DANGEROUS ANIMALS (2025)

Imao sam solidna očekivanja od ovog filma, a on mi je pružio čak i za nijansu više, odnosno smatram ga blago natprosečnim i gledanja vrednim. Prijao mi je od početka do kraja! I to uprkos činjenici da su mi prethodna dva filma ovog reditelja, Šona Birna, bila blago ispod proseka, iako su na ovaj prvi svi fanovi i kritičari otkidali.

            Da vas prvo ukratko podsetim na njegov minuli rad.

 

THE LOVED ONES  (2010)

Australijski The Loved Ones možda ima na pameti satiru o današnjim muško-ženskim odnosima kroz priču o jednoj nesuđenoj kraljici mature koja otima poželjne momke i muči ih u svom domu (uz očevu pomoć!) ne bi odabrala pravog – ali ovaj dobro uslikani "torture porn" ne uspeva do kraja da osmisli svoj sadizam, niti da nas istinski zainteresuje za sudbinu prerano svezanog mladića začepljenih usta.

 

THE DEVIL'S CANDY (2015)

Više sam očekivao od ovog filma o mladom porodičnom čoveku kojeg opsednu mračne sile dok slika nekakve pop-satanističke slike i sluša hevi metal. Upitno je povezivanje metala sa ubilačkim nagonima, a razvoj zapleta i, naročito, njegova kulminacija, prilično su predvidivi, konvencionalni, nedovoljno snažni i upečatljivi (kraj je dodatno pokvaren slabim CGI efektima vatre, tj. požara). Ipak, ima tu dovoljno šarma, solidne glume i zanimljive situacije da ga vredi pogledati.

 

DANGEROUS ANIMALS, na nivou premise, može zvučati kao još jedna beslovesna šarksploatacija – serijski ubica specijalizovao se da na svom brodiću vozi turiste, pa da ih u kavezu spušta da „plivaju s ajkulama“, a onda da ih vrati nazad. Samo, nekad mu tako ćune, pa ih ili ne vrati nazad, ili vrati na palubu, prikolje, pa baci ajkulama. Barem ove muške. Ženke, pritom, zadrži malko sebi za zabavu u specijalno okovanoj ćeliji na brodiću…

„Pih, šta sve više neće dizmisle,“ kažete vi, „ne znaju više šta da rade s tim ajkulama – slali su ih u Veneciju, u tornado, u slatku vodu, u svemir, gde sve ne – i sad eto došlo na red da ukrštaju psiho-slešer s ajkulama. Yawn!“

Međutim, NE!

Ovo je, zapravo, odlično napisan i režiran film, s nekoliko scena ozbiljnog saspensa – čega ne bi bilo da nemamo a) odličnog, ubedljivo sumanutog psiha s kojim nikad ne znate na čemu ste i b) iznenađujuće simpatičnu glavnu junakinju koja nije otrcani kliše omoćene junakinje koja se očas posla skine u majicu na bretele i krene da jebe sve po spisku našem psihu. (Ovaj, nažalost, ne NAŠEM Psihu, nego ovom Australopitekusu.)

A povrh toga je još i veći raritet, muški pozitivni lik koji je takođe simpatičan, prijemčiv – nije ni toksičan, ni levo smetalo, ni gej, ni crnac, ni sebična budala, nego eto tako neka dobričina koju bi svaka majka poželela za zeta, pa to je iskakanje iz šablona odavno neviđeno!

Uglavnom, kad imate prijemčive likove za koje navijate i snažno im želite da prežive, i kad imate psiha koji je žešće nepredvidiv i zajeban, a film nam je već od samog početka pokazao da neće biti nežan prema svojim junacima, imate onu najređu situaciju u hororu: ne navijate za ubicu (kolji! davaj harpun! sekirče! mačetu! nek šiklja crveno! što maštovitije!) nego navijate da se ovi „naši“ spasu i da se uzmu na kraju!

Da, to je možda i naročiti EXTRA kvalitet ovog filma: iza svih tih napetih scena igre mačke i miša, saspensa i šokova i iznenadnih krvoliptanja, iza likova okačenih tik iznad vode napučene ajkulama itd. gde ste X puta u fazonu: „Auh, kako li će IZ OVOGA da se spase!“, krije se jedna bizarna, otkačena, nesvakidašnja ljubavna priča! To je kao neki neočekivani unutrašnji extra sloj na sladoledu koji je već i pre toga bio odličan!

Dakle, ona je tako neka samotnica koja živi u kombiju kojim putuje i pomalo sitno kraducka po dragstorima. On je surfer. Vidi je u krađi, ali to je samo početak muvanja koje dovede do jednonoćnog stenda. Učini se da se tu stvori i neka nadkarnalna konekcija, ali usred noći ona iščezne dok on ode da spremi neko postkoitalno meze.

Nju ubrzo zatim otme psiho (da, on lovi i na kopnu, ne samo na moru: he’s a land shark!), ali naš surfo se ne predaje lako: on oseća da Ona je Ta, i sluti da je i ona osetila da je On za nju Taj, ali beži, jer se boji vezivanja. E pa sad će da dobije vezivanje, bukvalno, lisicama, u psiho-ćeliji na brodu. Međutim, surfo će da prevrne i nebo i zemlju, a vala i vodu, da nađe svoju curicu.

ALI! Da li će mlađarija da preživi ludaka i spanđa se u hepiendu, ili je ovo jedan od onih nemilosrdnih ciničnih (australijskih!) horora u kojima svi ginu, pa i Dobrice – to sami proverite. Vredi.

Da li film do kraja igra pošteno s tim (u mnogim scenama – pravim, živim) ajkulama?

Pa, ne baš. Ima tu nekih HOW CONVENIENT situacija koje zaista ni kamen soli ne bi zasolio dovoljno da se progutaju (u jednom trenu neko sa raskrvavljenom rukom prepliva bar kilometar kroz ajkulama-gustu vodu, i ništa; u nekom drugom imamo ono: samo plutaj i ne maši ručicama i nožicama i ajkula ti neće ništa, itd), ali ovo što bi mi smetalo u nekom drugom filmu, u ovom nije, bar ne toliko da ga potopi, jer je bilo drugih vrednih i lepih stvari da ga održe na površini.

Na samom samcitom kraju, recimo, film prilično odvažno ode u napadnu metaforičnost (s ajkulom koja na sebi ima ogroman ožiljak – baš kao i naša junakinja, metaforički govoreći), što mi je, OVDE, bilo prihvatljivo i smisleno. Sve u svemu, ovo je savršen film za letnje dane, a naročito vama koji idete na more.

Što se mene tiče, ovo je bilo: dođi zbog psiha i ajkula, ostani zbog simpa ljubavne priče. I jedno i drugo izvedeno je vešto, zabavno i s dušom.         

NIGHTLANDS, Vol. 1: Ognjanović u Zemljama Noći

 

Dragi moji, imam vam se još nečim pohvaliti: moj američki izdavač, Chiroptera Press, upravo je pokrenuo časopis knjiškog formata (i cene) pod nazivom NIGHTLANDS. To je godišnjak, na 200 strana velikog formata, u tvrdom i mekom povezu (ko kako voli), a u opisu jednostavno stoji „journal of the art of weird fiction“.

            Urednik i izdavač je Jonathan Dennison. U ovom izdanju ja imam čak tri priloga, što je već po sebi vredno hvale, ali povrh toga, pogledajte još u kakvom sam društvu!

zadnja korica

            Ovo je sadržaj:

 

- „Through a Ligottian Lens: Analyzing Session 9 and True Detective“ By Jon Padgett

- „Screen Talk: An Interview With Brandon Trenz“

- „Problems With Realizing a Ligotti Adaption“ By Michael Cisco

- „Drawing the Curtain: An Interview With Dave Felton“

- „Posthumous Presences“ by Quentin S. Crisp

- „Dedicated to the Weird“ by R. B. Russell

- „Mark Samuels’s Lovecraftian Quartet“ by S. T. Joshi

- „The Weird and the Mystical: Mark Samuels’ Vision of Weird Fiction“ by Daniel Corrick

- „An Interview With Eli John“

- „H. P. Lovecraft and Weird Art“ by S. T. Joshi

- „H. P. Lovecraft: Out of this Universe“ by Dejan Ognjanović

- „A Profile on Patrick Zöller: Karmazid“ by Chad Hensley

- „The Agonizing Resurrection of Thomas Ligotti: An Interview“ by Dejan Ognjanović

- „The Icy Bleakness of Things, Made in Serbia: Serbian Ligotti artwork“ by Dejan Ognjanović

- „Pure Dread: A Retrospective on Harry O. Morris“ by Jon Padgett

prednjica

 

Specs:

* 6"x 9"

* 200 pages

* Smyth-sewn binding

* Cover art by Alexandros Pyromallis

* Offset printed on acid-free archival paper

Available overseas through Psilowave.com

 

This is a printing of 500x copies: 125x in hardcover (about 75x are available for sale) at $65 each and 375x softcover at $35 each.

 

SHIPS IN 4 WEEKS OR LESS.

 

            Da mi je neko pre samo 10 godina rekao da ću svoja pisanija objavljivati u Americi, u luksuznim i prestižnim izdanjima poput ovoga, rame uz rame sa svetskom prvom ligom horor teoretičara, kritičara, pisaca, izdavača i ilustratora, rekao bih mu: „Nemoj si mnogo pušćaš filmovi!“

Međutim, evo me, između istih korica gde je i Jon Padgett, pisac, najbolji živi naslednik Ligotija; Brandon Trenz, čovek koji je zajedno s Ligotijem pisao njegova dva, avaj nesnimljena scenarija za X Files epizodu CRAMPTON i za film MICHIGAN BASEMENT (oba je objavila Chiroptera); odlični pisci horora, a uz to i poznavaoci i teoretičari žanra, Michael Cisco (Weird Fiction: A Genre Study) i R. B. Russell, vlasnik genijalne izdavačke kuće Tartarus Press i autor izuzetne biografije Roberta Ejkmana (Robert Aickman: An Attempted Biography), mnogohvaljena zvezda uglavnom skupih i meni dosad nedostupnih zbirki i antologija, Quentin S. Crisp; živa legenda S. T. Joshi, najveći svetski poznavalac Lavkrafta i klasične horor proze (s njim sam već bio u istim koricama: u de luxe izdanju za Klajnov DARK GODS, gde je on pisao Uvod a ja Pogovor); plus izuzetni ilustratori Dave Felton, Eli John i Patrick Zöller (aka „Karmazid“), i Chad Hensley, kultni lavkraftovski pisac i urednik genijalnog žurnala ESOTERRA (The Journal of Extreme Culture) koji je od mene svojevremeno dobio Zlatnog Ghoula.

Fino društvance, a?

             A evo malo detaljnije o moja tri priloga:

           1) „H. P. Lovecraft: Out of this Universe“ je moj esej o poetici i značaju Lavkraftovom, prerađen na osnovu mog pogovora srpskom NEKRONOMIKONU. Prema tome, to već znate i u svojim domovima, kraj uzglavlja, imate.

            2) „The Agonizing Resurrection of Thomas Ligotti: An Interview“ je, koliko mi je poznato, poslednji za sada intervju koji je Ligoti bilo kome dao pre nego što se sasvim skinuo s interneta i „nestao s radara“. To je ujedno i jedan od njegovih najličnijih intervjua, gde otvoreno govori o svojoj porodici i detinjstvu i mladosti, ali i o tome kako je podneo Kovid, Trampa i jednu bizarnu automobilsku nesreću u kojoj je jedva pretekao. Ovo do sada nigde nije objavljeno, mada sam neke manje odlomke iz naših razgovora navodio u pogovorima Ligotijevim knjigama koje je objavio Orfelin.

            3) „The Icy Bleakness of Things, Made in Serbia: Serbian Ligotti artwork“ – a kad već pomenuh Orfelin, ovo je članak u kojem nastavljam da se odužujem mom srpskom izdavaču i njegovim umetnicima koji su dodatno ukrasili knjige koje priređujem za „Poetiku strave“ i „Crnu mačku“ tako što njihov, tj. naš rad plasiram u Americi.

Ivica Stevanović

Konkretno, pošto Chiroptera objavljuje Ligotijeve knjige u spektakularno dizajniranim de luxe izdanjima, sa originalnim ilustracijama koje radi vlasnik te kuće, Jonathan Dennison, on mi je naručio ovaj članak kad je video kakve divote Orfelinovi umetnici stavljaju na korice naših izdanja.

Ja sam ga koncipirao ovako: nakon mog kraćeg uvoda sledi pregled toga šta su do sada za Orfelin uradili s Ligotijem sledeći umetnici: Ivica Stevanović, Nikola Vitković i Nikola Uzelac.

Nikola Vitković

Rad svakog od njih predstavljam kroz sledeća potpoglavlja, garnirana citatima njihovih odgovora na moja pitanja: The Artist, The Work, Previous awareness of Ligotti, First impression, The challenges, Artistic choices, Ligotti’s reaction.

            Naravno, uz sve to idu i njihove ilustracije. Some exposure!

Nikola Uzelac

            Ako treba podsetiti, već 15 godina redovno pišem za vodeći horor magazin, RUE MORGUE (izdaje se u Kanadi, a prodaje širom civilizovanog dela Zemljine kugle), a što se tiče ovih knjigolikih, već sam više puta overio izvanredni VASTARIEN, koji nažalost više ne izlazi… Nadam se da će NIGHTLANDS da zaživi: košta pozamašno (iz ugla našeg Zlatnog Doba), ali barem ima stvarno prvorazredan sadržaj i učesnike, pa i vredi toliko…           

           

            Chiroptera Press je, podsećam, upravo objavila moju knjigu SPECTRAL LIGHTS, čije prve slike naživo, uz ZADUŠNICE i još neka nova izdanja, kačim uz ovaj post. Knjige su mi za sad u SAD, kod druga i saučesnika, Srđana L, koji je i načinio i poslao ove fotke. Primerci bi trebalo da mi stignu do kraja avgusta. Hvala svima koji su do sada naručili sebi primerke od mene, odnosno rezervisali ih. Tvrdokoričeno izdanje više nije dostupno ni kod mene ni kod izdavača, a ja imam još samo tri primerka u mekom povezu raspoloživa, pa ako se dosad niste javili, pišite mi što pre, dok ima… Nemoj posle da bude: „Šta li sam čekao, što li sam štedeo pare, jebalo me more, na more mogu da idem i dogodine, a ovu knjigu da kupim tada ne mogu!“

A za slučaj da dosad niste obratili pažnju na Kiropteru, evo kako izgledaju neka od njihovih novijih izdanja.

Here’s an interior shot for “I Have a Special Plan for This World”. This was our very first book released by Chiroptera Press in 2021, and so much has happened in this short time:

 

 

PARADOXES FROM HELL by Thomas Ligotti.

In Paradoxes from Hell, the legendary Thomas Ligotti breathes fresh life into three of his rarest pieces. The opening section, "I Have a Special Plan for This World," is a metaphysical poetry cycle in which its visionary protagonist is driven by his loathing of existence. This remarkable piece is unveiled here for the first time since its original limited publication by Durtro in 2006.

The second section offers up "This Degenerate Little Town," another poetry cycle likewise out of print since 2006, which represents the titular town as an allegory for human consciousness. The concluding sequence, "Paradoxes from Hell," is an array of prose vignettes featuring a decayed mystic, a stricken philosopher, a deranged poet, and a complete madman. Solely featured in Grimoire Magazine in 1983 and virtually unknown to most Ligotti readers, these dread-inducing yet often humorous prose reflections are a treasure trove of existential exploration.

Collected Fiction Volume 3 by H. P. Lovecraft. Edited by S. T. Joshi, illustrated by Karmazid.

 

 

KARMADONA by Aleksandar Radivojević

 

„Šta je, dođavola, KARMADONA?“, bruje društvene mreže.

KARMADONA je rediteljski debi Aleksandra Radivojevića.

„Šta, onaj što je režiro SRPSKI FILM?“, vrište degeni po mrežama.

Ne, nije ga on režirao, on ga je samo zamislio, a onda napisao scenario zajedno s rediteljem, nestalim-u-akciji Srđanom Spasojevićem. („Gde je taj zaboravljeni as, šta radi?“ – Niko ne zna!)  

„Aha, onaj što je pisao Srpski film? Divota, opet pljuvačina po nama,“ piše drugi debil na mreži, jer svako ko ima dupe, ima u paketu i nešto što naziva „mišljenjem“.

Za one koji su pažljivo gledali, ni SRPSKI FILM nije bio „pljuvačina po nama“ – mada pljuvačina po imbecilima možda jeste bio, sudeći po tome kako su se svi odreda našli lično pogođenim.

Uglavnom, ne, KARMADONA nije „pljuvačina po nama“, osim ako ne pripadate naciji imbecila. Ili naci-imbecilima. Sad, to što Srbija u filmu nije idealizovana – hej, pa ko uopšte želi ovaj kal i čemer da ulepšava i zaslađuje? Zar nije čitava ova pobuna na ulicama i u društvu nastala zato što je svima (većini) dosta više ružičastih slika o ekonomskim tigrovima, zlatnim dobima i brže-bolje napretku bez upotrebne dozvole? Uglavnom, ovaj film ne bi trebalo da provocira „patrijote“ (osim šačice Šešeljoida, koji će usput opaziti svog idola u jednoj sceni), i zapravo je, uopšteno gledano, popriličan kraudplizer, sa obiljem uan-lajnera, slika i delova scena koji su kao proračunati za buduće mimove i kratke klipove koji će se deliti uzburkanim mrežama regiona, a i šire.

„A otkud ti to znaš? Da ga nisi možda gledo?“ pita jedan zapenušani.

Pa, suprajz, jesam. Naravno, gledo sam KARMADONU. Tačnije, gledo sam radnu verziju priličnu blisku finalnoj, desetak minuta dužu od ove koja će igrati u Torontu. Nisu baš svi efekti bili gotovi, i nije baš svaka muzička tema bila smeštena gde treba, i ton nije bio finalizovan, ali bilo je to negde oko 94% gotovo.

Ipak, ovo što pišem sada NIJE filmska kritika; kritiku ću pisati na osnovu finalnog, sasvim dovršenog filma. Na IMDB ga ionako ne mogu kačiti PRE zvanične premijere, ali gledaću da budem među prvima nakon toga. Znači, u prvoj nedelji septembra.

Među narod je već puštena vest – mada nemam utisak da je masovno shvaćena njena puna važnost i implikacije: naime, KARMADONA će imati svetsku premijeru na Toronto International Film Festivalu (TIFF) početkom septembra (04-14). To jeste prilično velika stvar, jer nije baš kao da su domaći filmovi često viđani na festivalima A kategorije, mada ponekad ume i to da se desi.

Ali ono što se (skoro) nikad do sada nije desilo, a niko nije našao za shodno da naglasi, jeste „detalj“ koji je meni naročito važan, a trebalo bi da bude i svim domaćim žanrovcima: naime, film će biti prikazan u selekciji „Midnight Madness“! Može li šta biti prikladnije nego – tvorac ŠOK KORIDORA debituje u PONOĆNOM LUDILU!? Nema bolje do toga!

Plus, čisto da se zna, do sada je samo jedan srpski film igrao u PONOĆNOM LUDILU, bila je to Mladenova ne previše ponoćna drama, Radnička klasa ide u pakao, pre 2-3 godine.

„Dobro to, nego – o čemu se uopšte tu radi?“

Udica je dovoljna: trudnicu u poodmakloj trudnoći preko mobilnog kontaktira Bog i uceni je – ili će da pobije neke ljude, njemu nedostupne (kako i zašto – čuće se!), ili će on da joj zdrobi plod u utrobi. Pošto joj vrlo plastično dokaže da je taj za koga se izdaje, a ne neka dokona psiho-budala koja zivka s nepoznatog broja, naša trudnjča moraće zaista da, prateći Reč Božju, liši života neki šljam koji ionako svojim postojanjem kalja površinu Zemlje. To nipošto ne znači da njoj misija ide lako i glatko…

Zvuči kao fantazija s kojom svako od nas može da saučestvuje? Možete se kladiti u svoje dupe (i njegovo mišljenje) da jeste!

„Aha, sve mi je jasno! Znači, nije mu dosta što je pljuvao po Srbima, sad će da pljuje po BOGU!“ ori se internetima i reditima.

Pa, istina, ta dimenzija se možda mogla, površno gledano, pripisati izvornoj verziji ovog scenarija, u vreme kad se zvao BOŽE PRAVDE, ali ihaaaj, kad je to bilo, pre više od 10 godina: on je u međuvremenu prerađen, apdejtovan, a jedna od izmena je i u prirodi tog božanstva… Ali to ko je on, šta je zapravo, šta hoće – najbolje da sami otkrijete u filmu.

„Pih, znamo već sad!“ zapalile se mreže: „Aca je stari Satanista! Twist je sigurno u tome da je ovaj njegov ’Bog’ zapravo – Đavo!“

Možda… Ajd da vam ne kvarim veselje…

„Dobro, ali film je horor, jel tako?“

Pa, i jeste i nije. Svakako je „horror-relevant“, odnosno kad budem seo da napišem FILM STRAVE NA BALKANU, on će sigurno imati svoje poglavlje. Ali ako neko očekuje film strave i užasa od kojeg se ledi krv u žilama i od kojeg se noćima ne spava, a kad se zaspi – budi se u košmarima – ne, ovo nije to, ni blizu. Acu kao filmmejkera ne zanima ta vrsta horora.

Aca je Radoje Domanović naših dana koji se loži na Klajva Barkera (not in a gay way!) i Brajana Palmu. Ja sam ga svojevremeno u drugarskom zezanju nazvao „Aca Depalmivojević“. A videćete tog Depalmivojevića sada na delu, kako frejmuje, kako neprestano pomera kameru, kako montira…

Elem, ovo treba naglasiti: Acin primarni žanr nije horor, nego satira. Svako ko je s uključenim mozgom gledo SRPSKI FILM morao je to shvatiti. To je dosad morao razumeti svako ko je gledo pozorišne predstave koje je pisao, STRUJOSEK i SAMOUDICA (klikni na moj rivju, neće te ujede, možda čak dodatno prosvetli!). 

Njegova opsesija rijalitijima, njegov fetiš prema mobilnim telefonima, društvenim mrežama, sve ste to već mogli videti u tim predstavama, ili bar indirektno slutiti iz šturih najava o njegovom neviđenom, u postprodukciji zaglavljenom PRAVOM rediteljskom debiju, kratkom filmu koji je snimio još pre par godina, ali nikako da ga sasvim finalizuje (iz bezveznih razloga), ali valjda uskoro hoće, jer odličan je to nesuđeni uvod u ovaj film, budući da se takođe bavi Božanstvom Mobilnim Telefonom i njegovim ubilačkim efektima… Ne pominjem mu naslov samo zato što ko zna da li će final cut, kad se bude privršio, nositi isto ime kao scenario koji je pre više godina krenuo da snima… LET’S STAY IN TOUCH, pa čuće se…

„Dobro, pusti sad te filozofije“, bruji ovaj sa zapaljene mreže, „nego dal i u ovom filmu ima jebanje beba, il’ tako neke gadarije, da mi na vreme odvojimo na stranu drva za lomaču?“

Pa, recimo to ovako. Ima ovde popriličnog krvoprolića: i niko nije bezbedan od njega; ginu i krivi i nevini (if any). Ima ovde scena dosad neviđenih u domaćem filmu, a ponešto i u stranim hororima. Ali iako su neke od zamisli sautparkovski bolesne, izvedba je crnohumoristična, pa nema onaj impakt koji su splater scene u SRPSKOM FILMU izazivale. Više je to kao kad neko zagine u TEKSAŠKOM MASAKRU 2, nego kao u TEKSAŠKOM MASAKRU 1. 

I uopšteno gledano, ja bih žanrovski ovaj film najpreciznije odredio kao BRUTALNU CRNOHUMORNU SPLATER SATIRU. Više je to BLACK MIRROR sa smislom za grotesku i humor (i krvopljus), nego šta ja znam, BRING HER BACK.

 Videh u jednoj inostranoj najavi da ga opisuju kao „profani triler“. Nikad gluplju frazu nisam čuo, i pogrešnije primenjenu. Ovaj film je sve samo ne profan; ali njegova vizija „božanskog“ jeste donekle neobična, i tražiće određenu dozu naprezanja mentalnih i duhovnih mišića od većine gledalaca da se shvati i prihvati. Ovi što su spremili kamenice na najmanji pomen Džihouve, džaba su se naoštrili. Za razliku od SRPSKOG FILMA, ludački samouništiteljskog i maltene karijeru-ubilačkog, Aca ovde igra za publiku, mada na svoj uobičajeno provokativan način.

„Aha, bogohulan, znači! Tu sam ga čeko!“ gori jedan na mreži.

Stvarno ne bih to rekao, ali s druge strane – svakog dana me zaprepasti količina gluposti za koju su neki ljudi sposobni, pa ne isključujem da će biti i takvih budala, mada ne očekujem takvu reakciju u masovnom izdanju, nego samo kod izolovanih kretena. I prosečnom gledaocu moralo bi biti jasno da je Acina vizija, u ovom filmu, čak sa iznenađujućim dozama simpatije prema Bogu (!).

Uostalom, glas mu daje Sergej Trifunović – što će mnogima, po sebi, biti dovoljno da postanu ateisti, ako već nisu.

„Kad ćemo mi ovo videti?“ čuje se, usred buke, jedno razumno pitanje.

Teško je reći, producenti tvrde da će u Srbiji biti prikazan tek dogodine. Verovatno će tokom jeseni zarediti na još nekim stranim festivalima, a zavisno od toga da li će ga kupiti Ameri za bioskope ili striming, zavisiće i to da li će „procuriti“ do nas, preko njih, ranije, ili ćemo čekati domaće bioskope. Treba li uopšte napominjati da je ovo izrazito filmofilski rađen film, koji zaslužuje da se overi na velikom platnu i sa odličnim zvukom?

„A televiziju ko šiša, a? Šta je s CRNOM SVADBOM, druga sezona? Zar nije to Aca sam-samcit pisao?“

Jeste, u prvoj sezoni je bio potpisan samo kao „saradnik na scenariju“, mada je pisao daleko više nego što špica tvrdi; a na špici 2. sezone on jeste jedini i kompletni scenarista.

Serija je završena odavno, i snimljena i postproducirana, i spremna je za prikazivanje, a da li će se to i desiti, teško je pogoditi posle nekoliko najava, pa odlaganja. Šuška se da ima problematičnih momenata u njoj, narod po Reditima pominje neke scene u Skupštini, sa poslanicima, i još ponešto pipavo, što se trenutnom gangsterskom režimu ne bi svidelo, pa zato… Ja znam mnogo više nego što smem da otkrivam, za sada, pa moram da ćutim. Možda bude najesen, a možda tek kad Psiho padne.

Ali ništa ne brinite: ako serija završi u bunkeru, u tom slučaju možete računati na moj exkluzivni i detaljni rivju! 

Do tada, čitajte moj rivju prve sezone:

http://cultofghoul.blogspot.com/2021/11/crna-svadba-tv-2021.html 

i podsetite se kako sam odavno, još pre 15 godina, OBJASNIO zašto se SRPSKI FILM zove baš „Srpski“, evo baš ovde: 

http://cultofghoul.blogspot.com/2010/09/srpski-film-objasnjenje-sustine.html

Pomislio bi čovek da je do sada to utuvljeno i u najtvrđe bukove glave, ali nažalost nije, sudeći po najnovijim komentarima koje vidim na zapaljenim društvenim mrežama, povodom KARMADONE, gde debili i dalje bruje: „Zašto, o zaštoooo se zove SRPSKI, i ko mu je dao pravo, ko mu je lupio pečat odobrenja da koristi u naslovu taj divni BREND?“ A u horu sa njima su retardi: „Zašto, o zaštooo su NAŠE PARE date na taj gnusni film, zašto je FCS to podržao?!“ – iako ni dinar srpskih poreznih obveznika nije ušao u taj film, niti mu je FCS išta pomagao, to je 100% finansirao reditelj-producent iz svog džepa…

Prema tome, debila ima preeevišeee, a društvene mreže im daju priliku da svoje postojanje razglase dalje i šire od svog sokaka, pa ne sumnjam da će oni naći nešto da pljuju i u Acinoj KARMADONI, ali nadam se da sam razumnim čitaocima rasvetlio bar ponešto oko ovog filma, u onoj meri koliko smem, za sada.

Ukratko, treba pratiti ovaj film i njegov inostrani život, siguran sam da će kanadsko-američki rivjui biti stelarni – mada, realno, njega je stvarno teško jednostavno žanrovski odrediti, i ne samo žanrovski, nego i idejno, ideološki – šta je autor hteo reći, koga napada, koga brani, koja mu je zapravo agenda… Dakle, verujem da će biti zabavnih reakcija i u svetu. Jedva čekam!

A za slučaj da vam je nekako promakao tizer za film, pogledajte ga OVDE:

https://www.youtube.com/watch?v=O4yKtEFJIco

 

            P.S. Glavna glumica, Jelena Đokić, mnogo je bolja u filmu nego što zvuči u tizeru. Dapače, njen mestimično drven deliveri Ameri neće čuti ni osetiti, a njena fotogeničnost i izražajnost ima da ih kupi, i slutim joj, posle ovoga, rađanje jake inostrane karijere.

I ne sekirajte se mnogo što je Mima Karadžić u filmu: on je savršeno pogođen za lik koji igra, a igra ga tako dobro da ga ovakvog niste još videli. S ovom ulogom, i onom iz LEPOTE POROKA, Mima će mirne savesti da ide pred Svetog Petra.

SPECTRAL LIGHTS: Six Masters of the English Ghost Story by Dejan Ognjanović

 

Dragi moji, imam čast i zadovoljstvo obavestiti vas da je u Americi upravo iz štampe izašla moja prva prava američka knjiga.*

Naslov je SPECTRAL LIGHTS: Six Masters of the English Ghost Story a izdavač CHIROPTERA PRESS.

O čemu je knjiga? To je kritička studija o engleskim majstorima priča o duhovima, šest najznačajnijih, po meni. Ova poglavlja u velikoj meri su zasnovana na mojim pogovorima Orfelinovim izdanjima izbora priča tih pisaca koje sam pravio. Tekstove sam sam preradio, dopisao i preveo na engleski.

Evo sadržaja:

 

Dodatno sam ponosan što knjigu krasi predgovor REMZIJA KEMBELA, žive legende engleske horor proze, koji je ne samo sjajan pisac, nego i veliki poznavalac horora, što se može videti u brojnim njegovim esejima, člancima, antologijama koje je priređivao i predgovorima koje je pisao – uključujući sada i ovaj, za SPECTRAL LIGHTS.

 Moj izdavač je posvećen specijalnim i luksuznim izdanjima: već su objavili odlična izdanja sabranog Lavkrafta, spremaju Blekvuda (izabranog), a od savremenih pisaca izdali su nekoliko Ligotijevih zbirki, plus dve zbirke Teda Klajna.

Od Klajna smo i započeli saradnju: prvo su ponovili moj intervju s Klajnom u zbirci REASURRING TALES, a onda sam im napisao Pogovor za luksuzno spec. izdanje DARK GODS. Taj pogovor (prerađen iz Orfelinovih MRAČNIH BOGOVA) ih je toliko oduševio da su mi naručili ovu knjigu, SPECTRAL LIGHTS.

Srećan sam što je prihvaćen moj predlog da se za koricu i unutrašnje ilustracije angažuju srpske snage, odnosno višestruko dokazani Orfelinovi saradnici: korice je uradio niški genije prizećen u Novom Sadu, Ivica Stevanović, a unutra je šest božanstvenih c-b umetnina by Aleksandra Dević (4 su već bile na koricma Orfelinovih izdanja, a 2 su urađene spec. za ovu knjigu).

Tako je izlazak ove knjige ne samo velika stvar za mene lično, nego i za Orfelin, njegove umetnike, pa i za srpski horor – jer, koliko znate srpskih teoretičara koji su neko svoje delo na horor teme objavili u Americi?

 

Koliko je luksuzno ovo moje izdanje?

Evo, rečima samog izdavača, kako to izgleda:

 

Two editions are avaialble for a total print run of 500 copies:

Softcover edition of 325 copies - $38 each

Hardcover edition of 125 copies - $65 each

 

Softcover specs:

* 6"x 9"

* 270 pages

* Smyth-sewn binding

* New Foreword by Ramsey Campbell

* Cover art by Ivica Stevanović

* Interior art by Aleksandra Dević

* French style cover flaps

* Offset printed on acid-free archival paper

 

Hardcover specs:

* 6"x 9"

* 270 pages

* Smyth-sewn binding

* New Foreword by Ramsey Campbell

* Cover art by Ivica Stevanović

* Interior art by Aleksandra Dević

* Cloth bound (no dust jacket as issued) with metallic silver stamping

* Head and tail bands with ribbon marker

* Offset printed on acid-free archival paper

 

Ja se nadam da ću svoje primerke dobiti do kraja avgusta. Ako bude zainteresovanih da pljunu ove novce za ovaj luksuz, dogovorićemo se. Mada, javlja mi se da će tih desetak knjiga koje ću dobiti pre da odu mojim inostranim poštovaocima, jer cene su zaista poprilične za srpski standard. Ako ništa drugo, barem će oni koji te knjige kupe od mene JEDINI NA CELOM SVETU moći da dobiju POTPISANE primerke, jer čak ni ova američka publika nema SIGNED izdanje.

 

Ovo je tek početak moje saradnje sa izdavačkom kućom CHIROPTERA PRESS, jer već sam angažovan za sledeću knjigu u seriji kritičkih studija o hororu koju planiraju sa mnom, i na njeno pisanje bacam se ove jeseni.

Da li će SPECTRAL LIGHTS izaći na srpskom? 

Ne znam, videćemo. Na neki način, ona već postoji na srpskom, jer verni čitaoci „Poetike strave“ imaju ranije verzije tih tekstova u pogovorima naših izdanja tih pisaca.

Da li će moći da se kupi od mene?

Moći će, kad mi stignu primerci. Cena će biti nešto niža nego u Americi, a jedino će oni koji je uzimaju od mene imati SIGNED edition, jer ovo američko nema moj potpis. Ko želi, može već sad da mi se javi i rezerviše primerak, imaću jedno 3 komada tvrdog izdanja (50 e / kom) i 10-ak u mekom povezu (30 e / kom), pa pišite na vreme, na dogstar666 at yahoo dot com.

UPDATE: Prijatno sam iznenađen interesovanjem za ovu DE LUXE knjigu, i obaveštavam vas da ne čekate previše: u ovom trenutku dostupna je još samo JEDNA u tvrdom povezu, i PET primeraka u mekom povezu...

Neću sve primerke dobiti odjednom, nego u sesijama; kako mi budu pristizale: first come, first served!

Ako ste u SAD i želite naručiti meko izdanje – eh, da, zaboravih reći, ovo tvrdo je već rasprodato, nema ga više! ta moja tri, kad mi stignu, biće jedina u ponudi na celome svetu – to možete OVDE: https://chiropterapress.com/collections/spectral-lights-by-dejan-ognjanovic

Ako ga želite naručiti iz UK & Evrope, ovo je jedini evropski distributer:

https://www.psilowave.com/product/spectral-lights-six-masters-of-the-english-ghost-story-softcover-edition-dejan-ognjanovic-chiroptera-press

 

* Moja prva knjiga na engleskom zapravo je knjižica, THE WEIRD WORLD OF H.P. LOVECRAFT (2017), koja je izašla u Kanadi, za RUE MORGUE kao izdavača, ali je distribuirana širom civilizovanog sveta, pa tako i u SAD.

A kad sam već kod toga, moja druga knjiga na engleskom – u izvesnom smislu, prva prava – jeste GROSSMANN TALES (2024), koja je izašla u Sloveniji, za Grossman kao izdavača, koji je prodaje inostranstvu kako zna i ume, mada mislim da nema pravu distribuciju zapadnije od Ljutomera (a ni istočnije), mada se može kupiti preko interneta, na njihovom sajtu.

kakva slučajnos, i ovu koricu je radio Ivica

             Eto, nagrađuju me u Crnoj Gori, izdaju me u Sloveniji, Kanadi, a sad najzad i u AMERICI (mojoj drugoj domovini), a u Srbiji sam tamo neki anonimus iz Niške Banje, propalica sa Biroa za nezaposlene. Jer to je moj križ, i baš kako treba i mora biti.

Mislite da se žalim? Ne.

I wouldn’t have it any other way.

Samo onako uzgred kažem.

P.S. Biće još nekih lepih vesti i najava uskoro. Stay tuned…