izabrana dela

izabrana dela

петак, 14. април 2017.

GHOUL’s FAVOURITE MUSIC


            Nedavno se neko ovde čudio što me je video na koncertu SWANS-a u Beogradu. Prvo mi je bilo čudno što se neko tome čudi, a onda sam shvatio da stvar, iako za mene logična, može nekome i biti čudna, jer se na blogu do sada nisam obimnije osvrtao na muziku koju slušam. Jesam uzgred, ovlaš, usput, ali ne naročito supstancijalno.
Ghoul @ SWANS (Bg, 25.03.2017)
Istina, nije da ovde nije bilo priloga o popularnoj muzici (a ne samo o horor saundtrekovima). Kačio sam ovde, recimo, intervju sa domaćom elektro-pop grupom MARGITA je MRTVA i promovisao druge domaće, a srodnog profila (elektro-indastrijal-dark ambijent). Na primer: hvalio sam ALONE – Novi album, nove pobede! i ALONE: FOSSILIZED IN CONCRETE, reklamirao opskurne mračne projekte kao što je KH'LULU - Putridity, nudio za skidanje THIRD I albume, pisao rivju dokumentarca o niškoj muzičkoj sceni MI PLAČEMO IZA TAMNIH NAOČARA (2012), hvalio sam na sva usta Horror Bishke: MASOVNA SARANA i neprevaziđeni Pero Defformero - UNDERGRAND, pa sam čak priznao i svoja grešna domaća pop zadovoljstva (Ghoul's Guilty Pleasures: DOMAĆI POP ROK)!
            I ne samo domaća!
Priznao sam vam još i GHOUL'S GUILTY PLEASURES (1) - 80s METAL i GHOUL'S GUILTY PLEASURES (2) - 80s POP, a kad sam već kod stranjske muzike, priznao sam da mi je omiljena pesma svih vremena PAINT IT BLACK (i još vam ponudio za skidanje moj mega-izbor njenih više desetina obrada). Povrh toga u par nastavaka sam se bavio crnim metalom, u tekstovima UNTIL THE LIGHT TAKES US (2008)CRNI METAL – BELO SRCE. Dakle, nije baš da se o muzici ovde nije pisalo, ali ipak, kucnuo je čas da se sada malo suštastvenije osvrnem na muziku koju volim.
Odmah nekoliko disklejmera.
Pre svega, ne smatram se dovoljno stručnim da pišem muzičku kritiku, čak ni neobaveznu, blogersku; uostalom, kao što ste možda primetili, ja i blogovanje ozbiljno shvatam i neću tu da pišem baš koješta, o stvarima koje nedovoljno dobro poznajem, samo zato što sam tako u mogućnosti. Ja znam šta znam, i o čemu sa koliko-toliko poznavanja mogu da pišem, a znam i šta ne znam i o čemu prepuštam drugima da pišu i sude. Muzika nije oblast za koju sam stručan i ovim putem se javno proglašavam nenadležnim da o njoj nešto mnogo pametujem.
Budući da nisam u stanju da obrazlažem svoj muzički ukus onako kako to mogu npr. književni ili filmski (ili stripovski), u suštini se stvar svodi na moj krajnji subjektivizam, ili još prostije rečeno – sviđizam. Volim muziku koju volim – zato što je volim, tj. zato što mi prija. The proof is in the pudding. Zašto baš nju volim a ne neku drugu? Jer me gađa tamo gde treba i budi mi želju za još, za razliku od neke druge koja ne pogađa moj Ghoul-spot, ne dotiče me, ma koliko bila značajna, važna, uticajna, mnogoobožavana... Možda neko drugi i uspe da (psiho)analizira moj muzički (ne)ukus, ali ja se ne usuđujem da u to ulazim.
            Zbog toga što muziku ne pratim sa onom dubinom i posvećenošću koje sam rezervisao za književnost i film, nisam naročiti poznavalac faktografije čak ni kod mojih omiljenih bendova i pesama. Kod mnogih se nisam udubljivao ni u tekstove pesama (koje, u popularnoj muzici ma kog žanra, smatram više nego sekundarnim), itd.
            Ukratko rečeno, ako me pitate koju muziku najradije slušam, žanrovski ona potpada pod sledeće kategorije:
- EBM (Electronic Body Music, sa svim podžanrovima toga koje me smara da uopšte proučavam a kamoli da cinculiram koja grupa u koju tačno fioku spada),
- INDUSTRIAL (u najširem smislu, od metala do čiste elektronike i nojza),
- MILITARY i NEO-FOLK (koji su često braća od tetke, a ponekad i rođena, sa vrlo tankim granicama razdavajanja, if any),
- DARK AMBIENT (širok termin koji pokriva raznu, uglavnom ali ne nužno melodičnu, sporu, sumornu muziku),
- GOTHIC (klasični mekani pop-goth, ništa emo i sl. savremene dekadencije),
- METAL (naročito death, black i folk, uz ponešto zimzelene thrash klasike)
- a na kraju tu je i nedefinisana, teško odrediva grupacija koju sam, ne znajući bolji naziv, krstio MRAČNO-VESELA ELEKTRONIKA (to su uglavnom neki nesvrstani i teški za definisanje bendovi, unikatni, opičeni, samosvojni).
            Biće sve to jasnije kad, u narednim nedeljama, svaka od ovih grupacija (pod/žanrova) dobije svoj zaseban post, sa primerima, i sa daleko više ilustrativnih bendova koje imam na umu. A do tada, da vam pružim neki najopštiji uvid, napravio sam listu od 50 najdražih mi bendova i projekata i umjetnika. Dakle, crtam: ovo dole nije nikakav kvazi-objektivan izbor najbolje muzike ikada, nego samo meni lično i privatno draga muzika bez koje se ne bih zaputio na pusto ostrvo, odnosno koju često i rado vrtim u pozadini, dok pišem.
            Žanrovsko razvrstavanje – uz još mnogo više bendova, i uz primer-pjesme, i moje kraće osvrte – sve to sledi u narednim nastavcima, a sad, kao privju sa hajlajtima i hedlajnerima, sledi moja lista. Redosled je, grubo, po žanrovima, a ne po redu lične preferencije, jer top-listu mi je, u muzici, nemoguće napraviti iz više složenih razloga. Npr. od nekih grupa volim samo određene faze a ne celokupan opus, i onda je teško to kvantifikovati na listi. 
Recimo, NE MOGU da na listu ne metnem METALIKU, iako je ona tu samo (!) zbog svoja 3 albuma (Ride the Lightning + Master of Puppets + And Justice for All) – sve ostalo od njih može sutra da obriše velika magnetna sunčeva oluja i ja bih samo slegnuo ramenima; Metalika je za mene mrtva kao bend još od početka 1990-ih, a kamoli danas; a opet, ne mogu da zanemarim a) koliko mi je mnogo značila u najbitnijem periodu mog života (kada bejah mlađan momak ja...) i b) činjenicu da i dan-danas otkidam na većinu stvari sa pomenuta tri albuma iako, en generale, to više nije vrsta muzike koju danas pretežno slušam.
            Pa onda dileme: kako i gde na top-listu metnuti ljude koji imaju jedan ili dva odlična albuma sa onima koji ih imaju po 5-6 ili više, preko 10? Da i ne govorim da je ovo što ja volim toliko širok i raznolik muzički spektar žanrova da mi je zaista nemoguće da uopšte rangiram sve te babe i žabe, od skoro pa gilti pležera do sasvim respektabilnih i uvaženih grupa.
Zato, bez daljeg tupljenja, evo šta je

GHOUL’s FAVOURITE MUSIC

THE BEST 50

IN SLAUGHTER NATIVES
RUNES ORDER
Rukkanor
Lustmord
APOPTOSE
Swans
KLAUS SCHULTZE
DEAD CAN DANCE
ORDO ROSARIUS EQUILIBRIO
COIL
HAUJOBB
Mentallo and the Fixer
mulphia
Vomito Negro
Forma Tadre
empusae
Klinik
LIMBO
Theatre Of Tragedy
MINISTRY
WHITE /ROB/ ZOMBIE
MEGADETH
DIMMU BORGIR
CRADLE OF FILTH
MORBID ANGEL
MY DYING BRIDE
THERION
Metallica
SLAYER
AL-NAMROOD
king diamond
SEPULTURA
Nightfall
THE KLINIK
PLASTIC NOISE EXPERIENCE
ClockDVA
FRONT LINE ASSEMBLY
Headscan
Wumpscut
Decoded Feedback
Leather Strip
Suicide Commando
Velvet Acid Christ
Hocico
Infact
Calva Y Nada
SKINNY PUPPY
Siouxie And The Banshees
THE CURE
THE SISTERS OF MERCY (+ SISTERHOOD)

* * *

8 коментара:

nameless1 је рекао...

A šta misliš o spotovima grupe Tool, npr. Schism, Stinkfist, Sober, The Pot..?

Inače, ja već duže vreme samo služam određena dela klasične muzike, moody jazz, melanholični/ambijentalni elektro i neke ost-ove. Smeta mi sve što je napadno, pretenciozno, što ima mnogo reči, itd..

Dejan Ognjanovic је рекао...

relativno malo klasične muzike snažno deluje na mene; jazz, blues, i bilo šta sličnog podrijetla ne podnosim nimalo, a melanholični/ambijentalni elektro dobro opisuje mnogo toga što je inače teško klasifikovati a što volem. meni je tool bio relativno nezanimljiva muzika (mada slušljiva), a spotovi su mi delovali kao prenadrkani pokušaji da se 'popuni' tj. zamaskira praznina. nisam fan te vrste 'artsy' spotova (zapravo, kratkih filmova) koje je, pored ostalih, inicirala metalika.

Man from Valley је рекао...

Čudo Rammsteina nisi uvrstio.

Dejan Ognjanovic је рекао...

nije da to nisam slušao u svojim mlađim danima, ali osim tog albuma sa kojeg je linč skino ta dva hita, ostalo ne valja. na mojoj listi imaš mnogo bolje stvari koje 'liče' na Rammstein, kao npr. WUMPSCUT.

KRX је рекао...

Što rekoše ovi iz Laibach-a kada su ih pitali za Rammstein: "To je kao Laibach za malu decu"

banjolajarboe је рекао...

Ja sam taj što sam se čudio :) Upravo to što si rekao. Nisam na blogu primetio bilo šta vezano za muziku osim tih tvojih nedavnih momenata koji su i mene radili kao dete po ekskurzijama (Alisa, Valentino, Zana...), ali nedovoljno da bih ocenio tvoj muzički put. Swansi nimalo nisu naivan bend. Stvarno treba čovek da je frik da nađe to nešto u njima. Ja sam preko Jarboe (koja je savršensto jedno)ušao u priču sa njima. Nisu od onih bendova koji su nekada bili ime i koje si nekada slušao, pa sada došli u tvoj grad, pa ono, hajde da ih pogledam... Za njih treba nešto više, zato sam se i pitao otkud ti tu. Možda bih imao bolji uvid da smo frendovi na fejsu, ako nešto i kačiš tamo, mada sumnjam, ali nismo. Friend request upućen tebi godinama već visi :)Generacijski smo tu, godinu dana sam mlađi od tebe, ali sam pretpostavio da si više orjentisan prema domaćici (danas), i da si prošao taj metal period, onako na brzaka, kao i većina likova kojima je metal bio usputna stanica samo. Kad sam video Mašu i Morbide kao bendove koji su ostavili traga na tebi... Duboki naklon. Malo ispod gledam, ne mogu da verujem - ORE (baš sam njihovu majicu nosio na Swansima), neofolk, In Slaughter Natives, industrial... Naklon do poda! Ja sam svoj muzički put utabao preko thrash, death i ostalih metal derivata, ujedno krenuo sa hardcorom, pa završio na psihodeliji, krautu, dronu, dark ambientu i neofolku (military brass, neoclassical, martial...) koji mi je prejebao sve na last.fm chartsu. Ne znam za tebe, ali pitam se često otkud tu gde sam? Kakve veze ima rad kad slušam psihodeliju, drone ili martial? Jedno s drugim veze nema, a radi me ko mladog majmuna. Da li to dolazi sa godinama ili ne, stvarno ne znam. A ovo za Metaliku... Krenuo ja na svom profilu neku priču kako se to sve kod mene odvijaloi pošao abecednim redom da kačim bendove sa uvodima za svaki bend. I evo za Metaliku šta sam napisao... " Razmišljao sam da li da ova lista pesama i bendova koje kačim prođe bez Metalike, ali, debelo bih se ogrešio. Ipak je to bend za koji sam se puno vezao do nesrećnog Crnog albuma, prva metal majica (lažem, ipak su to bili Mejdeni) koju sam obukao i na koju su obe(!) metalke iz srednje škole padale, tako da ne može ovo proći bez njih. Činjenica je da im Crni album ništa nije trebao, samo je privukao gomilu mediokriteta i nepronađenih duša, seljosa, kojima je album bio slamčica spasa ako se, ne daj bože nađu u malo drugačijem društvu, gde se u startu mogu pozvati na usranu Nothing else matters, da usranu! Od nas die hard fanova bukvalno je napravila siročiće. Osećao sam se kao dete koje sazna da ga ostavila keva! I tako, vrlo rano te '91 sam prestao da se interesujem za njih"... Imamo dosta slična razmišljanja kako sa filmovima, evo sad i oko muzike, tako da će mi biti jako drago da pratim tvoje pisanje u vezi toga.

Dejan Ognjanovic је рекао...

što se tiče frend rikvesta, pošalji opet (ako može) ili se barem javi porukom i reci 'ja sam taj i taj', jer nepoznate osobe vrlo retko primam, naročito ako imamo malo ili nimalo zajedničkih prijatelja.

klem је рекао...

imam 18 gigabajta dark ambient muzike