ŠTA SAM NOVO OD HORORA GLEDO (2024-25)

Ljudi, ovca mi se jagnji, ove moje knjige se neće same napisati – drugi put i drugde (uskoro!) ću vam reći na čemu sve radim ovih dana i šta sam radio, koje pogovore, eseje, radove, čitave knjige pisao, prevodio, istraživao i transkribovao za buduće itd – uglavnom, ne stižem ni da gledam filmove onim tempom kao pre godinu-dve, a kamoli da pišem o njima.

            Sad sam prošao kroz listu horora koje sam gledao u poslednjih pola godine, a da ih na blogu nisam ni pomenuo (sem jednog ili dva, uzgred), pa zato – u najkraćim crtama, evo.

 

STARVE ACRE

2+

Nije da nema mestimično opresivne engleske kišnoblatne atmosfere u ovom folk hororčiću, ali ti likovi su vrlo odbojni i slabo me je zanimala njihova nesreća (mrtvi sinčić) i kako se s njom nose… Nije negledljivo ako ste baš očajni.

 

ODDITY

3-

Džaba što je creepy kad je temeljna premisa toliko usiljena da je ne kupujem: slepa medijumka dolazi da vidi kako i zašto joj je sestra umrla u kuću njenog muža – i sa sobom nosi čovekolikog lutka jezive face u prirodnoj veličini koji joj valjda pomaže u prizivanjima. Ma daj, zajebi me s tim usiljenim „originalnostima“! Jeste, ima tu nešto malo jezivih scena, ali, ponavljam, usiljenost mi je sve vreme smetala da se u to unesem, mada sam tu u manjini, pa tako, neprobirljivima će ovo biti mnogo bolje, kako vidim po reakcijama fanova na netu.

 

STRANGE DARLING

2-

Ova lažna novčanica od 3$ me je toliko iznervirala kad sam je gledo da sam mislio da ću pisati jedan hejt-rivju, pljuvačinu u vintage ghoul stilu, ali – život je prekratak da ga traćim na pisanje o lošim filmovima kad imam toliko pametnijih stvari za pisanje, pa zato… Jbg. Uglavnom, žešće sranje kroz gusto granje! Pozeraj bez pokrića! Glupost! Pretumbavanje hronologije pripovedanja radi jeftinog lažnog navođenja! Imbecilni kraj u rangu onoga iz IN A VIOLENT NATURE.

 

HELLBOY THE CROOKED MAN

3-

Srce je na pravom mestu i ovo je solidna rendicija te strip-storije (koja je ipak jezivija u Korbenovom crtežu nego ovde na filmu), ali prenizak budžet, naročito u efektima, i uopšte u vizuelnosti, povremeno baš škripi. Osim efekata, sve ovde dobro drži vodu, ali retko preskoči u WOW nivo. No, sasvim solidno.

 

BEETLEJUICE BEETLEJUICE

2-

Veoma loše, neduhovito, nepotrebno, čak dosadno. Žali bože bačenog truda i vremena.

 

SMILE 2

3

Odlično snimljeno i režirano – ovo je najpribližnije što je iko u 21. veku (uključujući deda-Arđenta!) prišao tome da snimi nešto što ima i potreban budžet i vizuelni fler i talenat za pravo voskresenije ĐALO izgleda i ugođaja. Bukvalno još od OPERE (1987) nismo videli ovakvu ĐALČINU. Pa još s apsurdno iracionalnim natprirodnim englom koji ni Arđento nije ovako direktno smeo niti želeo da gazi. Dakle, fetišizam lepih žena, svetlucavih objekata, raskošnih ambijenata, nasilje, misterija, sve je tu, izvedeno vrhunski, u tehničkom smislu. Avaj, scenario je slabunjav. Pre svega muka mi je od te moderne sklonosti da se u centar stavljaju patnje i muke prebogatih i preslavnih kretena, kao, jao ala je njima teško, i bogati pate, vidi tu presiju medija i fanova, nije ni čudo što se drogiraju itd. Drugo, u nekoliko navrata scenario napušta i poslednje otpatke razuma i logike i stvarnog sveta (u kojem se, navodno, dešava), samo kako bi se nešto desilo što su zamislili. Naime, glavna junakinja u javnosti uradi NEŠTO neoprostivo, šokantno, nasilno – i to je fina scena, dok traje. I onda – NIŠTA. Bez konsekvence. Umesto da bude ako ne u apsu a ono bar u kućnom pritvoru,  sledećoj sceni ona je na slobodi, ko da se ništa nije desilo. Ili, ponaša se vrlo samodestruktivno, opasno, ali iako je prebogata i preslavna, nikakvi timovi oko nje je ne paze, nego se ona kreće gde oće, ide gde joj ćune, kao da je sama na ovome svetu, bez ikakvih hendlera, menadžera, obezbeđenja… Tako da pred kraj ovo posustaje, ali je barem 2/3 tog trajanja zaista raj za oči i đala-gladnu dušu.

 

PRESENCE

2+

So-meh-berg. Toliko hajpovan formalni experiment samo je jeftini izgovor za jednu nenadahnutu i nezanimljivu pričicu da se, kao „iz prvog lica, iz ugla duha“, ispriča – iako nije morala. Taj lebdeći ghost-cam je izrazito neinventivan i nespektakularan: osim jedne lepo izvedene lebdeće stvari pred kamerom u cugu, ništa drugo nije ni blizu da izmami WOW ala je dobar ovaj ghost-cam! Oćete da vam vilica padne na pod i da ste sve vreme u fazonu KAKO SU JEBENO OVO SNIMILI? Gledajte masterklas snimanja, režije i glume u ADOLESCENCE! Ovo je jedan nebitan – mada, ne sasvim negledljiv – film.

 

DADDY’S HEAD

2

Meh. Već sam ga zaboravio.

 

CADDO LAKE

2-/1+

Ovo su na nekim listama trpali u horor – avaj, niti je horor (nego je triler), niti je dobar. Smorio sam se i ugasio pre isteka pola sata (uz brauzovanje ostatka da vidim dal sam nešto propustio – i, ne, nisam!)

 

THE VOURDALAK

3

Ovo je vizuelno i atmosferično simpatična horor travestija. Ako nekako ugasite zdrav razum – nekakvi slovenski seljaci žive sami usred šume u OGROMNOJ KUĆI OD KAMENA, a ne od drveta, kakvu u to vreme nisu imali ni najveći lokalni plemići – dobićete jedan creepy arty meta gotik, čija je dodatna atrakcija to što se dešava u Srbiji s početka 19. veka, mada se to explicitno ne kaže u filmu. Rađeno prema priči PORODICA VUKODLAKA – Aleksej K. Tolstoj prema kojoj su Rusi snimili kilavu „modernizovanu“ verziju VURDALAKI (2017). Nisam baš siguran šta je bila poenta ove vrlo excentrične, mestimično kemp igrarije, čiji ton oscilira između Dupijeovskog dead pan zajebavanja i neke kritike odnosa Istok-Zapad, Francuska-Ist. Evropa/Rusija, Civilizacija – Seljačko sujeverje… Ima tu i nekakvih vrlo-današnjih, nimalo-ondašnjih kviroidnih nagoveštaja i još koječega, ali dobro uslikani (na 16 mm!) ambijenti, kostimi, revenantska lutka (!) i ostalo čine ovo podsticajnim za više no jedno gledanje.

 

COMPANION

2+

Prvi twist je predvidiv već u naslovu i na posteru, ali ima još preokreta do kraja. Nije to nezabavno, mada je potentna premisa o pobunjenoj androidkinji jedva zagrebana – svašta se zabavno tu moglo raditi, ali je sve ovo prilično prvoloptaški. No, pošto je u glavnoj ulozi prelepa Sofi Tačer (HERETIC), nećemo previše cepidlačiti, zbog nje je ovo nepropustivi sf-horor-triler eye candy.

 

THE RULE OF JENNY PEN

3-

Suvišno je uopšte reći da je za obavezno gledanje horor u kojem je Džon Litgou psiho manijak, sadista, mučitelj – pa još u staračkom domu! – a nije za bacanje ni to što mu  žrtvu igra Džefri Raš. Sad, s tim duetom i s tom premisom moralo se ići dalje i uraditi više – lutkica na šaci (Dženi Pen!) je skoro neiskorišćena, Litgouova motivacija i predistorija iritirajuće nedokuvani i neobrazloženi, tako da je ovo, iako prilično zabavno, i nadahnuto-neprijatno i gnusno u više izolovanih scena – kao celina ipak prilično besciljno i bez poente, sem kao exercise u odličnoj glumi i torturi. Taj psiho torture-porn je mogao lako da zaradi i četvorku od mene, samo da je služio nekoj pametnijoj svrsi od BECAUSE FUCK YOU THAT’S WHY. Za sada BABAHOTEP ostaje nedodirnut i nesvrgnut s prestola najboljeg horora u staračkom domu. Čak i s navedenim ogradama, ovo je mestimično vrlo creepy i obavezno za svakoga ko voli horor.

 

REVELATIONS 

3-

Standardno kompetentni korejski horor-triler, za moj ukus previše konvencionalan u strukturi i vođenju priče, ali lepo slikan, solidno glumljen, sasvim dovoljno uzbudljiv i umereno zabavan za jedno gledanje. Kao i većina Korejaca, ne ume da stane! Mogao je da se završi i pola sata ranije od svog dvočasovnog trajanja…

 

P.S. Znam da na blogu nisam pisao o IMMACULATE i THE FIRST OMEN, iako sam ih gledao. Ocena za oba je negde oko 3- ali moram da ih repriziram kako bih to utanačio. Svakako vrede gledanja.

 

P.P.S. Savest mi nalaže da overim još jedno 5-6 filmova pre nego što sačinim NAJ-listu i podelim Zlatne gulove. Od toga od dva očekujem solidno visok plasman. Dakle, uskoro…

 

THE SHROUDS (2024)

**

2

Novi Kronenberg je, nažalost, sve ono što mi se i činilo iz najava, trejlera i inserata, i što sam slutio i pribojavao se: razbrbljani, starački, mlitavi, letargični film u kojem se nepodnošljivo mnogo blebeće – ti likovi samo seru i seru i seeeruuu, ne zatvaraju usta, kenjaju kao da su u nekom božemeprosti srpskom filmu – a radi se vrlo malo, i ništa za pamćenje.

Kroni se u zadnje vreme bavi isključivo film-esejima i njegov prethodni, CRIMES OF THE FUTURE, bio je upravo to, a ovaj je još i više: ono što je nekada davno, u 1970im i 1980im, kod njega bilo između redova, gde mu je i mesto – a u redovima su bile potentne slike i radnje – sad je prešlo u same redove, i redove, i redove, a slike i radnja su u trećem planu, zasenjeni, skrajnuti, slabunjavi.

Plus, sama premisa je napadno besmislena, čak i u okvirima njegove vrste iracionalnog sf-horora: SHIVERS, RABID, BROOD, SCANNERS, VIDEODROME, THE FLY – svaki od tih filmova imao je manje-više weird, ali na nekom nivou i smislenu premisu: mogu da kupim da neki ludi naučnik radi to što u njima radi, jer je zasnovano na nekim realnim potrebama i težnjama.

Oćeš organ koji ti luči afrodizijak; oćeš tkivo koje može da se oblikuje po volji u ono što telu treba; oćeš ESP moći, telepatiju, telekinezu, delovanje na druge ljude; oćeš tv-video signal koji snažno utiče na gledaoca i menja ga po tvojim željama; oćeš teleportaciju. SVE to je normalno i prirodno, i nek se prvi baci kamenom onaj ko bar ponešto od ovoga, ako ne i sve nabrojano, nije nekad poželeo!

A ovo ovde je naprosto besmislica – KO bi uopšte želeo da ima mini-kameru u sanduku preminule voljene osobe i njome snima i gleda truljenje i raspadanje tog tela? Coffin cam je odlično i smisleno upotrebljena premisa u ZEDERU, ali ovde to ne služi hororu, nego iscrtavanju jedne potpuno FEJK psihologije koja nema utemeljenje ni u čemu ljudskom, pa čak ni aberantnom.

Ajde, još bih i kupio tu dosetku da je ona predstavljena kao morbidna fantazija – tj. nemoć da prihvati gubitak voljene žene, kao neki E. A. Po za 21. vek – ali ne, to nam se predstavlja u filmu ne kao poremećaj jednog lika, nego kao MODA, rasprostranjena širom sveta, gde navodno stotine ljudi žele da idu na posebna video-opremljena groblja gde će da idu na grob voljene osobe, i da na nekom monitoru umesto nadgrobnog spomenika gledaju kako im dragog oca, majku, ženu, dete, crvi izjedaju…

Ta tolika Kronijeva opsesija telom postaje mi napadno vulgarna i smarački plitka, a ovaj esej o opsesiji telom, poistovećenju OSOBE sa njenim mesnato-koštanim oklopom, koji ide dotle da, kad osoba umre, neko opsesivno želi da gleda truljenje tog mesa i ogoljavanje kostura – izvinte me dok zevam na – yaaaawn – tu besmislicu. Toliko je ovo fletlajn "pripovedanje", lišeno bilo kakve akcije ili saspensa, da sam se na kraju, neinvolviran, sasvim pogubio oko toga KO je ŠTA, odnosno ZAŠTO uradio u toj kilavoj "intrizi" i koga-je-briga "zaveri".

Foru na kojoj je zasnovan ovaj POKROV ZA KRONIJA još bih i prihvatio u kratkom filmu od 20-25 min, max, ali dva sata ovog davljenja gugutki – neka, fala. Sad i nikad više.

Žao mi je, smrtno sam se dosađivao gledajući film Dejvida Kronenberga, i što je najgore – to me nimalo nije iznenadilo. Isto sam reagovao na svaki njegov film iz prethodnih 10-ak godina, ako ne i više. R.I.P.

 

A sad nešto sasvim drugačije!

 

CLOUD

3+

Novi triler-drama Kjošija Kurosave nije spektakularno remek-delo kakvom sam se nadao nakon izuzetnog horora CHIME, ali je natprosečan film koji obavezno morate pogledati: počinje genijalno, razvija se odlično, a onda oko sredine kreće da tone, i sve više ide u neki imbecilan i sve manje smislen i zanimljiv pravac, i okončava se nekom totalno debilnom i neubedljivom pucnjavom i ponašanjem likova koje nema ni najmanje smisla. 

A opet, kažem, ima ovde vrlo intrigantnih tema i ideja, plus tu je glavni lik od sorte koju naročito volim – odbojan, amoralan krimogeni mufljuz, nešto što bi u 1980im u USA odlično odigrao Džejms Vuds, ili, u nižem budžetu, Majkl Morijarti. Prijalo mi je ovo poprilično, dok je valjalo, i frustriralo me je kad je počelo da skreće s pametne rute u neki wtf bulšit, ali čak i s tim u vidu, mogu uskliknuti: živ je Kjoši, umro nije, dok je do Tokija Srbije!

 

Prodajem časopis ARKA, br.1–50

 
 

Časopis ARKA pokrenut je u Sarajevu, 1988. godine.

Izlazio je na dve nedelje, i bavio se graničnim područjima nauke, natprirodnim moćima, misterijama sveta od ESP-a, bioenergije i ukletih kuća do Bermudskog trougla, NLO-a, Džeka Trboseka itd.

Uz beogradske TAJNE, ARKA je bila najbolji tadašnji domaći časopis za oblasti paranormalnog. Za njega su pisali ili intervjue davali relevantni poznavaoci i javne ličnosti.

Sada na prodaju nudim prvih 50 brojeva ovog časopisa, u kontinuitetu, 1-50, bez nedostajućih brojeva: tu je svaki bogovetni, od prvog do pedesetog.

To su sve moji primerci, kupljeni onih dana, i pažljivo čuvani sve ovo vreme.

Čuvani su u kući, u sobi, a ne u podrumu ili špajzu: to znači da papir nije ni požuteo od sunca ni ustalasan od vlage, i ne bazdi na memlu ili ko zna šta. Svih 50 primeraka izgledaju kao da su pre nedelju dana kupljeni na trafici.

Pošto je ovo zaista vredna i unikatna stvar, i želim da ode na pravo mesto, koje će umeti da je ceni, sada pokrećem AUKCIJU.

Aukcija počinje u sredu, 2. aprila, a završava se u petak 4. aprila tačno u 20 h.

Početna cena za ovaj unikatni komplet je 6.000 din (+ ptt). To je 120 din po primerku… (Naravno, prodaja je samo u kompletu, ne na zasebne brojeve.)

Ako želite ovaj vredan komad istorije, pišite KOMENTAR ISPOD OVOG POSTA i dajte svoju ponudu.

Srećno, i neka najbolji i najželjniji pobedi.

Za foto-finiš, ako dođe do toga, zadužen je YAHOO: pobednik je onaj ko je KOMENTAR sa najvećom ponudom OKAČIO/POSLAO najkasnije do 19.59 h u petak 4. aprila. Ja dobijam na mejl notifikacije o komentarima, pa će stoga pobednik biti onaj komentar koji je okačen najkasnije u 19.59 u petak 4. aprila.

Zainteresovani koji imaju dodatna pitanja, ili ako traže extra pojašnjenja ili fotke, neka mi pišu na mejl dogstar666 at yahoo dot com.

PINGVIN: NEBITAN ČOVEK – Tom King, Stevan Subić

 

Format - 21,5 x 33 cm

Povez - Tvrd

Broj strana - 112

Štampa - Kolor

Serijal - DC Gold SPECIJAL

Junak - Betmen

 Šta kaže izdavač?

 

„PODMIĆIVAO SAM, UBIJAO I UCENJIVAO, SVE DOK PRAVI LJUDI NISU OSETILI MIRIS KINTE OD OVOG POSLA.“

Osvald Koblpot je niko i ništa, nebitan čovek, ništarija koja služi piće u klubu mafijaškog bosa i svakog dana trpi uvrede i udarce. Ali susret sa Betmenom promeniće mu život i Koblpot će se ubrzo naći na tronu kriminalnog podzemlja Gotama kao Pingvin.

Narativna celina Nebitan čovek Toma Kinga i Stevana Subića maestralna je digresija u Pingvinovu i Betmenovu prošlost unutar mini-serijala Pingvin. Napisana kao intermeco, ova priča opisuje stariji Gotam i Betmena na početku karijere dok se bori protiv mafije čije zlo nagriza temelje njegovog grada.

Čarobna knjiga vam unutar jedne knjige predstavlja priču Pingvin: Nebitan čovek u dve verzije – kolornoj i crnobeloj – čime maestralni crtež Stevana Subića zasluženo dolazi do izražaja u punom sjaju.

 

https://carobnaknjiga.rs/pingvin-nebitan-covek

 

 

Šta kaže Ghoul?

 

Uživao sam u ovome, ali da se ne lažemo – pre svega zbog Subićevog maestralnog artvorka. Rekoh već, i ponoviću: taj čovek je crtački genije, i čitaću-posedovaću sve što ikada bude nacrtao, nebitno da li je to Tarzan, Konan, Betmen, Zagor ili Štrumfovi! Ako bude crtao za Mikijev Zabavnik, i to ću da nabavim!

Tako i ovde: ovaj sam album uzeo pre svega zbog Subićevog crteža. A posebna divotalnost vezana za ovo izdanje jeste to što je isti strip ovde, između istih korica, dostupan u dve verzije: izvorno crno-bela, kako ju je Subić nacrtao, tačnije naslikao; i kolorisana, s bojama koje je dodao neki Amer.

I ne pitajte me koja je bolja, jer nije lako opredeliti se: crno-bela je svakako mračnija, sumornija, crnja, hororičnija, ali i noaričnija (tj. kao klasični film noar); dodatak boje, koja svakako nije naročito šarena i vibrantna, ali nije baš ni sepija, daje nešto malko vedrine i živine, i slojevitije atmosfere, ugođaj nešto savremeniji, ali i dalje je to sve vrlo, što bi reko naš narod, gritty.

Uglavnom, imate ovde, za iste pare, dve verzije istog stripa, i ne zna se koja je bolja.

Što se priče tiče, to vam je još jedan oridžin stori iz Betmenovog sveta: već smo videli Subićevu varijantu toga kako je nastao Zagonetač – moj rivju toga imate OVDE – a ovde, sada, imamo i Roždestvenije Pingvinovljevo.

Podnaslov „nebitan čovek“ već nam sugeriše da imaginacija Betmenovih scenarista nije bila baš mnogo na nivou kad su osmišljavli svoje zlikovce, jer, i Džoker, kakvog videsmo u filmu i u njegovom nastavku, i Zagonetač, u pomenutom albumu, a sad i Mladi Laki Pingvin, iz istog su kalupa (da ne kažem vagine) ispali: nebitni nikogovići, luzeri, baksuzi iz pesme „nemam drage, nemam druga, život mi je samo tuga, na mom polju nema cveća, zločin mi je jedina sreća.“

Pa tako, ovde: Pingi živi s polusenilnom kevom (koja to baš i nije), služi pića gangsterima u kafiću, a oni mu zahvaljuju uvredama i čašama bačenim u facu, a jedini izlaz odatle vidi u tome da postane Betmenov doušnik… Da mu šane na šiljato uvce ono što načuje od pijanih gostiju kafića, pa da Maskirani Osvetnik povata bandu i spreči Zločin.

Stvari, naravno, ne idu glatko – delom zbog Pingvinove poremećene psihologije, delom zbog gangstera kojima ovaj nebitni debeljko postane sumnjiv, a delom, vala, i zato što ni maskirani milijarder nije baš neka cvećka u ovom odnosu. (Zabavan je nagoveštaj da Pingvin možda ne bi prešao na mračnu stranu da ga je Betnem tretirao ko čoveka, a ne ko ljigu istresenu na pločnik…)

I tako i u ovom stripu biva, sve prema narodnim mudrostima: ko s decom leže upišan se budi, ko se mača laća ostaće bez gaća, ko si proda dušu đavo ga vata za gušu, nema zime ako ima rime, što ne platiš na Drini platićeš na Ćupriji, i sve u tom smislu.

Ukratko, ovaj kratki ali slatki strip je o prljavim nagodbama, o šurovanju s đavolom, o putu u pakao popločanom dobrim namerama, o tome da i najnebitniji šonja, najbezvezniji nosač gajbica, najkarikaturalniji ćaci, ako se na vreme ne zgazi, može postati Hulja nad Huljama. Juče karikatura („Vidi onog jadnika, vidi bedu, ohoho ahaha kakav žvalavi degen ahahaha!“) – danas Arhi-Zlikovac!

A ako mu se dopusti da iz svoje bedne nemoći dospe na poziciju Moći, taj će „nebitni čovek“, naprasno pretvoren u „bitnog“, jedva dočekati da izlije svoje dugo gajene frustracije u obliku: „Ko še žadnji šmeje, najšladže še šmeje! Švima ču vam še ošvećići, bwahahahahahaaa!“

I zato, ako ima neko naravoučenije u ovom stripu, ono glasi: nebitnog hulju gazi dok je mlad, ne pričaj sa njim – nabodi ga, ne daj huljici da izraste u hulju, korov se trsi dok je tek proklijao. U korenu. E, tu se Betnem malko zezno. Ali, ko je još video pametnog multimilijardera?

Enivej, ovo je jedan strip u kojem se susreću lepota i pamet kako u životu vrlo retko biva, pa zato – ako ga dosad niste nabavili, ne čekajte mnogo. Vredi!

            P.S. Ne, nisam gledo recentnu TV seriju PENGUIN, niti nameravam.

Proročke ZADUŠNICE

 Ne bih da se pravim ni pametniji ni vidovitiji nego što jesam, ali – u mom romanu ZADUŠNICE (2023), ima jedan zao i pokvaren Predsednik. 

Boris Balkan

by Ivica St

Usred vanrednog stanja u celoj zemlji, na jednom masovnom skupu, on uradi nešto ogavno – pred kamerama, u direktnom prenosu, koji vide milioni.

Poznavaoci horora prepoznali su, nadam se, da je ta scena moja varijacija (i otvorena aluzija) na završnicu romana Stivena Kinga, MRTVA ZONA, 

gde jedan njegov fiktivni Predsednik, zli tiranin u nastajanju, na jednom masovnom skupu uradi nešto ogavno – pred kamerama, u direktnom prenosu, koji vide milioni – i to mu odzvoni karijeri.

by Ghoul

Mediji ga osude, narod ga osudi, a on zna šta to znači u civilizovanom svetu, i rokne se u glavu, upuca se ko bednik u nekoj hotelskoj sobi.

E pa, u mom romanu ZADUŠNICE, koji se ne dešava u uređenoj civilizovanoj zemlji sa iole nezavisnim medijima i javnim mnenjem, nego u Srbistanu, činjenica da su MILIONI videli gadost koju je predsednik uradio NE označi mu kraj karijere, a kamo lepe sreće ni samoubistvo. Jok! 

by Ivica St

Umesto toga, u mom romanu i predsednik i njegovi mediji nastave da ubeđuju milione da nisu videli ono što su videli, da se to nije desilo tako kako su videli nego sasvim drukčije, i nikom ništa, idemo dalje za iste pare, pravimo se blesavi i čekamo da narod zaboravi, zasenjen nekom novom šarenom lažom koju će mu blatoidi i servilni mediji plasirati…

Pa, ne znam kako da vam kažem, i moram li baš da crtam očigledno, ali i naš AVAV precednik je prethodnog vikenda (tačnije, 15. marta) definitivno skinuo i rukavice i masku, i pokazao koliki je zlikovac i gad. I to pred svima, na snimcima koje su videli milioni (da ne pominjem hiljade svedoka na licu mesta, u Beogradu, naživo).

by Ivica St

Bolesno pokvareno đubre je, po svemu sudeći, spremalo još bolesniji i krvaviji plan nego što bi čak i najveći mrzitelji te hulje pomislili u svojim najluđim košmarima. 

by Bibin

A onaj deo sa XY spravom za suzbijanje mase - da li je zvučni top ili neko drugo čudo, ne znam i manje je bitno: nešto zlo i pokvareno svakako jeste, što se ne pušta na miroljubiv narod, pa još tokom mirnog odavanja pošte… 

by Ghoul

Taj deo, koliko god bio jebo-te-bog-nenormalan po sebi, čak nije ni najbolesniji deo tog čitavog masterplana.

by Ivica St

Ali bestidno govno i njegovi blatoidi nastavljaju sa procesom koji se na američkom jeziku zove GASLIGHTING, prema klasičnom trileru GASLIGHT s početka 1940-ih (saspens triler na ivici horora, koji toplo preporučujem). 

Taj proces geslajtinga na srpskom se svodi na: „Ne veruj svojim očima, nego veruj šta ti ja pričam: nije se desilo to što si video, nego se desilo to što ti ja kažem da se desilo…“

by Ghoul

Dakle, ono što je u MRTVOJ ZONI kraj karijere (i života), u Srbiji je samo fazon iz starog trilera i tek još jedno zlo u dugačkoj i prljavoj zlikovačkoj karijeri. 

A princip tog zla tačno je i precizno predviđen još pre dve godine, u ZADUŠNICAMA. Možda i još ponešto?

I zato, naručite ZADUŠNICE dok ih još ima, direktno od autora.  

I ježite se za sve pare.

by Bibin

Pišite mi na dogstar666 at yahoo dot com.

 

P.S. Ako nisam bio dovoljno jasan u ovoj lekciji „Ghoul objašnjava horor, život, i horore života“, evo vam još jedna, ovog puta crnohumorna varijacija na GASLIGHT, reimaginiran kao srpski ALAN FORD, a takođe povodom tajnog horor oružja koje je ovaj šljam od režima primenio na sopstveni narod, a onda se pravi nevešt:

nemamo mi to čudo.

a i da imamo - odakle nam?

pa i ako imamo, ono stoji u kutiji, neraspakovano.

a i da ga koristimo, to je samo da naslonimo na vrata, leti, da stoje otvorena, da napravimo promaju u kacelariji.

sve i da smo teli da ga isprobamo, nismo mogli jer nemamo baterije.

dobro, možda ga i imamo, ali ga ne koristimo za nasilje nego samo za slanje poruka. takođe naše pištolje koristimo samo za krckanje oraha, a pendreke da se drapamo po leđima gde ne možemo rukom da dovatimo.

neškodljiv je ako se koristi prema uputstvu (ubik).

časna pionirska, slobe mi!

a onaj šta je obećavo, dal će da daje ostavku, dal će da se besi o luster, to vidite s njim.