четвртак, 4. новембар 2010.

Zoran Djindjic: poslednje skrnavljenje

            evo i poslednje ture paraliterarnih produkata majstor-žike iz alexinca, koji po običaju vrcaju od prostodušja, banalnosti, kratkovidosti, udvorništva, patetike, elementarnog nerazumevanja svog predmeta i – smehotresnih 'mudrosti' i saveta za zdrav život.
            u međuvremenu su ovo, pored e-novina, preneli NSPM i grdni neki forumi. kako i ne bi kad se radi o prvorazrednom trešu, koji pored svog entertejnment veljua, zapravo otkriva srpsku dušu toliko ogoljeno da to čak i nije između redova!
            dakle, sa stranicama koje imate dole (klikni da ih vidiš i čitaš kako valja!) okončavamo poetski ciklus ovog skribomana. barem što se tiče ove knjige. potrudiću se da pronađem ostale, navedene mu u biografiji (vidi 1. deo)...

 

  
 
  
  
  
  


nažalost, to je sve, za sada...

2 коментара:

  1. Nista iznenadjujuce. Ovo se ne razlikuje mnogo od zalopojki koje na TVu pevaju mnogi drugi vec 7 godina. Samo je cova sad ubacio i rimu u celu tu pricu. Prirodan sled dogadjaja. Interesantno je da se u komentarima na nekim drugim sajtovima najvise zgrazavaju bas ti "drugosrbijanci" iz cijih usta najcesce poticu gorepomenute zalopojke. Valjda vide u master-Ziki konkurenciju, jebemliga.

    "Pitate me zasto volim Tita
    Znajte tako nesto se ne pita
    Njega vole svi ljudi na svetu
    Podjednako Kinezi, Španci, Indijanci, Japanci, crnci ..."

    "Vole ga ljudi, vole ga djaci
    pesme ce o njemu da citaju,
    ko u Srbiji bolji zivot izbori
    iz knjiga ce potomci da znaju."

    Sve je isto, samo je Zoran malo porastao. Ocu reci Zika.

    ОдговориИзбриши