Jodorovski u Beogradu: izveštaj (3. deo)

dobro, vreme je da privodimo kraju ovaj izveštaj o najvažnijoj poseti na najvišem nivou koju je beograd imao u ovom milenijumu (mislim na kulturne posete pa stoga ne računam medvedeva, putina i tako te 'veličine').

za subotu 16. april bila je najavljena dodela 'zlatnog pečata' kinoteke jodorovskom – što je malkice bizarno, ako me već vučete za jezik, da mu nagradu dodeljuje institucija koja se hvališe svojom mega-snabdevenošću, a uprkos tome na svom lageru nema NIJEDAN film jodorovskog. ali, mein gott, takve skrupule nisu sprečile ni predstavnike RTS-a da nadugačko intervjuišu i u nebesa dižu reditelja čiji NIJEDAN film nisu na svom programu prikazali decenijama. (poslednjih 10ak godina uopšte ne gledam tv, pa ne mogu baš da potpišem dal su nešto puštali u tom periodu, ali sve i da jesu: hello, jodo je sve svoje filmove snimio 1968-1990, a ono što vam potpisujem jeste da ništa njegovo nije prikazano na rts-u u periodu 1968-1998.) znači, klasična srpska priča: kaskamo za svetom decenijama, i pravimo se da je sve okej.

a tu čak i nije kraj srpskoj priči – jer isti taj 16. april jedna smešna stranka najavljivala je kao 'dan promena', ali umesto da se okupljenim stotinama iljada obratio čovek koji, actually, ima šta da im kaže, a svratio u bg onako usput i nabrzinu, ta rulja je sa bine slušala kojekakve pajace, od kojih se glavni među njima odmah potom upustio u cirkuzijadu pregrotesknu čak i za srpske standarde. ali neću o tom šljamu ovde.

pominjem ih samo zato što je to njihovo orgijanje centrom grada bilo za očekivati, kao i poremećene trase saobraćaja itsl. cela srbija je znala za to sranje usred beograda, ali čak ni to nije bilo dovoljno za određene beogradčiće da iz svojih domova ka kinoteci krenu RANIJE, e ne bi li se do nje i probili NA VREME da čuju čiču. kako ispade, mnogi su se oslonili na standardnu srpsku praksu da se slobodno i poželjno kasni na sve i svašta, poput recimo onih ogavnih kreatura koje na festu uveliko ulaze u salu čak i kad film traje već 10ak minuta...

e, kako izgleda, ti i itakvi su ga malko ispušili ovog puta: ne samo što je uručenje pečata jodu počelo jedno 2-3 minuta PRE najavljenih 20h, nego su na samom početku i vratnice ionako dupke napunjene sale bile zakatančene a ključ progutan, tako da odocneli jodofili – kako kasnije saznadoh – nisu mogli da ulaze u salu tokom njegovog primanja nagrade, niti da ga ometaju svojim komešanjem i guranjem onda kada je već započeo svoje 'predavanje'. sorry, folks, ali ko vas šiša: ako sam ja mogo iz daleke borče (!) da dođem ranije, i da u kinoteci budem već u 19.30h, mogli ste i vi. ali niste.

u salu sam ušao ranije, tj. pre nego što su počeli da puštaju publiku: uveo me boban aranđelović, kako bih zauzeo mesto u prvom redu i mogao da svojim diktafonom zabeležim sve to kako valja, a i da joda ne gledam preko nečijih ramena, glava i šešira. ubrzo se sala napuni do poslednjeg mesta, a bilo je i par desetina fanova stojećih sa strane. 

jodu je najavio dinko, a 'pečat' mu uručio rale zelenović (danas direktor kinoteke, a bivši urednik filmskog programa na tv bg u vreme kada je mogao, da je samo znao, da pusti i neki jodov film, za promenu), a jodo je to primio učtivo i pretvarajući se da mu je stalo. istina, malo ga je raskravilo kad su pročitali ko je sve pre njega to dobio (mada ga je par imena i zasmejalo). onda je zamolio dinka da sedne na jednu od stolica na bini, a on je sam i neometan krenuo sa svojom pričom.

tu je bio jedan manji nesporazum tj. nejasnoća – najavljen je bio simultani prevod, ali kad jodo krenu na svom francuskom, nije bilo nikakvih prekida za prevodilačku priču. sa kašnjenjem od nekih 10ak minuta shvatih da su publici sedećoj iza mene na revers delili slušalice, i da su preko njih mogli da čuju prevoditeljice. boban je to propustio da mi napomene jer on, izgleda, razume francuski: u svakom slučaju, prvih 10ak minuta jodove priče 'razumevao' sam isključivo svojim šturim poznavanjem tog jezika, dok dinko sa bine nije helpfully (& thankfully) upitao razumem li ja sve ovo, i ponudio mi svoj par.

u onom početnom delu, jodo je pričao kako ga je oduševila bela lavica u bg zoo vrtu, što je bila glavna i najvažnija atrakcija za njega u vasceloj prestonici srbalja, pošto je to jedina životinjka te sorte u celoj evropi: dok je rulja na trgu slušala tomu grobara, jodo išo u zoo vrt da gleda belu lavicu, jer ona za njega predstavlja simbol sunca (lav = sunce) u svom najčistijem obliku... 

posle tog ranta bacio se na druge teme, ali to nije bilo nikakvo 'predavanje o svom životu i delu', kako je bilo najavljeno u medijima, nego zabavna tirada o svemu i svačemu u trajanju od ne duže od 20ak minuta. posle mi rekoše da su ljudi iz franc. centra propustili da jodu kažu da se od njega očekuje neka priča, pa on nije ništa ni spremio, no za 'predavanje' saznao pola sata pred početak. tipično.

inače, tokom trajanja svega toga iz prvog reda nisam bio svestan svoje pozadine (niti me je u tom trenutku zanimala), ali sada na fotkama koje je toma uredno slikao vidim da barem polovina ljudi u sali NEMA slušalice na ušima. čak i ako poneki od njih stvarno natucaju francuski, ne verujem da baš polovina njih to parla. ipak, nisam siguran da li je bilo dovoljno slušalica za sve i kako je taj deo priče funkcionisao – znam samo da sam nekoliko dana posle toga dobio poruku od jedne nepoznate mi osobe, zapravo ljutito pismo, skoro celo u VELIKIM SLOVIMA, sa intencijom 'jadne verbalne osvete organizatorima sirenjem/informisanosti o sramoti njihove neodgovornosti' a vezano za pitanje prevoda. izgleda da se radi o jednom od onih koji ne znaju francuski a nisu dobili slušalice. 

ta osoba čak tvrdi da je jodo ponudio da priča na engleskom (koji bi svi razumeli!), ali je dinko navodno kazao – ma neka, pričajte vi na francuskom, imamo prevodioce. ja sam, kao što rekoh, bio u prvom redu, ali mi je ta konkretna konverzacija, ako se zaista desila, promakla. znam samo da jodov engleski nije dovoljno dobar za maximalno sočno i zabavno pričanje, i da je idealnije bilo da se opuštenije izražava na jeziku koji mu je komotniji. druga je stvar da li ga je publika, i koliko, razumela.

u jednom trenu je i on sam posumnjao u to da li ga većina razume, pa je izdao nekoliko telesnih komandi da to proveri, tipa: 'ajde dignite desnu ruku, ajde ruku na srce, ajde na obraz itsl.' koliko sam mogao da vidim osvrćući se, mnogi su ga (po)slušali. 

na svu sreću, data je prilika da se, nakon kraće jodove priče, porazgovara sa publikom, odnosno da se postave pitanja iz iste (uz napomenu da će odgovarati samo na pametna). taj deo je potrajao znatno duže od njegove solo priče – možda i celih 40ak minuta. bilo je svakakvih pitanja: boban ga je pitao nešto vezano za sex, jedan drugi o ženama spasiteljkama/uništiteljkama (sa osvrtom na EL TOPO), miloš tomin ga je svisoka (s balkona) pito za njegovo mišljenje o OTO tarotu u odnosu na marsejski, ali naravno da prevodioci to nisu mogli ni izdaleka da razumeju i jodu prevedu, pa je ovaj pričao nešto o svom odnosu prema tarotu uopšte... 

ja sam se dvoumio dal da ga pitam jedno od pitanja koja ne postigoh na intervjuu prethodnog dana – vezano za njegov koncept besmrtnosti, duše, života posle smrti, if any – ali zaključih da je to preozbiljno za ovaj kontekst i za ovu masu; a osim toga, hteo sam da imam nešto vezano za film, pošto će mi intervju ionako izlaziti na nekom od sajtova/časopisa posvećenih filmu – pa zato upitah opet o ABELCAINU, ali ovog puta preciznije i konkretnije. to ipak nije pomoglo, jer je jodo dao odgovor tek neznatno razrađeniji i detaljniji od onoga što mi je dan ranije kazao.

usledila je još jedna gužva za potpisivanje plakata, stripova i knjiga, kojom prilikom mu ja podmetnuh dvd omot SANTA SANGRE, a videvši u kojoj je gužvi i navali sa ruljom, odložih dvd cover FANDO I LIS za neki drugi put. na izlazu se pridružih nekolicini drugara pa kasnije iskoristimo priliku da se i uslikamo sa jodom.

kad se masa razišla, mi produžismo u kafić preko puta na jednu sesiju što razgovora što prepirke (s bobanom a.), posle čega odoh u jedan drugi kafić do svog domaćina, tome, gde sam odsedeo do 03 ujutro, nakon čega mi je više nego prijala noćna šetnja do borče (noćni prelaz pančevačkog mosta included). sve u svemu, bilo je to sasvim okej veče, i tek par dana po povratku kući saznadoh da su neki moji blentavi drugari bili toliko neozbiljni da zakasne i poljube vrata kinoteke, ali takođe i da su neki najuporniji ipak bili pušteni unutra, nakon oko 15 minuta dreždanja ispred. 

enivej, nadam se da ću dobiti snimak iz prevodilačke kabine, na srpskom, jer je otherwise moj diktafonski snimak prilično beskoristan onima koji ne govore francuski, pošto se na njemu, naravno, čuje samo i jedino jodo, na francuskom...

toliko za ovaj put.

NIGHTMARE MOVIES by Kim Newman

 NIGHTMARE MOVIES je jedna od najboljih knjiga o horor filmu koje sam pročitao – a svakako najbolja u smislu opsežnog pregleda modernog horora. 

svaka čast odličnim studijama koje se bave pojedinim aspektima novijeg horora, koje takođe preporučujem, npr. MEN, WOMEN & CHAIN SAWS by carol clover (o slešeru, hororu i ženama), CUTTING EDGE by joan hawkins (o vezi subverzivnog i avangardnog sa horor filmom), THE CINEMATIC BODY by steven shaviro (o telesnosti kod romera, kronenberga, vorhola…), THE NAKED & THE UNDEAD by cynthia a. freeland (širok, ali nedovoljno opsežan, dakle selektivan pregled horora na filmu, od klasičnih do modernih), HOLLYWOOD FROM VIETNAM TO REAGAN by robin wood (knjiga prepuna genijalnih opservacija o hororu 70ih i 80ih, ali pokriva mnogo šire polje od horora, kojim se bavi tek u nekoliko – odličnih!- poglavalja) i njima slične.

u smislu usredsređenosti na horor, dubine opservacija i opsežnosti pokrivenog relevantnog materijala njumenova knjiga nije imala pandana kada je izašla, krajem 1980ih, a tek sad ga nema, u svom tek-izašlom, mega-dopunjenom, praktično dupliranom izdanju, koje ima moj totalni seal of approval kao definitivni vodič kroz horore nastale u poslednjih 40 godina.

detaljna elaboracija ovih ejakulacija nalazi se u mom rivjuu koji je izašao na twitchu, a sada je i u mom hramu, pa exkluzivne opservacije i fotke pogledajte OVDE.

inače, od srpskih horora pominju se samo dva: ZONA APOKALIPSE se samo nabraja među gomilom neupečatljivih budalaština fusnotalno vrednih pomena zbog opskurnih zemalja iz kojih dolaze – konkretno: 'conventional attacks come from hitherto-uncharted territories: ireland, czech republic, thailand, greece, france and serbia...' (p. 568)

predvidivo, i zasluženo, SRPSKI FILM dobija više prostora (p. 498-99) – preskačem deonice koje prepričavaju zaplet i navodim samo evaluaciju: 'still, they're a long way from SS's SF/ASF, which sets out to be the most hateful movie ever made, albeit with a (debatable) political subtext about the modern history of the former Yugoslavia. (...) nakon što se vukmirova filozofija uporedi sa trućanjima brazilske leđende coffin joe-a, sledi opis kulminacije filma, sasve spojleri, u kome je samo implicitna evaluacija da njumenu sva ta extremnost nije najbolje legla, a što je sve znatno explicitnije izneo u svom rivjuu, dal beše za empire, ili u beleški na fejsbuku, mrzi me da proveravam. 

i tolko mu beše od srbalja u ovoj glomaznoj knjižurini. moraću da mu dostavim ostatak koji nije gledo.

Jodorovski u Beogradu: izveštaj (2. deo)

             u prethodnoj tiradi pokušao sam da skiciram zašto mislim da je jodorovski i dalje itekakao relevantan i bitan; a sada, malo konkretnije o tome kako su izgledali susreti sa njim.

            u petak, 15.04. stigao sam negde oko 18.30 u francuski kulturni centar – tačnije, pred njegova zaključana vrata, ali mi ljubazna prolaznica pokaza bočni ulaz. obezbeđenje je mrko pogledalo mene i kolegu ivana tomića – tomu, koji je išao sa mnom, ali rekoh da me je janjetov zvao (kao što zaista i jeste), a ovi nisu ni proveravali. ubrzo i njega spazih unutra: on reče da je sa jodom trenutno na spratu rts-ova ekipa, i da ja upadam posle njih. tu je bio i bane glumac, ko-organizator ovoga, koji se takođe ljubazno pobrinuo sa prevoditeljicom i šta sve ne iz fra. centra da ja imam intervju sa jodom posle rts-a.

            seo sam malo podalje od kamera i reflektora, ali dovoljno blizu da čujem razgovor koji je vodio nebojša popović, zadužen za film u kulturnoj redakciji rts-a. njegova pitanja bila su solidno pripremljena, ali pretežno konvencionalna i predvidiva: šetanje kroz karijeru, hronološki, od FANDA do SANGRE, sa uobičajenim usputnim zadržavanjima. njegovo prvo pitanje bilo je: 'dal si jodo il si hodo il si, možda, žodo?' a odgovor je bio, otprilike, 'nit sam jodo nit sam hodo, a nisam ni žodo, I am infinite, I contain multitudes.' 

malo me je iznerviralo kad ga je pitao za nadrealizam, jer sam time ja hteo da započnem, pa sam onda na licu mesta morao da improvizujem drugačiji start, da ne bih joda smarao istovetnim pitanjima. inače, taj njihov razgovor je rađen na francuskom, koji popović takođe parla, a ja sam ga poprilično razumevao sa svojim nikad-ljucki naučenim, ali za osnovno snalaženje dovoljnim francuskim. popović je bio, kao i uvek, hladan profi – bez emotivnih boja, bez potpitanja, uredno je prošetao kroz svoja pitanja sa papira, a jodo mu je odgovarao takođe profi, sadržajno i fino, ali bez preteranih elaboracija. za sve to vreme toma je slikao svojim sega-mega aparatom iz svih uglova i unapred sam se radovao odličnim fotkama koje ću imati. 

onda dođe i mojih 20 minuta: malo sam se uplašio da će ovi francuzi nametnuti samo taj jezik za intervju, ali ispade da je i njima i jodu okej da razgovor vodimo na engleskom. njegov engleski je, btw, pristojan ali neizuzetan: bolji je od, recimo, arđentovog. ne bih da prepričavam intervju, pošto je već transkribovan i biće ovih dana okačen ovde ili onde, pa da ne kvarim sad. reći ću samo da je jodo bio vrlo prijatan, zabavan, rekao bih da su ga malo okrepila moja pitanja (i potpitanja, upadice, spontani usklici i smeh na njegove provale), bio je srdačan i otvoren, nije nimalo delovalo da je smoren i da otaljava odgovore mehanički.

ukratko, ja sam, en generale, zadovoljan što sam uopšte mogao da sedim prekoputa takvog giganta i razgovaram s njim, makar i to ograničeno vreme. međutim, moram malo i da cepidlačim: ono čime nisam najzadovoljniji jeste to što jodo, čini mi se, ima ready-made odgovore na neke teme, i ponekad njih izruči, sa manje-više varijacije, bez obzira na specifičnost pitanja. npr. ja ga pitam vrlo konkretno pitanje o tome kako ABELCAIN zamišlja, koja je tema, koja vizuelnost, da li će biti isti stil i pristup kao dosadašnji mu filmovi (hell, ipak je poslednji, zasad, snimio pre više od 20 godina!) – a on mi priča o tome kako ga zajebava ruski producent koji traži zvezdu a neće nasilje! ipak, uprkos ponekom takvom momentu, intervju je vrlo zabavan i sadržajan – samo što nije tako apsolutističko ceđenje sagovornika kakvo sam inače navikao da izvodim (deodato, juzna, spasojević itd).

enivej, stigao sam da ga pitam skoro sve što sam planirao pre nego što nas prekinuše jer se gomilala masa jodočasnika iza mene. dao sam mu da potpiše primerak knjige MISTIČNI KABARE, što je ljupko i učinio (uz pitanje 'did you read it?'), a zatim se baš zabavio i nasmejao kad mu je toma the photographer na potpis ponudio – torbicu za svoj foto aparat, pošto je spremljene knjige i stripove uspeo da zaboravi kod kuće! srećom, moj crni faber castle flomaster je bio na nivou zadatka...

...MISTIČNI KABARE je, kad već pitate, jedna više no solidna knjiga – jodofilozofija kroz viceve! da, čiča prenosi ucelo niz priča, anegdota, viceva, vickastih legendi (najčešće blisko- i daleko-istočnih), i analizira ih u kontextu svoje osnovne teze o težnji ka kompletnosti čoveka, koji danas obitava uglavnom u lažima, nametnutim spolja ('autoriteti') i iznutra (samo-laži, hipokrizija, nesvest itsl). knjiga može biti vanredno korisna za prosečne i blago-natprosečne čitaoce (dakle, za većinu), dok njene teze mogu delovati pomalo kao truizmi onim ostvarenim, potpunim, već-pronađenim i realizovanim ličnostima (manjina) koje već kapiraju kako funkcioniše svet, kako psiha, i kako 'pomiriti' spoljnje i unutrašnje. svakako ima moju preporuku, jer čak i oni kojima duhovne poruke nisu potrebne (?!) mogu se zabaviti vicevima, među kojima ima i prilično masnih...

onda siđoh u prizemlje, još uvek za posetioce zaključano, kad začuh lupanje na izlogu centra. s druge strane bila je unezverena faca abraxasa koji je nešto gestikulirao i, verovatno, vikao, iako ga je bilo nemoguće čuti. obezbeđenje je već bilo u pripravnosti: 'soko zove orla. imamo situaciju. ponavljam, imamo situaciju na koti 305 s crtom. psihotična osoba sa likom čarlsa mensona na duksu pokušava da razbije staklo. zovi pojačanje. gotovo.' ja izađoh na ulicu kroz onaj bočni ulaz i uvedoh abraxasa, umirujući obezbeđenje: 'u redu je: on je sa mnom.' gledali su nas pomalo nepoverljivo ali nas pustiše unutra, a ja zamolih sina da ne pravi incidente i ne bruka me pred ovolikim svetom, što on obeća (i uglavnom ispuni).

dok još nije bilo gužve razgledao sam izložene table, i bio pomalo razočaran videvši da se radi isključivo o strip tablama (a ne ilustracijama), i da su sve iz francuskog dela janjetovljevog opusa, a bez bernarda panasonika i drugih dražih mi ludila. ipak, ima tu lepih stvari za videti: ko voli, nek svrati, jer izložba je tu do 1. juna... od sinka preuzeh primerke njegove novoizašle knjižice, i prijatno se iznenadih koliko to izgleda mnogo pristojnije nego što sam očekivo. u sali počeše da se gomilaju insajderi iz sveta stripa – vlada vesović, veseli dušman, draško roganović, alexa gajić itd. – a onda se raskriliše i vratnice za ostalu svetinu. kao što se i moglo očekivati, stvori se poprilična gužva, kao što je i red kad je ovakav povod. bilo bi bruka da je drugačije.

izložbu je prvo najavila francuskinja iz centra uz uobičajene priče o građenju kulturnih mostova između srbije i francuske i tako to, a onda mikrofone uzeše znatno nekonvencionalniji i zabavniji jodo i janjetov. najviše smeha je izazvala opaska o tome kako je sitan i mršav bio janjetov kad ga je jodo upoznao pre kojih 20ak godinica (u poređenju sa grdosijom u koju je u međuvremenu izrastao). deo njegove priče o toj saradnji, na francuskom, zajedno sa prevodom toga na srpski, možete čuti u ovom petominutnom audio fajlu koji sam usnimio tom prilikom – klikni OVDE.

obojica su bili kratki i slatki sa svojim pričama, a onda je usledio koktel – vina, sokovi i voda + nekoliko činija sa bademima – na radost ne samo jodofila nego i nekolicine izrazito upadljive sirotinje koja se ugurala tu iako sigurno nema pojma ni ko je jodo, ni ko je janjetov, ni ko je ghoul, ali zna šta znači prilika za free eat & drink, pa makar to bilo i usred kinez mihajlove. ovaj fenomen sam primetio i ranije na nekim zbitijima u centru beograda – pa čak i na beokonu! – što mi je bilo isprva malko čudno, jer iako i u nišu ima sirotinje, nikad je nisam zapazio na brojnim promocijama, tribinama i drugim kulturnim čudima u nišu, pa čak ni onima vezanim za filmske susrete koja inače privlače najviše kojekakvog polusveta.

dok su jodo & janjetov marljivo potpisivali (a potonji i crtao) na stripovima fanova, ja sam se družio sa raznim nazočnim osobama, od kojih neke tu videh posle ko zna kolko vremena. druženje je nastavljeno i posle, u kafani, ali to je za pratioce ovog bloga manje bitno, pa preskačem i bacam se smesta na sutrašnji dan – subotu 16.04. tu je već bilo i nekih kontroverzi, neki besniji rekli bi i 'skandala', ali o tome – u idućem nastavku...

ABRAXASOV VODIČ NIZ DOKUMENTARNI FILM

       
Bulažnjenja jednog Pacijenta u kojima veliča Zlo i Nasilje...

ARKHAM SANITARIUM – scenario i najava

ne znam da li svraćate i na moj engleski blog, ali za slučaj da vam je promaklo, okačio sam tamo osvrt na scenario predstojećeg lavkraftovskog omnibusa koji je prethodno izašao na TWITCHU.

otkud to?

videli tvorci moj rivju za del torove nesuđene PLANINE LUDILA, dopalo im se to (iako nije bilo nimalo blago niti zašećereno), i drznuli se da mi proslede svoj scenario, u nadi da su uradili bolji posao od del toroa!

i, suprajz: jesu! scenario je vrlo dobar, kao što možete videti ovde: H. P. Lovecraft's ARKHAM SANITARIUM - Script Review .

            istina, brine me što je reditelj debitant, što su mu glumci sve neki neafirmisani početnici, što se radi sa sitnim parama i sa nekom kamerom koja nije RED, tako da je pitanje na šta će sve to da liči – plus, snimanje kreće sredinom maja, a već oktobra planiraju premijeru, pa se pribojavam da tu neće biti neke opsežne postprodukcije... no, da ne uročim, za sada to ima solidnih potencijala, a dobijaću i nadalje exkluzivne materijale od njih, pa ćemo videti u šta će sve da se izrodi.