Bojim se da nema ništa od mog pokušaja da se na ovih 666 strana osvrnem u jednom, pa ni u dva nastavka – bez tri nema ništa! Dakle, u prvom delu sam izneo svoje opšte utiske, primedbe, pohvale i impresije; u ovom sada osvrnuću se na bolju polovinu sadržaja, a u narednom, trećem delu, biće razmotrena slabija polovina.
Evo, ukratko, kako izgledaju konkretne priče, sa mojim (strogim) ocenama, od 1 do 10, koje treba shvatiti ovako:
1-3 = Može se zaobići.
4-6 = Može se pročitati, jednom.
7-9 = Vredi čitati ponovo.
10 = Klasik.
Priče su poređane od najbolje ka najslabijoj.
Osim ocene, pored svake su dati još i sledeći podaci:
Žanr: SF, H (horor), F (fantastika), T (triler)
Šta: uzrok smaka sveta.
Gde: lokacija zbivanja.
Kad: juče (apokalipsa se već desila = priča je postapokaliptička), danas (opisuje se smak dok traje), sutra (nagoveštaji apokalipse koja tek što nije, ili eventualno započinje tek na samom kraju priče)
Aleksandar Žiljak, "Čopor"
Ocena: 8-
Žanr: SF
Šta: Singularitet
Gde: Hrvatska (Zagreb, onda neka selendra)
Kad: danas
Dinamična, zabavna, nepredvidiva, otkačena na dobar način. Jedna od retkih priča u zbirci koja dobro i upečatljivo hvata oba glavna aspekta apokalipse – fizičko uništenje, oličeno u najboljim, najoriginalnijim i vizuelno najmaštovitijim scenama razaranja u celoj ovoj knjizi, i psihološko i etičko uništenje, odnosno pojavu nove svesti, novih vrednosti, prilagođavanja novim okolnostima, drastični raskid sa nazorima sveta koji više ne postoji. U ovoj priči postoje čak dva WTF (what the fuck) momenta, neočekivana a smislena (manje-više), i meni je već to dovoljno za prvo mesto, budući da nikada nisam bio sklon predvidivosti, rutini, klišeima, ma koliko "lepo" i "pismeno" oni bili prežavakavani. Autor me je iznenadio, i to prijatno.
Petar Petrović, "Sisaj, sisaj, sisaj"
Ocena: 7+
Žanr: SF
Šta: Rat (nuklearni)
Gde: Srbija
Kad: juče/danas
Najzad jedna Petrova priča koja ima glavu, telo i rep, i koja nije tek manje ili više zabavna/naporna egzibicija iz vickastih dosetki sklepanih u nešto bez ikakve poente. Priča je toliko dobra i gnjusna da mi nije previše smetalo čak ni to što je centralni splatter-torture-porn morbidni set-piece fizički neizvodljiv, a naročito u okolnostima date priče. Završetak čak ima i nešto nalik emotivnom impaktu. Wow!
Pavle Zelić, "Dodiri"
Ocena: 7+
Žanr: HF
Šta: Folklorna bića
Gde: srpsko selo
Kad: juče/danas
Zelićeva priča "Meso naše braće" bila mi je u samom vrhu Belog šuma, a evo na sličnoj poziciji i nove njegove. Skoro slepa baba u nekom zabitom selu poslednje je ljudsko biće u svetu koji su – ne zna se tačno kako – preplavili ale i bauci. Spoj Jakšićeve "Dubrave" i Metisonovog Ja sam legenda, ali dat iz originalne i iznenađujuće prisne, ubedljive vizure, s dušom. Dok većina drugih priča ovde govori iz bezbedne, sigurne, prosečne vizure bliske samom piscu ili piskinji, Zelić ovde, iako mlado momče od jedva trijes' ljeta, uspeva da uđe u opanke neke babe, i ne samo da pritom zvuči prilično ubedljivo, nego i da nas natera da nas bude briga!
Neda Mandić Spasojević, "Direrova poseta"
Ocena: 7
Žanr: SF
Šta: Ispošćeno, jalovo tlo / Sunčeve pege
Gde: Novi Sad, Srbija
Kad: danas/sutra
Uverljivo utemeljena u likovima i odnosima koji nisu preslikani iz tuđih filmova i stripova, nego iz naših života. Duhovita zato što je istinita u svojim karakterizacijama i motivacijama i zastrašujuća zato što su obe njene apokalipse zlokobno moguće. Nažalost, autorka je, iz nejasnih razloga, bila nezadovoljna jednom apokalipsom (jalovo tlo), pa je pred kraj morala da ubaci još jednu, koja s ovom prvom nema nikakve veze, i koja dve trećine koje su joj prethodile čini maltene izlišnim, ili barem proizvoljnim. Baš krupan formalni promašaj, šteta što nije znala/smela/htela da svet lepo upuca puškom koju je okačila na početku, nego je na kraju iz špajza izvukla bazuku koju dotad niko nije ni pomenuo.
Miloš Cvetković, "Rimejk"
Ocena: 6+
Žanr: HF
Šta: Film (horor)
Gde: Los Anđeles
Kad: danas
Ova pitka i umereno zabavna priča predstavlja spoj motiva iz filmova In the Mouth of Madness, Halloween III i Cigarette Burns. Osnovna premisa je apsurdna, ali sprovedena sa solidnom dozom ubeđenja, koje će s autorom podeliti pre svega filmofili među čitaocima, dok će ostali da sležu ramenima i/ili češkaju glavu. Idejno je nedovoljno osvešćena svojom nenamernom ali ipak evidentnom demonizacijom horora, a indirektno i filma kao medija – ili, još tačnije, filmske gikovštine, odnosno podređivanja "stvarnog" života gledanju filmova. Nažalost, autor pomalo kukavički odbija da evidentno autobiografsku podlogu sprovede do kraja dovoljno surovo, pre svega prema sebi (ali i prema onome što demonizuje) tako da je rezultat – jedna šizofrena priča u kojoj se autor prvo mazohistički podsmeva sebi, a onda prelazi na ipak bezbedniji (i konvencionalniji) sadizam prema ostatku sveta, kome glave dođe previše gledanja filmova.
Marijan Cvetanović, "Stavrofor Kiprijan"
Ocena: 6+
Žanr: SF
Šta: Poplava
Gde: sela niškog kraja
Kad: juče
Upečatljiv prikaz postapokaliptične gnusobe koja zavlada Pravoslavnom Republikom Balkan, tj. selima zaplanjskog kraja, kod Niša, nakon jedne veće poplave / potopa. Struktura je izrazito fragmentarna, pri čemu živopisne i zabavne epizode nemaju gotovo nikakve veze između sebe (osim što opisuju niz nepodopština naslovnog junaka), i moglo je da ih bude još više, ili se pak nekoliko moglo i izbaciti, a da priča to ne oseti. Odnosno, usiljena poenta iz epiloga mogla je biti sprovedena i odmah posle prologa. Srećom, to nije učinjeno, jer drveće je ovde bolje od cele šume. Marijanova priča ima izražen etitjud, i jako ispoljeno umeće da predstavi smradove, štroku, prljavštinu, gorčinu, žuč, slinu, krv – to je izrazito visceralna, brutalna, gnusna priča u najboljem smislu reči. Šteta što epilog nije bolje domišljen u idejnom smislu (šizofreni spoj hrišćanstva i nihilizma!), i što nije ubedljivije dramski sproveden, bez WTF equus ex machina.
Zoran Pešić Sigma, "Priča o maloj vrani"
Ocena: 6
Žanr: SF
Šta: Ptice? Poezija?
Gde: Niš
Kad: juče/danas
Nekoga će možda iritirati ova na parčiće rascepkana dramaturgija bez glave i repa; ni ja joj nisam zaista sklon, ali podnosim je nekako i dajem relativno visoku ocenu zbog niza upečatljivih, živopisnih, autentičnih detalja ambijenta post-razrušenog Niša i okoline. Sigma pokazuje da osim Beograda imamo u Srbiji još gradova za rušenje, ali da budem jasan: na stranu lokal-patriotizam (od koga zaista ne patim), delovi ove priče koji su dobri – zaista su odlični. Nažalost, ima i nekih WTF momenata koji nisu adekvatno narativno, idejno ili kako god uklopljeni, pa je u krajnjem saldu ovo jedna prilično konfuzna slagalica u kojoj previše komadića nedostaje, a neki koji su tu kao da joj uopšte ne pripadaju, ili je barem njihova veza sa ostatkom duboko upitna, a kraj (?) je samo da slegneš ramenima.
Oto Oltvanji, "Budi mi silan i dobro mi stoj"
Ocena: 6-
Žanr: SF
Šta: Boleština
Gde: Vojvodina
Kad: juče
Šteta što je Otovo natprosečno vladanje tehnikom pripovedanja protraćeno na još jednu konvencionalnu, šupljikavu pričicu nevrednu pripovedanja – mada, kad je već tu, svakako će prijati pre svega neprobirljivijem delu pučanstva, jer će ih podsetiti na milion sličnih filmova, stripova i TV serija koje su već videli. Istina, solidno vođenje priče na mikro-planu ipak nije lišeno popriličnih rupa u dramaturgiji posmatranoj uopšteno: recimo samo da je klasična palp formula boy meets and fucks girl sprovedena i ovde, uprkos činjenici da je "boy" nekakav mutant u groznici koji svako malo bljuje žutu kašu. Međutim, više od toga, više od gomile drugih misty-zvučećih a neobrazloženih detalja o osnovnim principima tog sveta (koji deluje nedomišljeno, i bleferski ograničen na jedno parčence Vojvodine, bez trunke smislene natruhe o tome šta je sa ostatkom sveta) ono što će morati da iritira svakog iole mislećeg čitaoca ove priče jeste neozbiljnost (maksimalnim suzdržavanjem ne koristim neku drugu reč) u osnovnoj koncepciji. Naime, u svetu Ota Oltvanjija, srpska vojska izaziva apokalipsu.
Da, žene i deco, ova desetkovana, raspuštena, na Čiča-Glišinu karikaturu svedena smejurija od "vojske", ispražnjenih kasarni i resursa svedenih na tri ipo puške od pre 30 godina, ova NATOvim diktatom uništena vojska koja više nema žutu banku u budžetu – ni manje ni više nego sprovodi nekakve ludonaučničke petparačke eksperimente u pravljenju super-vojnika! EEEEJ, koliko neko treba da bude izvan stvarnosti, izvan sveta, izvan mozga, koliko zadubljen u pulpu da uopšte pomisli, a kamo li realizuje nešto TOLIKO praznoglavo??? Dakle, u pitanju je klinački nepromišljeno, mehaničko preslikavanje američkih uzora u "srpsko" okruženje koje sa Srbijom niti najblaže blage veze nema. Odnosno, ima koliko i "Baka Kevina Zadruga Čuda". Ili koliko ih imaju replike tipa: "Nisam ti rekao kako se zovem" (kaže mutant što bljuje griz). "Ne želim da znam. Nismo momak i devojka. A za prijateljstvo nije neophodno" (kaže maloletna survajvorka). AJDE?!
Damir Mikloš, "Majka svih šuma"
Ocena: 6-
Žanr: H
Šta: Folklorna bića
Gde: Kopaonik
Kad: danas
Nekoliko legendi iz vlaškog kraja slepljeno je prilično mehanički, neubedljivo, uz dvije žlice običaja koji nema blage veze niti sa već nalepljenima, a ni sa konkretnom akcijom koja posluži kao izgovor da se on prizove (lapot). Kako i zašto bi devojka koja odbegne sa "crne svadbe" naprasno postala ni manje ni više no avatar vlaške Magna Mater koja kreće da gazi sve pred sobom – niti nam se kaže, niti se može kazati, jer nema blage veze. Ali, svejedno, poslužilo je kao izgovor za neke originalne i umereno-zabavne scene telesnog horora, a zatim i za solidne apokaliptičke prizore, tako da je suštinska apsurdnost zapleta, i njegova bezidejnost, donekle nadoknađena površno-zabavljačkim efektima.
Goran Skrobonja, "Marta"
Ocena: 6-
Žanr: SF
Šta: Novi/stari grip
Gde: Beograd
Kad: juče/danas
Još jedna Skrobonjina solidna, ali ne naročito memorabilna priča koja kao da je napisana eto tako, da ne prođe zbirka bez proze od strane priređivača, iako sama skaska nema baš naročito izražen urgency da postoji, da nešto novo i ne znam kako originalno saopšti ili pokaže (mada, ako ćemo pravo, ni većina ostatka Skrobonjinog opusa ne pati od naročite ambicioznosti na bilo kom planu, pa će stoga ova priča biti okej svima koji već vole njegovu prozu). Takva kakva je, ona je bolja od njegovih priča iz prethodne dve antologije, i barem nudi nešto malo vizuelno zabavnih slika pred kraj. Taj epilog je, međutim, pomalo promašen jer, nakon 4/5 priče zasnovane na vrlo mogućem i, izgleda, solidno researchovanom scenariju (da ne kažem: na tvrdoj nauci), dolazi spektakl pozajmljen iz nekog horor filma prenabudženog CGI efektima koji, odjednom, više nemaju ni trunke uporišta u bilo čemu zasnovanom na nauci, biologiji, i uopšte mogućnostima ljudskog tela. Istina, taj spektakl na kraju najzabavniji je deo priče, i šteta što cela nije u tom fazonu, umesto što je prvo morala da se bavi tim naučnim opravdanjem, a onda i obaveznom, mada nekako mlitavom, i u datom kontekstu neubedjivom romansom. Sve u svemu: tvrdi SF + meka romansa + mlaki horor.
Filip Rogović, "Ružni su nam unutarnji organi"
Ocena: 6-
Žanr: SF
Šta: Vrsta nasilničkog, ubilačkog ludila
Gde: Beograd
Kad: danas/sutra
Premisa o duhovnim iznutricama možda zvuči originalno, ali bolje bi funkcionisala u nečemu što je ironički intonirano, nego li ovde, gde se mrtvo-ozbiljno naklapa o duhovnoj jetri i duhovnoj slezini i duhovnim jajnicima i čemu sve ne... Glavni i skoro jedini kvalitet ove priče svakako je jedan od boljih prikaza raspada poznatog (ovde: beogradskog) ambijenta pod naletima ludila (nešto kao rage virus, ali ne ispoljava se nužno tako, već u čitavom spektru ovdašnjeg ludila, od svakodnevno-banalnog do spektakularnog). Putovanje, koje čini najveći deo priče, daleko je zabavnije (i, uslovno, smislenije) od odredišta, kome nedostaje emocionalni ili idejni ili bilo kakav impakt.
Aleksandar Gatalica, "Vek"
Ocena: 5+
Žanr: F
Šta: ništa
Gde: Francuska
Kad: sutra
Ovo nije priča, već tri pričice koje iz različitih uglova sagledavaju manje ili više apokaliptičnu tematiku. 1) Čovek veruje da se bliži njegov, ali i globalni "sudnji čas"; ispadne da su doktori greškom zamenili rentgenske snimke – nije mu ništa! 2) Pop ubio marsejsku mega-kurvu: počinju nepogode, požari i sl. sve dok ga ne osude, a onda to sve stane. 3) Udovac čeka poslednji dan roka trajanja konzervi sardina – 31.12.1999 – da ih pojede, a onda... (PS: ovo su neke sardine koje konzerviraju cele, sasve glavama, izbuljenim očima i ostalim; to odavno nisam video). Čitljivo, umereno intrigantno, mlako-zabavno, kratko te stoga nesmaračko, ali nije baš ni nešto da čovek odlepi, ili čak i da pamti dugo nakon čitanja. Okej, i to je sve.
+
Dejan Ognjanović, "Jama"
Žanr: H
Šta: okultni rat
Gde: Bosna
Kad: danas/sutra
Naravno, nije na meni da ocenjujem ovu priču, numerički or otherwise, ali da ne smatram da je dobra, ne bih je ni slao za knjigu, pa je zato navodim sa pričama iz dobre polovine knjige. Umesto evaluacije, samo malo faktografije:
Ako ste voleli moj roman NAŽIVO, i ako su vas zaintrigirali hintovi šire priče okultnog bekgraunda koji moj protagonista nasluti, a o kome mu Adrijan nagovesti još ponešto ("spuštanje bogova u meso" itsl.) – e, ovo je moja prva priča koja razvija te nagoveštaje u nešto (malo) konkretnije. Njen narator, i njegov saradnik-pomoćnik Mladen, glavni su junaci romana-nastavka NAŽIVOG, pod naslovom PROKLETIJE (ne očekivati ga pre 2013.). Eto, koga zanima u kom pravcu će se PROKLETIJE razvijati, JAMA je pokazatelj.
Nekima će možda smetati što je narator u ovoj priči izrazito nesklon pokazivanju bilo kakve emocije ili suđenja, i što sva dešavanja opisuje jednim kliničkim, faktualističkim jezikom sasvim svesno operisanim od vrcavih dosetki, pošalica i vickastih zapažanja karakterističnih naročito za "too cool for school" naratore petparačke "književnosti".
Drugima će, pak, možda biti problem to što ova priča opisuje jednu bitku u ratu koji je počeo pre njenog početka, i koji se ne okončava njenim krajem, pa zato mnoge stvari ostaju u senci, ili jedva nagoveštene (tj. nedovoljno eksplicitno objašnjene).
Ipak, nadam se da će se naći poneko kome će goditi ova tematika i način na koji je obrađena. Lično smatram ovu priču svojom za sada najboljom (ne samo u Skrobonjinim zbirkama), pa vi vidite.
Inače, novo predstavljanje antologije priča o smaku sveta Apokalipsa juče, danas, sutra, ali u nekonvencionalnom maniru - uz podršku Nenada Bekvalca i Aleksandra Radivojevića, autorskog dvojca TV emisije o filmu Šok koridor – biće održana 06. juna 2011. godine (21 čas) u Domu omladine Beograda, u okviru redovne tribine Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“.
O antologiji će govoriti priređivač Goran Skrobonja i prisutni autori proznih dela zastupljenih u knjizi, dok će članovi Šok koridora predstaviti neka od najvažnijih kinematografskih ostvarenja koja obrađuju temu apokalipse.
U idućem nastavku – o pričama koje je Ghoul ocenio kao slabije...
