уторак, 27. јануар 2015.

POETIKA HORORA za nagradu "Nikola Milošević"


"Poetika horora" Dejana Ognjanovića (Orfelin izdavaštvo, Novi Sad) ušla je u najuži izbor za nagradu "Nikola Milošević", priznanje Radio Beograda 2 za najbolje delo objavljeno tokom prethodne godine u oblasti teorije književnosti i umetnosti, estetike i filozofije.
Danas se donosi odluka o dobitniku ove nagrade, pa zato ne propustite

   JAVNO ŽIRIRANjE ZA NAGRADU "NIKOLA MILOŠEVIĆ"   
Žiri u sastavu Milo Lompar (predsednik), Simo Elaković i Slobodan Grubačić razgovaraće o knjigama iz užeg izbora i izabrati dobitnika na javnoj sednici, koju će iz svog studija, u utorak, 27. januara, od 13.00 sati, prenositi osnivač nagrade, Radio Beograd 2.
U uži izbor za nagradu "Nikola Milošević" ušle su tri knjige: Pripovedač i priča Jasmine Ahmetagić (Institut za srpsku kulturu, Priština-Leposavić), Platonova filozofska mitologija Irine Deretić (Zavod za udžbenike, Beograd) i Poetika horora Dejana Ognjanovića (Orfelin izdavaštvo, Novi Sad). Ova dela izdvojena su kao najbolja iz prošlogodišnje teorijske produkcije, koju čini 36 kandidovanih knjiga iz oblasti za koje se nagrada dodeljuje: filozofije, estetike i teorije književnosti i umetnosti.
            Biće to trinaesti put da se dodeljuje priznanje sa imenom istaknutog srpskog teoretičara, profesora, akademika i nenadmašnog besednika Nikole Miloševića. Moderator je Sanja Milić.

            Sve što treba da uradite danas u 13h jeste da odete na sajt Radio Beograda (klikni OVDE) i da tamo kliknete u gornjem desnom uglu gde piše Radio 2/3 uživo / MP3 – i, naravno, da navijate za PoetikU horora!


UPDATE:

Nagrada "Nikola Milošević" je otišla knjizi Pripovedač i priča Jasmine Ahmetagić (Institut za srpsku kulturu, Priština-Leposavić).
Što reče Goran Skrobonja na Fejsbuku, "em si mlad, em nisi žena, em nisi iz Leposavića."
U ovoj konkurenciji bio sam unapred osuđen na neuspeh iz nekoliko razloga:
1. jedino muško, uz dve dame moralo je da bude "džentlmen" i prepusti nagradu nekoj od njih;
2. najmlađi – pa stoga, "ima vremena, doći će s nekom još boljom knjigom";
3. prvi put u natjecanju za ovu nagradu – za razliku od dve, kako rekoše, "dame", koje su se ranije već natjecale u samom vrhu;
i poslednje, ali nimalo najmanje bitno, nego zapravo presudno:
4. HOROR. Zato što HOROR, jbg. Osim toga, HOROR. 

Uostalom, poslušajte audio zapis pa prosudite sami da li je na delu diskriminacija po osnovi pola i starosti, ili nešto treće. Čućete ponešto o Aristotelu (katarza!), o navodnoj obrnutoj naraciji (od kraja ka početku?!) kod Poa, o demonskim ženama i seksu (što je bio lajtmotiv njihove priče o sve tri knjige), čućete zamerku da u POETICI, navodno, nema dovoljno komparativistike (koješta!) i da se navodno ne pominje Mario Prac i njegova Agonija romantizma (pominje se!)...
Žiriranje je potrajalo oko 90 minuta. Ko je to želeo da sluša, čuo je. Ko nije, okačiću ovde samo poslednjih pola sata, u kojima se nešto malo govori o temama kojih se moja knjiga manje-više dotiče (mada ponajmanje o samoj knjizi i onome što je sebi uzela za zadatak da uradi). Dakle, audio fajl u trajanju od 38 minuta, veličine oko 34 MB, namerno je malo "grubo isečen" tako da u prva tri njegova minuta možete čuti završni deo rasprave o prethodnoj knjizi, a priča, nominalno o POETICI HORORA, počinje od trećeg minuta ovog fajla. Skinite ga OVDE.
  

11 коментара:

  1. Zaista šteta! Nažalost, uključio sam se tek u nekoliko zadnjih minuta, pa nisam čuo čitavu argumentaciju vezanu za sve tri knjige - posebno bi me zanimao Lomparov komentar ''Poetike horora''! Blago sam bio zatečen onim zašećerenim šlagvortom prvog člana prilikom ocenjivanja - argumentima mladosti i džentlmenstva na prvom mestu, na šta mu je Lompar suptilno ''skresao''!

    ОдговориИзбриши
  2. Kao što sam i pretpostavio, član žirija koji je ''potpuno omašio'' je izneo većinu gore pobrojanih razloga - Elaković. Ne samo da je ponajmanje govorio o samoj studiji, nauštrb prepričavanja ''Hamleta'' i Poove ''Filozofije kompozicije'', nego se, štaviše, na jednom mestu ograđuje sa ''možda nisam pažljivo pročitao'', a čak pogrešno izgovara autorovo prezime. Takođe, ne znam odakle potreba za pričom o Hamletu i lejdi Magbet, u delu u kojem se s(a)vesno i dosledno diferencira horor kao žanr, od dela u kojima se, najprostije rečeno, ovaj javlja parcijalno, tj. u suprotnosti sa njihovom ''estetskom namerom''.
    Elem, Grubačić je, s druge strane, delimično u pravu: Prac se zaista ne pominje na kraju ''Poetike horora'' niti u odeljku ''Indeks imena'' niti u ''Bibliografiji''. Ovde, međutim, moram da se ogradim, budući da knjigu nisam iščitao u celosti, pa ne znam da li se Prac navodi unutar studije, a da pukom greškom nije naveden na kraju u pomenutim odeljcima. Po meni, komparativistička ''manjka'' definitivno ne stoji, jer tih ukazanja ima (Lompar je naveo jedno od njih, a postoje smernice i prema azijskim i našim delima), dok su minuciozniji uporedni osvrti prenebregnuti upravo samom temom studije.
    Lomparevo izlaganje mi je prihvatljivo i najsmislenije.

    ОдговориИзбриши
  3. oktopuse, sve si tačno dijagnosticirao. tako je to sa ljudima kojima je e. a. PO poslednji (i jedini) pisac horora od kojeg su ponešto, možda, čitali. nego, strogo formalno gledano, NEOZBILJNO je da se argumentacija žirija zasniva na njihovoj viziji toga šta knjiga o ISTORIJSKOJ POETICI HORORA treba da bude (npr. da se bavi fatalnim ženama, crnom erotikom, sadizmom /mada, toga ima!/, šekspirom, crnjanskim, rusima…), umesto da govore o onome što ona sebi postavlja za cilj, i da li je uspešna u tome. znači, to projektovanje sopstvenog nepoznavanje materije, i zapušivanje te rupe nekim niđe veze stvarima iz mejnstrima (ledi magbet, liebestod, hamlet, kukuta kao horor, sado-mazo bog te mazo itd).
    sve sam mogao da očekujem, ali da će izgovor da im bude to što ne navodim marija praca - čija mi je AGONIJA ROMANTIZMA jedna od najdražih i najuticajnijih knjiga u životu - ali, FUCK, ona je poprilično ZASTARELA i neadekvatna tome čime se ja u knjizi bavim! ali šta reći kad je tom nesrećniku ta knjiga očito bila JEDINA koje je umeo da se seti a da bar izdaleka ima neke veze s hororom (mada, i to vrlo tangencijalno). istine radi, praca pominjem samo u jednoj FUSNOTI – zato što mi njegov pristup nije bio ni od kakve koristi za moje teze.
    ipak, da me ne shvatite pogrešno - drago mi je što je nagrada otišla na kosovo. tamo će i pare (tri mesečne plate!) i prestiž i laptop značiti mnogo više.

    ОдговориИзбриши
  4. audio fajl žiriranja POETIKE HORORA možete skinuti OVDE.

    ОдговориИзбриши
  5. Елаковић - била је то нека салата од речи, слика, полузавршених реченица, слободних асоцијација попут реаговања на Роршахове мрље. Ништа нисам разумео. А ни он. Јер није био сигуран да (пажљиво) прочитао.

    Грубачић - мало јасније, али ипак магловито, некакве љубави је спомињао, патолошке љубави, садизам и замерио што нема компарације са хорором ван енглеског говорном подручја, ако сам га добро разумео.

    Ломпар је био најконкретнији, мада се види да је хорор ван његовог хоризонта занимања и познавања, осим Поа. Он је и најбоље оценио студију, стављајући је на друго место приликом гласања.

    После конфузних излагања сва тројица су истакла да је књига сјајна.

    Могли су мало конкретније о књизи која врло јасно, једноставно, а мудро и прецизно објашњава шта је хорор, слутим на начин који би био веома занимљив, па и оригиналан и у оквиру студија хорора у Америци и Енглеској, где се о њему већ дуго и пуно пише.

    Углавном, овај пионирски рад у нас се наметнуо, пробио у најјужи избор и по први пут створио јасну свест о постојању хорора као жанра (до сада се он појављивао код критичара/теоретичара само као део књижевности фантастике и нико га није омеђио, нити показао како се родио, растао, сазрео и дао вредна дела која се, уместо искључиво на некаквим специјализованим листама, могу уврстити у избор најбоље прозе уопште.

    ОдговориИзбриши
  6. Nagrada ne ide na Kosovo već u Zemun gde Jasmina Ahmetagić živi od svog rođenja, a radi u Institutu koji se nalazi u Leposaviću. Svi osim direktora te institucije žive izvan Kosova. Dakle rade kao spoljni saradnici. Jasmina Ahmetagić je zasluženo dobila nagradu ne zato što je žena i ne zato što je već bila u konkurenciji za ovo priznanje već zato što je to zaslužila, njeno delo je ubedljivo najbolje.

    ОдговориИзбриши
  7. sad mi je još više žao što nagrada nije otišla na kosovo. što se tiče toga "ne zato što je žena i ne zato što je već bila u konkurenciji za ovo priznanje" - to nisu moje reči nego reči žirija.

    ОдговориИзбриши
  8. a to da li je "njeno delo ubedljivo najbolje", pa ko će to objektivnije da pokaže i dokaže nego njen suprug, g. Dragomir Uzelac?! UBEDLJIVO, nego šta! :)

    ОдговориИзбриши
  9. Nagrada je otišla potpuno zasluženo u prave ruke. To gde te ruke žive i rade je ponajmanje važno. Nisam Jasminin suprug, ona kada bi ovo čula verujem da bi se grohotom nasmejla. Animozitet i averzija članova žirija prema hororu kao žanru su neosporni, kao i Mila Lompara prema knjizi Jasmine Ahmetagić o kojoj je pričao sve najgore. Profesor Lompar je inače doktorirao kod oca Irine Deretić za čiju knjigu je glasao.

    ОдговориИзбриши
  10. Sad je još jasnije koliko je kompletna situacija bila trula od samog početka, zaista nevjerovatno.
    I ovaj Uzelac je isto tako biased samo sto toga nije ni svjestan.

    ОдговориИзбриши
  11. Plagijator u žiriju (tekst Sretena Petrovića objavljen u jučerašnjoj Politici o Grubačiću)

    http://www.politika.rs/scc/clanak/372885/Pogledi/Plagijator-u-ziriju

    ОдговориИзбриши