati) ne može da valja. Štaviše, upravo će ti debili sprečiti scenario koji si pretpostavio o rastu interesovanja za Lavkrafta, jer je njihova agenda da se Lavkraftove knjige izbace iz popularne kulture, a ovo je serija za njih.

    U najgorem slučaju, Lavkraftove knjige će u Americi moći da se nađu samo u nekim opskurnim knjižarama, a možda ni tamo. Ovde više nije pitanje da li je ovaj film dobar ili ne, već koliko Ameri mogu da unište bilo šta što valja.

    Samim tim ovo smeće od serije ne zaslužuje ništa više od najgore osude i nikako ne treba biti optimističan povodom nekog kontra-efekta i slučajne popularizacije Lavkraftovih dela. Ameri svakako malo čitaju, a još će manje uzeti dela nekog ko se upravo postavlja kao sinonim za rasizam. Ipak se tu radi o najdebilnijoj naciji na svetu, zemlji apsurda, Americi.

    ОдговориИзбриши
  3. hajka je prejaka reč, videćemo još da li je to. meni više deluje da je autor šizofren/zbunjen, isto kao njegov gl. junak, po pitanju hpl-a i palpa. takođe, interesovanje i ljubav za hpla je ipak prevelika u svetu pa i u usa a da bi je neka serija poljuljala, tim pre što on ovde nije lik, serija nije ni o njemu ni po njemu, čak ni pesmicu nisu citirali nego samo pomenuli, ko zna znaće, a ne znam ni da li će 1 od 100 gledalaca uzeti da progugla i vidi o čemu se radi... ukratko, ovo je, za sada, palp serija koja si umišlja da ima nešto strašno pametno na pameti, a ta pamet je sumnjiva. no, pošto je palp rađen sa solidnim budžetom, to sve može da prođe za razonodu...

    ОдговориИзбриши
  4. Pre svega ovo nije serija o kosmičkoj nego o ovozemaljskoj stravi, vrlo je tematski lokalna (Amerika) i ograničena (rasizam).... Evo sad sam gledao, i ne znam zasto OPET PIZDIS, bas je odlicno, i to BAS zato sto je tako pulpy.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. ma to ti se samo prividelo, kao i obično kad te uvate te tvoje projekcije. nigde ja ne pizdim, a kamoli pak da, daleko bilo, PIZDIM. čak mi mnogi zameraju što nedovoljno pizdim, jer njima je ovo GOVNO SRANJE BLASFEMIJA UŽAS KATASTROFA PAKAO SMAK SVETA a ja mu dao tri minus pa kako sam samo mogao itd. znači jedni ("dejan") sanjaju da PIZDIM, drugi ("kowalsky") kukaju što ne pizdim, a niko ne čita šta pišem :(

      Избриши
    2. Za sada, javlja mi se da je jedan od problema ovog projekta i taj što u njemu pulp podriva politiku, a politika guši pipke – ili, nacrtano, politička agenda, ionako uprošćena, karikirana, dodatno je oneozbiljena i trivijalizovana ubacivanjem tih čudovišta, -- ja sam upravo suprotno, imao utisak da je teza ovde da americka politika nikad nije ni bila nista drugo do PALP, i to mi se najvise svidelo. ustanovljeno je to, vec, uvodnim snom od glavnog junaka, koji ce izvesno u ''realnosti'' postati to sto je sanjao. ti si ovde ekspert za lavkrafta pa ces bolje znati, ali meni se cini da je njegova KVINTESENCIJA upravo ta misao: ''ljudsko'' i ''neljudsko'' zlo poticu iz jednog istog ravnodusnog kosmosa. ostaje da se vidi, da li je ovu odlicnu postavku, doveo do novih platoa, i da li je sve to i na kom nivou, strava i uzas. Ne bi valjalo da se serija pretvori u jos jednog - kako se zvao onaj tarantinov pajtos - roberta rodrigeza.

      Избриши
    3. Mitoman ja mislim da ova serije NIJE post-moderna u onom smislu iz devedesetih; cilj njenog palp-pastisa nije da uspostavi ironijsku distancu prema temi.

      Избриши
  5. Čudi me da jednu tako očigledno postmodernu postavku pokušavaš da analiziraš u realističkom ključu.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. to što se ovde koriste određeni USLOVNO rečeno 'postmoderni' postupci ===koje je, uzgred, još sam LAVKRAFT KORISTIO!=== nikako ne znači da ovo nije, u suštini, konvencionalna naracija suštinski realistička a ne postmodernistička, niti znači da je promašeno moje bavljenje agendom kojoj ta i takva naracija služi. ako misliš drugačije, obrazloži.

      Избриши
    2. Pa hoću da kažem da je 45 godina nakon što se u Letu za Kanadu Išmaela Rida polovinom devetnaestog veka od robovlasništva bežalo avionom, a Ejb Linkoln telefonirao, možda bespredmetno razgovarati o tome šta je neka žena mogla da obuče pedesetih, koliko je neko mogao biti obrazovan, da li se moglo živeti od pisanja vodiča (sada svi bar znaju za zelenu knjigu zahvaljujui onom glupom whitespaining filmu)ili da li se mogla napamet znati pesmica koja u to vreme nije bila otkrivena. Jasno je da ovi likovi nisu likovi iz pedesetih, već savremeni likovi u pseudoistorijskom kontekstu. I naravno da postoji agenda,a ovde je to između ostalog i zauzimanje afroameričkog prostora u (horor) žanru, izvan token nigger stereotipa. Čak je vrlo upitno da li se ovo može shvatiti kao belačko dodvoravanje crncima" jer je autorka serije Misha Green, bez obzira ko je autor literarnog predloška. Svakako da ovo što sam pogledao ima i svojih mana, ali mislim da nedostatak realizma i političnost nisu među njima.

      Избриши
  6. Jasno je da ovi likovi nisu likovi iz pedesetih, već savremeni likovi u pseudoistorijskom kontekstu. -- ALI, poenta nije da se relativizuje ''grand naracija'' sto je bila glavna poenta inicijalnog post-modernizma sa kojim smo mi odrasli, te da se ponudi nekakva subverzivna distanca, nego da se pokaze, da je vascela istorija ODUVEK bila simulacija, ili palp, i da se od nje nije MOGUCE distancirati. To je veoma razlicit ishod. Domatjin uvek u svojim ruminacijama podrazumeva postojanje ''konkretne i fizicke'' realnosti, kao da nismo u medjuvremenu prosli i kroz post-modernizam, i kroz kvantnu fiziku. A tu poziciju namrgodjenog i nadobudnog istoricara, on je u stvari naucio od Lavkrafta. Ali ova serija pokazuje, takodje, da je Lavkraft nesvesno i nehoticno bio ispred svog vremena, u naslucivanju sadasnjeg sveta, i zato ona ima potencijal, da restaurira njegov ugled, poljuljan politicki korektnim proseravanjem o rasizmu.

    ОдговориИзбриши
  7. Ne volim da ostavljam komentare ovakvog tipa ali, po mom misljenju Lavkraft se prevrce u grobu.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. ta tvrdnja je prilično besmislena, jer jedini koji bi zbog ove serije trebalo da se vrti u grobu jeste met raf, a taj kolko znam čak i još nije u grobu.

      Избриши
    2. Serija je smeće, odgledao 2 epizode. Ne vredi trošiti vreme.

      Избриши
    3. Prevrtanje u grobu,kako to zvuci nenamjerno hororski.

      Избриши
  8. na polovini 3. epizode zaključio sam da ovo mučenje ne vredi dalje otezati: ovde prekidam i nemam nameru dalje da gubim vreme s ovim sranjem.

    ОдговориИзбриши
  9. Jesi li dao šansu Raised by Wolves? Lovecraft Country sam, isto tako, napustio nakon druge epizode.

    - btw, mogu se odnedavno pronaći Howling Village (Takashi Shimizu), Day of Destruction i korejski Deliver Us from Evil.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. počeo sam, nije mi se dopalo, ali zaspao sam pre kraja 1. epizode (ne krivicom serije), pa ću pokušati opet, mada... vrlo mi je to uninvolving, a sve sam manje strpljiv prema stvarima koje me odmah ne uvuku. hvala na ostalim dojavama, proveriću.

      Избриши