Sa zaista posebnim zadovoljstvom
najavljujem 16. po redu knjigu Orfelinove edicije „Poetika
strave“, zbirku novela Mračni bogovi savremenog američkog
pisca T.E.D. Klajna, prvi put
objavljenu 1985. godine.
Sasvim tipično, ovo je PRVI put da
je bilo šta od Klajna objavljeno na srpskom. Da, doslovno nijedna njegova priča
do sada nije bila dostupna na srpskom, ali će to Orfelin, kao i u slučaju
mnogih drugih majstora strave, uskoro ispraviti!
Slutim da mnogim našim čitaocima njegovo
ime ne znači mnogo, da su brojni za njega prvi i jedini put čuli u mojim
ranijim najavama ovog izdanja, ali nadam se da smo Orfelin i ja kao urednik ove
edicije do sada opravdali vaše poverenje dovoljno da nam malo i verujete „na
neviđeno“ – obećavam vam i potpisujem, ova knjiga biće vam pravo OTKROVENJE i
takav komad horor genijalnosti kakav niste ni slutili da (može da) postoji!
Mračni bogovi je zbirka novela,
poprilično dugačkih; jednu od njih, od kojih 90-ak strana, poneki nazivaju i
kratkim romanom (mada se ja s tim ne bih složio). Originalno izdanje ove zbirke
čine četiri novele, i to:
„Deca kraljevstva“
Usred Njujorka jedan čovek od skromnog sveštenika
otkrije neomitologiju o navodnoj rasi podzemnih bledih, veoma zlih humanoida.
Iako niz epizoda kao da ukazuje da u toj priči ima istine, on to odbacuje kao
fantaziju. A onda u celom gradu, usred noći, nestane struja...
„Piti“
Zabava povodom useljenja u novu kuću, nekadašnju
farmu, u šumovitoj zabiti Konektikata. Gomila njujorških japija smeje, se,
zabavlja, šali sa svojim domaćinom – ali iz fragmenata raznih razgovora, kao i
nekih dešavanja, javljaju se nagoveštaji da je ta kuća stečena na nečastan
način, da je prethodni vlasnik poludeo (doslovno: u ludnici je, gde je samom
sebi rukama iščupao grlo), a da je za sobom, možda, ostavio nekakvog
ljubimca... koji odavno nije nahranjen...
„Crni čovek sa rogom“
Stariji pisac iz Njujorka nekada davno družio se sa
Lavkraftom i pisao priče u njegovom stilu; ceo život proveo je u njegovoj
senci. Sad, u smiraj svojih dana, čuje ispovest čoveka koji beži od mračnog
božanstva iz džungla Malezije koje je obožavao Čo-Čo narod, o kojem je Lavkraft
pisao. Piščev život pretvara se ubrzo u horor priču jeziviju od onih koje je sam
pisao...
„Najdelmanov
bog“
Najdelman ima uspešan
posao u marketinškoj agenciji, skupocen stan, ženu, dete, ljubavnicu... ali
njegovu rutinu razbija jedan naizgled luckasti hevimetalac koji je u
Najdelmanovoj pesmi iz mladosti pronašao uputstvo za oživljavanje „sluge“ koji
će obožavati naročio zloćudno božanstvo koje je Najdelman jednom davno
izmislio. Luckasti čovek tvrdi da je u tome uspeo, da veliki stvor načinjen od
otpada i đubreta izvršava njegove komande, ali da bi radije slušao onoga koji
ga je stvarno stvorio...
To su, dakle, četiri
genijalne novele koje izvorno čine ovu zbirku, ne zna se koja je bolja od koje
– vrhunci modernog horora. ALI TO NIJE SVE!
Ghoul i Orfelin vam uvek daju VIŠE!
Dakle, Dr Ghoul je uspeo
da ubedi Klajna lično da odobri da se, specijalno za srpsko izdanje ove zbirke,
doda još jedna njegova genijalna novela, pa ćete tako u ovoj našoj knjizi naći
i noveletu koja se zove:
„Događaji
na farmi Porotovih“
Mladi profesor iz
Njujorka ode u nedođiju Nju Džerzija, u jednu staromodnu versku zajednicu,
usred šuma, potoka i netaknute prirode, kako bi pripremao kurs iz horor
književnosti. Međutim, ubrzo on, nenamerno, oživi drevno zlo iz šume koje počne
da se ispoljava na podmukle načine...
Ova priča je inspirisana
Makenovim „Belim ljudima“, kao i Lavkraftom uopšte, a naročito pričama „Danički užas“ i „Boja izvan ovog svemira“. Nju je
kasnije Klajn razradio i proširio u svoj za sada jedini roman - Ceremonije (The Ceremonies, 1984)
Pored toga, podrazumeva se da knjiga
sadrži i opširan pogovor Dr Dejana
Ognjanovića koja objašnjava Klajnovu poetiku kao vrlo osobeni spoj Lavkraftove
i Kingove – naslov je „T.E.D. Klajn:
Lavkraftov marljivi učenik“. Tu je, naravno, i detaljna biografija tog autora kako biste najzad
mogli nešto o njemu na srpskom da pročitate.
Ova knjiga ima ukupno 370 strana – dakle, ima tu itekako šta
da se čita.
Knjigu je u celosti, i s najvećim
uživanjem, preveo Dr Dejan Ognjanović.
Izuzetne ilustracije za korice kao i
unutrašnjost načinio je Nikola Vitković,
isti onaj koji je već ukrasio i naše izdanje Ligotija, DNEVNIK NOĆI.
PRETPLATA za ovu knjigu kreće danas,
i traje do pred početak Sajma knjiga, tj. do
20. oktobra. Pretplatnici koji dolaze na Sajam mogu svoj primerak preuzeti
i tamo, na štandu Orfelina, jer knjiga će iz štampe izaći neposredno pred
Sajam, a pretplatnicima će poštom biti slana početkom novembra.
Cena kod Orfelina iznosi 1.100 din. U knjižarama će biti
nekih 30-ak % veća.
Pri razmatranju cene ove knjige imajte
na umu sledeće:
1) Sa svojih 370 strana, MRAČNI BOGOVI je knjiga duplo obimnija
od nekih naših novijih.
2) Ovo je veoma retka, rasprodata zbirka,
nenabavljiva na engleskom za manje od 45$ PLUS ptt iz USA; dakle, tu knjigu
danas u Srbiji ne možeš dobiti -na engleskom- za manje od 60-70$;
a na srpskom
je imate, u stručnom prevodu, sa pratećim tekstovima i obiljem fusnota (koje u
izvorniku nemate), u tvrdom povezu, sa odličnim dizajnom, za samo $10!
Plus, sva američka izdanja Klajna imaju neverovatno debilne, prozaične, čak bedne korice! Zar za ovo da dajete 60$???
3) Ova naša srpska zbirka ima EXTRA noveletu koju nema
nijedno drugo izdanje ove zbirke. Ta noveleta je teško nalažljiva jer je objavljena
u Klajnovoj zbirci davno rasprodatoj koja sada košta oko 150 $ kod preprodavaca,
ne računajući poštarinu iz USA.
4) Do sada nismo razbijali magičnu-psihološku
granicu od 1.000 din u ovoj ediciji: valjda ova knjižurina od skoro 400 strana
zaslužuje to (a još uvek, i sa 1.100 din, ona košta MANJE od 10 eu!)
Da budem sasvim jasan: knjiga košta malkice više ne
zato što je u USA nenabavljiva po normalnim cenama, nego zato što izdavača košta
malo više nego inače zbog tog dodatka (extra prava, extra prevod, extra papir)
– koji je, verujte, itekako vredan extra 100 din!
5) Ova cena od 1.100 din važiće i na Sajmu knjiga.
Citiraću dva odlomka iz mog Pogovora
o ovoj knjizi kako bih vam dao još bolju ideju šta da očekujete:
Klajnova biografija jasno pokazuje značaj koji je
H. F. Lavkraft imao za njega, ali taj uticaj na njegovo pisanje ne mora svakome
biti smesta očigledan. Bezbrojni su autori pozajmljivali čitave elemente mitosa
od džentlmena iz Providensa, razrađujući i rekontekstualizujući Ktulua, Nekronomikon, Insmut, Arkam,
Niarlatotepa, Jog-Sotota itd. a da, uprkos tome, nisu pokazivali da su išta,
zaista, od njega naučili. Kod Klajna, međutim, nalazi se samo jedna eksplicitno
lavkraftovska priča, „Crni čovek sa rogom“ – a u smelom i uspelom
meta-žanrovskom postupku, u njoj se javlja i sam Lavkraft, u reminiscencijama i
citatima iz njegovih pisama.
Međutim, prodorniji pogled na priče iz zbirke Mračni bogovi (računajući i jednu
specijalno dodatu srpskom izdanju) pokazaće da ti „bogovi“ nisu prepisani iz
Lavkraftovog neo-mitosa, već su vrlo originalno i autentično izgrađeni na
osnovi tradicije čitavog žanra, a ono što ih čini lavkraftovskim nisu imena
bogova već njihova priroda, a još više svekoliki kontekst u kojem se javljaju i
način na koji to čine. Još konkretnije rečeno, uporedna analiza spisateljskih
načela Lavkrafta i Klajna pokazuje da je Klajn jedan od najkvalitetnijih
nastavljača velikog pisca upravo zbog odmaka koji je načinio od površnih
činilaca „mita“ a, još više, zbog dubinskog razumevanja srži pripovedačkih
postupaka koji, po Lavkraftu, čine vrhunsku horor priču. I ne samo razumevanja,
već i talenta da se ono što je ispravno shvaćeno još i na najbolji mogući način
oživi.
(...)
Ako je polazišna tačka Klajnove poetike definisana
Lavkraftom, njegova odredišna lako je mogla biti definisana skoro dijametralno
suprotnim piscem – Kingom. Za razliku od drugih velikana horor književnosti
svog doba, Ligotija i Ejkmana (s potonjim se jednom, u Londonu, i sreo), čiji
ih svetonazori, pristup i stil pisanja nužno svrstavaju u zabran kulta, jer
prosečnom čitaocu njihovi svetovi nisu smesta komunikativni i zahtevaju izvesno
navikavanje, Klajnov jezik, iako sofisticiran i pažljivo građen, ne odskače
primetno od uobičajenog stila kvalitetne horor proze svog vremena kakvu su
pisali, recimo, Remzi Kembel, Piter Štraub, Tomas Trajon ili Stiven King.
Njegovi junaci su obični, prosečni ljudi s kojima čitalačke mase mogu lako da
se identifikuju, ambijenti u kojima žive i problemi sa kojima se susreću takođe
su svakodnevni, opšte-prepoznatljivi, a pripovedanje je pitko, linearno, jasno,
bez naročitog eksperimentisanja, dvosmislenosti i očiglednih odmaka od
konvencionalnih vrsta naracije na koje su čitaoci navikli. Pored toga, svojom
dinamičnošću, jasno razrađenim zapletima, naglašenom vizuelnošću i obiljem
dijaloga, ta proza je izrazito sinematična (tj. nalik filmu), što je takođe
jedan od važnih zahteva za masovnu popularnost jednog savremenog dela.
Poredeći Klajnov stil sa onim kod njegovih kolega, Robert
M. Prajs zapaža:
„Sasvim
odsutan je starinski, barokni ukus jednog Poa, Lavkrafta ili Klarka Eštona
Smita. Pa ipak, moramo Klajna isto tako suprotstaviti drugim savremenim piscima
strave. On nema snoliku opskurnost Remzija Kembela, niti sinematičnu tehniku
toka svesti jednog Roberta Bloha. Svojom realističnom karakterizacijom i
direktnim, modernim pripovedanjem Klajn bi se mogao uporediti sa Stivenom
Kingom, iako je Klajnova proza daleko uglađenija i linearnija. Čitalac nikada
neće s Klajnom postati nestrpljiv, žaleći se, kao kod Kinga, da je svoju
pripovest mogao skratiti za trećinu.“ (Robert M. Price, „T.E.D. Klein“, in:
Darrell Schweitzer (ed), Discovering
Modern Horror Fiction, Wildside Press, Berkeley Heights, 1999 (Starmont
House, 1985), str. 76.)
Klajn se, zaista, može opisati kao lavkraftizovani
Stiven King iz koga su izbačeni svi nedostaci potonjeg: neumerenost svake
vrste, a naročito pripovedačka razbrbljanost (koju je sam King kod sebe
dijagnostifikovao kao „elefantijazu“) i sklonost digresijama; nepotrebne vulgarnosti
i neukus; banalnost na svakom planu, kako realističkom tako i fantastičnom;
infantilna i konzervativna koncepcija „Zla“; sklonost melodrami i patetici;
plitkoća ideja; trivijalizacija (koja se često, ali ne nužno, ogleda kroz
zatrovanost primitivnim oblicima pop-kulture), itd. Ničega od toga nema ni u
naznaci u Klajnovim novelama...
(...)
 |
| TED Klajn, nedavno |
U skladu s tim, njegova koncepcija horora radikalno
je različita od Kingove, koja je ukorenjena u senzacionalističkim, direktnim,
eksplicitnim efektima i čudovištima poteklim iz B-filmova i drečavih horor
stripova iz 1950-ih. Klajn, kao i Lavkraft, teži metafizičkom hororu i
suptilnim učincima; ne toliko užasu i šoku koliko – osećaju strahopoštovanja:
„Volim mali drhtaj, nakostrešene dlačice na vratu,
i više mi je vredan onaj konkretni osećaj koji dobijate kad načas opazite nešto
ogromno i čudno – znate, 'izvan našeg dosega'. Lavkraft je nekada u meni
izazivao taj osećaj; sada ga sve više nalazim kod Makena. Izvesni prizori
zapravo mogu da mi navru suze na oči. Vidite, to nije zaista strah; više je to
neka vrsta strahopoštovanja. Mislim da zato više volim 'natprirodnu fantastiku'
nego 'horor' kao frazu kojom bih opisao prozu koju volim.“ (T.E.D. Klein, in:
Douglas E. Winter, Faces of Fear,
ibid, str. 161.)
* * *
Za slučaj da iz svega gore rečenog niste primetili
koliko se divim Klajnu, reći ću još i ovo:
Novembra 2019. ugledni njujorški izdavač
Hippocampus Press, posvećen pretežno Lavkraftu i njegovim nastavljačima,
objavljuje obiman izbor (600 strana) koji čine sabrani Klajnovi esejistički i
kritički tekstovi (eseji, članci, prikazi, predgovori i pogovori, kao i
intervjui) pod naslovom Providens posle
mraka i drugi tekstovi (Providence After Dark and Other Writings).
Knjiga je apsolutno genijalna – tako pronicljivi
uvidi, tako duboke a jasno izrečene stvari o hororu, Lavkraftu, pisanju,
životu... Milina! Da, već sam je pročitao, unapred je dobivši od izdavača jer –
za dvobroj Nov-Dec 2019. časopisa RUE MORGUE napisao sam članak na
celoj strani posvećen ovoj knjizi.
Pored toga, u narednom broju izuzetnog časopisa
filozofskog horora VASTARIEN, koji u SAD izlazi u novembru, moći ćete da čitate
moj mega-iscrpni intervju sa Klajnom!
***
Ali ni to nije sve!
Zajedno sa pretplatom na MRAČNE BOGOVE, možete se
pretplatiti i na još jednu novu knjigu koju Orfelin izdaje za Sajam – roman savremene
fantastike u novopokrenutoj ediciji „Belladona“, koju uređuje Sava Kuzmanović, prevodilac ove knjige
(kao i svih delova GOSPOĐICE PEREGRIN).
Iskorenjena
Zmaj
koji to nije, Šuma užasnija od najstrašnije šume, Agnješka koja će tek postati
ono što jeste. Magija što teče duboko ispod doline.
„Iskorenjena“ autorke Naomi Novik je roman magijske fantastike objavljen 2015.
Dobio je nagradu Nebula za najbolji
roman, nagradu Robert Holdstok za najbolji roman Britanskog udruženja fantastike, nagradu Lokus za najbolji roman iz oblasti fantastike, nagradu Mitopoetičkog društva za fantastiku, a
ušao je i u uži izbor za nagradu Hugo i nagradu za najbolji roman Svetske
konvencije fantastike.
Raskošno oslikani svet koji donekle podseća na naš,
svet u kom je magija uvek prisutna, ali i tamna senka zlokobne Šume što se
nadnosi nad čitavom dolinom. Svet kraljeva, vitezova, čarobnjaka i veštica,
svet magije i ljubavi. U tom svetu odrasta Agnješka, znajući da se primiče dan
Zmajevog izbora, znajući da će Zmaj odabrati najbolju među njima, njenu
prijateljicu Kasju. Međutim, kada taj dan zaista dođe, stvari se počinju
odvijati neočekivanim tokom i njen život biva iz korena izmenjen.
„Magija u romanu Iskorenjena, sa stvarnom moralnom
dimenzijom, tako je jasno uverljiva da deluje kao da bi svako od nas mogao
izvoditi te čini. Ipak, ova knjiga učiniće to umesto tebe.“
Ursula Legvin
„Iskorenjena ima u sebi sve što obožavam u pisanju
Naomi Novik, sa dodatkom drevne magije i ukusom mračne vilinske priče.“
Patrik Rotfus
„Veličanstvena junakinja, novi pogledi na drevne
mitove i legende, iznenađujući obrati. Uživanje!“
Kasandra Kler
„Divlje, uzbudljivo i duboko, mračno magično.
Klasik.“
Lev Grosman
Iskorenjena
će u knjižarama biti 1.760 din, u pretplati kod Orfelina (kao i na Sajmu) košta
samo 1.200 din.
Knjiga ima 330
strana, velikog B5 formata (24 X 18 cm), tvrdo je ukoričena, ušivena, sa
zlatotiskom. Dizajn korice, u sličnom fazonu kao za Nekronomikon, uradio je
takođe Ivica Stevanović.
Dakle, knjigе treba platiti na račun Orfelin
izdavaštva, Kosovska 23, Novi Sad (broj računa 220-73108-85), a pretplatnik
svoje podatke (ime i prezime, adresa i broj telefona), kao i naslove knjiga na
koje se pretplatio šalje na: orfelinns@gmail.com.
Knjige isporučujemo poštom na adresu koju
naznačite. Poštarinu plaća Orfelin.
Ako ćete samo MRAČNE BOGOVE, uplatite 1.100 din na gornji račun.
Ako uzimate samo ISKORENJENU ali ne i pregenijalne MRAČNE
BOGOVE (šmrc!) - uplatite 1.200 din
na gornji račun.
Ako uzimate i ISKORENJENU i MRAČNE BOGOVE, uplatite
2.300 din na gornji račun.
