izabrana dela

izabrana dela

четвртак, 08. фебруар 2018.

ZLATNA SERIJA ponovo sija!



           
            Od četvrtka 08. februara 2018. na kioscima i u striparnicama širom Srbije „Veseli četvrtak“ vaskrsava ediciju „Zlatna serija“. To je povod za nešto od flešbeka i prisećanja, pre nego što kažem koju o „ZS za 21. vek“.

Pre svega: kad se kaže „strip“ – meni su i dan-danas prva asocijacija stripovi iz edicija „Zlatna serija“ & „Lunov Magnus Strip“. Evo zašto.

1) Stripovi (ZS & LMS) su krivi što sam naučio da čitam mnogo pre polaska u I razred osnovne škole.
Da, zvuči kao kliše ali u mom slučaju je doslovna istina: zaista sam naučio da čitam uz Dnevnikove stripove. Sam od sebe. Niko me nije terao, pa ni naročito podsticao. Ti stripovi su se vrzmali oko mene zahvaljujući starijem bratu od tetke – on je bio VIII razred onda kada sam ja pošao u I – i ja sam neosetno, ne znam ni sam kako, naučio da čitam uz njih.


2) Stripovi su krivi što je moje primarno pismo bilo i ostalo latinica, što na njemu i pišem, i potpisujem se, i... razmišljam.
Jeste, ćiriličari – pucajte u novosadski Dnevnik! Oni su krivi što se nisam zadojio ćirilicom... Potonje pismo mi je uvek bilo i ostalo sekundarno. Naravno, kad čitam, sasvim mi je svejedno koje je pismo u pitanju, često nisam ni svestan koje je, ali što se tiče pisanja – moja ćirilica je ostala na zakržljalom, osnovnoškolskom nivou, iz Bukvara, jer je nisam praktikovao nikad i nigde izvan obaveznih školskih sastava i pisanih zadataka.

3) Stripovi su jačali moj karakter – ne samo kroz gajenje moralnih načela i navođenje na ispravno poimanje Dobra i Zla, nego i na nešto konkretniji način.
Naime, roditelji su mi uglavnom branili čitanje stripova – ili barem dok traje školska godina. Iako sam bio odličan đak i, govorilo se, bistro i marljivo dete, oni su iz nekog razloga bili ubeđeni da će čitanje stripova loše da se odrazi na moje ocene. To je bio bulšit: jedino što je ikada uticalo na moje malo slabije ocene bilo je urođeno nezanimanje za neke stvari: npr. za matematiku, ili za tzv. „poznavanje društva“. Još pamtim kad sam ja, inače petičar, naređao niz od nekoliko dvojki iz predmeta „poznavanje društva“ u IV razredu zato jer me je snažno bolelo pače za to kako je organizovana skupština opštine, sa koliko odbornika, s kojim podsekcijama i jebem li ga kojim (pod)organima tadašnjeg samoupravnog socijalističkog sistema...
Nebitno. Branili su mi čitanje stripova, pa sam to morao da radim krišom. Skrivao sam stripove, a kad bi mi ih pronašli, ili bi ih sklonili od mene, ili bi ih, u par histeričnih navrata, pocepali preda mnom. Ovo drugo je na mene moglo, još tada, i zauvek, da ima samo jedan učinak: buđenje inata. Konkretno, pocepanu epizodu stripa ja bih opet kupio – i ne samo to, nego i pokazao majci. „Znaš onaj strip što si mi pocepala prošle nedelje? Evo, kupio sam ga opet.“ To je vaspitno-popravno delovalo na nju, pa je prestala s time. (Iz serijala Ghoul se saginjati neće: Junior Years)

4) Stripovi su bili važan deo mog tadašnjeg identiteta.
Bio sam zagriženi stripadžija. Većina rodbine, komšija i vršnjaka iz moje blizine stripove je čitala i bacala, odnosno nehajno ostavljala negde po strani, pozajmljivala bez reda i pažnje. Ja sam ih fanatično čuvao i pazio.
Dobro, nikad nisam bio kolekcionar u patološkom smislu koji danas hara ovim prostorima – pored ostalog i zato što sam oduvek bio probirač a ne svaštar. Budući da me nisu zanimali svi ti Tim i Dastiji, Karabine Slimovi, pa čak ni Teksovi i Ken Parkeri, a kamoli Džudasi i šta ti ja znam, naravno da nisam imao ambiciju da ih posedujem SVE. Bilo mi je dovoljno da sakupim sve Zagore i Kitove, eventualno Blekove, pa ako baš mora, ajde i Komandanta Marka, a kapetan Miki može da se pridruži onim gornjim kaubojima (mada, njega sam, u nedostatku boljih, još i čitao).
Bio sam geek mnogo pre nego što sam i znao za tu reč.
Stripovi su bili prvi objekat mog fanatizma, pre nego što sam se snažnije (tj. potpuno) okrenuo hororu.
Recimo: ja, koji nikada nisam skupljao sličice sa fudbalerima kao svi moji vršnjaci, popunio sam i Dnevniku poslao album sa sličicama VELIKI BLEK, i kao nagradu dobio belu majicu sa Blekom koju sam nosio sve dok i poslednji tragovi Crnog na njoj nisu izbledeli. (Kasnije, kad je izašao album ZAGOR već sam bio mator za to, pa sam njega preskočio...)

5) For better or worse, ta su izdanja bila moja prva ulaznica u svet stripa, pa i više od toga.
Bili su jeftini i masovno dostupni: trafike su bile zakrčene njima kad sam odrastao. Kada sam pošao u I razred, 1980. godine, ZS & LMS su koštali 12 dinara ali su na trafikama mogli lako da se nađu i skorašnji brojevi po ceni od 10 dinara.
To je bila takva mas-produkcija da su ostali stripovi bili zagušeni, skrajnuti. Istina, bio sam ja tada svestan da postoje nekakva Stripoteka i Yu strip i Spunk i šta sve ne, ali ovi su bili nešto skuplji, ređe su izlazili, manje ih je bilo, a sadržaj im je bio za nešto zrelije čitaoce nego što sam ja u tim pre-teen godinama bio.
ZS & LMS su bili savršena početna stanica na putu ka zrelijim i slojevitijim i umetničkijim strip sadržajima. Sa svojim prilično simplicističkim storijama, prijemčivim herojima i jasnim podelama na dobre i loše momke, te sa preglednim crtežom koji služi samo za ilustrovanje priče, takve kakva jeste, a ne za umetničarenje ili ekspresije ličnih vizija, ti stripovi su mi usadili osnovnu azbuku ne samo stripa kao medija nego i osnove svakog vizuelnog pripovedanja (zajedno sa filmovima, koje sam takođe pasionirano gutao još otkad znam za sebe).

6) Stripovi ZS & LMS su podgrevali i održavali moju iskonsku žeđ za hororom koju, u to vreme, kad bejah klinac ja (rane 1980-te), niko drugi nije podsticao.
O ovome sam već pisao u pogovoru knjige 27 Biblioteke ZAGOR „Veselog četvrtka“. Epizoda Oluja nad Haitijem, koja vrvi od vudua i zombija, poslužila je kao povod da za ovu knjigu napišem poduži esej „ZAGOR: HOROR PRIČA“, sa podnaslovom: „Elementi horora u klasičnim Zagorovim avanturama.
To je moj osvrt na to šta je i kako rađeno sa horor motivima u klasičnim epizodama koje pamtim iz detinjstva i rane mladosti – kada je Zagor bio moj prvi konzistentni i razrađeni portal ka svetu horora, pa time i daleko najomiljeniji strip junak (sve do tinejdžerskih godina, kada sam otkrio Astera Blistoka u Stripoteci, a kasnije i do Dilana Doga, čim je počeo da izlazi).
Nešto malo sam načeo tu temu i ovde na blogu, u osvrtu na legendarnu Zagorovu epizodu Teror šeste planete, pa kliknite da vidite ili se podsetite.

            7) Stripovi su ostavili snažan pečat i na moju kreativnost.
            Nisam bio samo konzument. Nisu mi služili samo za ubijanje vremena.
Pričanje u slikama me je oduvek intrigiralo, a budući da sam rastao u provinciji, a ne u Beogradu, pa još u porodici osrednjih primanja, znao sam da nema ništa od ambicija da eventualno postanem reditelj, iako su se još moje samotne dečje igre, sa raznim figuricama, zvale „snimanje filmova“ (da, kad bi me neko stariji pitao šta radim, odgovorio bih: „Snimam film“). Zbog toga sam, dugo vremena, u ranoj mladosti, imao ambiciju da postanem crtač stripova, i amaterski se bavio time u nekim sveskama.
Ti moji prvi stripovi bili su besramno oponašanje stripova Zlatne serije, a pre svega Zagora kao daleko najomiljenijeg mi junaka tada. Prvi strip sam napisao i nacrtao, običnom olovkom, na nekih 50-ak strana ako se dobro sećam (avaj, nije sačuvan!) i zvao se Noći punog meseca. Korica je bila obojena flomasterima.
Predstavljao je moj rimejk i reimaginaciju vampirske avanture s baronom Rakošijem iz serijala Noć užasa, Zagor protiv barona, Noć demona i Raskrinkani vampir (to je „Veseli četvrtak“ četvrt veka kasnije reprintovao u jednoj svesci kao Povratak vampira).
U mojoj verziji bilo je manje kauboja (koji me nikad nisu zanimali: Tekse, izvini), tačnije, nije ih bilo uopšte, ali je bilo znatno više horora, uključujući i mnogo krvavije scene. Zagor je bio čedan u pogledu splatera, tj. nije ga tamo ni bilo, ali je zato u mom stripu krv slobodno šikljala a glave se odsecale bez pardona...
Moj drugi strip zvao se Kuća lutaka i tu već nisam oponašao nijedan konkretan strip, mada sam sigurno kraduckao iz raznih. Slabije se sećam ovog stripa, osim da se radilo o nizu ubistava u jednoj kući, i da je verovatno najdirektnije bio inspirisan mojim gledanjem filma Dementia 13, koji je prikazan sredinom 1980-ih na TVBG (jedne srede uveče, oko 20h), ali sa tragovima starog Muzeja voštanih figura, kojeg takođe pamtim iz jednog nedeljnog popodneva (!) tog vremena.
Ni ovo remek-delo naivne umetnosti nisam sačuvao. Ako vas baš kopka, oba ova unikata zamenio sam s jednim drugarom koji ih je snažno želeo, a u zamenu sam dobio neke knjige i stripove koji su mi mnogo više bili potrebni.


I sad, kad vratim film, shvatam da, kako sam rastao tako se i sve oko mene kvarilo.
Kiosci koji su u mom detinjstvu bili zatrpani (pre svega Dnevnikovim) stripovima, u poznom tinejdžerskom dobu postali su zatrpani pornografijom u tolikoj meri da su podsećali na seks šopove. Početkom 1990-ih raskrečene vagine i krvavo-nabrekli penisi prčili su se iza stakala tamo gde su donedavno bili Zagor i Blek, a paralelno sa njima dizale su se i cevi topova. Vrag je odneo šalu i doba nevinosti, a sa njim i stripove. Ali, pisao sam već o tome naširoko u mom prvom romanu, NAŽIVO (2003)...
Prepoznajte ovog mladog NAŽIVO fana i osvojite letovanje za dvoje na Palma de Majorci!


Vetrovi rata odneli su u crnu rupu „Zlatnu seriju“ & „Lunov Magnus Strip“ već na samom početku krvavih 1990-ih... a danas, kad već imamo dubioznu privilegiju da posmatramo „povratak devedesetih“, evo nam i „Zlatne serije“ ponovo, kako bismo imali upotpunjen ugođaj! Kad već našim sudbinama još uvek gospodare Slobin potrčko, Šešeljev potrčko i Baba-Julin psiho-potrčko, možda je pravi čas da nam se vrate Zagor i Teks u zlatnoserijskom pakovanju – jer kako izgleda, veća je šansa da ONI stanu zavrat pošasti onih Zlih Manijaka nego bilo ko ili bilo šta drugo ovde.

Za kraj, par pojašnjenja i opservacija oko ovog ZS vaskrsenja.
1) Ovo neće biti reprinti starih epizoda – nego sasvim nove, neobjavljivane do sada. Bar će u početku biti tako, ali...

2) Neće se strogo slediti junaci nekadašnje ZS, nego će biti i nekih novih – uključujući i Dilana Doga (koji jeste krenuo kao „specijalno izdanje ZS-a“ pre – gulp – 30 godina). Koje epizode Dilana, pitate se sada vi? Pa, one nove, iz paralelnog serijala, sa penzionisanim Blokom u provinciji i sa Dilanom koji mu pripomaže.

3) Cena! Da, ovo izdanje će na kiocima koštati 350 din. To je znatno skuplje nego u moje vreme. Kada bejah mlađan striper ja, komad „Zlatne serije“ nije koštao više od prosečne užine – recimo, tri pogačice ili četvrt bureka – što bi bio ekvivalent današnjih oko 120 din.

Zašto je, onda, ovo izdanje triput skuplje? Eh, pa zato što živimo u triput gorim vremenima, u triput manjoj zemlji sa triput manje potencijalnih čitalaca nego u pokojnoj velikoj SFRJ, sa triput gorim mladim generacijama, itd.
ALI! Ovo izdanje će imati bolje korice, povez, a naročito znatno bolji papir i štampu nego Dnevnikova ZS. Plus, imaće 130 strana, sa bar dva stripa unutra. Plus, sadržaće savremenije i bolje stripove.

Mada, to sa brojem strana i količinom epizoda će varirati. Na primer: desiće se da u broju bude samo jedna epizoda, ali na 160 strana, itd.
ALI! Cena u striparnicama i u objektima „Trafika“ i preko Kluba čitalaca Veselog četvrtka biće 20% manja – tako da će stripadžije zapravo ovo moći da kupe za oko 270 din. Da, bzvz je što to neće moći na trafikama, ali za to su krive trafike (i distributeri) a ne VČ.
4) Alternativne korice: zbog nekih pravila i ugovora na koje se ne može uticati, ZS će izlaziti sa dve varijante korice. Jedna će biti ODLIČNA, po uzoru na dizajn stare Dnevnikove ZS, i radiće je domaći autori (prvu je nacrtao veteran, Kerac!) i ta će se prodavati u striparnicama i na drugim šu-šu mestima. Druga će biti znatno bezveznija, i ta će da ide na kioske: nju rade Italijani.
5) Ritam: predviđeno je da ZS izlazi na svakih mesec i po. Jedino će prvi broj biti koji dan duže na kioscima, ali posle njega će na svakih šest četvrtaka izlaziti novi broj. Ovo bi moglo da bude malo nezgodnije čak i od cene. Dnevnik je nekad davno, kao što rekoh, zatrpavao trafike svojim izdanjima. VČ danas nije u poziciji da radi išta slično, pa će tako i ZS verovatno biti prevashodno namenjen kolekcionarima, već in(f)iciranim stripadžijama, ukratko: matorcima. U nadi da će bar svaki deseti preneti svojoj deci ljubav i prema stripovima a ne samo prema (Tijana)ajfonima... U nadi da im idoli ne budu samo Ranjeni orao ili Mimi Oro, nego i Noćni Orao...
„Zlatna serija“ bi mogla da da svoj doprinos tome. Zato, neka nam je živa i zdrava i dugovečna. Dajmo im malo vere i podrške: bili smo svi skeptični kad je „Veseli četvrtak“ krenuo pre tačno deset godina (!) – a gledajte dokle su dogurali sad! Who's laughing now?!
I umesto da se baškare na lovorikama i gađaju rođendanskim tortama, oni stvari teraju još dalje, i dalje. I zato...
Dobar vetar, zlatna ptico (moje mladosti)!

8 коментара:

  1. Odličan tekst, stripovi su bili izuzetno značajan deo mog odrastanja. Dodao bih samo da smo u mom okruženju imali toliku količinu stripova, da smo ih šerovali bez ikakvog osećaja za privatno vlasništvo. To su bile hrpe ispod kreveta, i neprekidna cirkulacija. Medij koji je dostigao torent nivo razmene!

    Nekako su ih potisnuli video rekorderi u najezdi krajem 80-ih, a odlično si to primetio sa kioscima i pornografijom. To je meni uvek bio vrlo jasan pokazatelj preloma jednog društva, za koji ja krivim pre svega famoznu i satanističku 8. sednicu SKS, i dolazak "liberalnih" miloševićevaca na vlast. Došli su čisti satanisti.

    ОдговориИзбриши
  2. Pa šta tačno ovđe vaskrsava?Đe ti je žuta vertikalna traka?Đe ti je pozadina?dobre su figure ali ako već moramo da trpimo blu rej ripove starih filmova sa onom zelenom travom i izmenjenom teksturom i fotošopirane korice,daj bar da se to što manje primećuje,vidiš li ti koliki je naslov epizode na tim starim stripovima a ovde si ga nabijo dole u ugao onolicki.
    Slušaj me sad dobro - ako Dilan ne bude krvavo crven sa onim crvenim pečatom gore nego govnarska kič slikovnica - neću ti kupiti nijedan!!!
    Što se tiče Zagora i ljubavi prema istom mislim da je ključ kombinacija crveno plavo u njegovoj odeći jer sam pored njega mnogo voleo i Supermena i taj njegov kostim mi je izazivao nekesenzacije(to je inače i najveća greška kod ovog novog što su mu zatamnili kostim)
    Mnogo sam voleo i koricu za KLARK SITI i želeo sam da imam veliki poster istog iza vrata ali okle..A za Noć Demona i ... nesmem ni da se prisećam koliko sam poludeo kad sam ih ugledao prvi put jer tip nije hteo ni da menja ni da proda pa sam organizovao pljačku...taj jedinstveni osećaj strave u kostima...
    nastavak u sl.ep.

    ОдговориИзбриши
  3. A dobro je nijesam viđeo prvu sliku,odlično ako bude kao na prvoj samo ne znam šta će da štampaju ovđe ako već imaju redovne edicije

    ОдговориИзбриши
  4. Ti si izgleda uz pomoc stripova naučio i da plivaš i održavaš se na vodi

    ОдговориИзбриши
  5. Eeee kad se setim tih vremena. Svako od nas je u kući imao policu sa kamarom raznih stripova. Svratiš do druga, sipate sok i umesto da se trabunja o koječemu, čitaju se stripovi. Dve nedelje pred more nakupuju se razna izdanja te se za plažu imaju sveži ne čitani. Prvo su gutani Zagor i ostali junaci, kasnije se pojavio Alan Ford i uneo revoluciju u komičnost stripa. I danas se ponavljaju replike Grunfa ili nekog drugog junaka.

    ОдговориИзбриши
  6. @Srpska Sekira, Alan Ford se nije pojavio kasnije, meni se čini. Bilo ga je odavno, možda i pre Zagora. Evo sada čekiram - Wikipedija kaže da u Jugoslaviji Alan Ford kreće još od daleke 1972. godine!!! A Zagor ... ok, čak daleke 1968. godine !!?? U svakom slučaju, rođen sam 1976, a stasao za stripove malo kasnije (bili svuda oko mene, a kod babe sam imao i one stare iz 50-ih i 60-ih....), tako da sam bio okružen svim tim junacima i likovima odjednom, bez prava prvenstva. Možda mi je kul i nova stvar bila LASER edicija, pre svega Sudija Dred. Imao sam 7 godina otprilike..

    ОдговориИзбриши
  7. Mladi fan Naživo na slici je Dušman! Majorko eve me (čim mi Gul uplati letovanje za dvoje) :))
    A što se Zlatne serije tiče, čitala sam samo Komandanta Marka i to samo kad nisam imala novu Stripoteku. Ili Eks. Ili Strip art. Ili Strip 84. Ili Alana Forda...

    ОдговориИзбриши