3 HOROR VESTI: LEPTIRICA 2, KNJIGE KRVI, ZADUŠNICE

            Imam vam reći 3 važne, ekskluzivne horor vesti, koje ćete saznati samo ovde.

 

1. NIŠTA OD NASTAVKA LEPTIRICE

            Sigurno ste u medijima krajem prošle i početkom ove godine videli obilje vesti i intervjua s Đorđem Kadijevićem, u kojima je najavljivana neka vrsta nastavka LEPTIRICE. Čak se licitiralo i s nekim glumcima, pominjani su Biković i Sergej, itd.

Evo jedne od konkretnijih najava:

Snima se nastavak legendarnog filma „Leptirica“, Kadijević za N1 o „Kletvi“  

            Pa, na nedavno održanom filmskom festivalu u Sopotu, gde sam bio uvodničar okruglom stolu posvećenom Kadijeviću, Đorđe je nekolicini nas priznao da je odustao od tog projekta, da ga neće raditi ni sad ni kasnije, i da je umesto toga zaokupljen pokušajima da se upusti u snimanje sasvim drugog scenarija, iz „NATO rata“, kako ga on stalno naziva.

            Možda će biti razočaranih ovime, ali ja mislim da je ovo ipak dobra vest. Neke stvari treba ostaviti na miru. Ne mora baš svaki klasik da ima nastavak i/ili rimejk. Ne može se dvaput ući u istu reku – a još manje se može ući u istu reku 50 godina kasnije! Ne kazujem ovo napamet, nego kao neko ko je čitao jednu verziju tog planiranog scenarija… Verujte, bolje je ovako.

 

 

2. KNJIGE KRVI 2 IZLAZE IDUĆE GODINE

            Nedavno sam ovde najavio da će Orfelin za Sajam knjiga u oktobru objaviti svih šest KNJIGA KRVI, u dva velika nekronomikonska, bogato opremljena toma, sa ilustracijama za svaku priču, sa bogatim dodacima itd. Evo te najave.

            Pa, evo male korekcije: za Sajam knjiga u oktobru Orfelin će objaviti prvi tom (tj. prve tri KK), a drugi tom, sa KK4-6, objaviće tokom iduće (2024) godine.

            Zašto? Ukratko, finansije. Kriza. Shvatili smo da je prvobitni plan preveliki udar i na naš, Orfelinov, džep – ali i na džep mnogih naših čitalaca. Svaka čast onima koji su zaposleni i imaju dovoljna primanja da bez problema isprate sve što objavimo, odmah čim pretplatu obznanimo, ali – većina nije u tom položaju, što pokazuje i odziv na naše novije pretplate. Kriza je. Većina ljudi za čitav Sajam, za sve što tamo namerava kupiti, ima budžet od 5.000 din, ili manje od toga, i očekivati da neko dođe na Sajam samo da bi sve što ima izručio Orfelinu nije baš mnogo realno (iako sigurno ima i takvih – ali nedovoljno!) I zato… da ne bismo samoubili Orfelin sa dve luksuzne i skupe knjige odjednom, odlučili smo da ipak razdvojimo ove tomove: uostalom, čak i u Engleskoj su oni izvorno izašli odvojeno (KK1-3 1984, KK4-6 1985), pa je zato smisleno da tako bude i u Srbiji.

            Znam da će biti onih koji su razočarani ovom vešću, ali mislim da će većina razumeti  rezonovanje iza nje i da neće zameriti na ovome, nego da će nas podržati. U svakom slučaju, ove knjige će vredeti čekati – i imati. To vam garantujem.

 

 

3. BIĆE ZADUŠNICE OVE GODINE

            Ova Orfelinova odluka direktno se odražava na moje planove za ovo leto. Prvobitno sam mislio da ću se Barkerom baviti čitavog leta, barem do druge polovine avgusta. Međutim, u svetlu novog rasporeda, redakcijom prevoda KK4-6 i pisanjem obimnog Pogovora baviću se tek krajem ove godine. A pošto sam sve što treba oko KK1-3 već obavio (sredio prevode, ujednačio ih, i napisao tri dodatka: detaljnu Barkerovu Biografiju, anotiranu Bibliografiju i Filmografiju, koji idu na kraj I toma) – sada sam slobodan da najzad dovršim svoj roman ZADUŠNICE!

            On je izrastao iz jedne novele koju sam napisao odavno. Prošle godine sam to dorađivao, proširivao, dopisivao, apdejtovao, ali sam pre kraja morao da prekinem zbog obaveza u Orfelinu (KNJIGA EJBONOVA i još neki radovi u „Poetici strave“). Ta nedovršenost me od tada svrbi i ne da mi mira; stalno sam pomišljao na taj roman za sve ovo vreme, tokom protekle godine, i sad, kad najzad imam vremena da ga dovršim, bacam se na njega kao kuče pušteno s lanca! Već sam počeo da radim na završnim radovima.

            Po svemu sudeći, tekst će biti završen pre kraja jula, jer je ionako do sada bio barem 5/6 gotov. Biće vremena i za prve moje proto-čitaoce da daju svoje sugestije, da se ponešto možda promeni, popravi, ako bude potrebe – i da knjiga bude spremna za štampu u septembru (Pretplata!), odnosno da iz štampe izađe do oko 20. oktobra i da bude plasirana na Sajmu.

John McTiernan’s NOMADS (1986)

 

**(*)

3-

Potaknut nedavnim druženjem sa MekTirnanom na Grosmanu, gde sam ga i izdašno intervjuisao, reprizirao sam, posle poprilično vremena, NOMADE, njegov opravdano zaboravljeni debi. Kazaću ovde koju o tom hororčiću, a onda, ispod tog rivjua, ukratko ću se oglasiti i o drugim MCT filmovima koje sam overio (uglavnom reprizno) na Grosmanu.

Mada sad više poštujem neke aspekte u NOMADS, a pre svega režiju i kameru, ništa suštinski to ne menja moju raniju ocenu – da je to jedan nedokuvan, na bitnim mestima vrlo faličan film: previše je tu melodrame i histeričnog ponašanja likova do ivice krindža i preko (vrištanje, bacakanje, izbečene face, stupori itd) – što Lesli En Daun prosto nije dovoljno dobra glumica da ubedljivo iznese (a i Pirs Brosnan se napreže do krajnjih svojih granica); vala, ni neka bolja ne znam kako bi se izborila s ovim što je reditelj ovde tera da čini.

Sam koncept je problematičan i reakcionaran: „Ijuft al su šašavi ovi Kalifornjani, neukorenjeni, lutalice, ne drži ih mesto, slušaju rok i oblače se ko neki nju vejv pank rokeri, plešu po parkinzima, bacaju kante na kola po plažama, pišu banalne mensonovske grafite po zidovima, žasu!“

Dizajn nomada je skroz promašen, smešan, nimalo nisu zastrašujući ni po imidžu ni po ponašanju, čak i kasting je slab, ni face im nisu neke naročito kripi. Ceo film ne učine ništa stvarno strašno, što bi opravdalo onoliku melodramu, da se svako ko dođe u dodir s njima pretvori u histeričnog ludaka što se okolo bacaka ko da je u nekoj lavkraftovoj priči 

– ko da je video barem Ktulua ako ne Jog Sotota, a ne samo nekolicinu smešnih uličara-pankera koje kamera ne beleži; daleko više su čizi nego kripi. Čak i oni glem-rok vampiri, donekle sličnog imidža, u FRAJT NAJT 2 su hororičniji od ovih smešnih pozera...

Ona scena s opaticom, mada lepa po sebi, deluje ko slepo crevo, na silu ubačeno u film da bi malo lakše mogo da se izdaje za horor. I uopšte, sve to narativno skakanje napred-nazad, sad-prošlos, stvarnos-san itd. više je konfuzna mistifikacija (da zabašuri jednostavnost i plitkost zapleta) nego što je smisleno i učinkovito za neki viši cilj.

Ceo film deluje pre kao neki arty eurotreš, ili barem kanadska poludupasto-žanrovska pretencioznost, negoli kao pravi, čistokrvni američki žanrovski film, kakvi su skoro svi ostali docniji MCT-jevi, pa je utoliko čudnije videti ga u opusu MCT-a, i to na samom začetku njegove karijere, kao jedini njegov film kojem je on sam samcit piso scenario. 

Jeste njegova neobičnost i relativna neuporedivost donekle i plus (mada ponajviše liči na predugačku epizodu ZONE SUMRAKA – duplo dužu nego što materijal može da podnese a da se tolikim rastezanjem ne pocepa), ali odnekle je to prosto – falinka. Ništa se naročito ne dobija tim gomilanjem random začudnosti, svim tim bizarnim ponašanjem likova i grdnim elipsama. Upali smo ti u kuću, kroz vrata i prozore, uvatili smo te na tavanu, a onda stali, i otišli: Because Fuck You That's Why.

Recimo, i taj hint sa ubicom koji je živeo u toj kući, i zlodejsko nomadsko obožavanje zločina, sasve mensonovskim sprej-porukama (SEX DEATH KILL PIGS) - ostaje nedorađen, kao i skoro sve ostalo u filmu.

Šteta, jer bazična zamisao s tim Inuatima (eskimskim zlodusima koji uzimaju ljudska obličja, ali su geografski ograničeni na teritoriju države Kalifornije onako kako je na današnjoj mapi nacrtana) potentna je, i svašta zanimljivo moglo se uraditi s time, da je ovo pravio neko ko horor zapravo voli i razume. Nažalost, MCT nije taj, ni bio, ni ostao.

Ne verujete? Evo šta mi je naživo, u diktafon, MCT o hororu kazao:

“I spent quite a bit of time trying to study the mechanics of a horror story. It’s because it’s very simple. It’s a very simple way to organize a story. And I found that there were loads of short stories and pieces, things that I could read where I could analyze the structure. Because that was what I was trying to do, it was to analyze the structure of stories. 

What is it about this moment of your movie that makes sure that the audience wants to watch the movie half an hour from now? And horror stories are the simplest, they have the simplest architecture. You know, they’re basically detective stories where the detective is going to become the ultimate victim of the murderer, the monster of some sort, and the fact that he keeps going and detecting and trying to get the answers means that that’s an act of courage on his part. That’s why he’s a hero. 

Well, it’s a very simple architecture... I don’t like horror stories. I guess that I just, you know, I don’t find them interesting. I don’t go to them. I don’t enjoy them.”

Well, Mr. MCT, ne mogu ni ja reći da sam bogzna kolko uživao u ovim tvojim NOMADIMA. Nije to nezanimljivo, dapače – vredi pogledati, ali minorno je čak i u poređenju sa prosečnim mid-to-low budget hororima svog vremena, sredine 1980-ih, a da ne govorimo o poređenju sa masterpisovima koje si, po tuđim scenarijima (uz svoje nezanemarljive dorade), režirao odmah zatim.

 

Što se tiče ostatka MCT opusa koji sam gledo, evo, ukratko.

 

Sticajem okolnosti, PREDATORA sam u zadnja dva meseca čak dva puta pogledao u bioskopu – prvo u Nišu, na austrijskoj reviji u čast Švarciju, a zatim i na Grosmanu, i to je jedan školski primer onoga što naš narod zove „The Gift that keeps on giving“! Na ovo drugo gledanje filma, kojeg sam ionako već mestimično parafrazirao i čak citirao u PROKLETIJAMA, sinula mi je jedna, čini mi se solidna, ideja za novu horor priču iz sveta NAŽIVO-PROKLETIJA. Oni crveni Predator-vision kadrovi (ukupno minut-dva sveukupno) košmarniji su i jeziviji od čitavih 90 minuta NOMADA…

 

Na ovu reprizu DIE HARD-a učvrstio sam svoje ranije ubeđenje da se radi o SAVRŠENOM filmu, besprekornom, bez ikakve mane, na svim nivoima: bukvalno SVE tu funkcioniše školski precizno, i scenario i režija i kamera i muzika i kasting i ritam i struktura i početak i kraj i sve između, tu nema minuta da se nešto zanimljivo i memorabilno ne desi ili ne kaže, ukratko: pravo blago za višestruko (beskonačno) uživanje. Prava ODA RADOSTI od filma.

Treći deo („onaj sa jugom“) je više nego korektan, zabavan, ali ništa za antologije: dobro napravljena konfekcija.

 

LOV NA CRVENI OKTOBAR (kojega sam sada prvi put pogledao) nije mi bogzna šta deliverovao: to je bre gomila krupnih i srednjih planova nekih muškaraca koji nešto ubeskraj pričaju i drve – i to je lepo uslikano, osvetljeno besprekorno, svetlima odozdo, ali vremenom postane monotono gledati čak i te lepo uslikane photographs of people talking (čak i kad kamera povremeno mrdne ili zumne na nekoga od pričalaca). Klaustrofobija? Saspens? MEH! DAS BOOT it ain’t – not by a long shot!

 

TRINESTI RATNIK mi je i na ovo (prvo bioskopsko) gledanje bio i ostao ono za šta sam ga ranije držao: totalno uninvolving besciljan filmić. I ne, NIJE to zato što ga je Zli Krajton oteo od MCT-a (koproducenta!) i skratio ga za krv, da bi napravio PG-13 bozu; nikakvi litri krvi i gomile creva ne bi spasili ovu mlitavo postavljenu storiju, loše vođenu, sa očajno kastovanim mrtvim puvalom Banderasom – čiji je lik ionako skroz nezanimljiv već na nivou scenarija, dosadni posmatrač koji nema nikakav karakterni luk niti doprinos toj ionako tankoj pričici – nešto zanimljivije obrađenoj u kaubojskom okruženju, u THE BONE TOMAHAWK (mada je taj film zasran na drugi način, drugačijom vrstom distanciranja, budući 4/5 snimljen iz preterane udaljenosti).

 

            LAST EKŠN HIRO? Pih, vrlo je loše to ostarilo, a nije mi se sviđalo ni ONIH dana. Jeste, donekle zanimljiv je i svež, tada, bio taj META momenat – samo što je, u to isto vreme, ili malo PRE toga, META-žanr daleko pametnije i zanimljivije i maštovitije radio Sklavi u DILANU DOGU. Ovo ovde prosto nije dovoljno dovitljivo, suviše je prvoloptaški i zaplet (totalno zeeeev dosadna priča o tome dal će dve mafijaške familije zeeeev da se ujedine il neće zeeeev) kao i „humor“ koji me je zagolicao možda 3-4 puta sveukupno, u celom filmu. Ako oćete meta-žanrovske priče i likove koji iskaču iz platna/ekrana, daleko zabavniji su Bavini DEMONI, a potentniji i pametniji od ovoga je čak i čizi-krindži ŠOKER, najbliži rođak ovog s pravom propalog JUNAKA koji je s daleko manje para ali više pameti (i skoro jednakom količinom čiza) hteo da se igra skakutanjem između platna/ekrana i „stvarnosti“.

naslov i drugi natpisi su urednički

             P.S. Moj intervju s MekTirnanićem čitajte u NIN-u koji izlazi u četvrtak 13. jula! U njemu nije SVE što sam s njim pričao, jer izvorni je intervju znatno duži; ove tri strane u časopisu su otprilike trećina celog razgovora, bez NOMADA, bez filmskih uticaja, bez priče o Fordu i Hičkoku, i još ponekim temama: ali jeste tu veći deo onoga što mi je rekao o PREDATORU i UMRI MUŠKIJU, kao i o novom filmu koji mašta da snimi u Srbiji.

Gorka pilula horora: pesimizam kod Lavkrafta i Ligotija

 

Srećan sam i ponosan što je moj dugi esej „Gorka pilula horora: pesimizam kod Lavkrafta i Ligotija“ prisutan u najnovijem broju vrhunskog časopisa VASTARIEN (6. tom, br. 1; leto 2023), u zaista neverovatno bogatom i kvalitetnom sadržaju. 

VASTARIEN vol. 6, issue 1, sada je dostupan u pretprodaji. Izlazi iz štampe u naredne dve nedelje.

Korice: Džesi Peper, sa internim ilustracijama Pepera, Karla Lavoa i Karoline Čojnski. Saradnici su Brajan Evenson, S.P. Miskovski, Dejan Ognjanović, Kristi Nogle, Paula D. Eš, Tim Vaggoner i mnogi drugi! Plus, povratak misterioznog dr Rejmonda Tosa!

 

Evo kako izgleda prva strana mog rada u časopisu.

 

A evo čega sve ima u njemu.

 

CONTENTS

Vastarien Column: Tenebrous Ramblings

Romana Lockwood

 

Significant Dreamers of the Twenty-first Century: An Introduction

Christi Nogle

 

Tilberi

Brian Evenson

 

Saúde

Laura Cranehill

 

We’re All in This Together

S.P. Miskowski

 

Faithful Friend and Companion

Tim Waggoner

 

Creed of the Autophage

Baphomet Tripp

 

Flesh, Porcelain, Steel

Paula D. Ashe

 

Still There

Cory Farrenkopf

 

I-90

Pamela Durgin

 

The Customer is Always Lost

Karley Pardue

 

Decadent Fears in The King in Yellow

Richard Snowden-Leak

 

The Triumphant Bellow of the Room

Ukata Edwardson

 

The Voice from Nowhere

Andrew Koury

 

Echoes of a Former You

Christa Carmen

 

The Elephant in the Room

Patrick Hurley

 

Wonky on the Inside

Serena Jayne

 

Mr. Chester

Simon Lee-Price

 

It Tastes Like Ghosts

Nadia Shammas

 

Grandfather’s Coat

Shenoa Carroll-Bradd

 

The Witch in the Dream House

Dr. Raymond Thoss

 

Horror’s Bitter Pill: Pessimism in Lovecraft and Ligotti

Dejan Ognjanović

 

* * *

 

Kao i uvek, isporuka je besplatna širom sveta, a Kindle/ePub izdanja se plaćaju po principu „koliko možete“.

Obavezna kupovina!

Kako, gde? OVDE!

I kad ste već tu, kupite i prethodne brojeve, nećete pogrešiti.

Još dva horor dešavanja!

Već sam na blogu ranije najavio, u najopštijim crtama, u po 2-3 rečenice, dva festivala na kojima ću učestvovati, a čiji bi sadržaji mogli i morali zanimati ljubitelje horora.

 

Evo sada više detalja o njima.

 

9. Festival fantastične književnosti Art-Anima 5. i 6. jula u KC Gradu

Deveto izdanje Festivala fantastične književnosti „Art-Anima“ biće održano u sredu i četvrtak 5. i 6. jula 2023. godine u Kulturnom centru Grad (Braće Krsmanović 4, Beograd).

Festival posvećen fantastičnoj književnosti i njenom uticaju na društvene i kulturne aspekte, ugostiće tridesetak učesnika: pisaca, urednika, književnih kritičara i teoretičara. Oni će govoriti o književnosti pisanoj u ključu fantastike i njenim važnim ulogama, počev od uticaja na kulturu čitanja i kreativnog pisanja, preko promocije naučnih koncepata, pa do istraživanja osetljivih društvenih pitanja i podsticanja empatije i razumevanja.

U sredu 5. jula tačno u 17 časova Festival će otvoriti tribina posvećena najmlađim čitaocima na kojoj će se govoriti o trilogiji inspirisanoj slovenskom i srpskom mitologijom „Zelenbabini darovi“ Ivane Nešić. Naslovna knjiga iz ovog nagrađivanog troknjižja sastavni je deo đačke lektire za 5. razred osnovne škole. O knjigama, koje pobuđuju interesovanje izdavača širom regiona, sa autorkom će razgovarati dr Tijana Tropin.

Termin od 18.15 rezervisan je za razgovor povodom predstavljanja monografije Niti u odrazu: interpretativni i poetički pogledi na romane Mladena Jakovljevića u izdanju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Monografija se dotiče najznačajnijih tema prisutnih u Jakovljevićevim delima poput folklorističkih elemenata, postavki savremene naratologije, kao i antropoloških tumačenja sudbine, smrti i metempsihoze. Učesnici promocije su: prof. dr Vladislava Gordić Petković, prof. dr Dragoljub Perić i prof. dr Mladen Jakovljević.

Istog dana od 19.30 na festivalskom programu naći će se promocija 9. broja časopisa „Književna fantastika“. Reč je o godišnjoj publikaciji koja donosi niz tekstova najznačajnijih pisaca, publicista i teoretičara književnosti, o savremenim dometima fantastičke književnosti u domaćim i svetskim okvirima. Simbolični temat posvećen je začetniku savremene epske fantastike Džonu R. R. Tolkinu. O broju govore urednici časopisa Dragoljub Igrošanac i dr Mladen Jakovljević, kao i brojni autori, među kojima su Adrijan Sarajlija, Dina Hrecak, Nastasja Pisarev, Marko Vasić, Miloš Petrik.

Završna tačka prvog festivalskog dana počinje u 20.45 a biće posvećena velikanu i ključnom autoru belgijske fantastike – Žanu Reu. U fokusu razgovora naći će se kultni Reov roman Malpertui i zbirka priča Krstarenje senki koja će neposredno pred festival izaći iz štampe u izdanju novosadskog Orfelina. O knjigama će razgovarati urednik Orfelinove edicije „Poetika strave“ Dejan Ognjanović i prevodilac obe knjige Goran Kostrović.

NAPOMENA: Na festivalu će, pre i posle ove promocije, exkluzivno i premijerno moći da se kupi zbirka Krstarenje senki upravo pristigla iz štamparije, kao i druga sveže-izašla, Duhovi M. R. Džejmsa (obe po pretplatnoj ceni od po 1.100 din). Poneću i po par primeraka mojih PROKLETIJA i DIVLJE KAPELE za one koji ih još nisu nabavili, ali potražite me isključivo u SREDU, jer nažalost u četvrtak neću biti prisutan na ovom festivalu pošto tada već putujem na sledeći (vidi dole).

Program drugog dana festivala, 6. jula (ČETVRTAK), od 17 časova, otvoriće predstavljanje najdugovečnijeg srpskog fanzina Emitor, koji u izdanju Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“, izlazi preko 40 godina. Ovom prilikom biće predstavljeno poslednja četiri broja fanzina (brojevi 495-498), o kojima će pričati hroničar srpske fantastike Miodrag Mića Milovanović i predsednik Društva „Lazar Komarčić“ Žarko Milićević.

Od 18.15 ljubitelji epske fantastike, Hobita i Gospodara prstenova, moći će da isprate tribinu posvećenu Džonu R. R. Tolkinu, njegovim delima kao i nedavno objavljenoj monografiji Svetovi Dž.R.R. Tolkina Džona Garta. Učesnici tribine su: dr Nataša Tučev, dr Marko Vasić, Jelena Vitezović, Lucio Ćopić Stormy i Vlado Rukavina.

Termin od 19.30 biće u znaku jubileja 20 godina otkako je Zoran Živković za roman Biblioteka dobio „Svetsku nagradu za fantastiku“. O ovom izuzetnom uspehu govoriće prof. dr Zorica Đergović Joksimović, prof. dr Milan M. Ćirković i prof. dr Zoran Živković.

U 20.45 Festival zatvara promocija zbirke klasičnih priča gotske strave Aveti uticajnog pisca Frensisa M. Kroforda, koji je svojim atmosferičnim i jezivim pripovestima plenio pažnju čitalaca tokom kasnog 19. i ranog 20. veka. O knjizi će govoriti članovi Kluba knjige i umetnosti „Gavran“: Milena Dasukidis, Aleksandra Rajković i Mihajlo Dasukidis. Moderator promocije biće Marija Stanojević.

Old-skul horor klasik: preporučujem!

Ovogodišnji festival organizuju sajt za promociju fantastične književnosti Art-Anima.com i izdavačka kuća Kontrast. Partnerske organizacije su Klub za kulturu i umetnost SKAZ i udruženje DS Cosplay.

Ulaz na sva festivalska dešavanja je slobodan.

 

FILMSKI FESTIVAL U SOPOTU

Ovog jula će u Sopotu biti nekoliko dešavanja koja su relevantna za horordžije.

Pre svega:

PANEL: “LEPTIRICA“ 50 GODINA - DELO ĐORĐA KADIJEVIĆA ZAUVEK

Panel „Leptirica - 50 godina, delo Đorđa Kadijevića zauvek“ biće održan u petak, 07. jula u 12:00 časova.

Učesnici:

Đorđe Kadijević,

Dejan Ognjanović, književnik i filmski i književni  kritičar,

Mihajlo Vitezović, scenarista filma o Đorđu Kadijeviću,

Đorđe Milosavljević Gera, reditelj,

Dejan Dabić, filmski kritičar,

Milan Anđelković,  književni kritičar i publicista 

i Aleksandar Avramović, umetnički direktor festivala.

 

Ako vas delo Đ. Kadijevića zanima, petak 7. jul je dan za vas.

Posle panela, koji počinje tačno u podne, biće prikazana dva filma:

u 14 h

OFLAG XIII-B

TRAJANjE: 81'

REŽIJA: Đorđe Milosavljević Gera

ULOGE: Đorđe Kadijević

Tragom svog oca, koji je tokom Drugog svetskog rata odveden u nemačko zarobljeništvo da se više ne vrati, režiser Đorđe Kadijević nalazi to što ga je učinilo onim što je danas.

 

u 16 h
LEPTIRICA

Sve se to dešava ovde: Centar za kulturu Sopot.

 

IZLOŽBA: “ 75 GODINA VFC „ZASTAVA FILM“ I KOLAŽI ĐORĐA KADIJEVIĆA“

U Galeriji Centru za kulturu Sopot, pre otvaranja festivala, otvorena je izložba  sa nazivom „75 godina Vojnofilmskog centra „Zastava film“ i kolaži Đorđa Kadijevića“. Član Odbora festivala, Dragan Marinković je, najavljujući izložbu kao prateći program festivala, ovom prilikom citirao par rečenica Milana Anđelkovića iz zapisa o Kadijevićevim kolažima.

“Kolaži Đorđa Kadijevića su najkasnije obznanjeni njegov dar. Premda su izazvali divljenje Peđe Milosavljevića, Miće Popovića ili Dragoša Kalajića, autor ih nije iznosio u svet. Tek je na insistiranje Dragana Milivojevića Paleta pristao na prvu izložbu 2019. godine. Sada su, međutim pred nama i neka nova ostvarenja, te mala tajna postaje - i u budućnosti će tek biti - veliko otkriće. Jer, iako je reč o kolažima, u njima uviđamo ubedljivost kao da su naslikani, vidimo znanje, majstorstvo u sprovođenju duboke perspektive, hromatiku bez greške, savršenstvo u odnosu između valera i sve ono što krasi uspela dela likovne umetnosti.”

Kolaži Đorđa Kadijevića biće postavljena u Galeriji CZK Sopot za vreme trajanja festivala. 

 

Pored toga, na festivalu će moći da se vide i dva nova domaća filma sa elementima horora (proveriću, naživo, kolikim i kako izvedenim).

 

DA LI STE VIDELI OVU ŽENU?

REŽIJA: Dušan Zorić, Matija Gluščević

06. JUL

Vreme: 18:00
Centar za kulturu Sopot

Ovo je pre svega drama, sa elementima trilera, ali kažu mi neki da ima nadrealnih momenata i najmanje jednu košmarnu horor scenu…

 

 

PRIHVATI ILI ODBIJ

REŽIJA: Božidar Pešić

08. JUL

Vreme: 13:30
Centar za kulturu Sopot

Napeti triler govori o grupi tinejdžera koja se upušta, na prvi pogled, u bezazleno takmičenje znanja, veštine i snalaženja. Današnja omladina zarad dodatne zabave, trenda, iskustva i buntovništva - lako prihvata razne izazove, a pogotovo ako se u pozadini smeši i neka novčana nagrada. Sve počinje opušteno i vrlo zabavno, ali igra svakom rundom sve više eskalira. Organizacija igre im ubrzo ukazuje na ozbiljnost u kojoj su se našli, javnim odavanjem privatnih informacija i tajni svakog takmičara ponaosob. Činjenica da se otkrivaju stvari koje do sada nisu znali jedni o drugima, ispunjavanje raznih izazova - dovodi do dodatnih zapleta u filmu. U takvim situacijama niko ne ostaje bistre glave, ali je ipak jasan njihov trenutni cilj u igri - sačuvati istu.

 

P.S. O tome kako je prošao drugi SLOTER FEST – izvestiću, slikovito i textualno, kad se vratim iz ovih akcija. Ukratko, nemam većih zamerki (ali imam manjih), a i publika koju sam čuo pretežno je zadovoljna.

SLAUGHTER festival: SATNICA FILMOVA i druge vesti

            Narode, vratio sam se sa Grossmanna! Tamo sam se družio sa MekTirnanom, s kojim sam uradio pozamašan intervju (75 min). Kad i gde će biti plasiran, javiću kasnije; ček prvo da ga transkribujem.

            Ono što je 100% izvesno jeste da ćete ga za godinu dana čitati u mojoj knjizi GROSSMANN TALES (radni naslov): postigao sam dogovor sa šefom Grosmana da, povodom 20 godina tog festivala, uradim knjigu sačinjenu od 20 intervjua, sa 20 veličina s kojima sam razgovarao tamo, a MCT je svakako jedna od najvećih. Više o toj knjizi kad se primakne vreme.

            Obišao sam prethodnih dana i razne neke gotske lokacije u Sloveniji, Austriji i Hrvatskoj, ali i o tome drugi put.

Sad bi trebalo da, s jednog festivala, gde sam bio gost, skočim direktno u drugi, gde sam programski direktor.

O naslovima koje sam izabrao ponešto sam već rekao u prethodnom postu, OVDE.

Sada ću kazati više o filmovima, i najvažnije – evo SATNICE!

 

 

SLAUGHTER FEST:

MEĐUNARODNI FESTIVAL UMETNIČKOG HORORA 2023.

 

U KONKURENCIJI:

 

1. MEGALOMANIJAK

Režija: Karim Uelhaž

 

Marta i Feliks su deca Koljača iz Monsa, ozloglašenog belgijskog serijskog ubice iz 1990-ih. Dok Marta živi nestabilnim životom, prožetim nesigurnošću, njen brat, pod teretom porodičnog nasleđa, nastavlja ubistva njihovog oca. Uznemiravana i grubo napadnuta na poslu, Marta pada u ludilo i ulazi u čudan i zastrašujući svet u kojem živi njen brat.

 

- Međunarodni filmski festival Fantazija (Kanada) – Nagrada za najbolji igrani film – Cheval Noir; Nagrada za izvanrednu glumu: Elina Šumaher

- Grimfest (UK) - Najbolja kamera: Fransoa Šmit; Najbolja muzika: Gari Munbuts & Simon Franskuet; Specijalno priznanje – najbolja gluma: Elina Šumaher

– Brooklin Horror Film Festival (SAD) – Nagrada za najbolju glumu: Elina Šumaher

- Monsters Taranto Film Festival (Italija) - Nagrada za najbolji film

- Torror Molins Festival (Španija) - Najbolja gluma (Elin Šumaher)

- Isla Kavalera (Španija) - Najbolja gluma (Elin Šumaher); Posebno priznanje – Najbolji film

- Soho festival horor filma (UK) - Najbolja fotografija (Fransoa Šmit)

- Zlatni Ghoul (Srbija): Za Najjeziviji Horor; Zlatni Ghoul za Glavnu Žensku Ulogu (Elin Šumaher); Zlatni Ghoul za Kameru (Fransoa Šmit); Zlatni Ghoul za Scenografiju (Laios Hendriks, Tomas Koku)

Evo me s rediteljem MEGALOMANIJAKA, koji je proglašen najboljim filmom na GROSMANU; divan lik, javlja mi se da bi se mogao pojaviti naživo na nekoj budućoj Klanici

 

2. 2551.2: ORGIJA PROKLETIH

Režija: Norbert Fafenbihler

 

Nastavlja se luda saga o čoveku pod maskom majmuna koji luta vrtom mučenja i devijantnih užitaka. Drugi deo planirane trilogije, film Orgija prokletih počinje tačno tamo gde je 2551.01 ostavio zapanjenog gledaoca koji žudi za nastavkom, a kao i kod svih sjajnih nastavaka, niste morali da gledate prethodni film da biste bili oduševljeni ovim. Naročito ako volite žestoko nasilje, bolestan seks i crni humor. Ovaj austrijski film je nastavak prošlogodišnjeg dobitnika Zlatne Macole, 2551.1: THE KID, i gosta festivala, Norberta Fafenbihlera. Radi se o još košmarnijem, šokantnijem filmu kao iz najmračnijih vizija Dejvida Linča.

 

3. UROKLJIVO OKO

Režija: Isak Ezban

 

Nala, 13-godišnja devojčica iz grada, putuje s porodicom u kuću svoje bake na selo, kako bi pokušala da pronađe lek za misterioznu bolest svoje mlađe sestre. Ali, uskoro će otkriti da njena baka nije baš tako blaga kao što izgleda. Vrlo dobar primer modernog „folk horora“, s dodirom Giljerma del Tora, odličnom atmosferom i efektima.

 

4. MAJKA NASTOJNICA

Režiser: Mari Alis Volfžan

 

1975, dvorac Rozenkrojc. Medicinsku sestru i njenu ekscentričnu pacijentkinju vezuje zajednička čežnja: sećanje stare dame sadrži tajnu Sigrunine prošlosti; životna snaga mlade žene drži ključ za budućnost baronice.

 

- Brooklin Horror Film Festival 2022: Najbolji film; Najbolji režiser

 

5. REZ

Režija: Mišel Hazanavicijus

 

Stvari idu loše za malu filmsku ekipu koja snima niskobudžetni film o zombijima kada ih napadaju pravi zombiji. Film je rimejk-adaptacija kultne japanske zombi komedije One Cut of The Dead Šiničiro Uede.

Ovo je film reditelja koji je osvojio više Oskara (UMETNIK, 2011, dobio je 5 Oskara, uključujući: najbolji film godine, najbolju režiju, najbolji originalni scenario) i bio je film otvaranja u Kanu 2022.

 

6. NE GOVORI ZLO

Režija: Kristijan Tafdrup

 

Na odmoru u Toskani, danska porodica se odmah sprijatelji sa holandskom porodicom. Nekoliko meseci kasnije, danski par dobija neočekivani poziv da poseti Holanđane. Ne prođe mnogo vremena pre nego što se radost ponovnog okupljanja zameni nesporazumima, koji dovode do psihičkog – a onda i fizičkog – nasilja.

 

- Specijalna nagrada Bodil Avards - Sune Kelster (kompozitor)

- Fangoria Chainsav Awards - Najbolji međunarodni film

- Golden Scythe Horror Awards - Najbolji međunarodni film

- Međunarodni festival fantastičnog filma u Pušonu - najbolja režija

- MOTELk - Festival Internacional de Cinema de Terror de Lisboa - Nagrada za najbolji evropski dugometražni film

- Molins Film Festival - Najbolji film, zvanična sekcija; Najbolja originalna muzika

- Tertio Millenio Film Fest - Najbolji film

- Zlatni Ghoul za Najbolji Scenario (Dane Larsen, Christian Tafdrup, Mads Tafdrup)

 

7. ZLOČINI BUDUĆNOSTI

Režija: Dejvid Kronenberg

 

Kako se ljudska vrsta prilagođava sintetičkom okruženju, telo prolazi kroz nove transformacije i mutacije. U pratnji svoje partnerke, poznati umetnik performansa Sol Tenser prikazuje metamorfozu svojih organa. U međuvremenu, misteriozna grupa pokušava da iskoristi Solovu ozloglašenost da rasvetli sledeću fazu ljudske evolucije.

 

- Zlatni Ghoul za Muziku (Howard Shore)

- Gilda kanadskih režisera - Izuzetno režisersko dostignuće u igranom filmu

- Film Comment Magazin, SAD - Anketa kritičara na kraju godine, najbolji film

 

8. MONA LIZA I KRVAV MESEC

Režija: Ana Lili Amirpur

 

Kada se samohrana majka sprijatelji s misterioznom ženom koja ima natprirodne moći, ona vidi unosnu priliku da brzo zaradi. Međutim, njihov kriminalni pohod ubrzo privlači neželjenu pažnju kada policajci počinju da se približavaju.

Od rediteljke mnogo hvaljenog filma Devojka noću hoda sama kući (2014).

 

- Gerardmer Film Festival - Najbolja filmska muzika

- Venecijanski filmski festival - najbolja filmska muzika; Fanheart3 nagrada, Nave d'Argento za najbolji OTP; Nagrada Soundtrack Stars, posebno priznanje

- Sitges - Međunarodni katalonski filmski festival - najbolja originalna muzika

 

 

VAN KONKURENCIJE:

 

9. FRANČESKA

Režija: Lučano Oneti

 

Dva detektiva prate serijskog ubicu koji je ciljao na „nečiste duše“. Da bi ga uhvatili, moraće da reše slučaj devojke koja je nestala pre 15 godina. Veoma zanimljiv neo-giallo, u duhu Darija Arđenta.

 

10. ABRAKADABRA

Režiseri: Lučano Oneti, Nikolas Oneti

 

Lorenco Mančini je poznati i harizmatični mađioničar koji prolazi kroz svoj najuspešniji trenutak, iako je uvek bio u senci svog preminulog oca iluzioniste; sada je meta poremećenog serijskog ubice. Veoma zanimljiv neo-giallo, nalik filmovima Darija Arđenta i Mikelea Soavija.

 

11. Specijalna projekcija (sa gostom režiserom Dejanom Zečevićem):

T.T. SINDROM

Grupa mladih ljudi pokušava da nabavi „travu“. Oni odlaze u tursko kupatilo u okviru drevne beogradske tvrđave da sretnu dilera, ali tamo završavaju zarobljeni i nemilosrdno ih jednog po jednog ubija misteriozni koljač obučen u crnu kožu. Čini se da sve to ima neke veze sa čudnim i veoma retkim T. T. sindromom koji obolele pretvara u krvožedne ubice, ali da li će zarobljenici rešiti misteriju pre nego što svi odu niz kanalizaciju?

 

12. Specijalna projekcija (sa gostom režiserom Miroslavom Lakobrijom):

KRATKI FILMOVI

Izbor od 13 trash-horor kratkih filmova u režiji našeg najpoznatijeg majstora šminke: obiluju lošim ukusom, krvlju i crnim humorom. Biće prikazano sledeće: 1. Pacijent [1997], 2. Pacijent 2 - Povratak pacijenta [1999], 3. Pacijent 3 [2000], 4. Pacijent 4 [2001], 5. Pacijent 0 [2006], 6. Oni su [2001], 7. Tunel smrti [2002], 8. Miki Ex Mashina [2003], 9. Uber Soldat [2005], 10. Hotel kanibal [2007], 11. Predatorka [2007], 12. The Last Drop [2011-2013].

 

Dakle, u petak 30. juna, negde oko 19.15h, kratkom govorancijom otvorićemo festival, a onda u Klanici nastupa švajcarska grupa Ural Umbo. Evo kako to zvuči i izgleda:

https://www.youtube.com/watch?v=5sxLQ2k1LC8 Posle njih, REZ (COUPEZ! / FINAL CUT)…

 

            Tamo gde se prodaje festivalski MERCH moći ćete da kupite i moje knjige (PROKLETIJE, DIVLJU KAPELU, KULT GULA) i poneke Orfelinke. pokušaću da ih ubedim da prime na prodaju i još neka horor izdanja tu. Svakako navirite, potražite.

TRIBINA: 20 GODINA T.T. SINDROMA

 SUBOTA, 1. JUL

13h

DELI PROSTOR, kod Sinagoge, Niš

Deli prostor, Davidova 2A, Niš 18000

T.T. SINDROM je bio prvi srpski horor film koji nije imao potrebu da nalazi alibi za svoje postojanje u adaptaciji književnog dela, u parodiji, ili u društvenoj satiri i metafori. Bio je to, naprosto, horor film napravljen od strane jednog horor fana, namenjen drugim horor fanovima. Iako film nije naišao na spektakularan odjek u Srbiji 2002, može se reći da je vremenom stekao kultni status, a postigao je solidan odjek i u inostranstvu.

Danas, pune dve decenije nakon njegove premijere, u okviru Slaughter Festa imaćemo priliku da ponovo pogledamo ovaj film, ali i da porazgovaramo sa relevantnim gostima na temu toga šta je taj film značio. Sa nama će biti scenarista i reditelj tog filma, Dejan Zečević, a društvo će mu praviti Miroslav Lakobrija, majstor za efekte maske kojem je upravo taj film bio dugometražni debi, i Nenad Bekvalac, koji se pojavljuje u tom filmu, ali je i poznavalac žanra, njegov kritičar i popularizator. Moderator razgovora je Dejan Ognjanović, programski direktor Slaughter Festa i autor knjige U BRDIMA, HORORI: SRPSKI FILM STRAVE (2007).

 

            Što se tiče PREVOZA, što se tiče KAMPOVANJA, smeštaja, tenisa, bazena, ćevapa, piva, muzičkog hevimetalskog dela festivala itd – o svemu tome se raspitajte na donje mejlove, jer ja zaista niti imam te podatke, niti se time bavim. Pišite ovde:

horror@slaughterfestival.com

heavymetal@slaughterfestival.com
camp@slaughterfestival.com

            Pratite sajt: https://slaughterfestival.com/ kao i FB i Insta stranice tog festivala, i bićete u toku.

            A za kraj, evo vam i moja

UVODNA REČ

 

Prvo izdanje Slaughter festivala prošlo je iznad mojih očekivanja po mnogim pitanjima, a pre svega u smislu odaziva publike: bilo je daleko više metalaca na koncertima, ali i više gledalaca horora nego što sam smeo očekivati u doteranim ruinama nekad velike klanice! Na delu je bio princip: dođite zbog metala (i besplatnog prevoza i piva) – ostanite/vratite se opet zbog horora.

To je sasvim legitimno. I to je dobar način da se učvrsti veza između horora i drugih oblika pop kulture, i da se proširi publika, da se zainteresuje, osvesti, obrazuje, kultiviše. Neće se to desiti preko noći, ali ipak može, ako se radi uporno i temeljito.

Ako su edicije „Poetika strave“ i „Crna mačka“ koje uređujem u Orfelinu za prethodnih osam godina obrazovale publiku književnog horora tako što su ljudima ukazale na daleko širi dijapazon mogućnosti i kvaliteta tog žanra nego što su do tada bili svesni, osećam da bi se nešto slično moglo desiti i s edukacijom publike filmskog horora – ako ovaj festival zaživi i nastavi da raste. A za sada sve ukazuje da će tako biti.

Foto-Saša-Đorđević

Ove godine imamo još bogatiji i kvalitetniji filmski program, sa prestižnijim inostranim naslovima koji dolaze od SAD-a i Kanade pa do Austrije, Nemačke, Belgije, Francuske, Španije, Danske. Obavezan deo festivala je i podsećanje na domaće klasike. Prošle godine je to bila Leptirica, a ove se prisećamo T. T. sindroma – jer valja ukazati ovdašnjoj publici da je horor nama ovde mnogo bliskiji nego što su mnogi toga svesni. Ovu činjenicu će, nadam se, pokazati i najnoviji domaći kratki filmovi za koje smo od ove godine raspisali konkurs kako bismo ohrabrili i valorizovali stvaraoce koji tek dolaze…

A inspiracija je svuda oko nas. Ne samo u Klanici…

 

Dejan Ognjanović,

programski direktor Slaughter Festa