петак, 25. новембар 2011.

Odgovor Rastislavu Diniću povodom jedenja bogova



            U svom napisu, povodom mog teksta o noveli JEDENJE BOGOVA, Rastislav Dinić je izneo niz tvrdnji, teza i kvalifikacija na koje ovom prilikom odgovaram. Iako je ovo začeto u mejlu, mislim da je šteta da ostane samo između nas dvojice, jer pokrenuta su neka pitanja od javnog, opšteg značaja, pa zato - evo.

            Dragi Rastislave,
            zahvalan sam ti na prijateljskom tekstu koji si mi uputio, a u kojem si me biranim rečima optužio za "glupost, naivnost, a na trenutke i otvoreni idiotizam", za "život u buretu" (kao Diogen? U potrazi za poštenim čovekom...?), za "tragikomičnu potrebu da svoje iracionalne predrasude zaštitim od refleksije", za prianjanje uz "relikte zastarelih i odbačenih teorija", za "mistični uvid" koji podupire mit o "drekavcu iz tunela", za to da "kao da delim stavove Čučkovićevog junaka"... Dijagnosticirao si takođe i moje "naivno psihoanalitičko tumačenje o hrvatskoj zavisti prema Srbima", da ja "ne razlikujem third person od first person – za mene su „mračni bogovi“ stvarni", uz dopunsku dijagnozu "ozbiljne šizofrenije" (ovo je, za razliku od moje "naivne psihoanalize", valjda produkt tvoje ozbiljne psihijatrijske kliničke prakse?) u kojoj dominira "tvrdoglavo prianjanje uz sopstvene predrasude i iracionalna ubeđenja" koji čak i nisu moji nego su "naplavine nekih loših teorija i RTS-ove propagande iz devedesetih" a onako uzgred si mi kao pod-dijagnozu zabeležio i "detinjastu proklamaciju sopstvene neuslovljenosti". Takođe mi, u tom tekstu, spočitavaš "insistiranje na KOLEKTIVNOM pamćenju i nepraštanju" i pripisuješ mi da se "sprema novi zločin" a ja, navodno, "ovakvim napisima u toj manipulaciji aktivno učestvujem". Takođe iznosiš i smelu tezu "da komunistička vlast jeste zatrla ustaški pokret, masovnim pogubljenjima u Blajburgu", pripisuješ mi da ne vidim tvoje otkrovenje "da Jasenovac nije delo jednog naroda, nego jedne ideologije" te tvrdiš da se "fašizam dogodio bogami i srpskom narodu". Nakon što si na svom telu izmenjao odore filozofa, teoretičara, ozbiljnog psihoanalitičara, književnog kritičara, političkog analitičara i istoričara, ti na sebe navlačiš odoru pesnika i kritikuješ moju "high school goth chick poetry", moja poezija ti je "šuplja i smešna", pa onda gladeći svoje sede vlasi Starca Foče od stotinu ljeta pridikuješ o mojim "pubertetskim metafizičkim uvidima", ali ti ni to nije dosta, nego moraš da opljuneš i moj udruženi zločinački poduhvat, "bezvezni Chetnixploitation" blog, i kritikuješ što sam, kao, dopustio da potpadnem pod uticaj nekakvog "ustashosploitationa". Onda na sebe oblačiš odeždu Vox Populija, pa kroz tebe sam narod progovara: "srpska javnost je prezasićena takvim sadržajima (o Jasenovcu)" kažeš ti, ali ne navodiš kada si izveo to ispitivanje, i na kojem uzorku srpske javnosti. Čisto da ne bude da te nismo shvatili prvi, drugi i treći put, ti opet ponavljaš da ja, navodno, "saučestujem u tom besramnom poduhvatu koji zloupotrebljava žrtve za perpetuiranje mržnje" a da sve to zabiberiš, porediš mene sa jednom od prominentnijih žena sa dva prezimena. Pun brige, ti se moliš za mene "da izađem iz „comfort zone“ eskapističke mitologije koju sam za sebe ko zna kada ispleo", i spočitavaš mi upotrebu citata – ne iz Večernjih novosti nego iz Ekspres Politike, lepo piše u knjizi – u mom romanu NAŽIVO kao moje slepačko prepisivanje ratnohuškačke propagande za koju se tada kad sam to pisao nije zadesio neki Rastislav da mi je kao takvu razotkrije, nego ja onako kao neka EMO tinejdžerka, progutao i plovak i udicu i crva i Ekspres Politiku i napisao svoj pubertetski solipsistički angst roman...
            E, pa dobro. Kad si već na mene izručio sve te teške reči, red je da i ja kažem poneku u svoju odbranu – da požurim dok ove tvoje Peščaničke tužibabe ne izveste Haški Tribunal da tamo neki Ognjanović zloupotrebljava žrtve za perpetuiranje mržnje i priziva nove masovne grobnice svojim nekritičkim preuzimanjem RTS-ove retorike iz 1990-ih. Jer, upravo to si mi pripisao.
            Iako cenim tvoju zabrinutost, jer slutim da ti zaista misliš sve to što si napisao, i da veruješ kako su tvoje reči možda i poslednja stvar koja čuči između mene i ponora najgrđih i najprevaziđenijih mitova u koje tek što se ne strovalim (ako već i nisam), moram ti reći sledeće: tekst i slike o JEDENJU BOGOVA svakako su nešto najcrnje, najmučnije i najdeprimirajućije što sam ikada ovde postavio, pa ti zato hvala i na tome što si tu mučnu tematiku oplemenio nenamernim dozama crnog humora.
            A sad malo ozbiljnosti.
            Tvoj tekst iniciran je isključivo tvojim zilotskim krstaškim ratom protiv "srpskog fašizma" a omogućen u potpunosti složenim kolopletom tvojih opsesija, fascinacija, fiksacija i projekcija koje si izručio na krajnje površno i iskrivljeno čitanje mog teksta u kome ti se, prosto rečeno, privideo čitav niz ala i bauka kojih u njemu, naprosto – nema. Konkretno, ti si uzeo moju tvrdnju da Jasenovac nema ni približno ono prisustvo u ovdašnjoj (a kamo li svetskoj) svesti, i da je praktično zaboravljen ili nebitan ili sveden na bednu fusnotu u svesti prosečnog čoveka i na nju si projektovao niz nekakvih motivacija i asocijacija koje ja niti sam prizvao (kakve osvete? kakva pravdanja zločina? kakvo pozivanje na nove?!) niti one nužno (sem u tvojoj svesti) proističu iz toga što sam rekao, i što i dalje tvrdim i potpisujem – da su Srbi krajnje idiotski, na kraju II svetskog rata, dopustili da se Jasenovac i sve oko njega pomete pod tepih, da se ne talasa previše sa pričom o ustašama i njihovom državotvornom projektu, čime je, pored ostalog, omogućeno da se to zlo ne istrebi onako kako je trebalo, niti je ono smešteno tamo gde mu je mesto, na đubrište istorije, nego je plamičak ostao i opstao i rasplamsao se dolaskom HDZ-a na vlast. Ali ne, iz tvoje vizure, Milošević je proizveo HDZ, Milošević je vaskrsao ustaše, RTS je proizveo Tompsona i dao mu udarna mesta za koncerte i termine na HTV-u, Milošević posthumno svojim SPS autobusima organizovano vozi desetine hiljada ljudi na Tompsonove koncerte, dan-danas u Hrvatskoj itd. Svega toga ne bi bilo da Večernje Novosti nisu objavljivale feljtone o Jasenovcu, i da Čučković nije (kao, slučajno, baš sredinom 1980-ih!) objavio JEDENJE BOGOVA! Pošto si ove svoje tlapnje prošarao nizom citata i referenci na imena i naslove, možda si ponekog zasenio relativno ubedljivim prividom "argumentovanog" teksta: međutim, jedan ozbiljan close reading onoga što sam ja napisao o toj noveli i srodnoj tematici pokazaće da sve te reference koje si prizvao, i koje nisu sporne po sebi, ali za neku drugu priču, sa mnom, sa mojim stavovima i sa mojim tekstom koji je bio povod svega ovoga – nemaju skoro nikakve veze, ili tamo gde je imaju, ona je toliko iskrivljena da se to teško može smatrati dobronamernim.
            Tvoje nerazumevanje je višestruko: ti ne razumeš horor žanr i njegov odnos prema ekscesu (višku, preterivanju); ti ne razumeš koncept "kosmičke strave" uopšte, niti njegove manifestacije kod Poa i Lavkrafta; ti ne razumeš novelu JEDENJE BOGOVA (jer je svodiš na krajnje simplicističko: "Pouka je prosta i banalno humanistička i „politički-korektna“ – nemojte mučiti i izgladnjivati ljude, i „fascism is bad, mkay?“); ti ne razumeš moj tekst o toj noveli. Poetiku horora nisi ni dužan da razumeš, nije to tvoja oblast stručnosti. Ni koncept "kosmičke strave" nisi obavezan da poznaješ, jer ti nije ni strukovno ni svetonazorno blizak; i to je, što bi reko debeli degenerik, legitimno. Ono što, međutim, nije legitimno a ni u redu, jeste što ti svoje rupe i blatantna nerazumevanja popunjavaš sopstvenim fantazmama, i što taj vakuum napumpan tvojim projekcijama, tovariš meni na leđa i proglašavaš me za nekakvog idiota, pubertetliju, RTS-ovog klona, Bobić-Mojsilovićkinog kolegu, Deksinu srodnu dušu i još koješta. Naravno, sve mazno i glatko i još sa Borhesovim pečatom i nizom drugih referenci.
            Zbog tvog ideološkog biasa tvoje su optužbe, uglavnom, gomila neistina ili, u najgorem, poluistina.
            Optužuješ me da ja u svojoj prozi, a i šire, legitimizujem koncept "drekavca", odnosno mutne i nejasne mitske zlobe i "mračnih bogova" pri tumačenju recentnih horora. To je eklatantna neistina.
            Ako pogledaš ovde na blogu moj tekst o hrvatskom filmu ŽIVI I MRTVI, videćeš u njemu i sledeće rečenice: "On održava u životu užegle stereotipove o tome da su zločini i nasilje neraskidivi deo svakodnevnice na Balkanu, da je to uvek tako bilo i uvek će biti. Film ne pokušava da objasni ili analizira ovo stanje (ako je to zaista stanje) već ga samo registruje, na problematičan i idejno neubedljiv način. To je svakako jednostavnije nego pokušavati da se zaista predoči ko su ustaše, ko domobrani, ko partizani, ko HVO, ko 'balije', ko JNA, ko bosanski srbi, itd. Ovako kako je to Miletić prikazao, rat je samo jedna užasna krvava zbrka sa mnogo iracionalnih i nepojmljivih zbitija tipičnih za 'zemlje iza velike šume'."
            A ako se strpiš tri nedelje, sredinom decembra ćeš u FILAŽU br. 6 videti moj prikaz srpskog filma NEPRIJATELJ, u kome – evo, ekskluzivno i pretpremijerno navodim – stoji:
"Potonje je izvedeno sa polovičnim uspehom, jer metaforički aspekti "Đavola" koji je umešao prste u balkansku jakobinsku tragediju (sa shodnim joj elementima splater-horora) nisu dovoljno promišljeni niti sasvim smisleno utkani u zaplet. Više od petnaest godina nakon sklapanja mira u Bosni postaje pomalo prevaziđeno i neozbiljno da i dalje u filmovima sa ovih prostora nailazimo na "objašnjavanje" ratnih užasa kojekakvim drekavcima (začeto u do sada najboljem filmu na temu najnovijih balkanskih ratova, Lepa sela lepo gore, 1996) ili nedorečenim, smutnim kletostima tla i vremena isprepletenog u začarani krug, kao u hrvatskom filmu Živi i mrtvi Kristijana Milića (2007), koji na načim sličan Zečevićevom poseže za motivima horora kako bi "produbio" svoju ratnu priču. Stiče se utisak da je posezanje za drekavcima i Hromim Dabama zapravo linija manjeg otpora, gotovo kukavička, a svakako nedovoljno hrabra da se sa orgijom iracionalnog kakva ovdašnja građansko-seljačka klanica svakako jeste bila suoči na racionalan način, i da krivce ne traži u baba-rogama – odnosno, ukoliko to već čini, da te baba-roge na smisleniji, direktniji način poveže sa mehanizmima i pokretačima koji su do ratne strave i užasa zapravo doveli."
            Kao što se crno na belo može videti, ja se odavno zalažem ili da se ti drekavci izostave, ili ako se s njima nešto hoće raditi, da se to radi promišljenije i pametnije i smislenije povezano sa stanjem na terenu nego što je učinjeno u navedenim filmovima. Po meni, ta veza "mračnih bogova" sa konkretnim nosiocima Zla na terenu u konkretnom istorijskom trenutku ubedljivo je i smisleno izvedena u JEDENJU BOGOVA, a verujem da je i u NAŽIVOM (mada će puna slika toga biti jasnija kada budu gotove sve priče i romani iz tog "mitosa"). U svakom slučaju, ti "bogovi", ni kod Čučkovića ni kod mene, nisu nikakav eskapizam, a ni kukavičluk i mutne apstrakcije (kao u navedenim filmovima), nego se, metaforički, ali sa jasnom i smislenom vezom, drevni atavizmi povezuju sa aktuelnim (i neminovno banalnim) zlikovcima. To sam i kazao u svom tekstu, i čak ni ti nisi mogao da ne primetiš, jer i sam citiraš deo u kome govorim o sudaru prizemne i sasvim ljudske motivacije sa mističnim i metafizičkim naklapanjima, ali ga ignorišeš jer ne odgovara tvojoj vizuri i onome što želiš da "vidiš" kod mene, pa nastavljaš sa karikiranjem kosmičke strave i mračnih bogova, čiju FUNKCIJU očito nisi pojmio ni kod Čučkovića, ni kod mene.
            Takođe, pripisuješ mi nekritički odnos prema ratnohuškačkoj propagandi, i čak (ne)svesno saučestvovanje u prizivanju novih zločina. To je budalaština.
            Da si se potrudio da nabaviš II izdanje mog romana NAŽIVO, u njemu bi video pogovor autora, u kome se osvrćem upravo na famozni citat iz Ekspres Politike, i njegovu funkciju u mom romanu. Citiram taj deo:
"Tekst iz Ekspres Politike, od 09. jula 1995. koji navodim u romanu, autentičan je prepis članka, bez ikakvih mojih intervencija. Ne ulazim u njegovu autentičnost. Nemam nikakvih konkretnih saznanja o tome da li je taj Roberto dela Feve stvarno postojao, i zaista snimao snuff filmove u Bosni i Hrvatskoj, u kojima se muče, siluju i masakriraju srpski zarobljenici. Puno sličnih priča slušao sam i posle toga, od raznih ljudi, ali začudo, do danas još nijedan takav snimak nije isplivao – a verujem da postoji mnogo zainteresovanih strana (pritom ne mislim samo na bolesnike koji bi da onanišu na njih, nego pre svega na svakojake istražitelje, tužioce, novinare, borce za ljudska prava, grupe boraca rata, patriote). Možda je u pitanju urbana legenda, a možda su samo suviše dobro sakriveni (ili uništeni). U krajnjoj instanci, za moje potrebe je savršeno nebitna autentičnost te konkretne vesti i navoda u njoj. Užasi poput tih sigurno su se dešavali, psihologija i mehanizmi iza tih zločina nesumnjivo su istiniti, i to je za moje potrebe bilo dovoljno. "
            Ne očekujem od tebe da pojmiš kompleksnost mesta i uloge "kosmičke strave" u mojoj prozi, a očito je previše očekivati od tebe da shvatiš i moj (slobodan, kreativan, nepamfletaški) odnos prema dokumentarnoj građi u stvaranju proznog dela. Ti nisi pisac i to ne možeš da pojmiš. Ti si pamfletaš, koji ima svoju ideologiju, iz čije vizure posmatraš i umetnička dela kao da su pamfleti, i na površan način sudiš o njima u skladu s time da li se i koliko poklapaju odnosno odstupaju od tih vrednosti koje si, ko zna kada i kako, prihvatio kao "svoje". Ja te znam još iz vremena kad si mi neprestano citirao Milovana Danojlića (kad klikneš na ovaj link, idi skroz na dno stranice), a sećam se i kad si sa njega prešao na Type O Negative i Marilyn Mansona, a evo vidim već neko vreme unazad propagiraš tu "peščaničku" ("drugosrbijansku" kako je neki zovu) ideologiju, koju niti znam kako si pomirio sa ovim ranijim (pubertetskim?) opsesijama, niti ko ti je i kako ove potonje usadio u glavu tako da sada veruješ da su "tvoje". Zapravo, imam određene slutnje po pitanju tvoje konkretne šizofrenije i razloga zašto si se okrenuo ovom esktremizmu, ali za razliku od tebe, neću ovde da se igram doktora, i tu svoju dijagnozu ću, za sada, zadržati za sebe (iako sam uveren da jedino ona može da objasni te tvoje vratolomne skokove i naizgled nespojive suprotnosti).
            Enivej, sada si se pronašao u patologiji srpskog sadomazohizma, priključio si se tim Kandić-Biserko flagelantima, i koristiš internet umesto javnog trga kako bi sebe bičevao zbog stvarnih i preuveličanih (srpskih, i samo srpskih) zločina, uz neizostavne sine qua non refrene o "srpskim fašistima", o genocidu, Srebrenici, Škorpionima itd. Otud ne čudi tvoja jedva-prikrivena apologija ustaštva i uopšte zločina načinjenih protiv Srba i protivljenje čak i samom govoru o tim zločinima, a još manje čudi da te je bocnuo baš tekst o Jasenovcu – tom zločinu nad zločinima za koji ne postoji pandan u svetu, za koji ne postoji niti presedan (u smislu nekog prethodnog srpskog nepočinstva kojim je "zaslužena" monstruoznost tolikih razmera) niti repriza (jer čak i kada je ustaštvo vaskrslo ponovo, niti je ono, uz sve napore, uspelo da ponovi unikatnu plansku i sistematsku gnusobnost Jasenovca, niti su amaterski, half-assed srpski pokušaji osvete za to i tome slično u Srebrenici bili išta drugo sem nekompetentna bauljanja potpunih početnika, počinjena u afektu, tokom nekoliko dana na samom kraju rata). Ti i tvoji sličnomislioci NE MOŽETE da objasnite Jasenovac, ne uklapa vam se u tu diktiranu sliku "Srbi su sami krivi: sami su to tražili!", ne znate šta s tim da radite, kako da pometete pod tepih nešto toliko odvratno i veliko i tako radikalno suprotno onome što želite da nametnete kao "istinu", pa zato pandan pokušavate, jadno, da nađete u velikoustaškoj golgoti Blajburga (šmrc!) i mnogo kasnijoj Srebrenici (koja po organizaciji, institucionalnosti, trajanju, izvedbi, broju i načinu pogubljenja žrtava, itd itd nema blage veze sa državnom fabrikom smrti i najneljudskijeg iživljavanja koja je svakodnevno klala Srbe i druge nepoćudne pune 4 godine)!
Falsifikati kojima se služiš odvratni su, ali karakteristični za "mistične uvide" koje si pokupio od tih tvojih Žena u Crnom i ko zna koga. "Komunistička vlast jeste zatrla ustaški pokret, masovnim pogubljenjima u Blajburgu"? Ma nemoj! Kako te nije sramota da lupetaš tako strašno? Nikola Popević ti je već odgovorio u komentaru, ali pošto ne znam da li ljudi i koliko revnosno čitaju komentare ispod tekstova, citiraću ga:
"Vrh ustaštva je uglavnom izbegao Blajburg: Ante Pavelić, Vjekoslav Luburić, Ljubomir Kvaternik, na primer. Nekima je, poput Ljube Miloša i Slavka Kvaternika, suđeno pa su pogubljeni. Neke i pamtimo - Šakića, Artukovića i Ašnera. Dožveli su duboku starost. Nije baš jasno na šta cilja Dinić, da li razdvaja "stare" ustaše (jer je ustaški pokret, jelte, ZATRT kod Blajburga) i novoustaše poput Tuđmana? Šta želi da kaže, da ne postoji kontinuitet? Ko je onda 1971. godine izvršio atentat na Vladimira Rolovića? Da li su Miro Barešić i Anđelko Brajević bili članovi neke organizacije ili im tek onako dunulo da ubiju jugoslovenskog ambasadora i to baš Rolovića? Ko je podmetnuo bombu u beogradski bioskop "20. oktobar" 1968. godine, recimo?" 
            Ne, to je RTS propaganda. To su Večernje novosti izmislile. To je Milošević retro-falsifikovao istoriju: Teslinim tajnim vremeplovom vratio se u '60-te i 70-te i sa grupicom jadnih srpskih glumaca inscenirao neke navodne ustaše?
            U tvojim pokušajima da mi pripišeš nešto što niti sam rekao niti sugerisao, koristiš se i prilično jeftinim trikom od sorte "Nije važno ŠTA nego je važno KO". Dakle, pronađeš sličnost nekog mog stava sa nečim što je kazala ili napisala neka osoba sumnjivog integriteta, i to bi trebalo, po sebi, automatski, da poništi validnost mog stava? Pih. Ja ne funkcionišem tako. Inače ne bih imao psa kao ljubimca, jer psa je imao i voleo čak i Hitler! Dakle, ne nalazim nimalo prijateljskim niti dobronamernim tvoje povezivanje mojih nazora sa izolovanim tvrdnjama pojedinaca s kojima nemam nikakve bliskosti. Ali ću te zato zamoliti da apstrahuješ to KO je nešto rekao, i da mi kažeš ŠTA je problematično u proglašenju, npr, Jasenovca za srpsku duhovnu prestonicu? Pogledaj šta Jevreji napraviše sa Aušvicem – zašto ne bi Srbi nešto slično uradili sa tim Zlomestom za koje, zbog našeg misguided bratstva i jedinstva, danas malo ko u svetu zna. Zar misliš da ne bi trebalo da se zna? Zar zato što su neki zloupotrebljavali priču o Jasenovcu od sad pa nadalje o njemu ne treba da se govori, da se ne talasa, jer će time da se priziva opštenarodna mržnja i novi zločini? Da li je zaista to "mudrost" zbog koje tako svisoka pridikuješ o mojoj "eskapističkoj mitomaniji"?
Ili možda ti vidiš nešto netačno u izjavi: "Od nas se u ovom trenutku ne traži samo da se povinujemo svim zahtevima Velikog Brata, od nas se očekuje da svoje ropstvo i zavolimo. Da pevamo o njemu. Da deca pišu pismene zadatke na tu zadatu temu. Da razvaljeni i ucenjeni čekamo svoje mesto u potpalublju Evrope? I upravo u tom detalju leži sva morbidnost projekta mentalne, moralne, političke i ekonomske okupacije koja je na delu." S kojim tačno delom ovoga se ne slažeš? Ja bih ovo potpisao sve i da je to lično Hašim Tači napisao, a kamo li MBM. Ali bojim se da je tebi Soroš isprao mozak u Mađarskoj i ubedio te da svoje ropstvo zavoliš, da saučestvuješ u razvaljivanju i ucenjivanju i samoflagelaciji i da podupireš mentalnu i svaku okupaciju, a onima koji se s tim ne slažu – sleduju etikete i imputacije kao one koje si mi gore nalepio. RTS retorika, je li? Mitomanija? Eskapistička mitologija? Nekritičko mišljenje? Preuzeti mitovi? Bolje se upitaj, Rašo, ŠTA si ti, i od KOGA preuzeo, i kuda te ti mitovi vode.
Toliko za sada.
Pozdrav,
Dejan Ognjanović

8 коментара:

  1. Dejane, prva referenca koju sam ti poslao je Elkanin, “The Need to Forget”, u kome on, koji je preživeo Aušvic, kaže:

    “Lately I have become more and more convinced that the deepest political and social
    factor that motivates much of Israeli society in its relations with the Palestinians is not
    personal frustration, but rather a profound existential “Angst” fed by a particular
    interpretation of the lessons of the Holocaust and the readiness to believe that the
    whole world is against us, and that we are the eternal victim. In this ancient belief,
    shared by so many today, I see the tragic and paradoxical victory of Hitler.

    I see no greater threat to the future of the State of Israel than the fact that the
    holocaust has systematically and forcefully penetrated the consciousness of the Israeli
    public, even that large segment that did not experience the Holocaust, as well as the
    generation what was born and grew up here. For the first time I understand the
    seriousness of what we were doing when, decade after decade, we sent every Israeli
    child on repeated visits to “Yad Vashem”. What did we want those tender youths to do
    What did we want those tender youths to do with the experience? We declaimed, insensitively and harshly, and without explanation: “Remember!” “Zechor!” To what purpose? What is the child supposed to do with these memories? Many of the pictures of those horrors are apt to be
    interpreted as a call to hate. “Zechor!” can easily be understood as a call for continuing and blind hatred.

    For our part, we must learn to forget! Today I see no more important political and
    educational task for the leaders of this nation than to take their stand on the side of
    life, to dedicate themselves to creating our future, and not to be preoccupied from
    morning to night, with symbols, ceremonies, and lessons of the Holocaust. They must
    uproot the domination of that historical “remember!” over our lives.”

    I nakon ovoga, ti mene pitaš:

    “ŠTA je problematično u proglašenju, npr, Jasenovca za srpsku duhovnu prestonicu? Pogledaj šta Jevreji napraviše sa Aušvicem – zašto ne bi Srbi nešto slično uradili sa tim Zlomestom za koje, zbog našeg misguided bratstva i jedinstva, danas malo ko u svetu zna.“

    Šta reći? Slepi neće progledati, gluvi neće čuti. Ostaj mi zdravo.

    ОдговориИзбриши
  2. Da, Rašo, sada vidim da je tvoja ideološka zaslepljenost suviše velika a da bi progledao pred time da to što ja govorim nema nikakve veze s tim na šta taj Jevrejin referiše. Ali ti si suviše ostrašćen da bi makar na tren dopustio da ja uopšte ne govorim o prisilnom vođenju busloads of dečurlija u Jasenovac i sličnim akcijama. To ti se prividelo. To je tvoj uslovni refleks. To je tvoja hronična nesposobnost da pojmiš o čemu ti govorim. Da se ti i tvoji idejodavci pitate, uslovni refleks na svako pominjanje reči "Jasenovac" bio bi: "A Blajburg? A Ovčare? A Škorpioni? A Srebrenica? A muharike?" Srećom, to vaše bolesno flagelantstvo ostaće zauvek samo perverzija šačice poremećenih, uredno-ispranih SM-umova.

    ОдговориИзбриши
  3. Čitajući ove tekstove, ja čak i ne bih rekao da ste vas dvojica u tolikom nesaglasju koliko se to čini, ali da ti je jedna ovakva kritika trebala - to da. Rekao bih da je stvar u tome što se ovde ipak radi o pitanjima na koja nije tako lako odgovoriti, bez obzira na nečiji ideološki žar odnosno pravednički bes. Mislim konkretno na ovo o pamćenju zločina nasuprot zaboravljanju zločina; šta je tu zapravo bolje? Da se sve zaboravi rizikujuči time da se istorija još lakše ponovi ili da se dobro zapamti što opet može da dovede do istog rezultata samo drugim putem. Ja stvarno ne mogu da kažem šta je tu manje zlo post festum, pošto je zlo već počinjeno; mogu da kažem, da strogo lično gledano, mene odgovor i ne zanima, pošto na moj stav o tome - a volim da mislim (kao i svi) da je on prosto zdravorazumski na kakvu god ideološku kvalifikaciju nekom može da zaliči - to ne može da utiče, ali ovde mi i ne pričamo samo o ličnom odnosu spram zločina već se meša i faktor našeg odnosa spram društva i kako se to onda uklapa u tu jednačinu - i to je ovde ključno! Zato i vas dvojica ovde pričate o tome iz te vizure koja uključuje društvo, odnosno toga šta je bolje za društvo - zaboraviti ili zapamtiti. Pri tome nisam siguran da ste raščistili i oko toga šta se podrazumeva pod tim - bolje? Da li je reč o tome da je ignorance=bliss, pa ako to funkcioniše, neka ga, ma koliko da je zasnovano na jednoj vrsti samoobmane, ili je bitno da ljudi sami, iznutra, dođu do spoznaje oko toga da je fašizam zaista nešto što može svima da se dogodi? a do toga je teško doći ako se sve zaboravi... Nego, da budem jasan a i da se vratim na roman koji je bio povod (a koji nisam još pročitao ali hoću), naravno da je tu poželjno iskoračiti van okvira onog šta je to korisno za većinu - srba, hrvata, kogagod - obraćajući se upravo pojedincu koji u tekst onda može učitati svašta i ništa. Gule, moguće je da si ti ovde ipak donekle (i bez neke zadnje namere) izmešao prvo i treće lice u tom smislu što ti=srbi ne važi, for better and worse, a ti kao da za tu distinkciju nisi tolio mario, i time si dao povoda za različita tumačenja svog teksta. To naravno ne znači da te sad treba ovde žigosati kao nekakvog desničara, jer to bi, koliko te ja znam, već bilo sumanuto, ali zato ostavlja prostor za jedan zanimljiv dijalog (ili sam ja to optimista?), pod uslovom da ne preterate sa kvalifikacijama i etiketacijama ;)
    p.s. mada ono za emo senzibilitet maskiran u neki kao ozbiljniji svetonator, ima tu nečega...

    ОдговориИзбриши
  4. Pustićui jednostavno da iz mene izlete rečenice, bez kontrole i autocenzure, kao neki tok svesti. Izvinjavam se unapred zbog eventualija.

    Braćo, ogromne su to srpske žrtve u toliko ratova za tako kratko vreme. Ta činjenica ne može da se prenebregne. To nisu mitovi, to nisu tripovi, to su realne srpke žrtve. I mnoge od njih su ubijene na užasan način. I jednostavno neke stvari ne možeš da pojmiš, ne možeš ni da zamisliš, to su mučenja, to su užasi neizmerni, kakav Lavkraft, kakav Po, to su, bre, pričice, ovo je stvarnost, ovo je ludilo, ovo je crniloo mozga! To je kraj, to je završetak filma Apokalipsa, to je ništavilo, tu više ništa ne postoji, to je kraj:

    This is the end
    Beautiful friend
    This is the end
    My only friend, the end

    Jednostavno, bilo je tih iracionalnih izliva mržnje u I svetskom ratu, u II svetskom ratu i devedesetih. Devedesete su najbliže. Opasne su to rane, ne može to tek tako da zaraste, gadne stvari su se desile, pojedini delovi Hrvatske su skoro potpuno prazni, to su jezive scene, to su pusta sela, to je nebrojeno mnogo kuća spaljenih ili miniranih, to je, brate bilo etničko čišćenje samo tako, znači redom, po spisku. Znači, temeljno, nisu zaobišli nijedno selo, nijedno kuću, sve su brate sjebali, sve. To je tuga videti. Dalmacija, Lika, Kordun, Banija, Slavonija, Zapadni Srem, sve je to očišćeno. Uglavnom se vratila neka starčad, vratili se ljudi da tamo umru, mladi dolaze preko leto, tad ta sela ožive malo, ali sve je to tuga jedna.

    Mada ja nisam sa tih prostora, ja to osećam kao svoju ličnu tragediju i znam mnogo ljudi sa tih prostora i povezan sam sa njima, sa jednom Dalmatinkom naročito, u smislu muško-ženskih odnosa. Moja, baš moja porodica je konkretno najebala ranije, u prethodnom ciklusu ludila. To su Vukotići iz Hercegovine, koji su poreklom iz Kčeva, to ti je Stara Crna Gora, znači onaj tamo zapadniji deo i poznat je među njima bio serdar Janko Vukotić, koji je komandovao... ma dobro, da ne gnjavim, da skratim priču, Vukotiće su u Hercegovini sve lepo, pedantno tamanili tokom II svetskog rata. Ostao je poneko, tek poneko je izbeg'o nož...

    Zajebane su to teme, užasavajuće, to je horor, to je mrak. Japanci su tamanili Kineze takođe zverski, ne, ne , ne zverski, to je baš ljudski, to je specifično ljudski, zveri nikada nisu tako temeljne, zveri ne vode ratove, nemaju logore, gasne komore, logore za decu u kompleksu Jasenovac. Japanci su bili gadni, oni su nacisti samo takvi, jebeno disciplinovani, a danas snimaju najјаче filmove, o svetu koji će doći, o svetu koji nas čeka.

    Ali, da se vratim na zločine, oni su strašni, oni su neshvatljivi, te slike se urežu u svest, one postaju refleks, one postaju deo svesnog, a i deo nesvesnog. To su te tmine nesvesnog, neko ludilo koje ne može da se razume, pojmi, sagleda. Samo kažeš: The horror! The horror!

    Inače, mir i ljubav svima, šta drugo da kažem, ali to kao da nije moguće. Jednostavno ta ljudska rasa, mislim na sve ljude na planeti, je sjebana. Svako malo pa neki genocid. I dan-danas to traje, na sve strane neki genocidi, stalno se neko šiba. Naravno, u tome prednjači Alijansa, oni samo izručuju i izručuju tovare, oni su usavršili tehniku genocida. Znači, nema više noževa, samo napalm, samo miris pobede:
    The smell, you know that gasoline smell, the whole hill. Smelled like … victory. Someday this war's gonna end.

    ОдговориИзбриши
  5. potpuno je glupavo moralisati o nekim tamo ljudima.sto se mene tice, dobili su dusu na trenutak

    ОдговориИзбриши
  6. Jel moze link il skenirani tekst u vezi sa tim prilogom iz ekspres politike o snaf filmovima (na netu ne daje nikakve rezultate za famoznog Roberta Dela Feve-a)?

    ОдговориИзбриши
  7. nažalost, moraćeš da mi veruješ na reč. nemam taj primerak, čitao sam (i prepisao) u čitaonici narodne biblioteke, pa ako imaš u svom ili obližnjem mestu takvu instituciju, pokušaj da nađeš broj sa navedenim datumom.

    ОдговориИзбриши