уторак, 23. јул 2019.

IN FABRIC (2019)



**
2+

            Pogledao sam na Grosmanu najnoviji film Pitera Striklenda, koga inače smatram jednim od zanimljivijih i vrednijih reditelja 21. veka. Na ovom blogu imate svedočanstva moje ljubavi za njegova prethodna dva filma, pa se prisetite i sami šta nekada rekoh za BERBERIAN SOUND STUDIO (2012) i THE DUKE OF BURGUNDY (2014). Bio mi je u samom vrhu liste najočekivanijih filmova ove godine, horor ili nehoror, nebitno, i definitivno najnestrpljivije čekano iskustvo ovogodišnjeg Grosmana.
            Avaj! Film je – bar za mene – skoro totalno razočmarenje. Čak sam se usred festivala vina čuvao treznim za njega, kako bih ga „maksimalno ispoštovao, brate“, ali ne vredi. Možda je baš naprotiv i dapače trebalo ovo gledati pod neakim aditivima, možda i jačim od alkohola, jer ovako, nasuvo, ovo je jedan užasno uninvolving & unrewarding film.
            Naravno, Striko se poduhvatio nemogućeg zadatka – da napravi film o ukleto-zlokobnoj suknji, a da to čak nešto valja, da ne bude Troma. Mislio sam, ako je NEKO u tome mogao da uspe, to je upravo on. Avaj, u tom pokušaju čak i on je propao mizerabilno.
            Kako opisati ovaj film? Najkraće, kao nešto što je, sa više para i talenta i vizuelnog šarenila, mogao napraviti onaj smarač Kventin Dupje (RUBBER). Jer, zaista, IN FABRIC deluje kao spoj nehumano predugačkog vica koji nema pravu poentu i – trolovanja. I zapravo, upućujem vas da se podsetite mog rivjua GUME i uštedite mi dragoceno vreme, jer skoro sve što tamo rekoh o GUMI važi i za ovu ovde DREŠKU.
Predugo... nedovoljno zanimljivo (kako konotativno tako i vizuelno)... hladno... na fletlajnu... bez varnice, strasti, fetišizma... critic proof... isprazna pozerština... itd.
Karikaturalno-smešni Gilderoj u STUDIJU mi je bio prezabavan, a one dve ljubavnice u BURGUNDIJI oku drage i zanimljive; avaj, ovde je i kasting trolujući, jer predivna Sidse Babet Knudsen (by far najbolja stvar u ovom filmu!) u ovom nedelu ima samo epizodu na ivici kameo pojave (vrlo značajne za plot, ali po minutaži – mizernu), 
a umesto toga skoro dve trećine filma imamo gledati zaista negledljivu njušku ove neke engleske crnkinje a potom nekog praznog nikogovića koji izgleda kao nezanimljivija verzija Kalvinovog ćaleta (iz Kalvina i Hobsa). Ako ovo nije trolovanje onda ne znam šta je: dakle, odavno ne videh odvratnije njuške i odurnije likove u nekom hororu, a da nisu oni tridesetogodišnji tinejdžeri iz „5 friends in a van“ slešera.
„Ali, čekaj Gule, pa to je Striko, tu mora da je aj kendija na lopate, to mora biti hipersenzualno iskustvo, da sva čula, a naročito očna, uživaju – barem u toliko možemo biti sigurni?“ – kažete meni sada vi.
C. Iliti: Tsk.
Vrlo malo od toga. U ova dva sata trajanja ima možda max 10 minuta vintage Striklanda, creepy atmosfere, lepih slika, fetišizma, tetkaste idolatrije aljina i ženskinja... Mislim, ne znam ništa o njegovoj „orijentaciji“, ali pošto me je ovaj film toliko iznervirao, počelo je da mi se javlja kako je naš Striko možda ipak – Strina. Odnosno Tetka. U najgorem smislu reči. A ovog puta izvezao je jedan sasvim neupečatljiv goblen.
„Ali, čekaj Gule, pa iz avijona se vidi da je ovo kritika konzumerizma, materijalizma, kapitalizma, ova crvena aljina je Veliki Signifajer, očigledan Simbol otuđenog produkta naših ruku koji dolazi da nas proganja poput duha i kazni za našu idolatriju neke krpe umesto Duha Svjatago i bla bla blaa“ – kažete meni sada vi držeći jednu ruku u gaćama a drugu na Lakanu, Bodrijaru i Džejmsonu, za početak.
Odbijte, sile nečiste! kažem ja. Odjebite. Zabole me za PODtekst ako je tekst nezanimljiv. Kolko puta više da ponovim tu zar-samo-meni-očiglednost?
Ako oćeš da tematizuješ prikrivanje šiptarskih leševa u slučaju Ladnjača, nemoj to raditi kroz mrtvopuvačku fejk dramu-bez-drame na fletlajnu kao što je TERET. Ako oćeš da tematizuješ konzumerizam i kapitalizam, nemoj kroz nezanimljivi, uneventful drkađon – poglej kako je to pokojni (ehhh...) Romero uradio u ZORI MRTVACA pre četres godina. E, TAKO se to radi! Dinamično, zabavno, nadahnuto, s emocijom, s mudima, duhovito, DUHovito, bajo – plus splater, akcija, spektakl, apokalipsa!

A šta si ti tome imao da dodaš, četri decenije kasnije? Ovo bedno aljinče koje bi dekini zombiji pocepali za manje od 5 minuta i produžili dalje po šoping molu. A ti si ga rastego na trajanje skoro isto ko ZORA! Pa daj si malo mere i perspektive, jebote! Glej šta je Onaj đenije uradio u dva sata, a glej šta si ti! Bar 100 minuta ovoga je nekakva jedva gledljiva, al krajnje nezanimljiva rom-kom sapunica.
Tetka, kažem ja. I sve tetkastija.
Inače, kako u razgovoru s nekim insajderima iz filmskog biznisa doznadoh na Grosmanu, Striko je bio vrlo nezadovoljan što za ovaj film nije mogo dobiti svog ljubljenog direktora fotografije, Nika Noulanda, koji mu je usliko dva najbolja filma, nego je morao da uzme rezervu, koja iako nije loša, ipak ne doseže Nikove domete – tako da ovaj Strikov film nema tu teksturu, tu boju, tu gamu, tu draž petinga očnog nerva koju je ranije imao.
Ali, nevezano za izgled, koji je OK-mada-ne-savršen, ovaj film je ubijen još na nivou scenarija a dotučen kastingom, dakle D.O.A. – mrtav već pre prvog snimljenog kadra. Mrtav pre rođenja.

No, dobro – kao što ima ljudi kojima je RUBBER bio super, tako očito ima i onih koji otkidaju na ovo ALJINČE. Ko zna, možda ćete vi biti jedni od tih. Za sada ova ALJINA ne može da se skine, a kad se bude moglo, bacite pogled, ako ste baš radoznali a Gulu-neverujući. Što se mene tiče, zaista ne verujem da ću se ikada više podvrgnuti ovom nedelu jer u njemu zaista nema potreban minimum entertejment veljua za reprizu.
Ovo nikad nije trebalo da bude dugometražni film: 30-ak min. je idealni format za ovu drešku: njenim nasilnim rastezanjem na čak četiri puta toliko dobio se samo jedan udav od XXXL filma.
PS: Srećom, bilo je i daleko boljih filmova na Grosmanu, pa uskoro i o njima.

26 коментара:

  1. Mislim, ne znam ništa o njegovoj „orijentaciji“, ali pošto me je ovaj film toliko iznervirao, počelo je da mi se javlja kako je naš Striko možda ipak – Strina. Odnosno Tetka. U najgorem smislu reči.

    Nije Strina TETKA, ona je Strina. Tetka bi podrazumevalo da se ona identifikuje sa zenskinjem, i da onda performira kao travestit. Travestit i kad se presvuce, kurac se i dalje bar nazire ispod crvene aljine. Strina u svojim nedelima predvidja medjutim da kurca NIKAD NIJE NI BILO. On nije potisnut, ni zaboravljen, nego nikad nije ni postojao. Strina zato snima filmove o odrtavelim lezbosima a la Rushka Jakic; ona sa muskarcima nema bukvalno NISTA.

    ОдговориИзбриши
  2. „Ali, čekaj Gule, pa iz avijona se vidi da je ovo kritika konzumerizma, materijalizma, kapitalizma, ova crvena aljina je Veliki Signifajer, očigledan Simbol otuđenog produkta naših ruku koji dolazi da nas proganja poput duha i kazni za našu idolatriju neke krpe umesto Duha Svjatago i bla bla blaa

    Pa dobro majke mu ga nabijem, kad ce da naucis SEMIOTIKU? Iz aviona se vidi da Crvena Aljina NE SIGNIFIKUJE NISTA, nego stoji tako u vazduhu ''singularna''. Ajina je u stvari STRINA. E sad Strinina najintimnija perverzija je sto nju ne interesuje nikakva ''kritika'', nego sminka film tako da pseudomarksistickim drkadjonovima sa Berkli IZGLEDA kao Kritika, dok se ona u stvari privatno identifikuje sa aljinom.

    ОдговориИзбриши
  3. Sotire, stoko, po obicaju trcis pred rudu i povrsno me citas jer suvise zuris da plasiras svoje projekcije. Ja nisam citiro Strika, nisam ismevai njegov stav da navidno ima nesto u Aljini. Ismevao sam takve ko sto si koji se primate na takve tastine praznine i ucitavate kojesta u nji. Lepo sam reko u ostatku texta svoj sud, da u Aljini nema nista.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ali Gulj, svinjo, to sto u Aljini NEMA NISTA je upravo poenta koja tebi umice u beskrajnoj poteri za ''karakterom'' ''motivacijom'' i ''uzbudjenjem'' iz XX veka. E sad da li je Strina tu poentu razradila, to ne znam, nisam jos gledo.

      Избриши
    2. Jer Gulj, ti kad kazes u Aljini ''ima nesto'' ili ''nema nista'', ti se pozivas na jezicki referentni system, na oznacavanje. Medjutim, haljina prosto - jest. To ce reci ''poenta'' je u njenom materijalu, u njenoj materijalnosti. U NOVOM TIJELu / New Flesh, sto bi reko Kronenberg. Da li je Strina umela iz toga ispresti kakvu uzbudljivu pricu, e to ne znam, Gulj, VAMPIRCINO.

      Избриши
    3. Ja mislim da sam t vec jednom spomenuo, da Strina mesetari sa nasledjem Gillesa Deleuze-a, a ne Lakenjovom psihoanalitickom. Deleuze je 1968me dosta duboko pusio Lakenju, dok mu se nije smucilo, pa je napiso cuvenu knjigu ANTI-EDIP, gde se buni protiv centralnog psihoanalitickog koncepta Edipovog kompleksa. Tamo je postulirao da svet ne potice, kao u psihoanalizi, od nekog primordijalnog rascepa, od Rupe, od Nedostatka, nego od ''Tela bez Organa'' - koji concept dozvoljava vise paralelnih izvora uzitaka, tako da je poreklo sveta u sustini pozitivno, nema rupe. Prirodno je, ondak, da su Deleuzea opsedali PONAVLJANJA i KOLEKCIJE. Maltene svi njegovi filosofski koncepti prisutni su u Strininom nedelu, ukljucujuci pricu o sadomazohizmu, koja je direct prepisana iz Deleuzeove knjige o tome. Kolektivna psihoza tih 1968askih Francuza, bila je da kapitalizam preko Edipovog kompleksa, nuklearne porodice, kastracije i patrijarhalne strukture, zarobljava radnika, pa su oni, ukljucujuci i Deleuzea, trazili komunizam KROZ CMAR. Da ga nisu nasli, to smo saznali u ovom veku. I Kronenberg je dosta pod Deleuzovim uticajem, zato se u nj ranijim filmovima neprestano negde otvara CMAR / Goli Rucak, Egzistenc… , a Strina flertuje sa marksizmom iz istog razloga.


      E sad sva ta CMAROLOGIJA se u 21 veku zapatila u ''kvir'' nauci, kao i u trenutnom zapadnom ''panseksualnom'' pokretu, gde sve te IDENTITETKINSKE POLITIKE u stvari poticu iz Deleuzovog cmara, to ce reci da covek nije rob Lakenjovog kurca, i njegove binarne patrijarhalne podele na musko i zensko, nego je ''pluralisticko bice'' sa mnogo vise paralelnih kanala.


      Ja sam jedno vreme sve to cito i proucavao, dok nisam shvatio da svi ti paralelni kanali zavrsavaju u CMARU, i da tu u stvari i nema nesto posebno zanimljivo ni originalno, pa sam dobro PRDNUO, i otada me vise zanimaju nepretenciozni filmovi.

      Избриши
    4. Zanimljivo, a reklo bi se po etimologiji da LaKENJ ima nešto zajedničko sa ČMAROM.

      Избриши
    5. Uknown, ja mislim da LaKENJ nije davao cmara svojim podanicima, pa su se zato okrenuli protiv njega -

      Избриши
  4. E sad Gulj, PIJANDURO GROZMANOVA, nije da u tom konceptu NEMA potencijala, i Strina mu se priblizila u nekim svojim boljim momentima. Jer doista vec i sam kapitalizam je uso u fazu, gde ne prodaje nikakvo OZNACAVANJE, nego fetisticki objekat u vidu utvare: simulaciju ili vestacku inteligenciju ili bitcoin,cije postojanje nema vise veze sa JEZIKOM kao referentnim sistemom, ili ima sve manje veze sa njim, nego ima veze sa samom MATERIJALNOSCU objekta, pa otuda, ja bih reko, naslov IN FABRIC - u SAMOM materijalu, u samoj teksturi.

    ОдговориИзбриши
  5. THE DUKE OF BURGUNDY je bio čista exploatacija, ali predivna! Po svemu sudeći i ovo je samo exploatacija s tim što je izgleda ovoga puta omanuo. Čitao sam njegov intervju u kom kaže kako Katet i Forzani rade revolucionarne stvari. Dobri su meni njihovi radovi ali smešno je to nazivati nečim revolucionarnim. Ali to njegovo razmišljanje kao i tendencije koje pokazuje svojim poslednjim radovima, ukazuju na to da ćemo i u buduće gledati iste preokupacije. Nadam se da nisam u pravu jer to ne može dugo potrajati a da se održi kvalitet, jednostavno će biti sve ispraznije i bleđe. Da ja radim filmove, ili npr. muziku uvek bi se trudio da mi naredni film, album ili sl. bude dosta drugačiji od prethodnog, uvek bih istraživao nove ideje. To je najbolji način da se održi forma.

    ОдговориИзбриши
  6. Sotir objasnio!
    I naslov i koncept i motiv haljine, njenu simbolicnu nesimbolicnost, sto u drugoj ravni, tj. podtekstu, implicira velicanje feminizma i kritiku kapitalizma i konzumerizma... I to sve bez da je gledo film! Ali sta mari, jer ukoliko svega ovoga ne bude bilo u filmu, u tom gore po film.
    Gule, ubi se!

    ОдговориИзбриши
  7. Matoji, djubre slatkorecivo-sarkasticno, prestani da prdis i izguglaj nesto u stilu ''gilles deleuze'' ili ''difference and repetition'' nije mnogo tesko prepoznati te 68aske kliseje u Strininom diskurcu. Pritom danas ne mora ni da citas, jer postoje vrlo prakticne ANIMACIJE: https://www.youtube.com/watch?reload=9&v=AUQTYlCTfek

    ОдговориИзбриши
  8. Kad ti neko ko u jednom kracem komentaru cetiri puta napise rec cmar, nekoliko puta pomene diskurc, popusio i prdnuo, kaze da si slatkoreciv, to onda i ne bi trebalo da vredja.
    Kad ti neko kaze da si sarkastican, a sam svojim bulaznjenjem izaziva ironicne komentare, to opet nema neku tezinu.
    Zato, drugar, drugi put probaj jednostavno sa smrdljivo djubre. Mozda me to barem malo zacne.

    ОдговориИзбриши
  9. Matoji, secam se ja dobro tvoje odbrane Hitchove vulgarne mizoginije, i znam da iza tvog sarkazma drhti jedno romanticno tetkasto srce

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ne znam zasto ljudi o romantizmu govore sa nipodastavanjem kad iza njega stoji sasvim legitiman duh igre,posebno to rade gutači treša,teški skorojevići a mladje generacije autora koje su odrastale na djubrištu informacija i ni po čemu ne mogu da pridju starim autorima,koji su duboko kontemplirali visoku kulturu,ga takodje preziru bez pokrića šmrc,šmrc! Najveći strahovi Klajva Barkera su se ostvarili SVET JE POSTAO B(ANAL)ŠTINA!

      Избриши
    2. Unknown ne znam je l to ili se svet OTREZNIO. Ranije je post-moderna distanca, kemp, sve to, sluzilo burzoaziji da na bezbedan nacin opere savest. Oni navodno ne ucestvuju u eksploataciji jer su socijalisti. Sad kad distanca nije mogucajer je kapital svuda, kemp je postao holivudski mejnstrim. I tako dalje. Ne treba kukati za prosloscu, nego gledati kako se process razvija DALJE. Ostim toga, stvari se kroz istoriju krecu sinusoidno i ciklicno a ne linerano. Vratice se sve to, i romantika,...

      Избриши
  10. molio bih da se nadalje uzdržite od ličnih komentara, jer ako ih bude još moraću da pribegnem cenzuri, tj. neću ih takve ni objaviti. budite pristojni, naročito ti tetka sotirica nikolić.

    ОдговориИзбриши
  11. A ZASTO MENE IZDVAJAS kad me je Matoji iz cista mira napo? Nego da se vratimo na temu, Gulj, celo to pozivanje na Deleuzea nije ni potrebno, jer je potpuno jasno iz samog koncepta, iz price, da haljina ne predstavlja nista do sebe same - druga stvar sto kao tako prazan, virtuelni objekat, ona provocira tumacenje. Taj deo price je ono sto nalazim jakim u Strininom opusu: bez obzira sto se ona potajno iz SLADOSTRASCA bavi perverzijom, a ne zato sto hoce da ''srusi kapitalizam'', cuje se njena ideja da se te perverzije opiru oznacavanju, da su singularne, neponovljive.

    ОдговориИзбриши
  12. u stvari tek sam sad isprdeo to sto mi se buckalo po stomaku; ne znam plot filma, ali sudeci po BURGUNDIJU. Stvar je u tome sto su u Strininim halucinacijama likovi u stvari TOTALNO INDEFRERENTNI jedno prema drugom. Neki put izgleda kao da se tu pojavljuju neke licne emocije, ali ispostavi se onda, na kraju, da one to u stvari nisu. Kao kraj Burgundija, gde shvatis da je njihova relacija bezlicna - one su potpuno prihvatile, i ne smeta im, sadomazohisticki usud. U njemu nalaze zadovoljenje. Medjutim, i pored te bezlicnosti, i indiferentnosti, cela stvar projektuje neku zacudnu zavodljivost, koju ne mozes potpuno da objasnis perverznom provokacijom, fotografijom, muzikom ili nekim konkretnim detaljem. Zbog toga, mislim, film ''radi'', bez obzira sto je prikazano bljuvotina, besmislica, ili u najboljem slucaju nerealna fantazija o oslobodjenju kroz perverziju.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Davno sam ti rekao da je jedini put oslobođenja ritual "cepanje jarca". Otkrio sam ti znanje i primio si ga, ali ne vredi jer ti i dalje lutaš kao Leteći Holanđanin...

      Избриши
  13. borisave ne znam za taj ritual ali to je neka tvoja kaka-podmetaljka. ja hocu samo da kazem, interesantno je, kod Strine, sto ona na PERVERZAN nacin, nekako, spaja dijametralno suprotne koncepte - indiferentnost i zavodjenje, na primer. Taj spoj je BOLESTAN, ali funkcionise.

    ОдговориИзбриши
  14. Tangencijalno ali vrlo povezano sa temom:

    https://www.washingtonpost.com/outlook/2019/07/10/lion-king-is-fascistic-story-no-remake-can-change-that/?utm_term=.e9d47ee538cb


    Ovo je jedan prominentan/uspesan culture critic na Akademiji za medije u Amsterdamu, koji je zadojen sezdesetosmaskim marksizmom i stavljo je prst u Deleuzov cmar. Nije toliko to sto on kaze o LION KINGU - u krajnjoj liniji, bolje je seruckati generalni liberalni proliv nego proganjati manjinske grupe - nego kako je mrtav ubedjen da Marksizam objasnjava vasceli svet, kao da se radi o RELIGIJI ni manje ni vise.

    ОдговориИзбриши
  15. procurio vam je IN FABRIK pa proverite dal je gul ikad lagao: In Fabric 2019 1080p WEB-DL H264 AC3-EVO

    ОдговориИзбриши
  16. Nisi slagao ali nije toliko loše kao što si opisao. Jeste promašena premisa i izvedba, ali moram priznati da sam uživao u svim scenama u onom butiku i sa njegovim osobljem, tu mi je odličan kasting i šteta što se Striklend toga nije držao. Ali to bi onda bio skroz drugi film, vrlo blizak Arđentovoj Suspiriji. Šteta...

    ОдговориИзбриши
  17. Mislim da je Strini u ovom filmu samo bilo na pameti da se osveti komsinicama na Bajlonijevoj pijaci koje su je jednom ismejale sto je tamo kupila tursku imitaciju od svilene aljine. Zaludno je zbog toga analizirati njene motivacije. Takva koncentracija osvete i pakosti i ne moze da se analizira, to je jednostavno strinasti fenomen sui generis.

    ОдговориИзбриши
  18. Uspeo sam, kroz suze, da se nateram da pogledam IN FABRIC, i premda je film razvucen na 2 sata sa momentima skoro nepodnosljive dosade, dok prica ima mesa za max 90 minuta, ipak je Strina ovde uradila nesto interesantno i vredno konzumacije: nadrealno-misticni govor, koji koriste prodavacice-vestice, i govor-FETIS, koji koristi majstor za ves-masine. Crnohumorna sala jest da sam govor dovodi do magijskih efekata, npr prica o ves-masinama uzbudjuje sagovornika, u vidu okultne inkantacije. Medjutim, nebulozni ucesnici u dijalogu prijavljuju da ''ne razumeju'' sta im se govori; i mi, kao publika, pitamo se, ''sta ovo znaci?'' A poenta govora je u samoj teksturi - ''in fabric'' - u samom govoru - ne u necemu na sta govor referira. Strina sama izjavljuje u intervjuima, da ju je manje interesovala Kritika konzumerizma, koju joj pripusuju razni, a mnogo vise taktilno-senzualno-vizualni detalji okultne prodavnice. To je zato sto konzumerizam nije ''ideologija potrosnje'', nego crnomagijski FETIS RITUAL, sex magick, u kojoj su ljudi jednako fetis-objekti, kao i proizvodi koje kupuju. Da se razumemo: ovo jos nije na nivou jednog Bunjuela, ali nije ni toliko lose, koliko je moglo biti.

    ОдговориИзбриши