недеља, 31. мај 2015.

Književna fantastika 2015


            Kad pre prođe godina dana? Još nisam stigao da do kraja pročitam prošlogodišnji, pionirski, inauguralni broj almanaha širokougaono nazvanog Književna fantastika, a evo već i drugog broja, još većeg, i lepšeg i bogatijeg vrednim sadržajima! I to ne kažem samo zato što ovog puta sadrži čak tri Ghoul-related priloga: jednu moju priču, jedan moj esej, i jedan prikaz moje knjige (Poetika horora).
            Evo, ukratko, kratke najave sadržaja o kojima nešto konkretnije znam, a onda prepuštam reč uredniku ovog izdanja, Dragoljubu Draži Igrošancu.
Moja priča "Inkubacija" govori o jednom hramu-lečilištu u čiji bazen "svete vode" dolaze stotine bogalja, bolesnika i drugih kljakavih, leproznih i gukavih ne bi li se, u Noći Presvete Device, izlečili... Više i detaljnije i slikovitije o njoj uskoro, u zasebnom postu.
Moj esej PRIČA O DUHOVIMA: ROBERT AJKMAN bavi se prozom jednog od dvojice najboljih pisaca horora u drugoj polovini XX veka (drugi je, naravno, Ligoti). O Ajkmanu sam već ranije pisao i ovde na blogu, a obrađivao sam ga i u Poetici horora, iz koje potiče ovaj odlomak.
Prikaz Poetike horora iz pera (tj. kompjutera) Ivana Velisavljevića je opširan i sadržajan osvrt, praktično najozbiljniji koji je moja studija do sada dobila, a verovatno i koji će dobiti, što imajući u vidu autora nikoga ko zna znanje ne treba da čudi.
Priču Marka Piševa DIVLJA KOST bio sam u prilici da pročitam u rukopisu, i mogu s radošću da potpišem da se radi o sjajnoj, odličnoj priči poetsko-elegično-melanholičnog horora koja se urezuje u dušu i ne zaboravlja.
Što se tiče ostatka sadržaja ovog almanaha, evo šta o njemu kaže drug urednik, spiritus-movens i sve ostalo – Draža.

Kao plod saradnje sajta za promociju fantastične književnosti “Art-Anima” i izdavačke kuće “Čarobna knjiga” u četvrtak 28. maja iz štampe izlazi novi broj almanaha “Književna fantastika”.
Ova godišnja publikacija nudi uvid u aktuelnu domaću i svetsku produkciju književnih ostvarenja pisanih u ključu fantastike. Dva najvažnija segmenta almanaha posvećena su domaćoj kratkoj priči i teorijskim radovima.
Prozni deo donosi čak devetnaest kratkih priča kako najpoznatijih domaćih žanrovskih autora, tako i nekih od najpoznatijih glavnotokovskih pisaca koji u svom stvaralačkom postupku često koriste fantastičke elemente.
Tako, pored perjanica savremene žanrovske proze Gorana Skrobonje, Bobana Kneževića, Uroša Petrovića, Adrijana Sarajlije, Borisa Nada, Darka Tuševljakovića, Pavla Zelića, Marka Piševa i Dejana Ognjanovića, u novom izdanju almanaha možete čitati i dela Svetislava Basare, Davida Albaharija, Laure Barne, Ivana Tokina.
Urednički dvojac Dragoljub Igrošanac i Mladen Milosavljević, za ovu priliku odlučio se i da na jedan nesvakidašnji način pokuša da privuče pažnju šireg čitalaštva objavljujući kratke priče fantastike čiji su autori poznati glumci, muzičari i voditelji, pa će tako budući čitaoci biti u prilici da se prepuste izmaštanim literarnim svetovima Zorana Kesića, Dušice Žegarac, Marka Šelića – Marčela, Ace Seltika, Ivane Mihić i Dušana Nedeljkovića.
Ništa manje zanimljiv deo alamnaha, posvećen je esejistici. Ovaj segment otvara rad “Srpska fantastika od srednjeg veka do postmoderne” Save Damjanova u kome je obuhvaćen pregled domaće fantastike praktično od njenih izvorišta u srednjem veku, pa sve do 90-ih godina XX veka. Sledi pogovor američkog izdanja Živkovićevog romana “Pisac u najam” iz pera profesora Majkla Morisona, esej “Priča o duhovima: Robert Ajkman” Dejana Ognjanovića i tekst Zorana Živkovića o motivu lavirinta u naučnoj fantastici.
“Raspoređivanje budućnosti: ‘Periferal’ Vilijema Gibsona” Mladena Jakovljevića govori o novom svetskom hit-romanu utemeljivača sajberpanka. A kroz osvrt na društveno uređenje i poredak unutar izmišljenog grada-države Novi Krobuzon, Miloš Jocić predstavlja roman “Stanica Perdido”, britanskog pisca Čajne Mjevila. Esejistički deo zaokružuje Mladen Stajić, tekstom “Kauzalni odnos popularnosti romana ‘Pesma leda i vatre’ i serije ‘Igra prestola'”.
Almanah donosi i opširne intervjue sa Bobanom Kneževićem i Goranom Skrobonjom, piscima, urednicima i izdavačima koji su, uz Zorana Živkovića, najzaslužniji za popularizaciju ove vrste književnosti u Srbiji tokom poslednje tri decenije.
Odeljak “Osvrti” beleži neke od najvažnijih trenutaka na svetskoj i domaćoj sceni, koji su se dogodili u poslednjih 12 meseci: dodela Nacionalne književne nagrade Ursuli Legvin i govor koji je tom prilikom održala slavna književnica; pola veka od nastanka serijala “Dina” Frenka Herberta; smrt velikog Terija Pračeta; i nedavno predstavljanje srpske savremene fantastike na Univerzitetu Kent.
U rubrici posvećenoj poeziji, Ilija Bakić predstavlja stvaralaštvo Miroljuba Todorovića, začetnika avangardnog signalističkog pokreta. A u delu posvećenom sprezi književne fantastike i devete umetnosti, donosimo članak Aleksandra Nešića “Strip i fantastika”.
Na kraju, u sekciji “Prikazi”, pokušali smo da predstavimo neka od najznačajnijih dela koja su na srpskom jeziku objavljena tokom prethodnih godinu dana: “Nedovršeni posao” Tomasa Ligotija, “Lavirint smrti” Filipa K. Dika, “Govornik za mrtve” Orsona Skota Karda, “Srca, ruke i glasovi” Ijana Mekdonalda, “Svračje noge” Kurta Vonegata, “Poetika horora” Dejana Ognjanovića, kao i “Kapije Anubisa” roman Tima Pauersa čije je objavljivanje na srpskom jeziku 2011. godine proteklo nedopustivo neprimetno.
“Književna fantastika” će se u prodaji naći već od petka 29. maja, putem veb-sajta “Čarobne knjige” i knjižare “Čarobna šuma”, a od naredne nedelje biće dostupna i u svim bolje snabdevenim knjižarama. Publikacija sadrži 294 strane, a redovna knjižarska cena, bez popusta, biće 899 dinara.
Prva promocija almanaha biće upriličena u utorak 02. juna (18h), u okviru Festivala fantastične književnosti “Art-Anima” koji se održava u knjižari “Plato” (Knez Mihailova 48).


SADRŽAJ:

REČ UREDNIKA

PROZA
Goran Skrobonja – HRID
Adrijan Sarajlija - SVETI AJDEN I DOBRI LJUDI
Darko Tuševljaković – SEBASTIJAN
Laura Barna - DEPEŠA IZ RIMA
David Albahari - PLAVA LOPTA
Svetislav Basara - NA PRAGU NOVOG DOBA
Pavle Zelić - STARAC I PRŠUTA
Boban Knežević - OTPORNA NA VATRU
Boris Nad - SEDAM KULA SATANE
Uroš Petrović – MEĐUSTANICA
Marko Pišev - DIVLJA KOST
Dejan Ognjanović – INKUBACIJA
Aleksandar Petrović (aka Aca Seltik) – IZABRANI
Dušica Žegarac – SUSRET
Ivana Mihić - NESTALO VREME
Zoran Kesić - HIPNO SALON
Ivan Tokin – MAIA
Dušan Nedeljković - SAMIT NA URANU
Marko Šelić Marčelo – PAD

OGLEDI
Sava Damjanov - SRPSKA FANTASTIKA OD SREDNJEG VEKA DO POSTMODERNE
Majkl Morison - PISAC, MAČAK i PETORO KORESPONDENATA IZ PAKLA
Dejan Ognjanović - PRIČA O DUHOVIMA: ROBERT AJKMAN
Zoran Živković - MOTIV LAVIRINTA U NAUČNOJ FANTASTICI
Mladen Jakovljević - RASPOREĐIVANJE BUDUĆNOSTI: PERIFERAL VILIJAMA GIBSONA
Miloš Jocić - ANATOMIJA NOVOG KROBUZONA: PARLAMENT I JAZBINE
Mladen Stajić - KAUZALNI ODNOS POPULARNOSTI ROMANA 'PESMA LEDA I VATRE' I SERIJE 'IGRA PRESTOLA'

INTERVJU
Razgovor sa Bobanom Kneževićem
Razgovor sa Goranom Skrobonjom

OSVRTI
Irena Dajić - URSULA LEGVIN - DOBITNICA NACIONALNE KNJIŽEVNE NAGRADE
Ilija Bakić - POLA VEKA DINE FRENKA HERBERTA
SRPSKA FANTASTIKA PREDSTAVLJENA BRITANSKIM ANTROPOLOZIMA
IN MEMORIAM - Teri Pračet

POEZIJA
Ilija Bakić - SRPSKA NAUČNOFANTASTIČNA POEZIJA - MIROLJUB TODOROVIĆ

STRIP
Aleksandar Nešić - STRIP I FANTASTIKA

PRIKAZI
Đorđe Bajić - NEDOVRŠENI POSAO - TOMAS LIGOTI
Ilija Bakić - LAVIRINT SMRTI - FILIP K. DIK
Irena Dajić - GOVORNIK ZA MRTVE - ORSON SKOT KARD
Ilija Bakić - KAPIJE ANUBISA - TIM PAUERS
Ilija Bakić - SRCA, RUKE i GLASOVI - IJAN MEKDONALD
Ilija Bakić - SVRAČJE NOGE - KURT VONEGAT
Ivan Velisavljević - POETIKA HORORA - DEJAN OGNJANOVIĆ


AUTORI

1 коментар:

  1. Sadržaj je kvalitetan, to je neosporno. Takođe je neosporno da se svaki sadržaj, svakog žanrovskog magazina, festivala, događaja - svodi na sledeći krug: Boban, Skrobonja, Živković, Zelić, Tropin, Ognjanović, Boban, Skrobonja, Ognjanović, Zelić, Ursula, Dik, Bakić, Barna, Tropin.

    Volela bih da nekada pročitam nešto novo. Novu misao, novi pravac, nešto hrabro, prkosno, bezobrazno čak. Nešto kao što je bilo feminističko čitanje Poove priče (by Milena Ilić), na primer. Nešto što izlazi iz okvira teorijskog mejnstrima i poželjnog i prihvaćenog načina i stila pisanja i skreće sa proverenih puteva, koji su drugi utabali mnogo, mnogo, mnogo, pre nas.

    D.

    ОдговориИзбриши