Srećni novi Gugl idioti!

             Narode, kucnuo je i taj čas! Preživesmo akopa--- apopa--- pakopalipsu 2012-te, otresosmo je sa sebe ko malo peruti s ramena, i idemo dalje, razdragano, ka Ponoru i Krajnjoj Propasti...

            Dakle, u okviru novogodišnjeg programa na blogu, današnji dan je pravi trenutak za malo crnohumorističkog predaha uz najnoviju obilatu dozu kretenskih Gugl pretraga kojima su neki jadnici, između ostalog, dospeli i do mog bloga, a evidencija statistike me je uredno izvestila o tome.

            Želim vam srećnu Novu '13-tu godinu uz pesmu "Trinaeste, trinaeste, Srbin pobedio..." i uz želju da do vas u novoj godini dospe što manje Tragalaca poput ovih čije su pretrage navedene dole.

            Živeli – do Smrti!

PORNICI ZA ZENI I STARI BABI

smak sveta 2012 samoubistva srbija

kenjanje u usta

da li ce zaista kontroverzni srpski film dobiti nastavak

ognjanovic 4+

mirjana karanovic gola

porno nova godina

naj bolji porno film jebacina izmedu cigana

zensko drkanje

samo originalne omotnice i slika i raznih horora bez pisanih komentara

srednjovekovna porno

orgijanje satanista

porno so poznati srpski glumci

pas jebe ženu porno film

kako pas jebe ženu

filmovi seckaju

ovako a ne ovako jebanje

svi tipovi stidnih usnica

autobiografija dnevnik citanja 6 razred ukratko prepricano

guram noz medju zube

Јебanje mladih

danski klasicni porno filmovi

seksi gay piloti

slike za drkanje

Provereno nema mina plakat

 

crna ruža kako izaći

pornici babe preko sedamdeset godina ceo film

pornići za žene goli muskarci

Identitet naspram zbunjenosti uloga prikaz kroz film

potpisati ugovor sa djavolom

nastrani nacini drkanja

sex u sektama porno video

film alfreda hičkoka ukleta kuća

ko su zombiji

dil varos film = sjajan alternativni naziv za TILVA ROŠ!

sta znaci chickenhawk

mlade srpske pornićarke u porno klipovima

zasto su cigarette dobre

аген дакли смотреть сэкс

konj usa porno

oljuštiću te poješću te

dali moze zena so maski mormoni da ostane trudna

besplatno gledanje sex sa matorim muslimankama

kako covek glumi motore

main kampf gde se moze kupiti

PORNIC COVJEK JEBE KRAVU

koliki ti je kurac

domaci porno film vrhunac 7 umetnosti

momci bez nogu u kolicima

kurac muški

zena mu na poslu a on jebe bebisiterku

cisto srbski pornic sa domacicama

hart of ghoul blog dejan ognjanovic

smrt u negotinskoj kafani

pičkice i kurčići

film o jebacini i seksa

mali crnci

znacaj metafizicke smrti

zaplet u narativnom tekstu po frojdu

jebes ljude zivi zivot

porno filmovi na planinama

ciji je ovo citat it's better to burnout than to fade away

bik jebe matorku

poanta srpskog filma

sagne se i tange vire

porno klipovi sa emocijama

prave vagine

odbrana doktorata sta pokloniti toj osobi

porno video klipovi jebanje sa konjima koi mogu da se gledaju

ciganske invazija porno

tajni snimci golih zena koje se seksuju sa muskarcima

kako izgleda leptirica

filmovi u kojima se pokazuje kurac

srpski najveci kurac

nacisti u zagrebu

impresije u vezi prijema u masonsku lozu

porno film sa najvecim penisom belca

odakle zene pisaju,porno

dugometrazni porno film sa sadrzajem

zoran jankovič penis

was deodato gay

mirjana karanovic scene seksa

kurcevi porno klipovi pedera

poreklo nepoznatih reci iz teksta kroz vasionu i vekove

smesne slike golih muskaraca

kako naći inspiraciju za prozu

momak jebe ženu da zatrudni porno

SILENT NIGHT (2012)

**       

2

            Pršti, pršti, bela staza – evo, pale Deda Mraza!

            Ako ste već apsolvirali dosadašnje božićne i novogodišnje hororčiće (uniformno osrednje), pa čak i kultni domaći pornić na koji sam gore aludirao, preostaje vam samo još ova najnovija varijanta.

            U pitanju je neoficijelni rimejk minornog horora s početka 1980-ih, SILENT NIGHT, DEADLY NIGHT, više nego jednostavnog zapleta.

            Manijak maskiran u Deda Mraza ide okolo na Božić i ubija obične građane jednog malog mista. Tačnije, one građane koji Nisu Bili Dobri (karaju udate žene, onode se pre braka, ne poštuju majku, snimaju porniće, diluju drogu…), pa od Dede umesto paketića dobiju – dvoseklu sekiru.

            Ili neki drugi praznični poklončić: lampione, sa strujom odvrnutom do maksimuma,

            davljenje ukrasima,

            probadanje kopljem,

            sitno seckanje i rendisanje u mašini za drva (omaž FARGU),

            sekiru posred ružne njuške

            nabadanje na jelenske rogove (omaž originalnom SILENT NIGHTU)

            I sve bi to bilo okej zabava za obožavatelje rasporenih trbuha (ah, da, ima i toga!)

            ---da intonacija nije pogrešna, i da sve nije odrađeno mehanički, nenadahnuto, i kao za kretene.

            Za film sa ovako treš postavkom, pristup i ton su mestimično pokvareni previše realističnom glumom, kao da ne znaju kakav film prave nego si umišljaju da je ovo nekakva dramurda.

            Umesto duha zezanja, prečesto se tu mrači i glumi sumornost bez ikakve potrebe. Eksploatacija treba da bude besramno fun-loving, a ovo je mrtvopuvački, kretenski zamračeno od strane ljudi koji ne umeju da se opuste i prepuste zajebanciji koju, u teoriji, prave.

            Režija je rutinska, ali uglavnom podnošljiva. Najveći joj je greh što gledaoce tretira kao imbecile, pa svaki kadar traje par sekundi duže nego što treba, a pojedini očigledni detalji se nepotrebno akcentiraju. Okej, videli smo da je lik stavio pare u svoj džep, ne treba nam krupni plan na džep pa još i na njegovu ruku koja ga zadovoljno tapše. Itsl.

            TIHU NOĆ čine rutinski nanizana ubistava, po jedno na svakih 10 minuta, a spojena su najtanjim od svih zamislivih "zapleta": neko ubija građane, a mlada i lepa policajka (tipično, okarakterisana gubitkom: muž joj stradao pre godinu dana) sve to istražuje, kaskajući za petama ubici, sve dok ga na kraju ne sredi uvredljivo lako i brzo (valjda su ostavili rupu za nastavak? kretenski je da neko padne mrtav 10 sekundi nakon što mu je vatra dotakla debeli kostim)!

            Malkolm Mekdauel je tu kao Šef na Policajci, u još jednoj od svojih trejd-mark rutinskih horor-pojava: ušao je u scenu, kazao svoje reči dijaloga, i izašao iz nje govoreći: "Dobro, kad će da legne taj moj ček?" Jednog dana kad se bude pravio kolaž-omaž njegovih najupamćenijih uloga – ne očekujte kadrove iz SILENT NIGHTA.

            Razumem čoveka, donekle: scenario je pretežno sačinjen od toliko otrcanih replika da se ne može od čoveka koji je (istina, pre mnogo decenija) radio sa Kjubrikom i Andersonom očekivati da se unosi u njih i izgovara ih s naročitim guštom.

            Scenario, čak, uspeva da licemerno bude propovednički nastrojen, pa usred ove prostodušne eksploatacije sa sisatim devojkama koje usred dana trče po gradu a da ih niko ne vidi i ne čuje dok urlaju upomoć, samo da bi bile sitno iseckane u bučnoj mašini – usred toga, dakle, nalazi mesta da nam isporuči sledeću pridiku, pa još iz usta lika koji nam dotad uopšte nije pokazan kao osoba naročito zabrinuta za moral. Naprotiv. Dakle, licemerni film nam iz usta licemernog lika "saspe u lice" sledeću tiradu: 

Because it's that time of the year, Sheriff. Yeah, Christmas, when people go off the deep end. Yeah, you know why. 'Cause they spend too much and they drink too much and they eat too much and they think too much. And they look around at all that fake fun and happy laughter and they go, "Where the fuck is my cup of joy, huh? Where is my figgy pudding? Where's my stocking full of gifts? Where's my Calvin Klein underwear, my cable TV, my replica Tim Tebow NFL jersey? Where's my fancy cologne? Where's my gift-wrapped Norman Rockwell wife, huh, and my beautiful, happy, smiling children? Where? Nowhere. Where are my friends, my beaming friends who worship the fucking ground I walk on because I've had an awesome fucking year, man?" And it doesn't take much to put people over the edge, huh-uh. Mm-mm, just a dirty look or a bad word, yeah, or a TV too loud or some asshole behind you leaning on his horn. Ring-ring! It's a telemarketer, "Give me money for Haiti," or the Democrats, or National Suck-My-Dick Week. It's the most wonderful fucking time of the year! But whatever it is that you guys think I did, I most certainly did not. Yeah! I'm Santa! Who the fuck do you think it is I am? Charles Manson?

A tek da vidite kako glupo izgleda naša junakinja koju scenarista i reditelj primoravaju da odstoji kao tele tokom tih beskrajnih minuta dok deda Mraz vergla li vergla (btw, ne, ovo nije tirada psiho-ubice, nego jednog od "običnih" Mrazeva)…

No, nema veze: Deda Mraz ubica je Deda Mraz ubica, pa pošto je prigodan za ove praznične dane, neprobirljivi će ga svakako pogledati. Ima high concept, ima nešto krvi i creva, ima jedan par sisića u već pomenutoj podužoj sceni, ima Mekdauela, ima popovanje… pa stoga, imaće i svoju publiku.

Što se mene tiče, ovo ne zaslužuje više nego da, eventualno, ide na TV-u kao pozadina NG žurke, bekgraund jedva vredan sporadičnih neobaveznih polupijanih pogleda.

GAME OF WEREWOLVES (Lobos de Arga, 2012)

**(*)  

2+

            LOBOS DE ARGA je španski filmić o vukodlacima: lepo slikan, solidno budžetiran, sa pristojnim maskama, ali previše "bezbedan", previše fin i konvencionalan. 

            Pokušava da oscilira između horora i humora: ne kao parodija (na šta bi engleski naslov mogao asocirati), pa ne ni kao komedija, nego više u duhu – ipak i jačim igračima nedostižnog! – AMERIČKOG VUKODLAKA U LONDONU.

 

 

            U tome uglavnom ne uspeva: likovi su konvencionalni i nezanimljivi, a takve su, uglavnom, i situacije u kojima se nalaze, pa nema baš mnogo prilike za istinski nadahnute a kamoli stvarno duhovite momente.

            Radi se o piscu koji dolazi u babovinu (kuću nasleđenu od pokojne babe), u zabačeno, starinsko špansko selo gde hara izvesni vukodlak. Ili više njih.

            Prvo pola filma provede u pokušajima da spreči vukodlačko prokletstvo, a kad mu to ne uspe, do kraja mu ostaje da se, sa još par kompanjona, bori protiv celog sela pretvorenog u vukodlake.

        Ono što vredi pohvaliti jesu maske vukodlaka, pretežno rađene praktičnim efektima maske i kostimima, sa malo pomaganja CGI-jem. 

      Dizajn nije naročito nadahnut, čak je prilično staromodan, zato što je zasnovan na omažu Univerzalovom WOLF MANu i njegovim španskim derivatima iz 1970-ih (Pol Neši / Jacinto Molina).

            U krupnom planu je to sasvim okej, ali u širim kadrovima pristup men-in-the-suits postaje previše očigledan: em što više izgledaju kao gorile nego kao vukodlaci, 

em što su (čak i kad skaču uz pripomoć nevidljivih žica) previše tromi za vukodlačku neophodnu animalnu brzinu, a odsustvo adekvatne dinamike pokreta nije režijom dovoljno nadoknađeno.

            Sve je tu: i ciganska kletva, i tajna izolovane komune, i porodično (mračno) nasleđe, i urbanoia pred zatucanim seljacima... ali, avaj, nema varnice, i tu ne mislim samo na odsustvo splatera a la Lendis, budući da ovo sve deluje kao malo slobodniji PG-13 film.

Prosto, nema dovoljno duha, i tu ne pomaže naročito ni prisustvo popularnog i dobrog komičara Karlosa Aresesa (The Last Circus). 

Džaba je i on tu kad mu scenario ne daje dovoljno mesa – a da sve bude još mlitavije, sparing partner, odnosno glavni junak, ovde je neverovatno neharizmatični šonja...

Ako ste baš neizlečivi fan filmova o vukodlacima, ovaj se može pogledati: nije užasno loš. Najviše frustrira zbog protraćene šanse da se bolje iskoristi ugođaj tog spooky sela i uopšte da se neke lokalne (španske) specifičnosti bolje izmuzu, kako za horor tako i za humor.

Čak i u smislu parodije, sa današnjom pomodnom pošasti TWILIGHT bulšita sa svetlucavim vampirčićima i goluždravim ćosavim vukodlačićima, španski mačo kontekst je nadasve zahvalan za zezanje na tu temu (kad već nisu imali ništa pametnije na pameti) – ali ni od toga ništa. 

Kao da se išlo na to da film bude okej i mami, i babi, i unucima, i omladini, i horor vikendašima, i žanrovcima, da svako dobije poneki mig, poneki lejm fazon, a niko ništa zaista za pamćenje – ko nekakva španska CRNA ZORICA sa vukodlacima.

No, ako imate vremena za utucavanje, a dosadili su vam CGI nacrtani vukodlaci i želite malo dlakave horor akcije, ovo IGRANJE SA VUKODLACIMA je, eh, gledljivo. 

Pitanje je da li ćemo, i kada, opet imati priliku za gledanje novih vukodlaka pravljenih od gume i dlaka a ne od piksela, rađenim u pristojnim produkcijskim uslovima, pa zato – ko voli, nek ovome pruži šansu. 

Nije mnogo slabije od rimejka WOLF MANA od pre par godina, a u ponečemu je i bolje.