Na vrhovima Tupižnice

Kao što znate, u ponedeljak 23. juna moj ZAVODNIK je imao promociju u Negotinu - i to vrlo uspešnu, ali neću sada o tome. Ovu priliku sam, kao i sve ranije u tom kraju, iskoristio da se bolje upoznam sa lepotama i hororičnim potencijalima ruralnog gotika Istočne Srbije. I ovog puta mi je domaćin bio dragi prijatelj Siniša. Obišli smo razne zabavne lokacije u bližoj i daljoj okolini Negotina, a za početak - evo slikovitog izveštaja o penjanju na vrh planine Tupižnica (visok 1160 m, inače nedaleko od Knjaževca).

Prvi korak - u selu Bučje je trebalo prekontrolisati da li je spreman materijal za hranu koja će nas čekati da se okrepimo po povratku:

- pasulj je tu negde, a tu su i slanina i suva rebra!

- biće i hleba!

- ali i igara (u starom seoskom domu kulture)

- dakle, krenuli smo u velikoj grupi, unutar koje je bila mini-grupa: Siniša, Ivana (koja je uslikala većinu ovih slika) i ja:

- usput smo naišli na Gljive sa Jugota:

- razno neko alien rastinje:

- ali i mnogo mirisnog planinskog cveća, koje na razređenom, čistom vazduhu, još bolje miriše:

- o prirodnim lepotama neću - bar ne ovom prilikom - pesme da pojem, bolje gledajte slike:

- naišao sam čak i na ruševine nekog starog gotskog zamka:

- na vrhu je već valjalo na sebe staviti nešto sa rukavima: vreme nas je savršeno poslužilo celog dana, nije bilo ni žege ni kiše, ali tamo gore ipak sveži vetrić pirka...

- evo i cele negotinske ekipe na okupu, na samom vrhu:

- a po povratku sa napornog uspona i još napornijeg spuštanja - dočekao nas je izvanredan pasulj sa slaninom (da, tražio sam repete, iako su činije bile izdašne!), a sve to je bilo praćeno i prigodnim kulturno-umetničkim programom u izvedbi lokalnih entuzijasta kojima su se pridružili i oni planinari koji su u sebi imali još snage za cupkanje u kolu.

Sve u svemu, beše to prelepo proveden dan - ali i sasvim skroman uvod za istinski gotske momente koji su usledili već idućeg dana!

--- nastaviće se.