u okviru akcije GGGP (Ghoul's Guide to Gay Porn) predstavljam novi film brusa labrusa, reditelja OTTO, or Up With the Dead People koji sam poprilično pohvalio pre par godina i dao mu 4- (klikni na naslov i vidi moju popboks kritiku).
za razliku od OTA, međutim, koji se može preporučiti svakom iole slobodoumnijem gledaocu offbeat sadržaja, LAZ je pre svega hardcore gay porn pa onda sve ostalo (splatter, satira, parodija, 'art', zajebancija itd), i to će biti nepremostiva prepreka za ogromnu većinu gledalaca. ja lično nisam prema gej pornu nešto preterano mnogo gadljiviji nego li prema onom hetero; to što sam većinu sex scena ovde odgledao na fast-forward i blagi prescock nije bilo toliko zbog gadljivosti koliko zbog dosade koju ti beskrajni i prilično konvencionalno snimljeni krupni planovi trpanja u meni proizvode.
OTO je sadržao nešto malo blink-n-miss golotinje i simuliranog sexa; LAZ je, tokom barem 3/5 svog trajanja, sačinjen od scena explicitnog taslačenja između muškaraca, isključivo mišićavih razvijotina sirovo-dizelaških fizionomija, pretežno ćelavih, pošto brus izgleda ima fetiš na skinhede (vidi njegovo proto-ŠIŠANJE - umereno zabavni SKIN FLICK).
potajno sam se nadao da će LAZ ponuditi nešto kao prvi pametni, subverzivni, otkačeni, artistički porno film, pa makar i gay provenijencije, ali od toga nisam zapazio baš mnogo u ovom zlodelu. pravljenje hardkor pornića mogu donekle da shvatim kao labrusovu koncesiju sponzorima, tj. producentima ovoga; ali ne mogu da shvatim da nije uspeo da taj sav sex nekako pametnije osmisli, konceptualizuje i prezentuje unutar neke priče vredne pričanja (kao u OTU).
a nije da ovo nema dobar koncept: sa premisom o zombi-isusu koji, istina, ne hoda po vodi, nego neobjašnjivo izlazi iz vode (okeana) i smesta kreće da vaskrsava mrtve muškarce (zašto samo njih?) svojim kurcem – moglo se mnogo više napraviti.
zapravo, to zvuči kao ingeniozna polazna osnova za jedan neodoljivo (anti?)hrišćanski film; ne samo što je isus hrist ionako najčuveniji zombi u istoriji, pa je krajnje vreme da se kao takav i predstavi narodu (kurcu), nego je i njegova čarobnjačka moć da diže mrtve (i da diže mrtvima) ovde vrlo simpatično parodirana.
fora sa karanjem (i paranjem) rane, prisutna samo načas u OTU, ovde je lajtmotiv vidljiv u nekoliko scena beskrajno explicitnijih i krvavijih (mada, zbog skromnih efekata, ne preterano ubedljivijih). to je svakako dobrodošla labrusova expanzija zombi kanona na vizuelnom planu, koja se nadovezuje na onu jednako nadahnutu sa zombi-isusom, na planu scenarija i idejnosti. avaj, ništa naročito ne uradi se sa time i nema se utisak da je to sve kod labrusa bilo promišljenije ili razrađenije izvan geg-dosetke. šteta.
naslovni junak, inače gay-porn zvezda, fransoa sagat, je nekakav crnac ili melez, kao i većina njegovih što crnih što hispano partnera. vaskresavanja se odvijaju isključivo u sirotinjskim delovima LA-ja, među uličarima i kriminalcima, beskućnicima i sličnom društvenom otpadu. vidim da pojedini rivjui na netu u tome vide nekakvu društvenu kritiku, angažman, značenje – ali bojim se da je to sve proizvod pre svega svedenog budžeta zbog kojeg je lakše bilo većinu filma snimiti u zabitim ulicama ili na otpadu nego li u luxuznim & dekadentnim LA vilama u kojima se gej orgije svakako češće i plauzibilnije odigravaju nego li među krimogenom pičkoljubivom uličarskom LA populacijom.
kad sam kod plauzibilnosti – ne očekujte NIŠTA nalik tome u ovom filmu, pošto je ona na nivou 'dramaturgije' prosečnog pornića: ništa što se 'desi' nema ni najmanju konsekvencu za bilo koga ili bilo šta; 'zaplet' se sastoji u tome da LAZ prvo pojebe lika koji ga je pokupio kao potpuno golog autostopera (da, oće to! svako bi mu stao onakvom!) a onda se skršio autom; onda pojebe sveže upucanu žrtvu nekakve svađe: kad vaskrsne, ovaj bez straha gura đoku među zombijeve čeljusti da mu ga ovaj popuši; onda, zombi za promenu, pojebe crnca upucanog u glavu; u iznenađujućem razvoju događaja, on natrti matorog sedokosog uličara u njegovoj upišanoj kartonskoj kutiji-kolibi; a ovaj komplexni razvoj događaja kulminira u njegovom dolasku na poprište smešno insceniranog gangsta okršaja, gde svojom zombi krvlju iz penisa poškropi i oživi 4-5 bizgova pre nego što se sa njima upusti u gangbang.
na kraju odlazi na groblje i počne da čeprka po nekoj humci pod spomenikom na kome piše LAW (?!) – nejasno je da li je to njegov (prvobitni) grob, i da li na kraju rešava da se samosahrani kao gl. zombi junak klasika DEATHDREAM (1974) ili šta već: sve je to snimljeno tako smušeno, bezvezno i nekonsekventno da eventualni death wish našeg zombija – ako se uopšte radi o tome – nije ama baš nimalo uverljiva kulminacija njegovih dotad vrlo živahnih opa-cupa sa gangsta nigra hispano džipsi copinama. tamo gde je OTO bio vrlo uverljiv u svom elegičnom, blaziranom ennui-ju i gde je otova melanholija logično i prikladno utemeljena u svetu tog filma, ovaj završetak LAZ-a, kao i sporadični kadrovi zombijevog cunjanja ulicama i tunelima LA-ja, predstavljaju besmisleni non sequitur bez dramske, emocionalne ili ikakve druge značajnosti.
čitav LAZ je sačinjen od non sequitura:
- zombi pravo izašao iz okeana već prilikom trćenja svoje prve mušterije uredno na kurcu ima kondom (otkud mu i šta će mu? zar njegova mastiljavokrvava 'sperma' nije životodavna?)
- zombi ima bizaran kurac sa kukastim vrhom iz koga štrcaju tanki mlazevi izrazito neuverljive 'krvosperme'; međutim, ta veštačka alatka tako izgleda samo u kadrovima kad treba da se šrtca to mastilo: u drugim, regularnim sex scenama, glavić izgleda onako kako ga je gospod bog u svojoj beskrajnoj mudosti zamislio, a reditelj se nije zamario pitanjima kontinuiteta;
- voskresnuti nemaju ni najmanje gađenje od činjenice da ih trti zombi grdosija, nego mu smesta padaju u zagrljaj, guraju svoje kurčeve u njegov nemrtvi čmar i među njegove zube (note to self: nikad, ni pod kojim uslovima, ne gurati đoku zombiju u usta!);
- pošto se svaka scena završava svršom i rastankom, ostaje nejasno da li voskresnuti potom imaju istu moć, i da li će da egzistiraju kao zombiji koji idu okolo i trte sve mrtvo na šta naiđu, ili će da nastave svoje dotadašnje netom prekinute egzistencije tamo gde su stali? da li LA-ju sledi gej-zombi apokalipsa ili – šta?
- naš 'zombi' je to samo po tome što su njegovi vrlo zdravi i neokrnjeni mišići namazani nekim jeftinim kvazi-zombi mejkapom (nigde rupa, nigde truleži, bušne kože i sl.) – video sam desetine boljih zombija na grosmanovom zombi walku! – ali na vrhu temena misteriozno nije ofarban time, kao da je glumac imao kačket tokom maskiranja, pa taj deo nisu pokrili: ovaj neofarbani deo je konzistentno vidljiv tokom celog filma – ali ako u tome ima neko značenje, meni je promaklo, ili se nisam dovoljno trudio da ga dešifrujem;
- pred kraj, njemu iz čeljusti izrastu, doslovno, kljove – to izgleda originalno i zanimljivo: avaj, niti se neko osvrće na razlog za ovu naprasnu metamorfozu, niti se s tim kljovama bilo šta hororično (or otherwise!) uradi! da, ovo je redak primer zombi filma u kome motiv kanibalizma uopšte ne postoji: jedino meso koje se ovde jede jesu – kobaje, if you know what I mean!
- u jednom trenu, gej zombi ode u dajner i naruči kafu (kako? teško, pošto ne govori, nego samo mumla); kinez se ne zabezekne njime jer je valjda u LA-ju naviko i na veće frikove; zombi mu uredno plati (odakle mu lova?!) i sedne za stoče da posrče kaficu – samo da bi je smesta bljuvao nazad u plastičnu čašu. wtf i čemu sve to? padding-zezanje, reklo bi se…
da sumiram: ima ovde nekih vrlo dobrih koncepata na nivou scenarija pa i vizuelnosti, ali se (skoro) ništa posebno od njih ne uradi, i neki tragovi da je ovo radio neko pametniji od običnog porno šustera naziru se samo povremeno, zagušeni dosadnom porno mehanikom; javlja mi se da bi soft-core verzija, skraćena za beskrajna i dosdna trpanja, mogla biti izvestan napredak, ali ne znatan, bez ubacivanja dodatnih 'dramskih' deonica.
krvi i splattera ima veoma mnogo, ali uglavnom se efekti sastoje od post-festum poprskavanja crvenom farbom, sa relativno malo iole složenijih stvari (npr. slomljena noga prve žrtve, i njen otvoren grudni koš sa još kucajućim srcem); ono gde je LAZ donekle radikalan u odnosu na hetero-hardcore 'horore' koje znam jeste u sledećem: u hetero pornićima koji se sprdaju na horor teme sex i horor su uglavnom vrlo oštro podeljeni, tako da je karanje snimljeno kao privlačno i napaljujuće, a ako dođe do klanja i krvoprolića, to dolazi posle sexa (kao i u slešerima); eventualno u vampirskim 'horor' pornićima bude nešto malo sisanja i poziranja sa crvenom farbom koja se sliva niz sise itsl. ali čak i to je urađeno tako da bude blago-perverzno napaljujuće. nasuprot tome, kod labrusa su krv i sex istovremeni tako da mi je teško zamisliv neko ko bi mogo da drka uz scene iz ovog filma, bez obzira njihovu explicitnost, imajući u vidu nekro kontext i stalno prisustvo 'krvi' u gotovo svakom kadru…
tokom druge sex scene čuje se izvanredna electro dark ambient tema, baš-baš dobra – avaj, tokom ostatka filma, sem nekih orkestralnih deonica, muzika je izrazito slaba i pornićarska.
LAZ je svakako test izdržljivosti, one of a kind movie koji vredi pogledati makar samo zbog činjenice što je toliko extremno sumanut i iracionalan. iznad svega, on je samouništiteljski, budući da ovo teško da može da bude napaljujuće ljubiteljima gej pornografije (zbog sve te krvi i horor nekrofilne ikonografije), a još teže da će privući čak i najavanturističkije zombie-splatter horror frikove (pošto je većina njih zadrto konvencionalna u svom ukusu i već i prizor penisa u erekciji, a bez vagine u okolini da ga sakrije u sebe, njih može navesti da vrište kao curice; zapravo, mnogi bi počeli da vrište i na samu vaginu).
prema tome – dabome. ja stvarno ne znam kome je ovaj film uopšte namenjen, i baš zato, iako ne mogu reći da sam uživao u njemu, ne mogu a da ne osetim nešto nalik poštovanju prema njegovoj sumanutoj nekalkulisanoj suicidalnosti. u vremenu u kome je film postao produkt sa unapred skeniranom demografskom grupom, proračunatim marketingom, sa podilaženjem ciljnoj grupi, sa razvodnjavanjem i konvencionalizovanjem svega što može bilo koga da alijenira ili ne daj bože provocira, jedan deo mene mora da se divi ovom gotovo larpurlartističkom filmu ni za koga!
i ko zna – možda je čak i moje cviljenje za logikom, doslednošću, dramaturgijom, kontinuitetom, idejama, i ostalim stvarima zapravo relikt prevaziđenog sitnoburžoaskog pridržavanja za 19-vekovne koncepte storitelinga koje labrus ovde revolucionarno razbucava levo i desno svojim svesno iracionalnim fuck-all non sequitur 'because we can' narativom - za publiku koja (još?) ne postoji!
hmmmm… ako se iko drzne da ovo pogleda, rado bih čuo mišljenja – mišljenja, kažem, a ne predrasude!
