среда, 25. септембар 2019.

MRAČNI BOGOVI – T.E.D. Klajn

  
  Sa zaista posebnim zadovoljstvom najavljujem 16. po redu knjigu Orfelinove edicije „Poetika strave“, zbirku novela Mračni bogovi savremenog američkog pisca T.E.D. Klajna, prvi put objavljenu 1985. godine.
            Sasvim tipično, ovo je PRVI put da je bilo šta od Klajna objavljeno na srpskom. Da, doslovno nijedna njegova priča do sada nije bila dostupna na srpskom, ali će to Orfelin, kao i u slučaju mnogih drugih majstora strave, uskoro ispraviti!


            Slutim da mnogim našim čitaocima njegovo ime ne znači mnogo, da su brojni za njega prvi i jedini put čuli u mojim ranijim najavama ovog izdanja, ali nadam se da smo Orfelin i ja kao urednik ove edicije do sada opravdali vaše poverenje dovoljno da nam malo i verujete „na neviđeno“ – obećavam vam i potpisujem, ova knjiga biće vam pravo OTKROVENJE i takav komad horor genijalnosti kakav niste ni slutili da (može da) postoji!
            Mračni bogovi je zbirka novela, poprilično dugačkih; jednu od njih, od kojih 90-ak strana, poneki nazivaju i kratkim romanom (mada se ja s tim ne bih složio). Originalno izdanje ove zbirke čine četiri novele, i to:

„Deca kraljevstva“
Usred Njujorka jedan čovek od skromnog sveštenika otkrije neomitologiju o navodnoj rasi podzemnih bledih, veoma zlih humanoida. Iako niz epizoda kao da ukazuje da u toj priči ima istine, on to odbacuje kao fantaziju. A onda u celom gradu, usred noći, nestane struja...
 

„Piti“
Zabava povodom useljenja u novu kuću, nekadašnju farmu, u šumovitoj zabiti Konektikata. Gomila njujorških japija smeje, se, zabavlja, šali sa svojim domaćinom – ali iz fragmenata raznih razgovora, kao i nekih dešavanja, javljaju se nagoveštaji da je ta kuća stečena na nečastan način, da je prethodni vlasnik poludeo (doslovno: u ludnici je, gde je samom sebi rukama iščupao grlo), a da je za sobom, možda, ostavio nekakvog ljubimca... koji odavno nije nahranjen...

„Crni čovek sa rogom“
Stariji pisac iz Njujorka nekada davno družio se sa Lavkraftom i pisao priče u njegovom stilu; ceo život proveo je u njegovoj senci. Sad, u smiraj svojih dana, čuje ispovest čoveka koji beži od mračnog božanstva iz džungla Malezije koje je obožavao Čo-Čo narod, o kojem je Lavkraft pisao. Piščev život pretvara se ubrzo u horor priču jeziviju od onih koje je sam pisao...

„Najdelmanov bog“
Najdelman ima uspešan posao u marketinškoj agenciji, skupocen stan, ženu, dete, ljubavnicu... ali njegovu rutinu razbija jedan naizgled luckasti hevimetalac koji je u Najdelmanovoj pesmi iz mladosti pronašao uputstvo za oživljavanje „sluge“ koji će obožavati naročio zloćudno božanstvo koje je Najdelman jednom davno izmislio. Luckasti čovek tvrdi da je u tome uspeo, da veliki stvor načinjen od otpada i đubreta izvršava njegove komande, ali da bi radije slušao onoga koji ga je stvarno stvorio...

To su, dakle, četiri genijalne novele koje izvorno čine ovu zbirku, ne zna se koja je bolja od koje – vrhunci modernog horora. ALI TO NIJE SVE!
Ghoul i Orfelin vam uvek daju VIŠE!
Dakle, Dr Ghoul je uspeo da ubedi Klajna lično da odobri da se, specijalno za srpsko izdanje ove zbirke, doda još jedna njegova genijalna novela, pa ćete tako u ovoj našoj knjizi naći i noveletu koja se zove:

„Događaji na farmi Porotovih“
Mladi profesor iz Njujorka ode u nedođiju Nju Džerzija, u jednu staromodnu versku zajednicu, usred šuma, potoka i netaknute prirode, kako bi pripremao kurs iz horor književnosti. Međutim, ubrzo on, nenamerno, oživi drevno zlo iz šume koje počne da se ispoljava na podmukle načine...
Ova priča je inspirisana Makenovim „Belim ljudima“, kao i Lavkraftom uopšte, a naročito pričama „Danički užas“ i „Boja izvan ovog svemira“. Nju je kasnije Klajn razradio i proširio u svoj za sada jedini roman - Ceremonije (The Ceremonies, 1984)

            Pored toga, podrazumeva se da knjiga sadrži i opširan pogovor Dr Dejana Ognjanovića koja objašnjava Klajnovu poetiku kao vrlo osobeni spoj Lavkraftove i Kingove – naslov je „T.E.D. Klajn: Lavkraftov marljivi učenik“. Tu je, naravno, i detaljna biografija tog autora kako biste najzad mogli nešto o njemu na srpskom da pročitate.
            Ova knjiga ima ukupno 370 strana – dakle, ima tu itekako šta da se čita.
            Knjigu je u celosti, i s najvećim uživanjem, preveo Dr Dejan Ognjanović.
            Izuzetne ilustracije za korice kao i unutrašnjost načinio je Nikola Vitković, isti onaj koji je već ukrasio i naše izdanje Ligotija, DNEVNIK NOĆI.


            PRETPLATA za ovu knjigu kreće danas, i traje do pred početak Sajma knjiga, tj. do 20. oktobra. Pretplatnici koji dolaze na Sajam mogu svoj primerak preuzeti i tamo, na štandu Orfelina, jer knjiga će iz štampe izaći neposredno pred Sajam, a pretplatnicima će poštom biti slana početkom novembra.

            Cena kod Orfelina iznosi 1.100 din. U knjižarama će biti nekih 30-ak % veća.

            Pri razmatranju cene ove knjige imajte na umu sledeće:


            1) Sa svojih 370 strana, MRAČNI BOGOVI je knjiga duplo obimnija od nekih naših novijih.

2) Ovo je veoma retka, rasprodata zbirka, nenabavljiva na engleskom za manje od 45$ PLUS ptt iz USA; dakle, tu knjigu danas u Srbiji ne možeš dobiti -na engleskom- za manje od 60-70$; 

a na srpskom je imate, u stručnom prevodu, sa pratećim tekstovima i obiljem fusnota (koje u izvorniku nemate), u tvrdom povezu, sa odličnim dizajnom, za samo $10!
Plus, sva američka izdanja Klajna imaju neverovatno debilne, prozaične, čak bedne korice! Zar za ovo da dajete 60$???

3) Ova naša srpska zbirka ima EXTRA noveletu koju nema nijedno drugo izdanje ove zbirke. Ta noveleta je teško nalažljiva jer je objavljena u Klajnovoj zbirci davno rasprodatoj koja sada košta oko 150 $ kod preprodavaca, ne računajući poštarinu iz USA.

4) Do sada nismo razbijali magičnu-psihološku granicu od 1.000 din u ovoj ediciji: valjda ova knjižurina od skoro 400 strana zaslužuje to (a još uvek, i sa 1.100 din, ona košta MANJE od 10 eu!)

Da budem sasvim jasan: knjiga košta malkice više ne zato što je u USA nenabavljiva po normalnim cenama, nego zato što izdavača košta malo više nego inače zbog tog dodatka (extra prava, extra prevod, extra papir) – koji je, verujte, itekako vredan extra 100 din!

5) Ova cena od 1.100 din važiće i na Sajmu knjiga.


            Citiraću dva odlomka iz mog Pogovora o ovoj knjizi kako bih vam dao još bolju ideju šta da očekujete:

Klajnova biografija jasno pokazuje značaj koji je H. F. Lavkraft imao za njega, ali taj uticaj na njegovo pisanje ne mora svakome biti smesta očigledan. Bezbrojni su autori pozajmljivali čitave elemente mitosa od džentlmena iz Providensa, razrađujući i rekontekstualizujući Ktulua, Nekronomikon, Insmut, Arkam, Niarlatotepa, Jog-Sotota itd. a da, uprkos tome, nisu pokazivali da su išta, zaista, od njega naučili. Kod Klajna, međutim, nalazi se samo jedna eksplicitno lavkraftovska priča, „Crni čovek sa rogom“ – a u smelom i uspelom meta-žanrovskom postupku, u njoj se javlja i sam Lavkraft, u reminiscencijama i citatima iz njegovih pisama.
Međutim, prodorniji pogled na priče iz zbirke Mračni bogovi (računajući i jednu specijalno dodatu srpskom izdanju) pokazaće da ti „bogovi“ nisu prepisani iz Lavkraftovog neo-mitosa, već su vrlo originalno i autentično izgrađeni na osnovi tradicije čitavog žanra, a ono što ih čini lavkraftovskim nisu imena bogova već njihova priroda, a još više svekoliki kontekst u kojem se javljaju i način na koji to čine. Još konkretnije rečeno, uporedna analiza spisateljskih načela Lavkrafta i Klajna pokazuje da je Klajn jedan od najkvalitetnijih nastavljača velikog pisca upravo zbog odmaka koji je načinio od površnih činilaca „mita“ a, još više, zbog dubinskog razumevanja srži pripovedačkih postupaka koji, po Lavkraftu, čine vrhunsku horor priču. I ne samo razumevanja, već i talenta da se ono što je ispravno shvaćeno još i na najbolji mogući način oživi.
(...)


Ako je polazišna tačka Klajnove poetike definisana Lavkraftom, njegova odredišna lako je mogla biti definisana skoro dijametralno suprotnim piscem – Kingom. Za razliku od drugih velikana horor književnosti svog doba, Ligotija i Ejkmana (s potonjim se jednom, u Londonu, i sreo), čiji ih svetonazori, pristup i stil pisanja nužno svrstavaju u zabran kulta, jer prosečnom čitaocu njihovi svetovi nisu smesta komunikativni i zahtevaju izvesno navikavanje, Klajnov jezik, iako sofisticiran i pažljivo građen, ne odskače primetno od uobičajenog stila kvalitetne horor proze svog vremena kakvu su pisali, recimo, Remzi Kembel, Piter Štraub, Tomas Trajon ili Stiven King. Njegovi junaci su obični, prosečni ljudi s kojima čitalačke mase mogu lako da se identifikuju, ambijenti u kojima žive i problemi sa kojima se susreću takođe su svakodnevni, opšte-prepoznatljivi, a pripovedanje je pitko, linearno, jasno, bez naročitog eksperimentisanja, dvosmislenosti i očiglednih odmaka od konvencionalnih vrsta naracije na koje su čitaoci navikli. Pored toga, svojom dinamičnošću, jasno razrađenim zapletima, naglašenom vizuelnošću i obiljem dijaloga, ta proza je izrazito sinematična (tj. nalik filmu), što je takođe jedan od važnih zahteva za masovnu popularnost jednog savremenog dela.


            Poredeći Klajnov stil sa onim kod njegovih kolega, Robert M. Prajs zapaža:

„Sasvim odsutan je starinski, barokni ukus jednog Poa, Lavkrafta ili Klarka Eštona Smita. Pa ipak, moramo Klajna isto tako suprotstaviti drugim savremenim piscima strave. On nema snoliku opskurnost Remzija Kembela, niti sinematičnu tehniku toka svesti jednog Roberta Bloha. Svojom realističnom karakterizacijom i direktnim, modernim pripovedanjem Klajn bi se mogao uporediti sa Stivenom Kingom, iako je Klajnova proza daleko uglađenija i linearnija. Čitalac nikada neće s Klajnom postati nestrpljiv, žaleći se, kao kod Kinga, da je svoju pripovest mogao skratiti za trećinu.“ (Robert M. Price, „T.E.D. Klein“, in: Darrell Schweitzer (ed), Discovering Modern Horror Fiction, Wildside Press, Berkeley Heights, 1999 (Starmont House, 1985), str. 76.)

Klajn se, zaista, može opisati kao lavkraftizovani Stiven King iz koga su izbačeni svi nedostaci potonjeg: neumerenost svake vrste, a naročito pripovedačka razbrbljanost (koju je sam King kod sebe dijagnostifikovao kao „elefantijazu“) i sklonost digresijama; nepotrebne vulgarnosti i neukus; banalnost na svakom planu, kako realističkom tako i fantastičnom; infantilna i konzervativna koncepcija „Zla“; sklonost melodrami i patetici; plitkoća ideja; trivijalizacija (koja se često, ali ne nužno, ogleda kroz zatrovanost primitivnim oblicima pop-kulture), itd. Ničega od toga nema ni u naznaci u Klajnovim novelama...
(...)

TED Klajn, nedavno

U skladu s tim, njegova koncepcija horora radikalno je različita od Kingove, koja je ukorenjena u senzacionalističkim, direktnim, eksplicitnim efektima i čudovištima poteklim iz B-filmova i drečavih horor stripova iz 1950-ih. Klajn, kao i Lavkraft, teži metafizičkom hororu i suptilnim učincima; ne toliko užasu i šoku koliko – osećaju strahopoštovanja:
„Volim mali drhtaj, nakostrešene dlačice na vratu, i više mi je vredan onaj konkretni osećaj koji dobijate kad načas opazite nešto ogromno i čudno – znate, 'izvan našeg dosega'. Lavkraft je nekada u meni izazivao taj osećaj; sada ga sve više nalazim kod Makena. Izvesni prizori zapravo mogu da mi navru suze na oči. Vidite, to nije zaista strah; više je to neka vrsta strahopoštovanja. Mislim da zato više volim 'natprirodnu fantastiku' nego 'horor' kao frazu kojom bih opisao prozu koju volim.“ (T.E.D. Klein, in: Douglas E. Winter, Faces of Fear, ibid, str. 161.)

* * *
Za slučaj da iz svega gore rečenog niste primetili koliko se divim Klajnu, reći ću još i ovo:
Novembra 2019. ugledni njujorški izdavač Hippocampus Press, posvećen pretežno Lavkraftu i njegovim nastavljačima, objavljuje obiman izbor (600 strana) koji čine sabrani Klajnovi esejistički i kritički tekstovi (eseji, članci, prikazi, predgovori i pogovori, kao i intervjui) pod naslovom Providens posle mraka i drugi tekstovi (Providence After Dark and Other Writings).
Knjiga je apsolutno genijalna – tako pronicljivi uvidi, tako duboke a jasno izrečene stvari o hororu, Lavkraftu, pisanju, životu... Milina! Da, već sam je pročitao, unapred je dobivši od izdavača jer – za dvobroj Nov-Dec 2019. časopisa RUE MORGUE napisao sam članak na celoj strani posvećen ovoj knjizi.
Pored toga, u narednom broju izuzetnog časopisa filozofskog horora VASTARIEN, koji u SAD izlazi u novembru, moći ćete da čitate moj mega-iscrpni intervju sa Klajnom!

***

Ali ni to nije sve!
Zajedno sa pretplatom na MRAČNE BOGOVE, možete se pretplatiti i na još jednu novu knjigu koju Orfelin izdaje za Sajam – roman savremene fantastike u novopokrenutoj ediciji „Belladona“, koju uređuje Sava Kuzmanović, prevodilac ove knjige (kao i svih delova GOSPOĐICE PEREGRIN).

Iskorenjena

Zmaj koji to nije, Šuma užasnija od najstrašnije šume, Agnješka koja će tek postati ono što jeste. Magija što teče duboko ispod doline.
„Iskorenjena“ autorke Naomi Novik je roman magijske fantastike objavljen 2015. Dobio je nagradu Nebula za najbolji roman, nagradu Robert Holdstok za najbolji roman Britanskog udruženja fantastike, nagradu Lokus za najbolji roman iz oblasti fantastike, nagradu Mitopoetičkog društva za fantastiku, a ušao je i u uži izbor za nagradu Hugo i nagradu za najbolji roman Svetske konvencije fantastike.


Raskošno oslikani svet koji donekle podseća na naš, svet u kom je magija uvek prisutna, ali i tamna senka zlokobne Šume što se nadnosi nad čitavom dolinom. Svet kraljeva, vitezova, čarobnjaka i veštica, svet magije i ljubavi. U tom svetu odrasta Agnješka, znajući da se primiče dan Zmajevog izbora, znajući da će Zmaj odabrati najbolju među njima, njenu prijateljicu Kasju. Međutim, kada taj dan zaista dođe, stvari se počinju odvijati neočekivanim tokom i njen život biva iz korena izmenjen.


„Magija u romanu Iskorenjena, sa stvarnom moralnom dimenzijom, tako je jasno uverljiva da deluje kao da bi svako od nas mogao izvoditi te čini. Ipak, ova knjiga učiniće to umesto tebe.“
Ursula Legvin

„Iskorenjena ima u sebi sve što obožavam u pisanju Naomi Novik, sa dodatkom drevne magije i ukusom mračne vilinske priče.“
Patrik Rotfus

„Veličanstvena junakinja, novi pogledi na drevne mitove i legende, iznenađujući obrati. Uživanje!“
Kasandra Kler

„Divlje, uzbudljivo i duboko, mračno magično. Klasik.“
Lev Grosman


Iskorenjena će u knjižarama biti 1.760 din, u pretplati kod Orfelina (kao i na Sajmu) košta samo 1.200 din.
Knjiga ima 330 strana, velikog B5 formata (24 X 18 cm), tvrdo je ukoričena, ušivena, sa zlatotiskom. Dizajn korice, u sličnom fazonu kao za Nekronomikon, uradio je takođe Ivica Stevanović.




            Dakle, knjigе treba platiti na račun Orfelin izdavaštva, Kosovska 23, Novi Sad (broj računa 220-73108-85), a pretplatnik svoje podatke (ime i prezime, adresa i broj telefona), kao i naslove knjiga na koje se pretplatio šalje na: orfelinns@gmail.com.
Knjige isporučujemo poštom na adresu koju naznačite. Poštarinu plaća Orfelin.


Ako ćete samo MRAČNE BOGOVE, uplatite 1.100 din na gornji račun.
Ako uzimate samo ISKORENJENU ali ne i pregenijalne MRAČNE BOGOVE (šmrc!) - uplatite 1.200 din na gornji račun.
Ako uzimate i ISKORENJENU i MRAČNE BOGOVE, uplatite 2.300 din na gornji račun.


8 коментара:

  1. Da li mogu da se pazare i ostala izdanja iz poetike horora tokom ove pretplate?

    ОдговориИзбриши
  2. da, naravno, to se podrazumeva pa zato nisma ovaj glomazni post zatrpavao i time... svega ima osim PISARA TAME i ZAZVIŽDI...

    ОдговориИзбриши
  3. Kupljeno, tj. Bice 5.10. Kada legne plata :-). Pozdrav

    ОдговориИзбриши
  4. Grešim li ili je iskorenjena namenjena mlađoj publici?

    Inače, gde možemo videti kompletan spisak edicije Poetika strave?
    Rekao bih da imam sve knjige, ali nailazim na različite podatke koji se sve naslovi svrstavaju tu, a na sajtu izdavača je malo nepregledno.

    Unapred hvala na odgovorima

    ОдговориИзбриши
  5. Velika je šteta što ovaj pisac nije napisao više knjiga. Nakon čitanja Mračnih bogova pomalo me je deprimirala činjenica da postoji samo još jedan roman i desetak rasutih priča. Klajn je moderan i pitak a kroz dijalog ume da gradi atmosferu i da nagovesti zlo; pored toga svi ti dijalozi nude korisnu količinu informacija, za razliku od Kinga kod kog likovi razgovaraju po pet strana da bi izneo jednu informaciju koja čak i nije toliko bitna za priču. U nekom lepšem svetu Klajn bi bio cenjeniji od Kinga. Ali eto, nije bio sklon patetisanju i nije pisao priče i za babu, mamu, tetku, cigle od romana koji uspavljuju već pravi, suptilan, pametan, na momente odvratan i sa crnim humorom ispunjen horor.
    Kod Klajna ima nešto što jako volim, a to je horor usred bela dana. U omiljenoj mi priči „Najdelmanov bog“ sunčanog letnjeg dana na plaži mladom Najdelmanu se na nebu ukaže lice nekakvog zlog boga koji mu se ceri. Ta scena je toliko moćna da se odmah urezuje u mozak.
    Za razliku od Lavkrafta koji je veoma uticao na Klajna, ovaj se fokusira na karakterizaciju svojih likova (što je po meni veoma dobro). Gradi atmosferu na svakodnevnici koju razbijaju kratki pogledi na neizrecivu, jezivu istinu. Njegova filozofija je zaista mračna ali ima dosta humora pa možda i nije toliko uočljiva, a likovi su takvi da možemo da saosećamo sa njima
    Ono čime Klajn veoma dobro barata je realizam. Poenta hororora je da u čitaocu izazove strah, a to je veoma teško jer je bar većina čitalaca svesna da tako nešto što se pojavljuje u horor delima ne postoji. Stoga u prvom delu priče on stvara ubedljiv ambijent, mnogo podataka o likovima i mestu radnje. Ali i nagoveštava da ne mora sve da bude kako mislimo da jeste. Na primer u priči „Deca kraljevstva“ ponuđena nam je alternativna istorija o stvorovima koji se nazivaju Xo Tl'mi-go (triput prokleti) koji su živeli među nama i koji su svojim divljaštvom uticali na iseljavanje drugih stanovnika iz mesta u kojima su boravili. Ali je bog koji ih je stvorio rešio da ih istrebi... Tako da mi poslažemo sve što nam je izneto i svesni smo na osnovu nekih događaja i nagoveštaja prethodno opisanih u priči da ispod grada živi rasa veoma zlih humanoida. I onda u celom gradu nestane struja. Dakle sve počinje potpuno bezazleno a najveću opasnost u početku predstavljaju propalice, alkosi i kriminalci koji obitavaju na površini Njujorka, ali paralelno sa tim mi slutimo na mnogo strašniju i zlobniju opasnost.
    Sve do jedne priče u ovoj zbirci su suva genijalnost. Čak i ona koja mi se najmanje dopala „Crni čovek sa rogom“ je izuzetno napisana.
    Koliko vidim Klajn se više neće vraćati pisanju, ali kada bi bilo još ovakvih kao što je on, horor bi cvetao lepim, mračnim cvetovima.

    ОдговориИзбриши
  6. Hvala ti na ovom kratkom osvrtu. Inače, nije baš sigurno da se Klajn više neće vraćati pisanju - baš prošle nedelje mi je pisao da će, nakon revizije svoje dve stare priče, da se posveti jednoj staroj ideji za priču (novu!), a na moje navaljivanje da najzad završi svoj drugi roman takođe je pokazao veću dozu spremnosti... Ja sam mu čak ponudio ideju koja mu se dopala - da prvo izdanje romana NIGHTTOWN premijerno izađe kod nas, na srpskom, pa tek kasnije na engleskom.

    ОдговориИзбриши
  7. 1.Robinje Gestapoa je postojeće ili fiktivno delo koje se pominje u Najdelmanovom bogu?

    2. Otkud Klajnu tolika "jugoslovenofilija", prosto me oduševljava da se bavi pominjanjem Jugoslavije, mada tada to nije bila mala čudovišna tvorevina, saseckana danas uglavnom na nekadašnje banovine. Te ovaj tucao Jugoslovenku, te Dubrovnik, svaka čast. Ako ima u pogovoru, ne mora objašnjenje ukoliko je znano. Pogovor uvek čitam na kraju, osim ako štivo nije smorno, a ovo nije.

    ОдговориИзбриши
  8. For the records...
    Pročitao sam ceo prozni opus Mračnih bogova. Ima saspensa itekako, iščekuje se iz stranice u stranicu. Ono što je meni zasmetalo (i po čemu gubi sličnost sa klasičnim lavkraftovskim pričama) je preteran rodbinsko-sociološki aspekat u Deci kraljevstva (dekine čarape i sveopšti kičeraj američkog društva su meni glavni lajt motiv, kakvi "albino predatori" koji u sred restrikcije istrčavaju iz fekalija i pare se sa ženama), Crni čovek s rogom (da sam na trenutke mislio da čitam neku vikend limunadicu), ne volim te mitologije indonezijskih nedođija (ali to nikako ne umanjuje vrednost dela), nema nikakve taksonomije, niti filogenije natprirodnog (istraživačkog duha kojim je vladao Lavkraft u pričama baš i nema, sem u Najdelmanovom bogu, Piti je druga stvar, pisac je saspens vešto opisao kroz bauljanje nezainteresovanih, ali jako duhovitih ispičutura). Događaji na farmi Porotovih je nešto što je stvarno lavkraftovski + odličan literarni vodič u svet probranog gotika i strave. Ima tu snažnog saspensa, nedostaje još malo istraživačkog duha, možda malo bližeg književnog kadra ka parazitu koji prelazi u tela žrtava, možda je falilo malo više efekta "sveznajući pisac", ali odlična priča.
    Ja Klajnovu slavu niti mogu da uzdignem, niti da je srozam, niti želim ovo poslednje, ovo je čisto moje doživljavanje priča koje su odležale nedeljama. Pojedine priče me podsećuje na neka moja nezrela ili zbrzana pisanija, koja nisam ili tu i tamo onlajn publikovao. Sve u svemu, topla preporuka za čitanje u ovoj sumornoj zimi bez padavina. Postoji čitalački duh koji, za razliku od mojeg, uživa u savremenijem viđenju horora, smeštenog u urbanim brlozima nečistih ulica.

    ОдговориИзбриши