Gothic Serbia: Tvrdjava Ram

            Nedavno sam, na prelomu maja u jun, imao niz horor-akcija u Beogradu, jednu za drugom: učešće na tribini u okviru Tolkin-festa, dva gostovanja na Art-anima festivalu (na tribini o vampirima i na promociji izdavača "Gavran") i, najzad, promociju POETIKE HORORA u Domu Omladine.

            Jedan i po dan predaha između toga, u toj burnoj sedmici, iskoristio sam ne za predah nego da sa svojim prijateljem i kolegom, Markom Piševim, odem u još jednu od naših trade mark "Gothic Serbia" ekskurzija. Ova je bila ambiciozno zamišljena, dvodnevna, kako bismo uspeli da dostojno overimo niz lokaliteta koji se nalaze u relativnoj blizini jedni do drugih.

            Ideja je bila da overimo: 1) tvrđavu Ram, 2) nedavno otkriveno nalazište iz doba Kelta, 3) tvrđavu Golubac i, najzad, 4) Kisiljevo, rodno mesto prvog srpskog (zabeleženog) vampira, Petra Blagojevića. I tako je i bilo! Evo slikovitog izveštaja sa prve etape ove ekskurzije. Ostali slede, uskoro.

            O tvrđavi u Ramu nismo ništa znali dok se nismo tamo našli, jer nam je bila samo odskočna daska ka pravom, važnijem cilju (keltskom nalazištu), što je samo još jedan pokazatelj koliko malo znamo o sopstvenoj zemlji i njenim znamenitostima.

Tvrđava Ram nalazi se na obali Dunava, oko 25 km severoistočno od Požarevca, između Kostolca i Velikog Gradišta. Prvi put se pominje 1128. godine za vreme bitke u kojoj su Vizantijci pobedili Mađare. Današnji oblik tvrđava Ram je dobila u vreme sultana Bajazita II iz vremena borbe Turaka protiv Mađara. Tvrđava je imala važan strateški značaj sve do 1521. godine kada su se granice turskog carstva pomerila na sever prema Austrougarskoj.

Odredbama Požarevačkog mira, u periodu od 1718. do 1739. godine, utvrđenje je privremeno u posedu Austrije. Osnova tvrđave Ram ima pravilan oblik, sa 4 kule i 2 donžon-kule kroz koju se ulazi u utvrđenje. Kule i zidovi tvrđave imaju topovske otvore i mesta za topove, što govori o tome da je ovo bilo artiljerijsko utvrđenje. 

Dan (petak, 05. jun) je bio vreo, ali kada smo prišli tvrđavi pojavili su se oblaci koji su prigušili napornu paljevinu s neba i pomogli da ugođaj unutra bude bar malo nalik gotskom (u slobodnom, prenosnom smislu, naravno; ne govorim sad o stilu arhitekture niti o književnom žanru).

Proučavajući internet pred put naišli smo na putopis koji je upozoravao da je tvrđava puna zmija. Na kamenom keju podno nje spazio sam odbačeni zmijski svlak iliti košuljicu – ali, na svu sreću, živih gmizavaca unutra ili oko tvrđave nismo spazili. Sreća prati hrabre!

A možda su zmije oterali Turci koji su finansijski pomogli obnovu i osvetljenje tvrđave? Ko bi ga znao. U svakom slučaju, zabavno je videti ovaj natpis o povratku Turaka na staro mesto zločina ("s poštovanjem"), gde je njihov Bajazit II vojevao sa Evropom, naravno, preko srpske grbače.

O ugođaju ovog divnog a zapuštenog mesta neću trošiti reči: tu su slike koje smo napravili tog dana (kao i uvek: klikni na sliku da vidiš veću i detaljniju). Samo ću izreći jednu očiglednost: ovo divno, slikovito mesto, u vanredno slikovitom okruženju sa koga puca pogled na Dunav, uprkos turskim ulaganjima i dalje je pusto i jadno, bez normalnog prilaza (kozja staza kroz šipražje!), bez očišćenog šiblja, samo sa jednom skromnom tablom kao znakom da tu, kao, ima nešto od neke, kao, istorijske, je li, vrednosti. 

Ovo mesto od prvorazrednog značaja truli nepoznato i poluzaboravljeno: kakvi turisti, kakve dečje ekskurzije, ovde se jedva može iole bezbedno prići i ući!

No, umesto vajkanja nad hororom Srbije, trenutno izgubljene u prostoru i vremenu i hororima deprimirajuće vrste, da vidimo šta izvori sa interneta kažu o slavnoj prošlosti.

Nizvodno od sela Ram nalaze se ostaci Rimskog vojnog logora Lederata, koja se nalazi na 17 kilometara od Velikog Gradišta. Ramska tvrđava podignuta je na ostacima antičkih i vizantiskih temelja. Turski sultan Bajazit Drugi 1491. godine radi osvajanja Panonije, sagradio je utvrđenje Ihram, i tako je nastalo ime Ram, ali je pre hiljadu godina lokalitet nosio naziv Lederata. 

U unutrašnjosti tvrđave otkrivena je pravoslavna crkva, na čijim je temeljima kasnije građena džamija. Nedaleko od utvrđenja nalazi se i stari karavan saraj.

            Vremenom je u blizini nastalo naselje Ram, odakle se skelom prelazilo u Banat. Korisnicima skele, kojih je godišnje i po nekoliko hiljada, pažnju obično skrene i tvrđava, koju obilaze bez vodiča, jer za sada nema organizovanih poseta.

Na desnoj obali Dunava, na strmoj kamenoj litici, nalaze se zidine srednjevekovnog grada Rama. Tu se danas nalazi malo selo, nekada poznato kao varoš, koje je ime dobilo po istoimenoj tvrđavi oko koje se formiralo i naselje. U istoriografiji najpre se pamti Ramski distrikt, Ramski srez, Ramska knežina. 

Ima nagoveštaja da je na ovom prostoru bilo praistorijsko naselje (još iz doba Kelta). =Da, ti nagoveštaji su u međuvremenu pretvoreni u stvarnost: pronalazak drevnih žrtvenika nas je i privukao ovde. Ali o tome, u idućem nastavku...

Izvesno je da je u Ramu boravio zloglasni Hunski vođa Atila, poznatiji pod nadimkom Bič božiji.

            Za Ram su se otimali Ugari, Vizantijci, Turci. Prva legenda o postanku ovog sela vezuje se za osnivače Rima, braću Romula i Rema. Turski izvori ovaj grad nazivali su Ihram Haram.

Priča veli da je turski sultan Bajazit drugi obilazeći svoje vojnike zastao da se odmori na brežuljku sa koga se pružao lep pogled na Dunav, i suprotnu ugarsku stranu. Sedeći tako na prostirci- ihramu (turski naziv za ćilim), kažu da je zaspao. Kada se probudio osećao se kao preporođen. Posle je naredio da se na mestu njegovog ihrama sagradi tvrđava, koja je po ihramu i dobila ime.

U Turskim izvorima ostao je detaljan opis grada Rama. Ramska tvrđava ima oblik nepravilnog poligona sa četiri ugaone i centralnom Donžon kulom. Preko 30m dugi, debeli zidovi koji povezuju kule dobro su očuvani, dok je unutrašnjost tvrđave razorene za vreme Kočine krajine. 

Na masivnim zidnim platnima, uočljive su stražarske šetne staze. Kule su joj bile pokrivene šiljatim kupolama. Tvrđava je bila opasana dubokim rovom ispunjenim vodom. Ulaz u nju je bio jedino moguć preko pokretnog mosta na dunavskoj strani.

Prema izvorima Ram je razoren 1788.g. Zanimljivo je znati da je ove godine, braneći Ramsku tvrđavu od Turaka, u njoj, poginuo i austrijski grof baron fon Loprešti. Sa 23 druga ovaj carski poručnik „Heroj od Rama“ nije se uplašio ni kada je na njega krenulo 1000 Turaka. Uspešno im je odolevao celi dan, ali je na kraju ipak savladan. Kada mu je pred veče stigla pomoć, bilo je prekasno. Našli su njegove drugove i njega gotovo unakažene.

U Miloševoj Srbiji Ram sa Dubravicom kao i Veliko Gradište bile su glavne izvozničke luke. Ovde je radila i posebna skela na relaciji Ram-Bazjaš kojom su se najviše izvozile debele svinje, kukuruz i žito. Poznato je da je i sam knez Miloš ovde imao nekoliko svojih ljudi koji su za njegov račun kupovali stoku.

Iz Rama je 1804.g. krenula prva srpska deputacija na čelu sa Protom Matijom Nenadovićem, da u Rusiji traži pomoć od turskog zuluma. Iz Rama je bio i prvi Karađorđev diplomata, Jovan Protić.

Kod Rama je 1817.g. Karađorđe prešao u Srbiju po povratku iz Austrije. U Ramu je bila džumrukana(carinarnica) čiji je nadzornik jedno vreme bio Vuk Karadžić. Postoji više pisama koje je iz Rama Vuk Karadžić slao Milošu Obrenoviću.

Letopisi su zabeležili da je kod Rama car Trajan poveo svoje legionare preko, za tu priliku sagrađenog pontonskog mosta u rat sa Dečanima. Ova slika je izdvajana kao prva scena na čuvenom Trajanovom stubu u Rimu.

 

Na slici: tragovi perverznih bahanalija iz rimskog perioda, zabeleženi na žardinjeri u restoranu podno tvrđave. Možda je i dobro što ovde nema mnogo turista jer onda bi se nužno javilo pitanje: "I kako sad ja da ovo objasnim svojoj deci, aaaarghhh?!"