izabrana dela

izabrana dela

уторак, 13. септембар 2022.

SNOVITA POTRAGA ZA NEZNANIM KADATOM: Orfelinovo izdanje

             U okviru akcije „Ceo Lavkraft sa stručno priređenim tekstovima, u vrhunskom dizajnu i štampi, kod jednog izdavača i pod jednim istim urednikom“, imam zadovoljstvo najaviti da je 27. knjiga u Orfelinovoj ediciji „Poetika strave“ – SNOVITA POTRAGA ZA NEZNANIM KADATOM H. F. Lavkrafta.

            U pitanju je kratki roman, jedan od tri koliko ih je Lavkraft ukupno napisao: podsećam, njegov roman U PLANINAMA LUDILA, u novom prevodu Dejana Ognjanovića, Orfelin je već ranije objavio, a roman SLUČAJ ČARLSA DEKSTERA VORDA biće, takođe u sasvim novom prevodu Dejana Ognjanovića, objavljen tokom 2023. Time će projekat „Sve što valja od Lavkrafta, kod Orfelina“ biti okončan. (Ne, nećemo raditi njegovu poeziju, niti šačicu preostalih trećerazrednih pričica. Ali, nevezano za prozu, radićemo njegove eseje i pisma…)

            Sadržaj ovog izdanja u potpunosti je identičan ranijem, koje je objavio Makondo, pre pet godina (2017), na ćirilici, i sa ilustracijama Dejana Nenadova. To Makondovo izdanje, u samo 500 primeraka, već neko vreme je rasprodato i oni ga neće obnavljati. Novo Orfelinovo izdanje, u tiražu od 1.000 primeraka, izlazi kako bi ovaj značajan i vredan roman bio i dalje dostupan kako starim tako i novim čitaocima i otkrivaocima Lavkrafta.

            Uzgred, podsećam vas i upozoravam da je lopov i pirat Boban Knežević objavio skaredno „posrbljenu“ verziju ovog romana, besramno ukradenu iz hrvatskog prevoda, nevešto „dekroatiziranog“, pod apsurdnim naslovom Snoviđenje ka neznanom Kadatu, u mekom povezu, sa drečavim koricama i bez ikakvih pratećih tekstova. Klonite se tog đubreta! Više o tom bogohulnom izdanju pročitajte ovde.

            Šta vam, tačno, nudi Orfelinovo izdanje?

1) Kvalitetan i profesionalan prevod na srpski jezik kratkog romana Snovita potraga za neznanim Kadatom, koji je radio vodeći srpski stručnjak za Lavkrafta.

2) Dodatne priče koje pripadaju istom fantastičnom svetu koji se opisuje u romanu, a koje se ne nalaze u drugim Orfelinovim izdanjima (s jednim majušnim izuzetkom). Konkretno, osim Kadata, u ovoj knjizi naći ćete i priče „Mačke Ultara“, „Drugi bogovi”, „Selefais” i „Niarlatotep“. Od pomenutih, samo je kratki ali slatki „Niarlatotep“ ponovoljen iz Nekronomikona zato što je naslovni antijunak uveden u toj minijaturi fundamentalno prisutan i u ovom romanu. I ove priče je, takođe, kao i roman, preveo dr Dejan Ognjanović.



3) Stručan i izdašan pogovor pod naslovom „H. F. Lavkraft: sanjar između fantazije i košmara“ u kojem se govori o Lavkraftovom odnosu prema fantaziji, snovima i drugim temama u vezi sa ovim delom. Autor je dr Dejan Ognjanović.

4) Najzad, u ovoj knjizi ćete naći i „Rečnik Zemalja sna“ u kojem se opisuju bogovi, stvorenja, mesta, osobe i knjige koji značajno figuriraju u Kadatu. Ako je baš nužno napomenuti, i ovo je sastavio dr Dejan Ognjanović.

5) Poslednje, ali nikako najmanje bitno – knjigu krase vrhunske ilustracije koje je specijalno za ovo izdanje uradio niško-novosadski i svetski umetnik Ivica Stevanović, dežurni ilustrator svih Orfelinovih dosadašnjih i budućih izdanja Lavkrafta.

            Roman Snovita potraga za neznanim Kadatom otkriva Lavkrafta u njegovom manje znanom svetlu, kao pisca osobene horor-fantazije koji na nikad viđen način spaja snovitu lepotu i poetičnost sa karakteristično košmarnim, groznim i užasnim zamislima od kojih se ledi krv u žilama. Ne dajte se prevariti onima koji vam, ovaj roman opišu kao fantaziju: on, uz sve svoje uzlete mašte, sadrži neke od najmorbidnijih i najklaustrofobičnijih deonica u svekolikom njegovom opusu: džinovska žabolika čudovišta, gnjecave kreature, podzemlje ispod podzemlja ispod grobova, i ono što rije ispod kostiju na dnu sveta, plus gulovi u svojoj najvećoj i najvažnijoj ulozi u celom HPL opusu…

            Veliki poznavalac fantastike, nažalost pokojni Ranko Munitić pisao je o Lavkraftu:

„Baštinik Poovih fobija, fiksacija i frustracija, Hauard Filips Lavkraft istovremeno je i jedini legitimni prosleđivač lavirintično-bajkovitog, snoviđajnog multiverzuma Luisa Kerola: u tom smislu, uz Stejpldona i Borhesa, deli on središnje mesto u literarnom kosmološkom građevinarstvu XX veka.“

            Ova knjiga ima 208 strana, tvrd povez, šivena je, i tu su sve standardne odlike dizajna i kvaliteta štampe na koje vas je Orfelin već navikao.

            Pretplata će biti raspisana iduće nedelje, 20. septembra, kada ćete u istom naletu moći da naručite i 28. knjigu u Orfelinovoj ediciji „Poetika strave“ – ŽUTI ZNAK (više detalja o njoj tom prilikom), zbirku priča Roberta Čejmbersa (jedna reprizna, ali u novom prevodu, i pet novih, prvi put na srpskom), kao i još par iznenađenja. Štedite novce, trebaće vam uskoro…


21 коментар:

  1. Koliko potraga za Kadatom moze da se smatra kao jedno horor ostvarenje?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. To sam i ja hteo reći. Te pričice su mogle uz neku narednu ediciju Nekronomikona.

      Избриши
    2. da li je toliko teško pročitati kratku najavu gore, i za koga je uopšte pišem ako ljudi samo gledaju slike?

      Избриши
  2. Imam makondovo izdanje koje je odlično, ali uzimam i ovo zbog kompletizma i zbog ivice stevanovića :) Isti bi slučaj bio i sa knjigama krvi kod kojih btw ne postoji odlično izdanje ;)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. iznurivanjem do pobede! samo još 499 sigurnih pretplatnika, i RADIMO knjige krvi! SA IVICOM KAO ILUSTRATOROM!

      Избриши
    2. Gule, siguran sam da izdavanje skupe knjige u pogrešno vreme može biti ravno izdavačkom samoubistvu, ali treba razmotriti i teže merljiv faktor da određeni izvikani autori i naslovi mogu proširiti ciljnu populaciju van sfere horor degenerika kao što smo mi. Kladim se da kada bi izbacili Kingovo Isijavanje da bi se knjiga brzo rasprodala kao što je, čini mi se, bio slučaj sa Drakulinim gostom, samo zato što je u naslovu Drakula i čuli su za tamo nekog Stokera. Smatram da Barker ne bi imao baš isti takav efekat, ali je sasvim moguće da je zbog Hellraiser-a među domaćom populacijom poznatiji i od Lavkrafta. A možda ja samo lupetam i vi imate nekog eksperta ko se bavi istraživanjem tržišta.

      Избриши
    3. kinga je sebi rezervisao vulkan i koliko vidim jedini ga on legalno objavljuje u srbiji, niko drugi. oni su dovoljno veliki i moćni da plate prava na njega, koja su sigurno skuplja nego za ejkmana. bar duplo skuplja, ako ne i više. barker nije baš kingov nivo slave, ali nije ni daleko: sigurno ga ne možemo dobiti za pare za koje imamo ligotija. ali proveriću uskoro KOLIKE su to pare, i da li ovi trenutni barkerovi srpski izdavači uopšte imaju prava da rade knjige krvi, ili ih kraduckaju, pa ćemo proračunati šta nam je činiti...

      Избриши
    4. +1 jos 496 pretplatnika, napokon da me orfelin obraduje

      Избриши
    5. Po mom misljenju, veliko je pitanje da li bi Knjige krvi bile isplative, jer su zainteresovani imali tolike godine na raspolaganju da ih nabave, narocito bi potraznju umanjilo ono izdanje iz 2008. Mozda bi bilo bolje nesto do sad neobjavljeno na srpskom, Imajica ili Coldheart canyon ili tako nesto. Jos jednom da kazem, samo moje laicko misljenje..

      Избриши
  3. Одговори
    1. ljudi, nema potrebe da zatrpavate komentare ovime: ionako vas se neće ovde javiti ni 20. a treba 500. ali nema veze: pisao sam juče nekim zastupnicima barkera, ne morate više da 'glasate'. ja prvi ŽELIM da to uradim, ako samo postoji matematika koja taj projekat čini realnim, izvodljivim i nesamoubilačkim.

      Избриши
  4. To su lepe vesti. Kako god da ispadne čitaoci zaslužuju da znaju, a verujem da će definitivno saznanje da li je taj projekat izvodljiv ili ne smiriti ove usijane glave koje godinama spominju Knjige krvi.

    ОдговориИзбриши
  5. A ako sve padne u vodu, uvek kapetan Boban Sparrow može nešto da nam završi. ;)

    ОдговориИзбриши
  6. Iskreno me raduje svaka vest o Lavkraftu, tako da se ceka Kadat, ilustracije su pokidale! Nego posto vidim da se ovde pisu zelje, hocu i ja nesto da pozelim :) Necu napisati ime pisca, vec temu, naime voleo bih da dobijemo jos nesto na temu vampira, zombija, neki roman mozda a da je radnja smestena u novije vreme...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. na temu zombija u naše vreme dobićete moj roman ZADUŠNICE, na proleće. glede vampira - videćemo...

      Избриши
    2. Ja takodje zudim za necim modernijim i krvavijim, gritty sto bi rekli, Bakera jos nisam citao ali do sada sam stekao utisak da je on nesto sto trazim, barem po filmovima i pojedinim utiscima.
      Skoro pazarih Bakerovu Knjigu Krvi 4-6 naidjoh na nju slucajno, a deluje mi i da Orfelin ima nesto slicno u knjizi Ukus Pelina.
      A sto se tice nekih novih nada u hororu pretpostavljam da ih ima ali da su previse rizicni za nase prostore, mozda kada se ispucaju sigurne karte.

      Избриши
    3. biće i modernijih i krvavijih stvari, ali nema ih tako mnogo i često jer a) kourednik milenko nije baš ljubitelj toga (a meni ne smeta, dapače volim, kad je smisleno); i b) jer su nove stvari skuplje, a rizičnije u komercijalnom, tj. finansijskom smislu. za sada je to najprominentnije u p.z. brajt, u našoj ediciji, mada kome je do grozota i morbidnosti, malo se novih može meriti sa lavkraftom i hodžsonom!

      Избриши