уторак, 30. јун 2015.

LEGLO STRAVE - Edgar Alan Po i Ričard Korben


Naizgled neuništivi a svakako neumorni "Darkvud" je krajem juna najzad izbacio drugi album iz serijala LEGLO STRAVE (odnosno, JEZOVNIK, knjiga 5).  Prošle godine je izašao onaj u kome je pregenijalni umetnik Ričard Korben adaptirao Lavkraftove priče i pesme. O njemu sam tada pisao OVDE.
Sada je došla na red "saradnja" Korbena i Poa – u mom prevodu. Osim što sam preveo dijaloge u samim stripovima, ovo izdanje sadrži i potpuno novi prevod priče "Berenisa", čiji sam autor – ja. 
Jeste, po prvi put u životu bio sam u prilici da prevedem jednu priču giganta, Alfe i Omege horora, E. A. Poa. Kakav je rezultat – moći ćete da se uverite na samom kraju ovog albuma.
A šta, tačno, ima u njemu? Evo sadržaja – na 100 strana velikog formata, na vrhunskom papiru i u savršenoj štampi koja besprekorno oživljava Korbenovo crtačko majstorstvo, nalaze se strip-adaptacije sledećih Poovih priča i pesama.

  Haunt of Horror: Poe
 
"The Raven"
"The Sleeper"
"The Conqueror Worm"
"The Tell-Tale Heart"
"Spirits of the Dead"
"Eulalie"
"The Lake"
"Izrafel"
"The Happiest Day"
"Berenice"

Iz ovog sadržaja jasno je svima osim totalnim Po-četnicima da su ovde u pitanju pretežno obrade pesama. Jedine dve priče ovde obrađene jesu "Izdajničko srce" i "Berenisa", sve ostalo su pesme. Ali nemojte misliti da je zbog toga sadržaj ovog albuma naročito poetičan i nježan. O, ne...
Pesme su na neki način "krive" što je ovo izdanje zakasnilo skoro godinu dana, jer bilo je inače spremno za štampu još prošle godine, odmah posle Lavkrafta; avaj, zbog problema sa autorskim pravima na srpske prepeve upotrebljenih pesama (pošto ovo izdanje, uz stripove, sadrži i sve originalne Poove izvore inspiracije, tj. pesme i priče) nastao je zastoj.
Na kraju sporne pesme je prepevao Milan Jovanović – i to je obavio vrlo dobro, da ne kažem odlično; vrlo sam prijatno iznenađen tim aspektom ovog izdanja.
Što se tiče Korbenovih adaptacija, one su nešto problematičnije nego u prvom LEGLU STRAVE. Kod trivijalizacije i palpizacije tamošnjih, pretežno minornih HPL-ovih dela, nisam imao većih zamerki. Ali, kad se tako nešto radi Poovim vrhunskim pesmama i pričama, odnosno genijalnim delima najvećeg genija kojeg je horor ikada imao, onda moram da ispoljim izvesnu rezervu.
Recimo, pesma "The Conqueror Worm" (koja, inače, govori o čovekovoj smrtnosti i užasu materijalne egzistencije) ovde je adaptirana u SF-horor o džinovskim vanzemaljskim crvima na postapokaliptičnoj Zemlji. To nema blage veze s Poovom pesmom, čak i ne govori o istim crvima... ali, šta da se radi, barem pruža priliku za nešto finih slika s tim divovskim pegavim čudovištima.

S druge strane, potpuno besmislenu trivijalizaciju donose loši vicevi kakvi su "Eulalie" (pesma o savršenoj ženskoj lepoti pretvorena u geg o čiči koji umire nad sex-lutkom na naduvavanje!), "Izrafel" (pesma "Israfel", o muzici anđeoskih sfera, pretvorena je u repovanje o vatrenom okršaju nekakvih crnačkih gangsta imbecila!) 
i "The Happiest Day" (o izgubljenoj mladosti: ugnjetavani geek dođe na proslavu 10 godina mature kako bi upucao one koji su ga mučili i ismevali dok je bio srednjoškolac). Šta reći? Nisam protiv modernizacije kao takve, ali u ovim konkretnim "adaptacijama" od Poa nije ostao ni kamen na kamenu.
Čak je i antologijski "Gavran" prilično trivijalizovan svođenjem na petparačko otkrovenje da je tužni ljubavnik zapravo kriv za smrt svoje drage Lenore, čiji leš čuva u stanu. Zapravo je, u ovoj verziji, Korben bio više nego nadahnut Poovom pričom "Crna mačka". Bezveze. 
Ali je barem vrhunski crtano. Ako ne računam klinačko ubacivanje ogromnih sisa čak i tamo gde im mesto baš baš nije (npr. na kip boginje mudrosti, Atine; ali i uopšte, na Poovo anemično ženskinje).

Korbenov crtež je glavni razlog da overite ovo izdanje: s izuzetkom gorepomenute tri epizode (Eulalija, Izrafel i Najsrećniji dan) ostale se kreću od OK do izuzetnih: moj favorit je "Usnula" – čist, vizuelno bogat, istinski jeziv horor od početka do kraja!
Strogo gledano, i "Berenisa" je u strip verziji uprošćena i banalizovana, ali s nešto zanimljivijim rezultatima; iako nema mnogo veze sa genijalnim Poovim predloškom, barem je solidna epizoda posmatrana sama za sebe. Uostalom, imate Poov tekst (u mom prevodu) odmah posle stripa, pa se uverite sami. 
A ako vam se učini da je ta priča samo senzacionalistički šokantni palp pre palpa (zbog tog čuveno groznog kraja), ne brinite – nećete biti ni prvi ni poslednji robovi te zablude. Ipak, ako ste tako u mogućnosti, bacite pogled na moju POETIKU HORORA, gde upravo "Berenisu" detaljno analiziram kao temeljnu za razumevanje ciklusa Poovih priča o "mrtvoj dragoj", a i šire.

Uprkos mojim zamerkama na pomenute 3-4 adaptacije (od ukupno 10), imajte na umu da je i s tim u ovom albumu najmanje polovina sačinjena od pažnje vrednih, a mestimično i baš odličnih stvari, te ga stoga svaki ljubitelj horora svakako mora imati u kolekciji – više zbog Korbena, manje zbog Poa. 
Odnosno, moglo bi se reći i ovako: dođite zbog Korbena, ostanite zbog Poa! Tj. čitajte ovo zbog Korbenovih moćnih slika, a Poom se napajajte na izvoru, u nekoj zbirci njegovih priča i pesama.

6 коментара:

  1. Koja Poova priča je ilustrovana onom slikom snežne kuće na brdu? Čitao sam Poa odavno, neku zbirku njegovih priča, ali se ne sećam ove uklete kuće na brdu.

    Inače, ilustrovati Poova dela, pogotovo ovako, je za mene treš, ovo će da vole neki novi klinci, kojima prvo mora biti ponuđeno nešto eksplicitno, pa da onda neko od njih zakorači u dubinu.

    ОдговориИзбриши
  2. nije priča nego pesma. THE RAVEN.
    Ah, distinctly I remember it was in the bleak December...

    ОдговориИзбриши
  3. Ih, The Raven, mladost mi je jos tamo. Mislio sam da je u pitanju nesto neprocitano s moje strane, podsetilo me na The Shunned House od Lavkrafta, sva ona tragedija porodica koje su je naseljavale, nesto prozracno, titanski lakat ispod podruma.

    ОдговориИзбриши
  4. Gule, koja je razlika izmedju kratke price, novelete i novele? Je li to po duzini teksta (razradjenosti fabule) ili je to isto, razlicoto nazivano kroz vekove knjizevnosti? Recimo, The Shunned House je svrstana u noveletu (Wikipedia izvor).

    ОдговориИзбриши
  5. vikipedija je 'ozbiljan' izvor samo za dr ABN-a. a ovo što pitaš, to nije raščišćeno na neki univerzalno prihvaćen način, ni u inostranstvu, niti kod nas - mada, ako te baš zanima, zaviri u LEKSIKON KNJIŽEVNIH TERMINA pa vidi šta tamo piše. otprilike, svaki časopis pa maltene i pojedinac ili grupa uzima neko merilo koje njima odgovara. moje neobavezno za na blog merilo bilo bi: 1-5 str= minijatura; 6-20 str= kratka priča; 21-40 str= noveleta; preko 41 str - novela. zašto? ZATO! tako sam u mogućnosti.

    ОдговориИзбриши
  6. Ne prihvatam Wikipediu doslovce, to mi je prvo izguglalo, zato sam te i pitao, jer i ja sam tako nesto mislio, cak si ti i stranicno pecizirao. Hvala.

    ОдговориИзбриши