RIČARD STENLI gost 17. Festivala srpskog filma fantastike

Pratiocima ovog bloga dobro je poznato moje obožavanje Ričarda Stenlija: kako njegova prva dva igrana filma, tako i njegovih dokumentaraca i okultno-ezoteričnih čačkanja i pisanja. Imate ovde na blogu moju kritiku njegovog najboljeg filma, remek dela DUST DEVIL, a imate, takođe, na engleskom, i moj kraći esej o tom filmu, DUST DEVIL: IN THE CLAWS OF THE EVIL DEMIURGE.

 

Na ovom blogu naći ćete i moj detaljan, slikoviti izveštaj o tome kako sam Stenlija sreo i o čemu pričao s njim + sa njegovim donedavnim kompozitorom, Sajmonom Bosvelom, na Grosmanu, u Sloveniji, pre 8 godina, ovde: Grossmann 2015 (1. deo): Ričard Stenli.

 

Nažalost, moj vanredno iscrpan intervju s njim urađen tada nikoga nije zanimao, pa je ovih 8 godina ostao neobjavljen. Moći ćete da ga čitate tek dogodine, ako nabavite knjigu GROSSMANN TALES, u kojoj će biti objedinjeno 20 mojih intervjua sa 20 majstora horora s kojima sam razgovarao na Grosmanu. A ako vam se ne čeka toliko, javlja mi se da će moj intervju sa Stenlijem izaći u nedeljniku NIN u četvrtak 5. oktobra…

 

Ali, što biste o tome čitali, kad me možete slušati i gledati kako naživo razgovaram sa njim u subotu uveče u DKC-u? Još bolje, ako se lično pojavite, moći ćete i sami da ga nešto priupitate, proćaskate s njim (on je veoma srdačan i razgovorljiv!), donesete mu nešto na potpis ako želite, itsl.

 

Kao što kažu organizatori Festivala srpskog filma fantastike, koji su Stenlija doveli u Srbiju: Ne propustite priliku da se upoznate sa ovim filmskim velikanom i uživate u projekciji filma COLOR OUT OF SPACE, 30. septembra u 21 h čas u Dvorani Kulturnog centra! Posle projekcije q&a sa rediteljom će voditi Dejan Ognjanović, doktor horora i pisac.

 

Ko je u Beogradu i njegovoj okolini, pa i daljini, a ne iskoristi ovu priliku – kajaće se!

 

A evo i zvanične najave.

 

 

Kultni reditelj Ričard Stenli gost 17. Festivala srpskog filma fantastike

 

Kultni reditelj Ričard Stenli biće gost 17. Festivala srpskog filma fantastike koji će se održati od 29. septembra do 1. oktobra u Dvorani Kulturnog centra Beograda (DKC).

Njegov film „Boja izvan ovog svemira“ (Colour Out of Space) sa Nikolasom Kejdžom u glavnoj ulozi biće prikazan u subotu, 30. septembra u 21 čas u DKC-u.

Ričard Stenli je režiser poreklom iz Južne Afrike, čiji su dugometražni filmovi „Hardver“ (Hardware, 1990) i „Peščani đavo“ (Dust Devil, 1992) postali kultni klasici među ljubiteljima fantastike i horora.

 

Karijeru je počeo snimajući kratke filmove i muzičke video spotove. Za kratko ostvarenje „Rites Of Passage“, koje poredi primitivnog i modernog čoveka, dobio je 1984. godine međunarodnu studentsku nagradu. Potonje kratko ostvarenje „Incidents in an Expanded Universe“ poslužilo je kao osnova za Stenlijev dugometražni prvenac „Hardver“, koji je mešavina naučne fantastike sa sajbepank elementima i horora. Ovaj film smešten je u neveselu postapokaliptičnu budućnost, u kojem skupljač ostataka naše civilizacije nabasa u radioaktivnoj pustinji na delove, ispostaviće se, smrtonosnog robota i odnese ga u ljudsko stanište, najveći je Stenlijev komercijalni hit, a u njemu u sporednim ulogama pojavljuju se rok ikone Igi Pop (Igg Pop) i Lemi Kilminster (Lemmy Kilminster) iz grupe Motorhed (Motorhead). Svoj verovatno najbolji film, natprirodni horor „Pešćani đavo“, Stenli je snimio u Namibiji, inspirisan pričom o nerazjašnjenim ubistvima u toj zemlji na jugu Afrike. „Pešćani đavo“ sa svojim izrazito misterioznim negativcem, pustinjskom lutalicom koju progoni policija zbog niza okrutnih, okultnih ubistava, imao je velikih problema u postprodukciji, i Stenli se godinama borio za to do publika uspe da vidi njegovu originalnu viziju, a ne skraćenu i premontiranu koju su distributeri izneli na tržište. Ovo ostvarenje nije ostvarilo veliki finansijski uspeh, ali je vremenom postao kultni hit i smatra se za jedan od najoriginalnijih horor filmova devedesetih godina prošlog veka.     

 

Stenli je u međuvremenu snimao ratne dokumentarce i dokumentarce o nacističkim potragama za Svetim gralom i vudu običajima na Haitiju, i bio je planiran za režisera adaptaciju romana Herberta Džordža Velsa „Ostrvo doktora Moroa“, ali je zamenjen drugim režiserom, Džonom Frankenhajmerom nedelju dana posle početka snimanja. Film, sa Marlonom Brandom i Valom Kilmerom u glavnoj ulozi pojavio se 1996. godine, i nema mnogo veze sa Stenlijevom vizijom o kojoj on priča u dokumentarcu „Lost Soul: The Doomed Journey of Richard Stanley's Island of Dr Moreau“ iz 2014. 

 

Vratio se u mejnstrim, adaptiravši klasičnu horor priču Hauarda Filipsa Lavkrafta (H.P. Lovecrtaft) „Boja izvan ovog svemira“ (Colour Out of Space) u dugometražni film, sa Nikolasom Kejdžom u glavnoj ulozi.

 

17. Festivala srpskog filma fantastike biće otvoren u petak, 29. septembra u 19 časova projekcijom filma “Restore point” (Tačka povratka) reditelja Roberta Hloza (manjiska srpska koprodukcija).

 

Više informacija o programu festivala nalaze se na društvenim mrežama Facebook i Instagram.

 

P.S. Organizatori su pominjali da će možda prikazati HARDWARE i DUST DEVIL u okviru festivala, ali pošto su termini u DKC-u zauzeti drugim programima (btw. 300 din je ulaznica po bloku programa ili filmu), ako se to desi – desiće se u novoj zgradi Kinoteke. Sigurno neće biti sa trake, a verovatno ni sa dcp-a. Pratite Facebook jer sajta nema…

 

PSPSPSPS: Iz štampe je izašlo 4. izdanje mog prvenca NAŽIVO. Ipak je sad jubilej, 20 godina od 1. izdanja. Ako vam je do sada izmicao ovaj (o)kultni horor roman, nabavite ga sad! Cena 1000 din + ptt! Pišite mi na mejl...

NOVI HOROR FILMOVI + horor vesti

 

Znam da od mene očekujete osvrt na nove horor filmove. Odavno nisam pisao prikaz, niti zaseban, detaljan, niti grupni, masovni, nasitno. Dva su glavna razloga što toga dugo nije bilo na ovom blogu: 1) intenzivan rad na romanu ZADUŠNICE u prethodna tri meseca, i 2) potpuno odsustvo novih horor filmova vrednih pamćenja i pisanja o njima.

 

Istina, zbog prvonavedenog razloga, nisam overio baš sve što mi je delovalo zanimljivo iz novijeg perioda. Radim na tome ovih dana, koliko stižem, mada već sam se bacio na to da privedem kraju jednu drugu knjigu – transkripte mojih intervjua rađenih na Grosman festivalu. Većina prioriteta koje jesam pogledao, i to je sve jad i beda mediokritetizma i poludupaste zaboravljivosti. Stvarno nemam snage ni volje da se bavim analizom osrednjosti koje tavore u procepu između dvojke i tri minus. Umesto da gubim vreme na njihove rivjue, samo ću ih nabrojati – sve ovo dole ima ocenu oko 2+

 

COBWEB

RENFIELD

THE BOOGEYMAN

THE TANK

THE TUTOR

DAMPYR

TIN AND TINA

THE LAST VOYAGE OF THE DEMETER

 

Dva najbolja horora ove godine ostaju TALK TO ME (imate ga u našim bioskopima, najzad; a ima ga i na strimingu) i MEGALOMANIAC (videh ga na nekim private mestima, širim masama izgleda još nije dostupan).

  

Vredan je, recimo, pomena NEW RELIGION (jaka trojka), japanski weirdo koji je toliko slow burn opičen da je upitno da li se može nazvati hororom; ja ću ga uvrstiti na moju godišnju horor listu, ali verujem da će mnogi gledaoci biti smoreni/zbunjeni njegovom opskurnošću, a mnogi će reći „ovo nije horor!“, sa čime ne bih polemisao. Ali, ako imate kinky ukus za arty bizarnost, dajte mu šansu. To je, posle dugo vremena, jedan Japanac koji podseća zašto smo ih nekad voleli i divili im se.

 

Evo i nekoliko kraćih horor vesti i podsećanja.

 

 

I dalje traje pretplata na prvi tom Barkerovih KNJIGA KRVI i na prvi roman Marka Piševa, TAJNI SVAT. Ne propustite Bibliju savremenog horora – i jednog od najboljih domaćih pisaca strave.

 

Skoro u isto vreme sa ove dve knjige, dakle posle 15. oktobra, iz štampe izlazi i moj 4. roman, ZADUŠNICE. On je u štampi, ali ko ga dosad nije naručio, pretplata i dalje važi. Svi detalji o tome na linku.

finalna korica

Plus podsećanje, iz štampe je izašlo 4. izdanje mog prvenca, NAŽIVO.

Ko želi da se proveseli, nek piše na mejl dogstar666 at yahoo dot com.

 

A da uđete u mood srpskih zombija iz ZADUŠNICA, ako ste u Beogradu 30. septembra, svratite na jubilarnu 10. Zombi Šetnju! Dobro se našminkajte, jer ja ću biti u žiriju!

Ovaj zombi karneval se dešava u okviru Festivala srpskog filma fantastike, gde ćete moći da pogledate jaku selekciju domaćih i regionalnih kratkih filmova (tako tvrdi selektor, Jovan Ristić) i jedan potencijalno zanimljiv američki horor koji ne samo što je sniman u Srbiji, nego se i dešava ovde! Da, nismo „glumili“ Černobil, Rusiju, Tunguziju, nego smo baš baš Srbija kao takva u filmu EIGHT EYES. Javlja mi se da ćemo opet, kao i obično, biti žrtvom orijentalizacije i zapadnjačkog kulturrasizma, mada, ko zna, možda smo donekle i zaslužili kontinuiranost te i takve slike o ovom getu nenormalnosti i ludila.

 

Inače, gost festivala će biti i jedan reditelj meni lično veoma drag, ali još čekam zvaničnu objavu organizatora, pa ne bih trčao s tim pre njih. Ja ću voditi i master class s njim u subotu uveče. Više info u sredu kad se to zvanično obznani.

Najavu festivala (pre nego što im je glavni gost potvrdio dolazak) imate OVDE.

 

Na kraju, loša vest za one koji su se nadali skorom izlasku knjige HOLIVUD OD VIJETNAMA DO REGANA u mom prevodu.

Ja sam svoj deo posla (prevod) završio pre pola godine. Nažalost, zbog nepredviđenih okolnosti zdravstvene prirode u instituciji (NKC) koja knjigu treba da objavi, ona neće biti završena, kako je bilo planirano, za predstojeći Sajam knjiga. Kad će biti, to ne mogu znati, jer sa Višim Silama nisam u kontaktu. Možda na proleće, ako sve bude kako treba.

Marčelo piše o Kadijeviću, Radivojeviću i Ognjanoviću

 

Pisac, muzičar i aktivista, Marko Šelić Marčelo jedan je od recenzenata mog najnovijeg romana, ZADUŠNICE. Tu istu ulogu imao je i na prethodna dva (ZAVODNIK i PROKLETIJE), a bio je ljubazan i da učestvuje na najmanje dve promocije mojih knjiga.

            U kolumni koju je dnevni list DANAS objavio, ehm, danas, 22.09, Marčelo je napisao neke lepe stvari o dvojici vrlo mi dragih reditelja, pa je uzgred pomenuo i mene.

            Evo te kolumne, preuzete ODAVDE.

 

 

PROLAZNE OKOLNOSTI POPRIŠTA

 

© Marko Šelić Marčelo, DANAS

Foto: Radenko Topalović

 

Legendarni reditelj i scenarista Miša Radivojević dao je intervju prvi put nakon čitave decenije – a povodom toga što je ove godine njegov rad ovenčan nagradom „Živojin Žika Pavlović“; u moru dragocenih promišljanja o filmskoj umetnosti ima i opšteživotnih crtica, lepih koliko i oporih, među kojima je ova: „Uhvatio sam sebe da kad pomislim na odlazak, u meni se pojavi izvesna radost jer osećam da ću pobeći sa poprišta. Da neću morati da rešavam problem. (…) Osećanje da odlazim nije prirodan strah od smrti, već i izvesna nada, jer više ne mogu da pomognem“.

Pre koji dan, desi mi se jedna presretačka neverovatnost. Divna, a to, u ovom okršku geografije gde tavorimo, najčešće nije osobina stvari koje iskrsnu niotkud.

Krenuo uobičajeno na kafu u kraju, s laptopom u rancu da izvidim šta sam pisao prethodne noći i skrojim prepravke, kad pred mene stane prijateljica koju nisam video sigurno 15 godina. I tako mi Dana razdani dan.

Dana je, između ostalog, etnomuzikološkinja; u vreme kad smo radili drugi album i otvarali se prema muzici, bila je pravi dobri duh procesa, naše studijsko sunce.

Njeni saveti i energija silno su značili nama klincima; u tom je druženju takođe bilo nečega opšteživotnog što se pamti zauvek. Sresti Danu, koja odavno ne živi ovde – to znači momentalna obustava svega ostalog i sazivanje zasedanja komiteta. Staro društvance se okupilo, i u kolektivnom duhu za tim stolom nije se osećala činjenica koju nemilosrdni kalendar sugeriše: da je od onomad zapravo prošlo ne 15, nego 18 godina.

Čitavo jedno punoletstvo, bogtemazo. Takve dane vaistinu valja slaviti. Ali, kako biva, u razgovor se uvuklo i aktuelno društveno ovde-i-sada; u jednom trenutku, Dana mi kaže: „Otadžbina, to je ona zemlja gde me najviše sramota“.

Nasmejemo se, onako tužno ali od srca, jer ta prividno ironična misao zapravo je potpuno logična: ako emigriraš, problemi te tamo zemlje nekako nikad nisu tvoji, uvek ih sagledavaš s jedne fine filozofske distance čak i kad direktnije utiču na tvoj život. Nisi ih ti uzrokovao, nije nužno na tebi ni da ih popravljaš; koliko god se odomaćiš, negde u glavi i dalje si gost, dođoš.

Ali čim zakročiš na rodnu grudu, sudariš se sa svime za šta si mislio da te se više ne tiče. A Srbija je u tom smislu nešto kao hadronski sudarač: rasparčava ti čestice na čestičice.

            Đorđe Kadijević, još jedna legenda domaće kinematografije, živa je riznica opšteživotnosti koliko i Radivojević: sve što izgovori destilat je mudrosti.

Kad je moj drug Deki Ognjanović, jedini čovek u ovom delu Evrope koji je doktorirao na temi poetike horora, branio svoj doktorat, išli smo da ga bodrimo; divni Kadijević takođe se pojavio da podrži prijatelja. Davno i to beše, ali sećam se: došao je u trenerci, najnonšalantnije.

Nimalo akademski „dres kod“. To mi je bilo beskrajno simpatično, pomislio sam: „Šta ga briga, realno, pa on je Đorđe Kadijević, veća institucija no ova u kojoj se nalazimo, a u ozbiljnim je godinama i pravila na njega više ne moraju da se odnose. Hah, kako je to oslobađajuće“.

Pri ovom Radivojevićevom intervjuu, paralela mi neminovno pada na pamet: ono što je kazao poentira istovetno kao Kadijevićeva nehajna kostimografija tada.

Na svetu ne postoji ništa na čemu se period od 18 godina ne vidi, osim možda Breda Pita.

Sedimo, uživamo u razgovoru s Danom, sve je kao da smo se juče poslednji put okupili – ali kako nismo Bred naš nasušni, ne zavaravamo se da se vreme na nama ne vidi. Samo što još nismo stigli na mesto s kojeg nam se filmski velikani obraćaju, i još nas prilično intenzivno boli što na svetu ne postoji ništa na čemu se decenije ne vide, osim Breda Pita i ove zemlje.

O tome kako je uopšte moguće da ljudi koji su jednom pregurali Miloševića danas trpe ovo što trpe, a neki čak i obožavaju – sve manje vredi govoriti, osim kroz neki novi doktorat o poetici horora. A opet, nedopustivo je ćutati.

Kolebica između svesti o teškoj nepopravljivosti i sulude želje, plamteće nade da se nešto ipak može i mora – to je klopka iz koje, izgleda, može da te raseli samo kalendar. Do tada, čak ni fizičko raseljavanje ne radi posao.

Dosećam se, neko jednom reče da je ovde blesavo pričati o trenutnim okolnostima, jer belodano uopšte nisu trenutne. Fraza „proći će“ stalno beleži porast populacije, to poslednje ubežište sve je nakrcanije ljudima.

Ali godine idu, i sve je teže umaći utisku da nisu prolazne ove okolnosti, nego samo mi. 

 

***

 

Slikoviti izveštaj sa tog istorijskog događaja koji pominje Marčelo možete videti ovde:

 

Odbrana horor doktorata: SLIKOVITI IZVEŠTAJ

 

KNJIGE KRVI Klajva Barkera: Najava i pretplata!

 

Orfelin izdavaštvo ima zadovoljstvo da najavi objavljivanje Biblije savremenog horora: KNJIGE KRVI Klajva Barkera izaći će u ediciji „Crna mačka“, koju uređuju Dr Dejan Ognjanović i Milenko Bodirogić, kao treća knjiga. Prve dve su, podsećam, Lavkraftov čuveni NEKRONOMIKON i jednako dobra i značajna KNJIGA EJBONOVA Klarka Eštona Smita.

Kada su Barkerove prevratničke zbirke bile objavljene u Engleskoj – prve tri 1984, druge tri 1985 – donele su revoluciju u horor žanr kakva nije bila viđena od pojave Stivena Kinga desetak godina ranije, i kakva se više od tada do danas nije ponovila u tom obliku i obimu.

Kada je King pročitao Knjige krvi, napisao je blurb za njihovo prvo američko izdanje, aprila 1985, koji je glasio: „Mislim da je Klajv Barker toliko dobar da sam skoro bukvalno vezanog jezika da to iskažem. Da, ostajem pri tome: video sam budućnost horor žanra, a njegovo ime je Klajv Barker… Ono što Barker radi u Knjigama krvi čini da mi ostali izgledamo kao da smo prespavali poslednjih deset godina.“

Za izdanje iz 1986. King je dodao sledeći blurb: „On ne samo što isporučuje kvalitet nego i sam po sebi jeste kvalitet. Nikada u životu nisam bio tako potpuno potresen zbirkom priča. Nikada nisam ostavio knjigu na stranu jer sam bio sam i znao sam da uskoro moram ugasiti svetla... ili bar pokušati da zaspim. Nikada nisam doživeo takvu kombinaciju odbojnosti, oduševljenja i začuđenosti.“

            Kingove pohvale na koricama ovih knjiga delovale su kao čarobni štapić i od tada kreću fama, slava i masovna prodaja, a Barkerovo ime se munjevito penje u panteon horora, kao velika mlada nada i kao „enfant terrible“ koji pleni originalnošću, žestinom i provokativnošću, rušeći sve granice. KNJIGE KRVI su donele dah svežine u žanr do tada već opterećen Kingovim konvencijama (i imitatorima), donele su veću eksplicitnost, ali i provokativnost, nesputanu imaginaciju, i subverzivan, skoro pankerski stav.

            Izvorno su, dakle, ove zbirke objavljene u šest zasebnih knjiga u mekom povezu. Tako je bilo u Engleskoj, a tako je bilo i u Srbiji, početkom 1990-ih.

            Orfelin sada ove fundamentalne knjige, koje bi svaki ljubitelj horora morao da ima, objavljuje u dva toma: prvi tom sadrži prve tri Knjige krvi, a drugi – Knjige krvi 4-6. Prvi tom izlazi iz štampe za Sajam knjiga (oktobar 2023), a drugi tom – tokom 2024 (nadam se, pre leta). I bez brige, prava za drugi tom već su plaćena agentima, a ilustracije već završene, tako da nas jedino neka velika kataklizma može sprečiti da objavimo i drugi tom.

            Svaki tom praćen je originalnim ilustracijama domaćih autora – većinu već znate po radovima u ediciji „Poetika strave“. Ispred svake priče je po jedna ilustracija, dakle u prvom tomu ih ima 16, a u drugom će ih biti 14. Pored njih, tu su i drugi crteži, vinjete, pregradne strane, plus forzec i prednje i zadnje korice, koje ukrašava Orfelinov redovni, dežurni umetnik, Ivica Stevanović.

zadnja korica

            Prevode svih priča temeljito i stručno je redigovao dr Dejan Ognjanović, a pored tekstova priča, prvi tom sadrži i sledeće dodatke:

- Klajv Barker: Biografija.

Veoma detaljna biografija pisca krajnje živopisnog, nesvakidašnjeg života, kako privatnog tako i stvaralačkog, govori o svim njegovim aktivnostima, ne samo spisateljskim, nego i u drugim medijima (pozorište, film, strip, video-igre, slikarstvo, fotografija itd).

Aleksandra Dević, Ispovest mrtvačkog pokrova

- Klajv Barker: Anotirana Bibliografija

Opsežan pregled svega što je Barker do sada objavio, kao i osvrt na najznačajnije knjige napisane o njemu i njegovom radu.

- Klajv Barker: Anotirana Filmografija

Osvrt na filmove koje je Barker režirao, ali i na ekranizacije njegovih dela od strane drugih autora.

Drugi tom će na kraju imati detaljan Pogovor u kojem se urednik edicije, Dr Dejan Ognjanović, studiozno osvrće na Barkerovu poetiku i na značaj KNJIGA KRVI za horor žanr.

Prvi tom KNJIGA KRVI ima 570 strana velikog formata, štampan je u dve boje

(crveno i crno), šiven, korice su u punom koloru, mat plastificirane i sa zlatotiskom.

Pretplatna cena za I tom je 2.600 dinara (Knjižarska cena Knjiga krvi biće 3300 dinara).

Pretplata traje od 13. septembra do 13. oktobra.

KNJIGE KRVI izlaze iz štampe sredinom oktobra i smesta se šalju pretplatnicima. Ko izrazi takvu želju, moći će lično da je preuzme na štandu Orfelina, na Sajmu knjiga (od 20. oktobra). U knjižare će dospeti verovatno sredinom novembra. U region (Bosna i Hrvatska) takođe, do kraja novembra.

Aleksandra Dević, Sin celuloida

Imaću i ja neki broj primeraka koje možete uzeti od mene, po istoj ceni (2.600 din + ptt), zajedno sa mojim ZADUŠNICAMA, ili nevezano za njih. Ako ste već naručili ZADUŠNICE, 200 din pokriva ptt i za tu knjigu i za KNJIGE KRVI 1.

 

Pretplata se istovremeno raspisuje i za 3. knjigu u ediciji Gluvo doba, roman Marka Piševa “Tajni svat” (grafički opremila Tanja Rakić). Detaljnije o ovom horor romanu domaćeg autora pročitajte OVDE.

Tajni svat u knjižarama će biti 1320 dinara, a u pretplati samo kod Orfelina – 1000 din.

 

 

Knjige možete platiti na račun Orfelin izdavaštva, Kosovska 23, Novi Sad (broj računa 220-73108-85), a pretplatnik svoje podatke (ime i prezime, adresa i broj telefona), kao i naslove knjiga na koje se pretplatio šalje na: orfelinns@gmail.com.

Uz ove nove knjige možete sa značajnim popustom kupiti i ostala naša izdanja (videti na www.orfelin.info).

 

A kad već govorimo o pretplati na odlične horor knjige, podsećam vas da je u toku i pretplata na moj 4. roman, ZADUŠNICE. Cena je 1000 din + ptt, a više o knjizi i kako obaviti pretplatu čitajte OVDE.

Nemoj posle da bude: „Jao, nisam video, nisam znao, što nisi javio, pa kad pre, hteo sam ali mi otišlo od pameti, skroz sam zaboravio…“

Još samo do petka 15.09. imate vremena da se vaše ime nađe na spisku pretplatnika. Posle toga knjiga ide u prelom i štampu. Možete je naručivati i nakon 15.09, ali više neće biti moguće da budete navedeni u spisku, ako vam to znači.

Ujedno možete direktno od mene naručiti i 4. izdanje mog prvog čeda...

TAJNI SVAT – Marko Pišev ("Gluvo doba")

Imam zadovoljstvo obavestiti vas da će Orfelinova edicija „Gluvo doba“ posle dugo vremena najzad dobiti prinovu. Poslužiću se objavom izašlom na sajtu Art-Anima, OVDE, uz neke moje dodatke.

 

Kao treća knjiga u ediciji „Gluvo doba“ izdavačke kuće Orfelin, uskoro će biti objavljen roman Tajni svat etnologa i antropologa Marka Piševa. Pišev je ljubiteljima fantastike poznat kao autor brojnih kratkih priča nadahnutih paranojom urbane svakodnevnice, a neke od tih priča završile su u zapaženoj zbirci Fotofobija iz 2009. godine.

Romanom Tajni svat Pišev će se domaćim čitaocima po prvi put predstaviti i znatno opširnijom proznom formom. Radnja romana smeštena je u Beograd i na Avalu tokom pandemijske 2020. godine.

 

U centru Beograda, kasno noću, tokom zabrane kretanja, sredovečni muškarac biva svedokom niza traumatičnih događa koja ga umalo koštaju života. Priča prati neobični proces njegove terapije u ekskluzivnom lečilištu na Avali, gde se njegova sudbina prepliće sa skrivenim životom tajanstvene ustanove i zagonetnim težnjama njenog načelnika. 

Psihijatrija, magija, tajni kultovi, misticizam i fragmenti drevne sufijske jeresi sustiču se u ovoj priči o dubokoj iracionalnosti ljudskih izbora koji junaka vode ka spoznaji o skrivenim svojstvima stvarnosti – i onoga pred čime razum gubi bitku na njenim nestalnim granicama.

Edicija „Gluvo doba“ posvećena je kvalitetnim delima domaćeg horora. Urednik edicije je Dejan Ognjanović. 

Ognjanović je i autor pogovora pod naslovom „U senci mrtvog boga“, u kojem se ovaj roman poredi sa pristupom kosmičkoj stravi kod Lavkrafta i Remzija Kembela. Evo odlomka iz pogovora:

 

„Ako (Pišev) u ponečem upadljivo odstupa od velemajstora kosmičke strave – to je ljudski faktor. Kod Piševa su likovi profilisani više po uzoru na velikog Lavkraftovog poštovaoca iz Engleske, Remzija Kembela, dakle realistično su prikazani, uz dozu blage karikaturalnosti i groteske. Njihovi međuodnosi ne samo što nisu konvencionalni nego su i značajnije integrisani u srž zapleta nego što je to bio slučaj kod Lavkrafta, koga su, po sopstvenom priznanju, „fenomeni“ zanimali mnogo više od ljudskih „karaktera“, a atmosfera mu je bila značajnija od zapleta (u smislu neprestane akcije).

„Naš autor piše u skladu sa modernijim tendencijama u horor prozi: dinamično, vizuelno, povremeno skoro filmski, naročito u uvodnom delu romana koji se, po nivou tenzije, ali i imaginacije, zlokobnih nagoveštaja i obilja konkretnih vizuelnih detalja može meriti s najboljom horor literaturom koja se danas nalazi bilo gde u svetu. Psihologizacija i motivacija likova razrađeni su, a najčešće su i povezani, na svoje zakučaste načine, sa opskurnim i apstraktnim užasima – na primer, kroz temu propalog braka glavnog junaka, i motiv demonske žene. Čak i onda kada posegne za prepoznatljivim opštim mestima žanra, kao što su ludnica, „ludi“ doktor, mračna okultna sekta, ritualna ljudska žrtva, i slično, Pišev uspeva da im podari dovoljno očuđenja, plastičnosti i začudnosti da budu i značenjski i žanrovski upečatljivi i rezonantni.“

zadnja korica

 

 

Marko Pišev je rođen u Celju, Slovenija, 1984. godine. Od 2010. godine zaposlen je na Odeljenju za etnologiju i antropologiju, gde predaje i bavi se istraživačkim radom. Objavio je preko 40 naučnih tekstova i tri monografije u izdanju Filozofskog fakulteta u Beogradu, od kojih je poslednja, pod nazivom „Između fetiša i polumeseca“ osvojila nagradu „Dušan Bandić“ za najbolju knjigu iz oblasti etnologije i antropologije u 2018. godini. Urednik je časopisa „Antropologija“ Instituta za etnologiju i antropologiju. Član je međunarodne naučne mreže u okviru Evropskog društva socijalnih antropologa (EASA),međunarodne mreže za antropologiju Jugoistočne Evrope (InASEA), mreže istoričara antropologije (HOAN)  i Etnološko-antropološkog društva Srbije (EADS).

 

Ilustraciju za naslovnu stranu romana Tajni svat Marka Piševa uradila je Tanja Rakić, nova Orfelinova autorka, čije ćete upečatljive radove videti uskoro i u KNJIGAMA KRVI.

 

Moj prikaz zbirke Fotofobija možete pročitati OVDE.

 

Za pobliže upoznavanje s ovim autorom može poslužiti i ovaj razgovor o hororu i njegovom pisanju koji sam s njim vodio pre desetak godina: MARKO PIŠEV: INTERVJU

 

Pretplata na ovu knjigu biće raspisana za koji dan, zajedno sa prvim tomom KNJIGA KRVI. Samo još malo strpljenja…