субота, 17. август 2019.

ONCE UPON A TIME…IN HOLLYWOOD (2019)


****
4

            Bez straha, nisam lud da vam spojlujem četvorku! Mirno čitajte dalje! Ovaj text sastoji se iz dva dela: prvi, kraći, sa nekim opštim napomenama, koje svako može slobodno čitati, i drugog, dužeg, gde zalazim u spojlere, i koji će pametni ljudi pročitati tek nakon (obaveznog!) gledanja ovog odličnog filma. A sve to lepo i jasno razdvojeno...
            Dakle, ukratko, desilo se čudo: Tarantino je napravio izuzetan film, po prvi put još od... KILL BILLa!  
Full disclosure: nikad se ja nisam naročito primao na njega – voleo sam i poštovao RESERVOIR DOGS (3+) i PULP FICTION (4) i uživao u KILL BILL (5-) – i bio skoro mrtav 'ladan na sve ostalo njegovo: imate ovde rivjue za neke od njegovih novijih i baš slabijih, kao INGLORIOUS BASTERDS (2009) i THE HATEFUL EIGHT (2015), pa se podsetite. Njegovu raniju saradnju sa Di Kaprićozom, ĐANGO ANČEJND, sam praktično i zaboravio da postoji, skoro odmah posle gledanja. Isparilo. Puf! Couldn't care less.
Stoga sam s vrlo mlakim očekivanjima pratio – tj. uglavnom ignorisao – najave njegovog devetog filma, jer mi ni to nije obećavalo bogzna šta. Malo li sam znao...!
Full disclosure no. 2: Breda Pita izuzetno poštujem kao glumca, još od rulji manje znanog a meni vrlo dragog trilera KALIFORNIA (1993), koji sam naravno ispratio kod pirata čim je procurio u video-klubove, početkom 90-ih, a taj sud mi je zacementiran njegovim performansom u ruljama opšteobožavanom SEDAM (1995). Ahh, 90-te: poslednji put u istoriji civilizacije kada se među masovno-voljenim filmovima moglo naći i nešto stvarno dobro i pametno (SILENCE OF THE LAMBS, SE7EN, LEPA SELA LEPO GORE, ŠESTO ČULO, BLER VIČ PRODŽEKT...), a ne ko danas...
Bred Pit je, za mene, talentovan glumac koji ima i pojavu i harizmu i magiju, i to mu dolazi skroz prirodno i lako. To se, bez problema, 110% vidi i u ONCE UPON... gde njegova neprskana, od-Azatota-data zvezda sija nenametljivo ali ubedljivo u svakom kadru.
S druge strane, di Kaprićozu nikad nisam ozbiljno shvatao kao glumca – delom zbog te nesrećne face ostarelog bebi-fejsa koga nikakve količine facijalnih dlaka, maske, bora pravih i docrtanih, ne mogu učiniti ubedljivim zrelim muškarcem, čovekom, itd. Prosto, ne kupujem to i tačka. A delom mi je on slabiji glumac jer prosto u njemu ne osećam prirodnu onu žeravicu, ono tinjanje harizme koje ili imaš ili nemaš. Zato on mora da se muči, napreže, fizikališe u svakoj ulozi, al' ne vredi mu: što se više muči, to više ja to mučenje ne kupujem, jer ga opažam. Priznajem: vredan je, marljiv, uporan, napreže se, glumi tol'ko da mu sve žile iskoče na vratu i čelu, al džaba; sve to isto, pa još 6 puta bolje, Pit odradi prirodno, bez naprezanja, uz osmešak. Ukratko, Pit je Cvrčak, a Kaprio – Mrav. U nedrima nestô...
Istina, da budem pošten, dao je Kaprio sve od sebe ovoj ulozi, i pošteno je zaradio svoj honorar – čak će prostota, hronično sklona zasenjivanju, kupiti ovo njegovo glumljenje i glumatanje kao jaču, veću, težu ulogu, odnosno veće postignuće – što, na nekom nivou, i jeste, jer Pit je samo imao da se pojavi na setu s onim od boga datim, i da bez trunke napora, bez znojenja (ali NIKAKO NE na auto-pilotu, dapače!) oživi tog lika, i dâ mu sve 3 dimenzije a da to i ne primetite, jer ste zasenjeni time što DiK mora da glumi za trojicu, pa sve stenje od glumenja... Al' ne vredi: meni je to opet razlika između performansa, izvođevine, napora – i inkarnacije, prirodno žive.
            Ali dobro, sve je to manje važno od činjenice da je Tataratino genije za dobar kasting, i da je odlično prepoznao da će se dobra hemija roditi između njih dvojice, jer oni mu nose film. Ili bar tako izgleda. Mislim, da – nose ga, na svojim mišićima. Ali iza tih mišića je srce & duša, a nju ovde oličava Margo Robi, koja igra Šaron Tejt (ako ćemo bukvalno), odnosno igra Dobru Vilu Holivuda, otelotvorenje svih onih čistih, neokaljanih ideala o Fabrici Snova koje imamo i želimo da imamo (uprkos svim raskalašno-perverznim & drogirano-nimfomanskim pedo-geng-beng pošastima Holivud-Vavilona koje nam sreću kvare).
            Margo Robi ima isto ono što i B. Pit – prirodno zračenje iznutra, i njen glavni posao u ovom filmu jeste upravo to: da zrači. Što i čini, izdašno. I bez napora. Prirodno, lepo, čisto. Margo Robi je, dakle, mnogo više od Jedne Osobe koja je istorijski stvarno postojala i igrala u nekim filmovima i tek obećavala da postane velika Zvezda (pre nego što su Mensonovi drogirani i mozgoisprani hipi-šiti-skotovi i degeni to presekli, noževima) – ona ima da otelotvori Magiju Filma u koju želimo i volimo da verujemo makar tokom tih mračnih časova kad se izdvojimo iz tzv. stvarnog sveta i uđemo u svet Filmske Magije.
            U ovom slučaju je predznanje s kojim dolazite iz tzv. stvarnog sveta u Svet Filma sine qua non da uopšte doživite i pojmite Šta ste i Zašto (u baš ovom obliku) pogledali. I mada bih ja voleo da verujem da prosečan ili bar blago natprosečan Srbin zna, makar otprilike, ŠTA se desilo 9. avgusta 1969. u Holivudu – nisam baš tako ubeđen u to. Sudeći po nekim tetkama i tako nekim slučajnim posetiocima bioskopa koji su došli da gledaju „novog Tarantina“ (na premijernoj projekciji kojoj sam prisustvovao), biće ovde mnogo onih koji će se po odjavnoj špici tupo češkati po glavi i izbacivati niđe-veze debilne komentare i kritike...
            Ali takvi me ne zanimaju; takvi, nadam se, i ne zalaze na ovaj blog.

            Za ispravno poimanje ovog treba da znate, makar u osnovnim crtama, priču čiji su glavni akteri Polanski & ekipica, Šaron Tejt, Čarls Menson i njegovi ludaci i ludakinje na Span ranču, itd. A ako to znate, onda znate i kako se ona završava. Svest o tom kraju gledanje ovog filma opasno približava horor žanru – jer usred sveg tog suncem okupanog Holivuda i okoline, usred te blistave vedre Kalifornije, svako malo dobijete nagoveštaj nečeg zlog i mračnog što u pozadini vreba, i što se polako ali sigurno, neumitno, senovito nadnosi da proguta našu Šaron i sve što ona predstavlja.
            I tu se Tataratino pokazuje kao majstor: to kako on, prividno neosetno, bez truda, lagano, sve sitno gazeći nožicama, uspeva da u tu sunčanu tralala melodiju ubaci pokoji mračni ton, a sve skladno i prirodno, bez disonance – kako seje male, pa sve veće nagoveštaje, tog horora ka kome sve vodi – to je, prosto, genijalno. Kakav MIDSOMMAR (koji još nisam pogledo, jer nemam gde!), kakvi bakrači: mr T radi horor pod suncem za sve pare!
            A u tom kontekstu, prolongirana scena na Span ranču je ne samo najbliže što je on prišao hororu u svom dosadašnjem opusu (a nagoveštava da bi voleo i da snimi full-blown horor, ako mu ćune dobra priča na pamet!) nego je i, sasvim sigurno, jedna od najjezivijih koje ćete ove godine videti u ma kom filmu, ma kog žanra!
To kako je prikazao te Mensonove degenerike, a naročito te kripi bičiz, te praznoglave jebulje (i, unutar toga, način na koji se sex koristio za ovladavanje i okorišćavanje – gde jedna jebulja praktično drži matorog vlasnika ranča u sexualnom ropstvu da bi ovi njeni mogli tu da se švrćkaju i orgijaju uz Mensonova muzičko-mesijanska govna) – te sex zombijke – te harpije kuropušačice i, ako zatreba, kurodgrizačice – pa to je, naprosto, predivno i pregenijalno. Pravi mali horor film unutar velikog maltene-horor filma!
I, naravno, priprema terena za horor koji nas, znamo to, čeka na kraju. Horor Mensonove bande. Horor ubistva Nevinosti Holivuda. Ubistva šezdesetih. Ubistva hipiti-hopiti pokreta. Kraj ere Vodolije i ulazak u doba Saturna (u retrogradu). Neosetni prelaz iz BALA VAMPIRA (sećate se njegovog kraja?) u TEKSAŠKI MASAKR MOTORNOM TESTEROM.
Ostaje samo pitanje – šta će nam, tačno, i kako, Tarantino prikazati; kako će tretirati taj horor; kojim će ga bojama obojiti; kako će taj Neukus da (ne) ispoštuje, da li će i koliko respekta prema žrtvama da pokaže... itd.

E, odgovori na ta, i druga pitanja kriju se u SPOJLERIMA.

DAKLE, ODAVDE PA NADALJE SVE DO KRAJA JE ISKLJUČIVO TERITORIJA SPOJLERA – KO NIJE GLEDO FILM NEK BEGA SMESTA!

REĆI ĆU OVO SAMO JEDNOM: ne dajte da vam ga iko spojluje – uđite na njega što neviniji! Pustite da vam majstor Tarantino – a ne neki debilni novinar ili kritičar – oduzme Nevinost!


            Dobro, pošto smo to pojasnili, da vidimo duša gde je onda?
            Ali pre toga: znate šta, ima nekih koje nervira odbrojavanje u najavama T-ovim filmova – pa je tako ovaj „Deveti film Kventina Tarantina“. Ali tek sad shvatam smisao u tom insistiranju, i više mi ne smeta. Naime, ovo je DEVETI put kako KT radi jedno te isto, i onaj ko se po DEVETI put zabezekne, zapanji, izbezumi, ražljuti, indignira, trigeruje i padne u fras zbog njegovog odnosa prema tzv. stvarnosti (i njenog spektakularnog zamenjivanja filmskom stvarnošću) – po DEVETI PUT, ponavljam, nakon svih onih prethodnih – taj stvarno zaslužuje da prođe kao Srbija, koja se takođe stalno iznova zapanjuje time ko su joj davnašnji neprijatelji, i stalno se, po sedmi, osmi, deveti, deseti... put iznenađuje njihovim neprijateljstvom!
            Ovo što je Trabantino ovde uradio, površno gledano, zapravo je besramna depalmijanska auto-krađa: istu foru iz INGLORIOUS BASTERDS on ponavlja ovde. Tamo njegovi „komandosi“, men on a mission, uspeju da rafalom pokose Hitlera lično (!) – ovde, Mensonovi degeni završe u pogrešnoj kući, ne kod trudnice i njenih naduvanih drugara, nego kod dvojice mužjaka u naponu snage koji ih samelju i spljeskaju i zapale da samo hrpa pepela ostane!
            I prosto je šteta što je ovu foru T potrošio ranije, na jedan znatno slabiji film, gde taj postupak nema bogzna kakav impakt i značenje. Ali nema veze, to ne smeta mnogo. Jebeš originalnost. Kradi od najboljih, kažem ja, pa makar to bio i ti sam!
            BASTERDS nije bio film o II sv. ratu, nego je bio o FILMOVIMA o II sv. ratu.
ONCE UPON... nije film o Holivudu istorijskom, „stvarnom“, niti je o jednom „stvarnom“ događaju iz njegove istorije (masakr Šaron Tejt i njenih prijatelja od strane Mensonovih degena) – nego je o Holivudu mitskom, o onome što Holivud oduvek predstavlja – o Fabrici SNOVA. I stoga je ovo jedan od najlepših i najdirljivijih omaža FILMSKOJ UMETNOSTI (ili barem njenom američkom izdanju, koje se kao takvo zapatilo i u ostatku sveta, sve do Indije i Japana).
Kako to? Zašto to? Otkud to?
Pa, zapravo, krajnje prosto: u mladosti sam se često, okružen prostodušnom publikom, susretao sa „kritikom“ sažetom u rečima: „Pih, kao na filmu“, kad god bi se u filmu preteralo sa odmakom od tzv. stvarnosti. Tu je na delu temeljno nerazumevanje same srži privlačnosti Filma – koji postoji, ne da bi nam preko ekrana niz grla gurao isti onaj suvi leba i vodu koje preživamo svakog dana u Zatvoru TZV Stvarnosti, nego da bi nam dao i malo KOLAČA, pride.
Ne, dakle, život kao takav – nego, štono reko g. Hič, „život iz kog su izbačeni dosadni delovi.“ Nešto veće od života. Ideja. San. Izvan okova tzv. stvarnosti.
Tarantinov Once Upon a Time…in Hollywood je jedan od krajnje retkih filmova koji vam pružaju I JARE I PARE – za razliku od većine, jer čak i najbolji vam uglavnom daju samo jedno od toga.
Konkretno, dao mi je dva velika zadovoljstva koja bi u "normalnom" filmu bila uzajamno isključiva, po principu ILI/ILI (ili jare, ili pare):
1) prvo me je golicao hororom koji sledi, nagoveštajima, pretećim slutnjama, tim efektnije što je to sve ispripovedano lagano, bez žurbe, polagano, tako se ti zloslutni znaci tek s vremena na vreme jave: i što me je više vezivao za Šaron (i sve što ona oličava) to me je više, unapred, bolelo ono što znam (? ali, znam li?) da sledi. I što sam se bližio kraju, to mi je bilo mučnije, neprijatnije; to sam manje uživao u filmu, počinjao da se meškoljim. A onda, BAM!
2) A onda se popišao na tzv. stvarnost i dao mi ono što sam, potajno i ne tako potajno, sve vreme gledajući film želeo: daj da se ne završi onako kako znam da se mora završiti; daj da se nekako spase, daj da ne umre! I FILM MI JE TO JEBENO DAO! PA JOŠ KAKO!!!


Onako kako to samo film može: sa katarzom! Sa razbijanjem njuške ogavne degenke dok se ne pretvori u kašu – wham! bam! thank you ma'm!!! I još sa jebenim NAPALMOM! Pa, mislim – predivno... KAO NA FILMU...
Znači, dao mi je i Jare relativno autentične (blagofikcionalizovane, ali za tzv. stvarnost ipak prikačene) horor storije, i Pare potpune hepiend fabrikacije koja hiperboliše čak i onu čuvenu floskulu PRINT THE LEGEND, jer T ide i iza toga – ne postoji, sa Šaron, kao npr. sa Elvisom, ni najmanja „legenda“ da se nije dogodilo ono što se dogodilo (hell, pa postoje čak i fotke njenog iskasapljenog leša! ima na netu, al bolje ne proveravajte!), ali on svejedno ide sa onim: ako vam se ne sviđa stvarnost, fakti, istorija – dajte mit!
E, sad – da se sve svodi samo na taj postupak, radilo bi se samo o relativno prostom i prostačkom utaživanju (ili exploataciji) niskih poriva: kao npr. kad Srbi svršavaju u bioskopu gledajući BALKANSKU MEĐU, fantasy film u kojem desetine i stotine šiptara bivaju pokošeni mecima i bombama i bazukama, i eksplodiraju i krvare (u bici koja se stvarno nikada nije dogodila) barem na platnu, kad već, nažalost, ne u tzv. stvarnosti.
            Ono što ovaj GIMIK izdiže na nivo umetnosti jeste Tratatinov tretman Šaron Tejt, koji je, bez obzira na baljezganja kratkovidih retardiranih „feministkinja“ (daću primer jedne takve, malo niže), apsolutno prepun respekta i ljubavi prema njoj, i kao osobi, i kao simbolu. Genijalan je touch to što ona nije, formalno, glavna junakinja – što se priča o Holivudu (koji ona oličava) kazuje kroz storiju o dvojici izmišljenih likova, gde se ona samo sporadično, u pozadini, pojavi, jer put do istine nikada nije prav i jednostavan, nego uvek zaobilazan, pa tako i ovde; izokola mi njoj prilazimo bliže nego u nekoj pešačkoj drama-limunadi SHARON TATE: THE REAL STORY.
            I genijalno je to što ona ima malo dijaloga, i malo vremena na ekranu, a naročito to što se, na kraju, u poslednjoj (genijalnoj!) sceni ne javlja telesno, ne vidimo je, nego je samo čujemo, pred onim (rajskim?) vratima, kao bestelesni glas – ali ŽIV glas, glas ne nekoga ko je umro, nego nekoga ko i dalje živi, s one strane.
            I genijalna je scena – jedina poduža u kojoj je ona glavna, u kojoj samo nju pratimo – u kojoj odlazi u bioskop da pogleda sebe, u filmu u kojem je igrala: to je verovatno najbolja scena u ijednom filmu iz ove godine, a možda i nekoliko godina okolo. To je superiorni meta-momenat u ovom ionako meta-meta filmu, višestruko genijalan:
1) zato što T nije radio novu rekreaciju tih Tejtinih scena gde bi je sad igrala Robi, nego imamo M. Robi kao ŠT koja u bioskopu gleda ŠT kako (i dalje živi) i kicks ass na platnu (ima li lepše, dirljivije, suptilnije, sirovije ekranizacije ideje o najpribližnijoj vrsti besmrtnosti koja je smrtnicima dostupna – onoj FILMSKOJ?);
2) zato što se tu vidi obilje emocija i stanja, od narcisoidnosti (gledam sebe na platnu!), preko nesigurnosti (da li sam dovoljno dobra?), do samozaborava i prepuštanja emociji sa platna, i plus onoj izvan platna, iz publike, koja (pozitivno) reaguje na ono / onu sa platna, i kad se ŠT ispred platna opusti i počne da se smeje zajedno sa filmom i zajedno sa publikom – kad i ona postaje JEDNO sa tom publikom, kad više nije ni zvezda ni zvezdica nego samo još jedan participant u toj Magiji (što vidimo, pored ostalog, i u kadru njenih podignutih, bosih i celodnevnim pešačenjem malko i zaprljanih tabana – gde T-ov foot fetish transcendira svoje niske strasti i takođe postaje znakovit);
i 3) zato što scena odiše sa dva sloja emocija, koje se ne sudaraju, nego nadopunjuju: na prvom nivou, to su emocije junakinje koju pratimo (ŠT gleda sebe, brine, opušta se, smeje, itd), i emocije gledaoca svesnog bliske sudbe te iste ŠT, što toj prividno nedužnoj, blagoj, vickastoj, lepršavoj sceni daje snažne slojeve elegičnosti, tuge, melanholije, usuda, žala za (soon to be) gubitkom...  
            I onda dođu debili sa svojim: „Baaaa, nisi ispoštovô Šaron, gurnuo si je u zapećak, ona samo ćuti, ima je na 5-10 minuta u celom filmu, bla bla baaaa...“ Ne znam koliko slep treba neko da bude pa da ne razume da je Šaron Tejt SVETIONIK i JEZGRO ovog filma, i da su sve scene – i one sa mužjačinama i njihovim kaskaderima, i njihovim nesigurnostima i slabostima i promašajima i lažima i grehovima, ALI i junaštvima, pa čak i scena fantazije sa Brusom Lijem – da su sve one o FILMSKOJ MAGIJI a ne o filmskoj „stvarnosti“, i da su stoga čvrsto povezane sa pomenutim jezgrom.
            Treba vremena da se to shvati: ovo je čudno strukturisan film utoliko što je zaista potrebno doći do kraja da bi se shvatilo zašto je ponešto pre toga bilo neophodno. I, da budem iskren, tokom prve polovine, duže od sat vremena, ovo se sve kretalo negde oko trojke, nekad jače (3+), nekad slabije (3-); nisam bio naročito impresioniran mnogim scenama koje bi možda trebalo tako da deluju; a onda, u drugoj polovini, a naročito nakon izuzetne scene sa Šaron u bioskopu i, sasvim drugačije ali po genijalnosti tu negde, sa Pitom na Span ranču, među onim harpijama, to postaje sve čvršće i jače.
            A onda, kad pred sam kraj, skočimo u avgust, i dođemo do sudbonosnog dana, čak i tu ima štucanja: glas naratora me je snažno nervirao, a skakanje ka ponoći mi je delovalo zbrzano i zabrinjavajuće – bio je trenutak kad sam doslovno pomislio: „Jebote, kakvo je ovo protrčavanje kroz ono što bi trebalo da je srž filma: da li je moguće da će T biti toliko glup da se, na kraju, posle dva i po sata, posere na svoj film?!“
            A onda – desi se što se desi, i ja dobijem, kao gledalac, mnogo više nego što sam ikada smeo da se usudim da se ponadam, i još jagodu na vrhu te splater-katarze, u vidu mirne, tihe, i prelepe završne scene kakvu samo jedan zreo, nikako mlad i besan, nego kontemplativan čovek može da osmisli i realizuje.
            I onda bi trebalo i slepi da progledaju, i da vide smisao tog naslova – koji je, inače, otrcan zbog prečeste i uglavnom neadekvatne upotrebe – tog naslova koji se završi na kraju ove BAJKE, kad se na platnu (po prvi put od početka – dakle, tek na kraju) pojavi natpis: Once Upon a Time
            a tek onda, posle pauze, drugim, još kitnjastijim fontom -  in Hollywood.
           

            Dakle, da sumiram: ovo je jedan tužan, elegičan, melanholičan, duboko mračan film koji je, istovremeno, pozitivno nostalgičan, vedar i afirmišući; i kritika Holivuda, i njegova apoteoza; i lagan kao pero, i težak kao tuč; dirljiv i veseo; pokazuje i snagu filma, i njegova ograničenja; i poseduje najtužniji hepiend i najveseliji downer od kraja u... barem novijoj istoriji, ako ne i šire.
I šta sad tu još nije jasno? Šta još treba nacrtati pa da se objasni očigledno?

            Ali crtati treba, nažalost, jer ovom je filmu suđeno da bude neshvaćen, kao što se može videti čak i kod uglednijih i većih kritičara, a kamoli kod neobrazovanih srpskih bioskopdžija.
            Tako, recimo, lupeta OWEN GLEIBERMAN u prestižnom Varajatiju:
„I will say that what Tarantino does here rhymes, to a point, with the violent climax of “Inglourious Basterds.” Yet that movie, as much as it toyed with history (which was no more, really, than any of the late-studio-system World War II movies it drew from), was also, in the largest sense, true to history. Hitler got destroyed, and the Americans won. Which is, in fact, what happened. The way Tarantino plays with the Manson murders in “Once Upon a Time…in Hollywood” is at once more extreme and more trivial. And frankly, for this Tarantino believer, that made it less satisfying.“
            Ovaj se slepac, filmski kritičar najprestižnijeg filmskog časopisa (koji, u papirnom izdanju više ne postoji!), previše drži istorije, a premalo filma...


            Isto tako serucka i RICHARD LAWSON u Veniti Feru:
„What Tarantino really seems to want to do with the film is just talk about old stuff he likes.“ 
„But it also felt like the movie wasn’t getting anywhere, amounting to a collection of shapeless set-pieces that verge on the indulgent. In Hollywood, the lack of real connective tissue is often more frustrating than it is charming.“
            Aaaalo, a Šaron kao vezivno tkivo???
„when the movie’s truly gnarly spate of violence happens, it’s both grimly cathartic and revolting, a brief, horrific riot of crunch and gush that comes across a bit too gleeful.“ 
Slepče, pa upravo u tome je poenta: T nas tu podseća, ako je podsećanje potrebno, da smo svi mi pritajeni sadisti, a da je „film osvete“ praktično podžanr mnogih drugih žanrova (a naročito vesterna! i horora!) – i da za gledaoca nema ništa slađe nego kad Zlikovci stradaju na što groznije načine! Pa da li postoji živ čovek koji nije u iskušenju da APLAUDIRA kad Pit krene da facom one jebulje pegla ravne površine kuhinje i dnevne sobe?!


„It also, in its way, seems tacked-on, as if Tarantino felt he had to include some of the playfully gruesome in order to make up for all his nostalgia tripping. The violent jags did, rather guiltily, make me sit forward in my seat. At least something was really happening then, even if it was jarringly off-tone from the rest of the film’s unexpectedly sweet energy.“
Jeste, nalepio je splater u završetku jer se zaneo u šećerlemama do tada, pa osetio da će publika da mu zviždi ako im ne da malo krvi, bar na kraju! Nesrećniče, ta EKSPLOZIJA nasilja je pandan stvarnom splateru koji se desio, i jedino ona može da posluži, u takvom, preteranom i katarzičnom obliku, kao ZAMENA za tzv. stvarnost koju NIKO NE ŽELI...




            A da i ne govorim o imbecilkama kakva je ta nekakva Sara Stjuart u Njujork Postu sa svojom militantnom #I JA SAM KOKOŠ agendom pod naslovom Quentin Tarantino’s exploitation has no place in Hollywood anymore“, gde ova baljezga: „It shouldn’t come as a huge surprise that a guy who partnered with producer Harvey Weinstein up until the latter’s shattering downfall would feel a bit nostalgic about the good ol’ retro days in the film biz.“
            I još kokoš „zaključuje“: „In a world where we have an increasing number of heroic females — especially in films written and directed by actual women — it may be game over for male auteurs who create supposedly strong women on-camera and denigrate them from behind it. In 2019, we don’t need that type of guy anymore, especially one who thinks silencing Sharon Tate for most of his film is somehow a fitting homage.“
            Silencing Sharon Tate? Glupačo preispoljna, zaslepljena: tebi je mesto u nekoj novoj sekti, ispod nekog novog Me-too-nsona! Ovaj film je najlepši omaž koji će Šaron (=FILMSKA MAGIJA) ikada na filmu dobiti! Jer, to je film koji ne KAZUJE da ona živi; on to POKAZUJE!
            Pametnima dovoljno.

49 коментара:

  1. Leo je potonuo sa Titanikom tih 90-tih a istorija beleži da je jedan Gul pustio suzu tada a ja mislim da su 80-te i 90-te bile podjednako filmski jake,ali pošto nemamo suze za bacanje,a Titanik je odavno stigao na svoje sedište tj okeansko dno,plakati nećemo - verovatno i nisu slučajno ova dva omatorela lepotana izabrana za film sa ovakvim naslovom(lepo je ovo za Bred Pita što si napisao,mnogo su me još tada nervirale žene koje su uzimale njegovo ime u usta a znao sam da ništa od tih filmova nisu gledale,nego vrtele jebene časopise,a kad realno poredjaš te uloge od Kalifornije do Dzoa Bleka pa do onog narkomana u Pravoj ljubavi itd. i vidiš koje su to suptilne transformacije ne možeš da ne baciš prezriv pogled na te glupače i njihovu manekenizaciju Breda Pita,ma ko ih pita,nek mese pitu.Ovaj poster je zanimljiv na majici mu piše I AM PION al dobro ko pa nije tamo u Americi.
    Što se tiče Tarantine...to je tarana od kojekude,ne krade on samo od sebe krade od svega što je ikada gledao,kopira i nadogradjuje tudje scene ali ja ga ne gledam kao lopova nego više kao neki podsetnik na to kako su nekad filmovi bili dobri i kako smo ih voleli i gledali svom dušom.E,kad pomenu Jaganjce,neki tip ovih dana u Kanadi podavio neke žene i oblačio njihovu odeću posle,našli mu čitave kolekcije ženske odeće...

    ОдговориИзбриши
  2. Odgledala i ja sinoc OUTIH i moram reci da mi se dopao.
    Rediteljski, vizuelno i tematski sve sto ja volim. Kao film u filmu ali odlicno upakovano, ima mozda 10-15 minuta praznog hoda dobro nije praznog, hteo je da da prostora Leu da se razmase al nema potrebe.
    Ideja odlicna ,tragican dogadjaj u Holividu spakovan pa ne u bajku ali u baladu...a sve se desava na setu i oko njega. Da ne bih spojlovala radnju neke stvari cu da obidjem ali napisem sta mi se dopalo.
    Kao prvo Brad Pitt jede sve oko sebe -star power..ne mora da se trudi,ne mora mnogo ni da glumi ima to nesto i nosi svoju ulogu sa lakocom...nisam ocekivala ali kad je u kadru samo se on vidi. Leo s druge strane svaku svoju scenu mora da zaradi ,da je odglumi da to bude drama,i ako nema u zapletu te neke velike drame za njegov lik napravili su je u ulozi koju igra njegov lik...pa ga onda vrate na bazu osnovnog lika gde se vidi da on u stvari igra dve role. Dve role koje su skroz razlicite jedna je glumac na zalasku karijere koji vise ne moze da sa isprati tempo i bori se sa sobom i svojim demonima a druga je sam demon-klasican vestern zlikovac. Dobar su balans njih dvojica suva harizma naspram krvavog rada i talenta. Sto se tice Margo kao Sharon Tate meni nije bas to to, jasno mi je sto je ona izabrana,jasno mi je kakvu neiskvarenost treba da predstavlja, divno se slika ali fali nesto a to nesto mislim da je ostatak ekipe koji cini njenu pricu. Polanski je predstavljen maltene kao Austin Powers sa pola recenice (ide u parodiju),Jay Sabring isto neubedljiv kao iz teen filma 80tih da je pobegao,a oni treba da budu srz oko koje se radnja odvija. I nevezano od njihove price i Bruce Lee malo kao parodiran.
    Iznenadjujuce je dobra ekipa hipika,posebno devojka koja stopira ,mala uloga ali parira Pitu sto je veliki uspeh,ogroman. Kad smo kod te hipi komune -Menson porodice, mozda najjaca karika filma je bas sve to sta se desava na tom rancu kod ostarelog holivudskog giganta gde oni zive. Tarantino tu ulazi u zanr horora u sjajnom stilu, ja licno hipike prvi put gledam prikazane na ovaj nacin.. oni su skoro zombi skupina ogrezla u narkotike,blud i kult koji izjeda ostatke starog Holivuda, simbolicno zar ne...
    Poslednji deo filma je Tarantino 1/1 ali nikad bolje upaakovan zaplet, preokret,poenta i estetika naravno....bolje nego u nekim predhodnim radovima, al ovde stajem pa gledajte...

    ОдговориИзбриши
  3. Moram priznati da mi Tarantetka uglavnom vise prija od Tetka Luke i Strine. Ona je heteroseksualni gej, analno fiksiran, koji bez sramote priznaje svoju istovremenu mizoginiju i sklonost ka trandzama. Palp Fiksn je bez sumnje bio mastrpis, koji posle vise nikad nije prevaziso, ali bilo je i nakon toga solidnih momenata, mada rastrkano i sporadicno. Sto se tice HASHTAG KOKOSH, kokoshi ne razumeju da se Tarantino duboko identifikuje sa svojim heroinama-s-penisom, i da ih u tom svetlu valorizuje mnogo vise nego bilo koja feministkinja. Iste takve etikete su lepili jadnom DePalmi na celo, a on je jedan od retkih iskreno ''feministickih'' redatelja u istoriji, stoga sto dokumentuje rascerecenost zena u muskom poretku. Ali marksistickoj kokoshi moras sve da nacrtas da bi razumela - ne vredi.

    Isto je simpaticna, treba naglasiti, Tarantetkina BLUE COLLAR briljantnost. Iz taka je poklopio sve te napuhane akademike koji seru o filmu a ne znaju da sklope ni dva kadra zajedno. On je zaradijo bar tri Ph.dja u obicnom video klubu.

    ОдговориИзбриши
  4. Dobro si to isprdeo o identifikaciji sa zlikovcem. Tarantetak je najbolji ne kad MORALISE, ne bi li holivudskim drugaricama delovao angazovano, nego kad je MORALAN. Priznaje da je i on, kao I svaki covek, bice prevashodno fiksirano na CMAR, i cmarne radosti kao sto je sadisticka agresija. I onda poziva I nas da pogledamo sebi u cmar.

    ОдговориИзбриши
  5. Muka mi je vise od tvoje opsesije cmarovima. Ovo je posledji komentar o tome koji sam ti pustio. Nadalje necu da mi seres ovde.

    ОдговориИзбриши
  6. Uh oprosti, u pravu si, trebalo je da imam pijeteta prema osetljivijoj citalackoj publici, mada kolko vidim ovde dolaze uglavnom ljudi celicnog morala, Kazem ''straznji otvor'' umesto cmar. Tarantino nas dakle uvodi u straznji otvor, gde se suocavamo sa svojim niskim strastima.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Onaj Eger tip čitao tvoje komentare o Tomu Holandu ovde i uradio intervju s njim

      Избриши
  7. Одговори
    1. Mora biti da je o ovome rec https://www.youtube.com/watch?v=Q_l7z_zJ3PU inace, kanal ovog tipa - Roba Egera - vredi overiti ukoliko vas interesuju analize filmova, medju kojima ima podosta diskusije o hororima.

      Избриши
  8. hoces da kazes da se inspiriso mojim komentarima, cudno, mislim da sam ih na srpskom pisao, ili je rekao slicne stvari?

    ОдговориИзбриши
  9. Odsluso sam Egera; poznat mi je od ranije - prilicno dosadan i razvucen komentator, koji se ne usudjuje nidje dalje od vec poznatog i recenog. Virtuoznost Psiha 2 po meni mnogo je manje u bilo kakvom scenaristickom potezu, a mnogo vise u virtuoznosti tonalnih promena, koje hvataju promenljivost i nestabilnost ljucke prirode. A drugo Eger to ne spominje, mada bi kao bivsi klinicki psiholog morao da odmah primeti, Holandova empatija prema ludaku i uopste ljudima, mnogo je veca od Hickokove, ciji likovi su kartonski, klisetirani do gluposti.

    ОдговориИзбриши
  10. Nego Gulj, s obzirom da u sveckoj kinematografiji sad imamo TETKA, STRINU I TARANTETKU, preostaje jos NANA. Smatram da bi to mogao biti Nikolas Vindig Renfild, s obzirom da se ona rado socijalizuje sa siparicama.

    ОдговориИзбриши
  11. Ghoule, je l' ti je u planu The Parasite? Vidim da ga hvale svuda.

    ОдговориИзбриши
  12. dobro, jel vi oćete da čitate nešto u ediciji 'poetika strave' ili biste samo blogovanje? ne postizavam sve! parazit će verovatno biti obrađen na nekoj gomili. jaka je to trojka i svakako vrlo dobar film...

    ОдговориИзбриши
  13. Šeron ne može biti vezivno tkivo sat vremena kaubojskih serija, spageti vesterna ili fajta s Brus Lijem. Tu vezivnog tkiva nema i valjalo bi ga ne izmisliti.

    Ovo je lijep film, suštinski patchwork zanimljivih nostalgičnih scena, ali na kraju: The End of Hollywood. End with a bang. Spektakl posmrtnog marša. Ništa sem sjećanja matorih prdonja.

    Tarantino više ne zna ni đe udara. Proklinje hipike čitav film a onda se skonta sa hipi Šeron i hipi Polanskim. Koketira sa Reganom i Istvudom u liku Rika Daltona i sanja istorijsko pomirenje sa hipi Holivudom. Aham.

    Bajka koja je s malo horora prikrila krater sentimenta u patosu.

    Film je propo u trenutku kad je Pit rekao Kapriju: "Don't cry in front of Mexicans". To je nivo "provokacije" i "kontroverze" ovdje. Besmisleno jeftin. Nije poenta posvetiti film provociranju najnjanjavijih segmenata društva, koji će feministički, kvaziliberalski ili multikulturalno da ciče narednih 6 mjeseci.

    Moralo ali nije moglo bolje: jerbo End of Hollywood.

    ОдговориИзбриши
  14. Šeron = dobra vila čistog Holivudskog sna. Kaubojci, akcijaši, Brus Li = naivni, čisti, optimistički, infantilni filmovi gde se jasno ko su Dobri a ko Loši momci = esencija Holivuda.
    Ne proklinje on hipike, nego degeneraciju hipi ideala kroz Mensona (koji svakako nije paradigmatični, nego degenerični primer toga).
    NE „koketira sa Reganom i Istvudom u liku Rika Daltona“ zato što je lik Rika Daltona snažno karikiran, problematizovan, nezdrav, nimalo idealizovan (mada, površno, nekome može delovati kao čist heroj).
    Film NIJE propo u trenutku kad je Pit rekao Kapriju: "Don't cry in front of Mexicans" zato što je to samo prikaz naličja Holivuda i njegovog rasizma; dakle, to je itekako znakovito i za te likove, i za taj ambijent, a T je to mudro, i lepo, i prodorno, kroz „vic“, plasirao.
    Holivud je mrtav = živeo Holivud!

    ОдговориИзбриши
  15. Nisi KAKO TREBA isprasio Zoona. Kvalifikacije tipa ''sentiment u patosu'' a bez da je idje objasnjeno sta to ZNACI, ne spadaju pod kategoriju recenzija.

    ОдговориИзбриши
  16. pa on nije ni poslao 'recenziju' nego eto neko kao navrat-nanos 'mišljenje'. samo mi još fali da se bavim time šta je mislio da hoće...

    ОдговориИзбриши
  17. Bru Lijevi ključni filmovi nisu Holivud ni formalno (Hong Kong produkcija) ni na nivou Dobra i Zla, jer u Holivudu nema fabričkih radnika ili kojekakvih proletera koji ispraše tajkuna, no lijepo frakcije vladajućih se bore kao Đilas i Vučić, pa ko je brži revolveraš. Onda kada se bore Brus Li naspram džonvejnovskog Waspa Pita - ideološka desanka Kventinova je očigledna.

    Klint Istvud je samog sebe karikirao u nastavcima Dirty Harija, a Regan je naravno odgovorno lice kao guverner Kalifornije kada je policija ubila hipike na protestu People's Park (Berkeley 1969). Za Regana i Istvuda svaki hipik je Menson, čak se u filmu i Denis Hoper blati, tako da je i to Tarantinova jeftina karta. Šta će biti, jesu li kauboji naivni i čisti ili su naličje Holivuda i njegovog rasizma? Ili ćemo jare i pare?

    Za Šeron ne kontam, to su sad već učitavanja, okle ona neiskvarena dobra vila, udata za Polanskog, koji je već snimio Rozmeri, a i ona sama je "iskvarena" kao vampir u ranijem filmu. Uostalom, o čemu pričamo, meta-Šeron dođe u bioskop i na ulazu nemaju pojma ko je, traže da se slika pored postera da bi ljudi znali o kome se radi. Što bi se reklo, ako Tarantino karikira Rika Daltona i ovo je neki dokaz u pudingu.

    Ovo je samo vehicle za Pita, koji je dobio sve najbolje scene. Ostali su dobili manje-više pristojne predstave.

    ОдговориИзбриши
  18. Šta će biti, jesu li kauboji naivni i čisti ili su naličje Holivuda i njegovog rasizma? Ili ćemo jare i pare? -- A u kom to prirucniku pise da ne moze I JARE I PARE, da covek ne moze bit ambivalentan po nekom pitanju???

    Ovo je samo vehicle za Pita, koji je dobio sve najbolje scene. - Jos jedan ofrlje bacen iskaz koji nista ne znaci

    ОдговориИзбриши
  19. Jevreji se iseljavaju masovno iz Kalifornije,Los Andjeles u post-apokaliptičnom paklu,ima snimci na youtube ko ne veruje,tako da od Holivuda polako ostaju samo ona slovca na brdu.

    ОдговориИзбриши
  20. Meni je ova Tarantetkina meditacija licila na Muljholand Drajv, gde Lynch takodje ima ambivalentan odnos prema magijskoj energiji Holivuda, koja se javlja cas kao demonska zaposednutost, cas kao bajkolika transcendencija. Tarantetka nije ni u kom slucaju umesna kao Lynch, ali je u okviru svojih mogucnosti dostigla zenit. Sto se tice Seron Tejt, ja nikad nisam razumeo KAKO je Polanski uopste mogao da nastavi da zivi posle takvog incidenta, a kamoli kako je uspeo da nastavi da pravi filmove. Valjda te ratno iskustvo natera da oguglas na sve.

    ОдговориИзбриши
  21. pa jeste, al to ne mogu da shvate ovi što očekuju ILI kritiku ILI glorifikaciju... teško je ući u um ikojeg drugog čoveka. meni je recimo neshvatljivo kako nastavi da živi roditelj koji ostane bez deteta, naročito malog, ali ne nužno. a opet, grdni ljudi nekako žive dalje... a polanski je tim zločinom ostao ne samo bez voljene žene, nego i bez sina ubijenog u njenom stomaku... ta ratna horor iskustva u detinjstvu sigurno su ga donekle očvrsla prema ovako nečem.

    ОдговориИзбриши
  22. mora biti da je to onaj logoraski efekat - kad gledas svaki dan oko sebe kako druge kolju, ti jednog dana pomislis, pa eto… takav je zivot… I onda ti bude lakse da odes na klanicu. a sto se mrtve dece tice, pravoslavlenije kaze… sve to - tvoji bliznji, tvoje misli, tvoja osecanja, to je SVE ''prelest'' / Maja - I sve to moras da napustis kad mres. Neko pre, neko kasnije. Jedino iz te perspective mogu da shvatim. Svaka druga perspektiva void u totalni apsurd.

    ОдговориИзбриши
  23. Nego kad smo tu to je svojevrsna ANDROGINIJA kad zavide Polanskom sto uvek zbari najbolje ribe - Nastasja Kinski, Seron Tejt, Emanuela Senje. Naime pretpostavka je da su one sve pale pod njega zbog slave i statusa, jer on IZGLEDA PROSECNO. Nije ni zgodan ni nabildovan. Nije ni neki tipican muvi mogul. A pritom nijedna ocigledno nije glupa blondina, medjutim o tome se prica kao da nijednu ne privlaci njegova pamet, ili talenat - vidje li paradoksa; zene su zrtve mizoginije, ali su pritom i glupe, bas kao sto muskarci ocekuju. U Mitarstvu ME,TOO neprestano da proganjaju za pedofiliju, zbog onaj jedan put sto je umocio u himen, kao da su sve te lepotice bile maloletne. I niko nije komentariso njego ocigledno antifeministicki stejment u VENUS IN FUR.

    Sto se tice Halivuda, ko je godj od familije bio kaze da je to jedan najobicniji kamenjar sa arhitetkurom u stilu jeftinog grckog letovalista, sto mi je sve licilo na moj dozivljaj apsurdno popularne Floride. Halivud je sav u GLAVI, a ne na nekoj lokaciji.

    ОдговориИзбриши
  24. jao kako ti ponekad umeš da lupiš, to je da ja ovamo pocrvenim umesto tebe koliku si glupost odvalio. kakva bre ANDROGINIJA, jel znaš ti šta je ANDROGINIJA uopšte, šta je ANDROGIN? i šta uopšte u frazi 'mizoginija' znači žena a šta mrzeti...? jao jao jaooo...

    ОдговориИзбриши
  25. typo bi bio da si napiso MINDŽANDRIJA. napisati ANDROGINIJA ovde je nerazmišljanje, ili brain-fart.

    ОдговориИзбриши
  26. Prestani da pizdis, napravio sam FROJDOVSKU OMASKU, pa sta? Verovatno zato sto Polanski JESTE androgin, u stanovitom smislu, ili me je nesvesno inspirisala scena presvlacenja u STANARU.

    ОдговориИзбриши
  27. androgini se ne oblaže u žensku odeću. to blage veze nema s krosdresingom. a u kom je to uopšte smislu polanski androgin?

    ОдговориИзбриши
  28. pa nekako je sav neutralan tako da mozes i u musko i u zensko da ga svrstas, zavisno od ugla gledanja, pada svetlosti i kadriranja. ali mislim da je Nastasju, Seron i Emanuelu zbario VELIKIM NOSEM prevashodno, jer se isti identifikuje s velikim kurcem. To je slicno kao kod Barbre Strejsend, koja je svima pokazala NOSEM da lepota nije nekakav ideal zapisan u mermeru. 'Kros-dresing' /zasto tudjica?/ ima neke asocijativne veze s androginoscu, u tom smislu sto sumnjam da bi neko ko se eksluzivno muski identifikuje, ikad navuko aljinu, sem u kabareu.

    ОдговориИзбриши
  29. inace, ja nisam siguran da je ono presvlacenje u STANARU bio izolovan incident; imamo nedavno VENUS IN FUR, koji se zavrsava tako sto Venera navuce reziseru stiklice i onda ga razapne na satanski krst. A karijeru je zapoceo - kako se zvalo ono, Noz u Vodi? - sa pricom o muskoj pickici. E sad da l zato sto je Polanski latentna trandza, ili zato sto na taj nacin kao Vudi Alen preradjuje svoje nesigurnosti i komplekse u komercijalno pristupacnu umetnost, to vec ne znam. Bitno je da mi se svidja sto medju retkima govori o tome da muskarci postaju zli pod sapom ZLE ZENE.

    ОдговориИзбриши
  30. Veliki kompilator I vise od toga se vratio,ali ovaj put u velikom stilu.Na moje iznenadjenje covek se usudio da snimi bajku ili film sa bajkovitim kremom preko svega,sto je sve,samo ne ocekivano.Ono "Bilo jednom" se ne odnosi na Leonea (mada Leo ide u Italiju da snima vesterne) vec na pocetak mnogih poznatih bajki,zar ne? Osim brda kompilovanih elemenata I reminiscencija na...ovde je Tarantino snimio I cisti buddy film,gde je ,naravno,Pitt odneo pehar.U prva dva sata sve je pretilo da ode u ono poznato pricanje I pricanje u njegovim filmovima,a sto je upropastilo nekoliko istih (secate se H.Eight?-ona voznja po snegu traje 45 min,ako ne I duze.Potpuno nepotrebno,pravi film krece kad udju u kolibu).Jos uvek se secam mudrog zapazanja Isidore Bjelice-"T.ne snima filmove,on snima radio-drame".Živa istina!
    Na svu srecu,ovde se na vreme trgao,taman sam poceo da dremam,kad ono Pitt poveze onu stoperku I odose na ranc...Odatle je sve milina I za cistu peticu.I ja sam bio sokiran kako nas je Kventin iznenadio na kraju I sta je u stvari uradio sa ovim filmom,ali on ne bi bio veliki da je snimio biografski film.Ovo delo je na neki nacin najveca apoteoza filmskoj umetnosti jos od King Konga (2005).Ovim filmom je autor najbolje prikazao cemu on sluzi I zasto se za film kaze da je veci od zivota.Naime,ako je u stvarnom zivotu Mensonova ekipa pobila sve,u Mom Filmu nece moci,oni ce biti ubijeni,a Tejtova I ostali ce preziveti!Tako od "Bilo jednom..."dobijamo I prvi Tarantinov film osvete,cini mi se.Pitt I Leo su osvetili zrtve tako sto su ih ubili,bar na filmu.Tome sluzi filmska stvarnost,zato je ovo I vrhunski art-movie.
    E,sad...imam 1 problem.Ne znam zbog cega je T.izabrao bas ovaj dogadjaj od tolikih drugih?Neko u komentarima pomenu desnicarenje...moze biti jer Leo u kuci ima bacac plamena I 'ladno ga koristi,bez frke.Osim toga,ovaj dogadjaj ukljucuje i hipike,ali one degenerisane,Mensonove,druge hipi komune ne prikazuje,niti moze,to nije tema,naravno...
    Rekao si da Seron olicava nevinost Holivuda...ali koju nevinost,on je nikada nije imao?A ako treba da bude simbol Holivuda,onda je grdno pogresio,ona to nije bila niti ce biti.Pazi sad-zar ne bi bilo mnogo bolje da je na platnu spasio nekog drugog-Merilin?Ako je neko simbol Holivuda onda je to ona.Mogao je da snimi film u kome ona guta saku lekova,a Pitt I Leo je spasavaju- ako neko zasluzuje da se spasi onda je to ona.Ali to u nekom drugom zivotu.Zato ostaje nejasno zasto bas ovaj tragican dogadjaj...
    Sve u svemu najbolji film QT-a jos od Kill Bill 1.

    ОдговориИзбриши
  31. jesi li ti uopšte pročito moj rivju ovog filma? jer vidim da ovde ponavljaš neke od teza odozgo... holivud je umro krajem šezdesetih, a ne početkom, kad je umrla merilinka, koja ne može da oličava nevinost jer je pevala vojnicima u vijetnamu i muvala se s precednikom i nj. bratom. a zašto je umro krajem 60-ih? pa obavesti se malo, guglaj, ne mogu ja sad još i istoriju da predajem ovde...

    ОдговориИзбриши
  32. Ponavljam jer se slazem,a sto se tice smrti H.,ja samo mislim da se to nije desilo I to je sve

    ОдговориИзбриши
  33. MERILIN: https://www.youtube.com/watch?v=COZtGyl2IZU - You wanna stiletto up your tush?

    Da l se neko dosetijo dosad da napravi brutalan horror o KLINIKLOVNOVIMA, to su oni klovnovi sto zabavljaju bolesnu decu po bolnicama?

    Supersun ne pokazujes dovoljno postivanja prema domatjinu, mesto da citas sta covek pise, ti se frljas sa padezi i ponavljas teze koje su vec oborene.


    ОдговориИзбриши
  34. Sad me je Pomracenje Sunca podsetilo, kad je Merlinka imala aferu sa Arturom Milerom, svi su bili srecni sto eto, konacno je svet video da ona ima i PAMET a ne samo lepotu; Polanski nikad nije doziveo tu sudbinu - o njegovoj pameti se nije ni raspravljalo, nego samo o njegovom nekontrolisanom kurcu. To je ta mizandrija o kojoj pricam.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Bobi Kenedi ju je vueknuo jer je htela da obelodani posle Dzonove smrti da je bila u vezi sa obojcom,s druge strane Kostelova ekipa je volela Merilin i možda je zato i Bobi platio glavom,to je bila osveta za Merilin,mada neki kažu da je glavni razlog za ubistvo Kenedijevih bio taj što su krenuli na mafiju koja je njihovog oca učinila bogatim.

      Избриши
  35. Unknown ja ne znam sto se oko nje uopste podigla takva prasina, kakva se podigla. Sta je toliko interesantno na plavusastoj glupaci? To sto je govorila kao da svrsava? Koliko slicnih glupaca se upravo u ovom trenutku bori za mesto kurcepaziteljice na nekoj idiotskoj audiciji? I ta prica o njoj kao zrtvi politickih i ovih i onih marifetluka. Cemu to sluzi?

    ОдговориИзбриши
  36. Merilin...Eh, nije ona samo jedna od najlepših zena na svetu, ONA je najlepša žena na svetu ikada!!! Ja do dana današnjeg nisam videla lepše lice na velikom platnu. Prelepo, nesrećno stvorenje...

    ОдговориИзбриши
  37. Lepota je stvar ukusa, a ne neka univerzalna paradigma. Meni ta njena vrsta lepote cesto deluje seljoberski. Doduse nisam je dovoljno gledao u situaciji gde nije izblajhana, nafircana, istrenirana da DAHCE,...

    ОдговориИзбриши
  38. DON'T BOTHER TO KNOCK, je slabo poznat film iz 1952. god, u jednoj od svojih retkih dramskih uloga Merilin ovde briljira, mada je ona pre svega sjajna komicarka, ali eto, ako treba jedan da preporucim neka bude taj.
    Pozdrav.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Merilin Monro je dečko koji je od malena treniran da bude žena i kasnije naperisan i zato ima čudan nespontan ženski glas itd.
      PS Mislim da ima i jabučicu u grlu

      Избриши
  39. Citam u holandskoj stampi, Agota, analizu o tome kako je obozavanje Merilin vrsta religijskog kulta. Autor narocito skrece paznju da je na nedavnoj izlozbi...bili su izlozeni predmeti s kojima je ona dolazila u kontakt, od odece preko Nakita do ne znam ni ja. Premisa fetisiste koji se pali na sve to, je slicna kao kad vernik ode u manastir da gleda mosti sveca koje ne trunu. Obrni-okreni ''holivudska magija'' ima telesne, a ne samo slikovne efekte. O tome govore i Linc, i Tarantino.

    ОдговориИзбриши
  40. Ove godine izlaze ocajni horror filmovi , jedini vredan paznje je Haunt(2019), ako niste ga pogledali pogledajte ga obavezno!

    ОдговориИзбриши
  41. Izašo torent pre koji dan pa malo kasnim sa komentarom. Elem, hvala Bogu što nisam otišao u bioskop da gledam ovaj gotovo u potpunosti kontekstualan film. Ja sam ipak prvenstveno za čisto iskustvo gledanja filma, a ove marginalne elemente ostavljam ljudima koji više vole da trabunjaju o filmovima umesto da ih gledaju.

    Samim tim ću skratiti priču i preći na poentu.

    Kraj filma je očigledno takav kako bi se dobilo na popularnosti. Masa iz nekog razloga želi osvetu za ubistva koja bi prošla potpuno nezapaženo da se nisu desila poznatim ljudima. To je ono najjadnije kod ljudi - radije bi da žive tuđe živote nego svoje.

    Podilaženje tom mentalitetu mediokriteta je kranje pičkast potez Tarantina. Što nije bio baja pa ekranizovao ubistva u kući Polanskog? Zato što bi to bilo jedno veliko "buuuuu" od strane gledalaca koji nemaju ništa protiv da iznova i iznova gledaju filmove čiji su lajtmotivi osveta i stopala.

    Mislim, pobogu, kako ne dosadi više? Čak i da su to neki zanimljivi koncepti (a nisu) opet bi izgubili poentu da ih gledaš u svakom njegovoj filmu, u maltene svakoj sceni. Nadam se da mu je ovo bio poslednji film, siguran sam da je smorio i samog sebe (kao Von Trier).

    ОдговориИзбриши
  42. oskara za NAJBOLJI FILM trebalo je da dobije Once Upon a Time... in Hollywood. dobar je i parazit, ali za celu zvezdicu slabiji od ovoga.

    ОдговориИзбриши
  43. Parazit slabiji???? Pa ti nisi normalan! Tri zvezdice Parazit? Tri zvezdice Dr Sleep? Tarantino, moze samo da gleda u Bonga i masta da stvara dela...remek-dela!

    ОдговориИзбриши
  44. Ismejavao si Čakija u par navrata a gledaj šta se danas dešava u Ameriki...sve kako je on prorokovao.

    ОдговориИзбриши