MOR (TV, 1991)

MOR (TV, 1991)

Hrvatska, TV FILM

Color

Proizvodnja: Hrvatska Radio Televizija (HRT), 1991

trajanje:

63 min

režija:

Snježana Tribuson

scenario:

Gordana Mrđen

po noveli:

Đuro Sudeta

uloge:

Filip Šovagović

Vanja Drach

Barbara Nola (as Barbara Živković)

Filip Nola

Nadežda Perišić-Nola

Ivo Gregurević

Vlatko Dulić

Semka Sokolović-Bertok

montaža:

Zoltan Wagner

šminka:

Željka Babić

maska:

Jelica Kolarić

izbor muzike:

Vesna Šir

snimatelj:

Silvestar Kolbas

pomoćnik režije:

Lukas Nola

ocena:

*(*)

2-

ovo je hrvatski TV film sa elementima horora.

na žalost, trajanje od 63 minuta jedina je srodnost koju ima sa, recimo, LEPTIRICOM, te nadalje takva poređenja neće biti pravljena. format je isti (made for TV), žanr je isti, ali sve ostalo je drugačije – i uglavnom mnogo slabije.

ovo je film koji traži đavola. pre svega, zove se MOR, a neopisivo je dosadan – što će reći, sam se naguzio za igre reči i aluzije na frazu koja ga najbolje i najkraće opisuje – SMOR!

zatim, glavna junakinja zove se šu. baš tako: šu. ni u jednom trenu ne kaže nam se da li ta osoba ima nekakvo puno ime od koga je 'šu' skraćenica mada, iskreno, ja i ne znam žensko ime od koga bi 'šu' bilo skraćeno. šumenka? šušumigica? šumarica?... ako tome dodamo podatak da se njen (nesuđeni) ljubljeni zove mor, ostaje sasvim nejasno kakav ŠUMOR nam ovi autori kao simboliku nude?! šu + mor = ? šuma? more? what the fuck?!

najzad, toliko je nola prisutno u ekipi da sve deluje kao porodična manufaktura: glume čak 2 nole + 1 koja je nola nakon snimanja udadbom postala, a tu je još i pomoćnik režije, Lukas Nola - mazohistima poznat kao autor nesnosno dosadnog kvazi-artističkog smaračkog poluhororističnog filmića SAMI. u vreme nastanka ovog TV filma (1991) lukas je tek pekao zanat u gnjavljenju sirote publike, ali u svom filmu SAMI on će, 10ak godina kasnije, dokazati da je zanat pekao kod najboljih. mislim, gnjavatora.

zaplet je sledeći: siroti mladi šumar mor bacio oko na veleposednikovu lepu ćeru šu, ali zli tatica nju hoće da uda za plavokosog plavokrvca koga ova ne voli. možda zato što sluti da joj ovaj trti sestricu, u čemu čak nije ni jedini, jer mu pripomaže ivo gregurević kao partner in crime. naime, njih dvojica hoće da samo orobe šuinog tatu za neku lovu, a jebe im se za šu, više vole njenu radodajnu seku, mada nije jasno zašto se prvo ona ne uda kad joj baš toliko do uda.

enivej, pičkuskraćenost čini da se naš mor –neminovno!- pretvara u vukodlaka, ili barem vuka, i tako trčakara po šumi i davi sitnu stoku te zalutale psine e ne bi li bar tako dao oduška svom detumescentnom nagonu. povremeno se on viđa sa ovom šu, krišom, ali sve ostaje na šu, šu, šu. u jednom trenu ona čak zapreti ćaći da se neće udati za ovog plavog biznismena, ali tata je podseti da su oni vlastela, plemići, i zna se šta tu znači reč, a šta zaruke.

i tako, pošto naš mor ne nađe odmor u šuinoj šumici, prinuđen je da prikolje jedno kuče te zlu sestru i njenog plavog ljubavnika upravo otperjale s tatinim parama, a da šu toliko isprepada u svom vukodlačkom obličju da ova od šoka dobije neko sranje na plućima zbog koga mora da ide u banju.

naravno, u skladu sa poetikom neprikazivanja i ne-akcije, ovaj kvazi-film nam ne pokaže ama baš ništa zanimljivo tokom ta 63 minuta trajanja. strast između dvoje mladih ne vidi se jer je filip šovagović 'živ' koliko i skulpture vukova koje pravi, a i njegova šu-ljepotica je podjednako prazna od bilo kakve ličnosti, a nekmoli strasti. na svu muku, ovde nema golotinje ni sexa koji su sine qua qua za vukodlačke filmove.

od vukodlačkih filmova imamo samo presmešan kameo semke sokolović koja se pojavi na 20 sekundi, na samom početku, u ulozi karikature ciganke-proročice: ona pogleda dlan dečaku, ali na njemu vidi dlake i toliko se šokira što je tako mlad već počeo da drka, da smesta pobegne u gustu maglu! nadao sam se da će se pojaviti kasnije, kada mor odraste, da nekako potvrdi tu kletvu, proročanstvo, usud, šta li je – ali ništa od toga. od ciganke ni 'c', kao ni objašnjenja – zašto je baš mor morao da postane vukodlak. ok, reći će neko: zato što nije dobio šu-micu. ali čemu onda prolog iz dečačkih dana? zašto je još tada on bio viđen za neke mrakove od kojih čak i ogrezla ciganka beži u noć?

ako ste baš toliko naivni da u jednom HRT filmiću očekujete spektakularne scene vukodlačkih transformacija, dopustite da vas na vreme razočaram: scena njegovog pretvaranja rešena je na sledeći način. filip trči iz šume u reku i usput skida odeću sa sebe. onda imamo užasno brz pokret kamere u fazonu 'a za to vreme, na drugom kraju šume' – koji se prirodno nalepi na kadrove nekog vuka kako trčkara šumom. i to je to. čak i melijes bi to bolje, ali bože moj, melijes je bio francuz, i genije. i snimao je filmove skoro 100 godina pre ovih ovde dramosera.

u sceni morove pojave u humanoidnom obliku, tokom cele 2 sekunde možete ga videti kako stoji, zaklonjen prozirnom zavesom koja jedva nagoveštava konture lica, a tokom cele jedne sekunde možete uživati u šminkerskom umeću koje reči ne mogu opisati, pa zato prilažem sliku.

pre nego što sve ovo i protiv moje volje stvori utisak da se radi o zanimljivom filmu, moram još jednom da naglasim: ovo sa vukovima i 'vukodlacima' je samo mlak i nedovoljan začin na jednu u suštini banalnu, prozaičnu i neopisivo ravnu, neinteresantnu priču. pojedini članovi ekipe odradili su tu tezgu pristojno, ali nememorabilno, dok su glavni junaci suviše bezlični i bljutavi za bilo kakav interes. nema drame, nema saspensa, nema strave, nema akcije, nema ničega sem vrrrrlo dugih sat vremena nedešavanja.

ali šta ste pa i očekivali do filma koji režira žena po scenariju koji je takođe pisala žena?

all things considered, ovo je moglo biti i još mnogo gore. ali svakako je imalo potencijala i za mnogo bolje.

ne zaista, za razliku od srba, hrvati imaju taj fazon vlastele, bogatunskih imanja, ima tu potencijala za neki balkanoidni gothic, osim toga oni imaju katolicizam, taj neprevaziđeni začin za svako satanizovanje i hororisanje – pa je time veća šteta što za sada najbolji film koji adekvatno rabi hrvatsku gotsku baštinu ostaje srpski film SAN DOKTORA MIŠIĆA branka pleše iz 1973. (videti U BRDIMA, HORORI za detaljno obrazloženje).

zaplet MORA svakako nije nimalo orginalan, ali mogao je biti učinjen pitkijim i zabavnijim boljom glumom i nadahnutijom režijom. avaj, ništa od toga. ostao je samo – smor.

PS: u duhu srpskih TV drama iz 1970-ih, ovde nema originalnog skora, nego samo 'izbor muzike'. ali, dok su naši, onih dana, koristili nekakvu arhivsku građu, narodne pesme i šta ti ja znam – ovi u MORU ladno našli da potkradaju ready-made skorove, konkretno - karpentera: na više ključnih 'horor' mesta u filmu korišćena je tema iz MAGLE (the fog, 1980). pitam se zna li karpenter za ovo, i da li da budem tako ljubak da mu to dojavim? znam da mu treba za drogu, a vala i sprema novi film, malo parica neće mu škoditi, naročito kad dolaze iz riznice HRT-a…