четвртак, 21. септембар 2017.

PISAR TAME – Tomas Ligoti (Najzad na srpskom!)


  
S velikim zadovoljstvom najavljujem skorašnji izlazak vrhunske knjige stravičnih priča pod naslovom PISAR TAME (eng. GRIMSCRIBE) od pisca Tomasa Ligotija kojeg smatram najboljim i najvažnijim živim horor autorom.
O Ligotiju sam već puno pisao. Studiozno, u knjizi POETIKA HORORA: ko je čitao, znaće; ko nije čitao – neznaće. Na blogu takođe možete naći nekoliko mojih tekstova o njemu i njegovim delima: prvo uopšteni napis o ovom piscu, OVDE, a zatim i prikaz njegovog mračno-filozofskog dela THE CONSPIRACY AGAINST THE HUMAN RACE te, najzad, i prikaz njegovog jedinog romana – i jedine njegove knjige dosad objavljene u Srbiji, pod nazivom NEDOVRŠENI POSAO.
Jedine – sve do Orfelina, i dr Ghoula, koji vam sada ekskluzivno donose zbirku čarobnih, unikatnih, neverovatnih, otkačenih, košmarnih priča koje će vas inficirati, smestiti vam se u svest i podsvest i proganjati vas u jesenjim i zimskim mesecima koji dolaze...
Šta ima u ovoj knjizi?
Prvo što pada u oko jeste artwork by Ivica Stevanović, koji je po ko zna koji put nadmašio sebe! Taman kad smo mislili da od njegove korice za VELIKOG BOGA PANA ne može bolje – on je to dematnovao, isporučivši nove, još sjajnije horor dragulje. Dakle, prednja i zadnja korica, forzec i unutrašnje pregradne ilustracije – sve to od jednog od vodećih domaćih (i svetskih, zaista) ilustratora današnjice.

Zatim, Ligotijeva zbirka PISAR TAME, koju čini sledećih 13 priča:

1. Poslednja arlekinova gozba
2. Naočare u fioci
3. Cvetovi bezdana
4. Neteskurijel
5. Snovi u Nortaunu
6. Mistici Milenberga
7. U senci drugog sveta
8. Čaure
9. Noćna škola
10. Glamur
11. Vizantijska biblioteka
12. Gospođica Plar
13. Senka na dnu sveta

Ovo je crtež koji će biti na prednjoj korici PISARA TAME

Zlokobni klovnovi i jezoviti festivali u američkim zabitima; prokletstvo ljudi koji vide više i dalje od ostalih; sablasni bioskopi i škole u kojima se usred noći održavaju nepojmljivi časovi; gradovi posednuti neshvatljivom izmaglicom i truljenjem; zlokobni filmovi projektovani u polupustim zgradama u mračnom delu grada... Sve to i još mnogo drugih košmara iz fabrike Tomasa Ligotija čeka vas u 320 strana ove izuzetne knjige – jedne od prelomnih u novijoj istoriji horora.

Sve priče preveo iskusni Orfelinov kadar, Sava Kuzmanović.


Onda, tu je ekskluziva: Ligotijev esej UTEHE U UŽASU. Ovaj Ligotijev esej poslužio je kao uvod za omnibus izdanje najboljih njegovih priča, davno rasprodato i danas skoro nenabavljivo (Thomas Ligotti, The Nightmare Factory, Carrol & Graf, New York, 1996). Na molbu urednika edicije „Poetika strave“ Ligoti je odobrio da se taj esej objavi u ovoj prvoj zbirci njegovih priča na srpskom, budući da u njemu Ligoti na jezgovit i mračno-zabavan način iznosi srž svoje poetike horora. Esej preveo Dejan Ognjanović.
Naglašavam: ovaj esej inače NIJE deo zbirke GRIMSCRIBE, nema ga u inostranim izdanjima te zbirke, nego je dr O. uspeo da Ligotija ubedi da nam ustupi pravo na njega, kao na appendix, jer sa Orfelinom uvek dobijate VIŠE!
Zatim, podrazumeva se, tu je opširan pogovor dr Ognjanovića pod naslovom „Tomas Ligoti: Iz dubine najcrnjeg ambisa“ – i ne, ako mislite da je to samo prepisano, ili neznatno izmenjeno poglavlje iz POETIKE HORORA, grdno grešite. U pitanju je sasvim nov i znatno duži rad koji, istina, uzima neke teze i citate iz objavljenog poglavlja, ali ih dalje razvija i obogaćuje novim uvidima i novim citatima, uključujući neke super-ekskluzivne, iz prepiske koju je urednik edicije imao sa ovim piscem!
Na kraju je i opširna Ligotijeva BIOGRAFIJA, daleko najdetaljnija od svega što igde možete naći o ovom misterioznom, povučenom i slabo izučavanom piscu. Garantujem vam da NIGDE, ni na internetu niti u knjigama nećete naći ovoliko iscrpan osvrt na sve najbitnije činioce njegovog života. Mnogi biografski detalji takođe potiču iz prepiske urednika edicije „Poetika strave“ sa Tomom Ligotijem.

Evo, kao tizer, početka mog pogovora.

 Tomas Ligoti: Iz dubine najcrnjeg ambisa 



„Moj stav je da je prokleta šteta što se organski život ikada razvio na ovoj ili bilo kojoj drugoj planeti, i da bol koji živa stvorenja nužno trpe čini samo postojanje neprekidnim i večitim košmarom. Ovaj stav nalazi se u pozadini skoro svega što sam ikada napisao.“
- Tomas Ligoti-


            Pisci horora često se u svesti laika zamišljaju kao mračnjaci opsednuti sumornim i morbidnim temama i idejama, kao osobe daleko od uobičajenih normi tzv. normalnog života i ovozemaljskih radosti. A zapravo, prodorniji pogled na istoriju ovog žanra pokazuje da mnogi autori najznačajnijih horor dela sebe uopšte nisu videli kao pisce strave i užasa, i to s pravom (Horas Volpol, Meri Šeli, Henri Džejms...), a brojni koji su to bili i prihvatali, živeli su vedrim životima lišenim mračnjaštva. Blekvud sa svojom panteističkom ljubavi prema prirodi i akciji, Maken predan promišljanju istorije kao i sadašnjice, a uz to ljubitelj dobrog zalogaja, vina i šetnje, M. R. Džejms sa svojim univerzitetskim aktivnostima, božićnim ritualima sa kolegama i studentima, putovanjima po Evropi i sa ljubavlju prema dugačkim vožnjama na biciklu... I nešto ekscentričniji pisci bili su duboko posvećeni ekstrovertnim, nimalo morbidnim aktivnostima: setimo se Ejkmana i njegove ljubavi prema baletu i operi, a još više strastvenog fanatizma prema vožnji engleskim veštačkim kanalima i višedecenijske aktivne borbe za njihovo očuvanje. Čak i Edgar Alan Po upinjao se da postigne slavu kao pisac i vlasnik-urednik književnog magazina i bio je nepokolebivo posvećent Lepoti i Ljubavi – a ne Užasu i Smrti (koji su nekako, kao protiv njegove volje, stalno iznova curili u njegovo pero). Životni nazori svih ovih autora mogu se definisati kao pretežno vedri i pozitivni.
            Jedan od većih izuzetaka u ovom pogledu predstavlja H. F. Lavkraft, koji je smatrao: „Život je odvratna stvar, a iz pozadine onoga što o njemu znamo vire demonski nagoveštaji istine koji ga ponekad čine još hiljadu puta odvratnijim.“ Ipak, uprkos sumornom svetonazoru, ovaj pisac je verovao u Istinu (u fakte, u istoriju, u egzaktne nauke) i, naročito, u Lepotu; voleo je šetnje i putovanja, i jedino su mu skromne finansije onemogućile da putuje onoliko koliko je voleo, a iz istog razloga nije mogao da utaži ni svoje nezanemarljive gurmanske porive. Imao je u sebi dovoljno optimizma da se čak okuša i u braku, mada je taj amatorni eksperiment, sasvim logično, završio neslavno.
            A onda dolazi Tomas Ligoti, veliki Lavkraftov poštovalac i sledbenik, ali i mračnjak u poređenju s kojim čak i njegov samotni guru kosmičke strave iz Providensa deluje kao savršeno socijalno prilagođeni veseljak kojem je život bio neprestana zabava. Ligoti je od rane mladosti bio „predisponiran da veruje kako je život, u najboljem slučaju, bezvredan, a u najgorem – nepodnošljivi košmar.“ Za njega, „biti živ znači biti uklet svekolikim postojanjem i u isto vreme biti stvorenje koje saučestvuje u toj ukletosti i produžava je.“ Njegov životni kredo glasi: „Sve u ovom životu – sve, ponavljam – košta više muke nego što je vredno. A prosto biti živ je osnovna nevolja.“
Ovo možda nije najbolja osnova za tzv. normalan život, ali zvuči kao prikladno polazište za dobru horor prozu.
(...)

Zatim slede poglavlja s podnaslovima:
Život kao košmar
Horor u srcu horora
U senci nekog drugog, još goreg sveta
i Ima li utehe za pisara tame?

Na kraju je i kratka, srpski-tužna Ligotijeva bibliografija na srpskom koju čine: jedna te ista priča u slabunjavom prevodu objavljena dvaput, i jedan roman u okej prevodu. I to je, do danas, bilo SVE što ste od ovog vrhunskog pisca mogli čitati na srpskom. Orfelin će to promeniti – a ako naša publika pokaže dovoljno ukusa, nećemo stati na ovoj knjizi, kao što nismo stali ni sa Ejkmanom. Nadam se da je ovo tek početak razotkrivanja čarobno-mračnog sveta Tomasa Ligotija pred ovdašnjim čitaocima.
Knjiga PISAR TAME ima 320 strana, tvrdi povez, šiveno, B5 format, sa strane zapljusnuta crnim. Pretplata za nju počinje DANAS 21.09. i traje do kraja oktobra. Cena u pretplati je 1000 din (u knjižarama će biti 1310). Ako poželite da je na vreme sebi obezbedite i da je dobijete poštom na kućni prag, umesto da je teglite u kesama i rancima sa Sajma, sve što treba da uradite jeste da sledite donja uputstva. S druge strane, ako više VOLITE da knjigu preuzmete UŽIVO, na Sajmu, umesto da se kockate sa poštarima – može i tako. Pošaljete novac SADA a knjigu uzmete na štandu ORFELINA na Sajmu knjiga (22-29.10).
Evo detalja.
PRETPLATA
na osmu knjigu u ediciji Poetika strave:
Tomas Ligoti – PISAR TAME.
Puna knjižarska cena ove knjige će biti 1.310 dinara, a u pretplati je 1000 din.
Pretplata traje od 21. septembra do 31. oktobra.
 
U toku pretplate možete naručiti i druga Orfelinova izdanja po pretplatnim cenama:
Edicija Poetika strave
·         H.F. Lavkraft – Šaptač u tami (700 dinara)
·         A. Blekvud – Vrbe (700)
·         M. R. Džejms – Zazviždi i ja ću ti doći (800)
·         R. Ejkman – Hladna ruka u mojoj (1.000)
·         Š. Džekson – Ukleta Kuća na brdu (900)
·         Š. Le Fanu – Karmila (900)
·         A. Maken – Veliki bog Pan (900)

Edicija Gluvo doba
·         D. Ognjanović – Zavodnik (800)

Knjige Ransoma Rigsa
·         Dom gospođice Peregrin za čudnovatu decu (900)
·         Grad pustoduha (900)
·         Biblioteka duša (900)
·         Priče o čudnovatom (900)

Edicija Srpska mitologija
·         Prognana bića (1.900)
·         Buntovnici (1.600)
·         O biljkama, životinjama i predelima (1.600)
·         Iščezli (1.600)
  
Đorđe Kadijević
D. Ognjanović i Đ. Kadijević – Više od istine, Kadijević o Kadijeviću (1.900)

Knjige treba platiti na račun Orfelin izdavaštva, Kosovska 23, Novi Sad (broj računa 220-73108-85), a pretplatnik svoje podatke (ime i prezime, adresa i broj telefona), kao i naslove knjiga na koje se pretplatio šalje na: orfelinns@gmail.com.

Knjige isporučujemo poštom na adresu koju naznačite a poštarinu plaća Orfelin.


35 коментара:

  1. Mislim da nikad nisam bio ovoliko napaljen povodom najave neke knjige. Crteži su odlični, a moram reći i da oni za VELIKI BOG PAN izgledaju mnogo bolje kad se uživo vide i dodirnu nego na slikama koje si kačio. Ovo će tek da bude perverzija...Drago mi je za Ejkmana i dobro je da si se oglasio, baš sam se zabrinuo...

    ОдговориИзбриши
  2. Mislim da nikad nisam bio ovoliko napaljen povodom najave neke knjige

    Ovo je najbolji BLURB koji sam cuo u poslednjoj deceniji

    ОдговориИзбриши
  3. nisam fasciniran nedovrsenim poslom
    naime odmah sam ga prodao
    posljednja orfelinova knjiga koja me fascinirala su vrbe
    naravno uz lavkrafta

    ne znam sto raditi...

    ОдговориИзбриши
  4. odgovor je jednostavan: menjaj žanr. jer, ako te NAJBOLJE stvari u njemu (koje izdaje 'poetika strave') NE oduševljavaju, onda ti očito nisi za taj žanr. idi, čitaj sf, krimić, noar, nešto drugo što te oduševljava, ako takvo što postoji. šta te je uopšte poslednje oduševilo što si čitao?

    ОдговориИзбриши
  5. Gulj, ovaj Žurnalista ne samo da ne zna šta OĆE, to jest, još gore, on HOĆE ONO ŠTO NEĆE ... nego još odlazi kod Izdavača kao kod Popa na ispovest, i zahteva od njega oprost.

    On se u stvari USRO od Ligotijevog hardcore egzistencijalizma, i onda brže bolje prodao knjigu sledećem, kao što bi čovek prosledio video-traku Sadako sledećoj nevinoj žrtvi.

    ОдговориИзбриши
  6. pa da, samo što "žurnalista" iliti "komunjara" iliti "truba" iliti "crna moda od laboda" i ne zna šta je imao u rukama i ne zna šta je prosledio dalje - i ne zna šta hoće, po svemu sudeći... ali i dalje nastavlja da se žali uz pjesmu "I still haven't found what I'm looking for", samo što da ga ubiješ ne bi umeo da ti kaže what's he looking for.

    ОдговориИзбриши
  7. Gubitak nevinosti je uvek u izvesnoj meri traumatičan. Možda nije bio spreman, možda nije imao dovoljno vazelina, da primi celog Ligotija.

    Uznemiravajuće je medjutim što u TIM GODINAMA doživljava traume šiparice.

    ОдговориИзбриши
  8. kod vas istocnjaka uvijek neke teorije zavjera:)
    kazem vam kako stvari stoje
    nema uljepšavanja
    ne ide pa ne ide
    zato pitam hoce li biti sf-a u izdanju
    rekoste nece...
    bumo kupoval knjige za vrijeme ludih noci ludih cijena
    da je steta manja

    ОдговориИзбриши
  9. posljednje sto me odusevilo je krstaski pohod anderson

    ОдговориИзбриши
  10. Gulj, ovo je očigledno mušterija koja svoje uske kulturne potrebe zadovoljava na Kupindu. Verovatno se bavi biznisom, praktična je. U SF i fantaziji traži potvrdu muškosti, verovatno joj je omiljena serija Game of Thrones. Kod Orfelina je kupovala zbog dobre ilustracije, verovatno se razočarala kad je videla da u knjizi nema puno slika. Možda bi bilo dobro razmisliti o niše marketingu za ovakve mušterije, neki Lord of the Rings šund u stripovanom izdanju, nešto iz viteških mačo fantazija, sisate i guzate princeze.

    ОдговориИзбриши
  11. satire, suzdrži se od zajebavanja drugih čitalaca bloga, to ovde smem da radim samo ja! ;) truba-komi-labud-žurnalista je čuven po izjavi da njemu ne trebaju ni luksuz ni tvrde korice ni ilustracije ni kvalitet ni lektori i dobri prevodi a kamoli pogovori i druge stručne radnje - njemu su dovoljno dobre fotokopije jedva razumljivih i nelektorisanih 'prevoda' koje jednom pročita pa baci (ili proda)! ali dosta o tome, neću puštati dalje komentare povodom te osobe koja je ionako - bez komentara!

    ОдговориИзбриши
  12. ja sam rekao da nisam fasciniran...to nema nikakvu težinu niti sam rekao išta loše o djelu koje sam pročitao niti koje nije ni izašlo
    to ne bi ikoga trebalo vrijeđati

    sudjelovao sam u rasparčavanju kolekcija nekoliko pokojnika
    i preko internet aukcija i u stubištu zgrade...
    vjerujte nije nimalo ugodan prizor... a i na kraju je sasvim svejedno imaju li knjige tvrde ili meke korice te pogovor ili dobru lekturu...ako završe u podrumu ili na smetlištu u nekoj kutiji :)
    u boljem slučaju ih se daruje nekome ko ih onda rasparča...

    ne govorim o izdanjima orfelina, ali veoma je oslobađajuće riješit se knjige koju nemaš namjeru nikada više pročitati...možda da svi imamo stanove od 250 kvadrata i velike plate i još 900 godina na raspolaganju za čitanje bi bila drugačija priča



    ОдговориИзбриши
  13. Kad smo kod pisaca preporučujem video Horror cafe sa YT onima koji ga njesu viđeli(možda ga je Gul pominjao na blogu ne znam) - ja sam se oduševio,ne samo razgovorom nego i celom atmosferom...

    ОдговориИзбриши
  14. nevesela ali na neki način i ne tako loša vest: moj izbor odličnih priča ALDŽERNONA BLEKVUDA pod radnim naslovom DREVNA SVETLA, a u izdanju orfelina, koja je bila planirana za sajam knjiga, ipak neće biti gotova na vreme, zbog nekih nepredviđenih okolnosti.
    pošto ne želimo da žurimo i jurcamo prokleti sajam po svaku cenu, kao većina izdavača, pa da to bude nauštrb već prepoznatljivog kvaliteta naših izdanja (prevod, lektura, dizajn, pogovor itd) radije ćemo i ovu knjigu, kao i sve dosadašnje, da uradimo KAKO TREBA i da je tek onda ponudimo čitaocima - svakako do kraja godine, najkasnije početkom decembra - nego da skarabudžimo MAKARŠTA kako bi bilo gotovo za sajam.
    ovako ćete imati vremena da svarite PISARA TAME, pa da ga možda pročitate još jednom - dok ne izađe stari dobri crni blekvud.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. a i skromni srpski budžet će time pretrpeti manja oštećenja i imati vremena da se oporavi do decembra

      Избриши
  15. Bila sam ubeđena da je treća knjiga planirana za ovu sezonu trebalo da bude Ejkman, koji me je ostavio potpuno ravnodušnom. Blekvudu se ipak veoma radujem.

    ОдговориИзбриши
  16. Pa težak je Ejkman, nije za svakoga

    ОдговориИзбриши
  17. hoće da upadne i žika pesnik u ediciju, da mu strpate sve pesme u jednu knjigu

    ОдговориИзбриши
  18. ma kakve su to tlapnje, lagan je ejkman, ko majčina dušica! on mi je potpuno pokvario čitanje horor proze - posle njega, 99% tzv. savremenog horora mi je bzvz, dosadno, prazno, nikakvo... a žika pesnik možda dobije svoja sabrana dela, nije nemoguće...

    ОдговориИзбриши
  19. Ligoti uplaćen, jedva čekamo da stigne ;) Nego, Ghoul-e, da li možeš još nešto da mi preporučiš da kupim od drugih izdavača, pošto od Orfelina imam sve, što bi moglo da zadovolji apetite koji su slični tvojim? Živeo!
    P. S. Npr, zanima me ,,Kuća sa sedam zabata", od Natanijela Hotorna, vredi li to uzimati?

    ОдговориИзбриши
  20. Kuća sa sedam zabata JESTE gothic ali nije horor; ko očekuje roman strave i jeze biće nasmrt smoren. inače je ok knjiga, malkice pregažena vremenom, nije baš najbolje ostarila, kao i većina hotornovog opusa... više za proučavaoce i istoričare nego za knjiž. sladokusce. a uoči sajma ću da sročim knjiž. preporuke za ovu godinu. ukratko, nema baš skoro ništa naročito bitno iz oblasti horora izvan orfelina. možda par naslova...

    ОдговориИзбриши
  21. Ej, ali moram da kažem da si me opasno obradovao sa Blekvudom ;) Taman sam pomislio - jebote, čovek toliko napisao, a mi samo ovo malo :P Naravno, sve je došlo na svoje, a moja omiljena priča je (iako ne klasična strava) ``Alexander, Alexander`` :) Blekvud je tata..

    ОдговориИзбриши
  22. Blekvud je apsolutni tata, 2nd only to lovecraft među klasicima prve polovine XX veka. Zbog toga nećemo stati na ovoj upcoming zbirci: u planu imamo najmanje još jednu.

    ОдговориИзбриши
  23. To, planiram sve da pročitam što izdate! Kao klinac sam se ložio na horor i to je ostalo, ali jedno 10 godina sam pravio pauzu zbog raznih okolnosti (što zbog slabog izdavaštva, što zbog ljubavnih problema :P) pa sam se posvetio drugačijoj literaturi. I ozbiljnoj (klasičnoj) i onoj koja može da zabavi (i mešavini). Trenutak kada sam se vratio žanru je kada sam krenuo da kupim neki roman od Peljevina (ne sećam se) a na polici ugledao ,,Vrbe". Reko - da l je moguće da je ovo stvarno Blekvud? Naravno da sam njega kupio i sve ostalo je istorija :)

    ОдговориИзбриши
  24. Кренуо сам синоћ да купим Лиготија. Уђем у најближи Вулкан, видим да имају још један примерак, мало га прелистам када оно између последње странице и корица стоји неки исечак да је књига заражена неким књишким вирусом и да има неке грешке на 284/285 страни односно на 285/286, реших да упитам продавачицу, она ми збуњено рече да је вероватно цело издање такво, и да им је то једини преостали примерак у тој продавници.
    Знате ли можда да ли је то до примерка па да узмем негде другде или је то нека грешка присутна код свих "Писара"?
    Хвала унапред.

    ОдговориИзбриши
  25. to je tako sroceno kao fazon, u nadi da ce vecina citalaca shvatiti, sto uglavnom nije bio slucaj. dakle, da, 1 pasus je greskom u prelomu ponovljen u jednoj prici i u pogovoru, nista strasno, imate visak a ne manjak, sve knjige su takve.

    ОдговориИзбриши
  26. Ghoul,

    Читам сад Писара таме и немој узимати к срцу, али сам стекао утисак да си ипак мало преценио Лиготија. Уме лепо да пише, добре су му реченице, али му недостаје искра лудила. Његов стил не успева да дочара језовитост и ужас као рецимо Лавкрафтов или Блеквудов. Читајући њега као да читам лепо написан састав за петицу, али без превише дара.
    поздрав,
    Труман

    ОдговориИзбриши
  27. ligotiju fali ludila? pa teško je nešto pogrešnije od toga reći. on opisuje tihi užas beznadežne egzistencije, to nije histerija lavkrafta nego tiha depresija i beznađe, tiha jeza banalnog.

    ОдговориИзбриши
  28. Pročitao sam Poslednju arlekinovu gozbu upravo, iako mi je kupljena knjiga čamila par godina. Sviđaju mi se te etape narastajućeg saspensa koje Ligoti detaljno opisuje, vođen naratorovim (piščevom) ličnim konfuzijama, zimskim depresijama od kojih i sam patim. Dobar je Ligoti. Vrlo atmosferično, sablasno, natrulo, podmuklo...

    ОдговориИзбриши
  29. Još jedno zapažanje: ako bih poredio Ligotija i Lavkrafta (učenik i učitelj najgrublje rečeno) ima dosta sličnosti u opisima demonskih entiteta. Kod Ligotija je to nešto (ili prilično) nejasnije, apstraktnije, negde pročitah da je Toši okarakterisao Ligotija kao pisca filozofije horora. U pričama nailazim na vodopade dobrih deskripcija, izuzetne sintagme, ali nema te uklještenosti u stvarnost, u smislu da iz realnosti iskače nešto čudno, natprirodno, ta naracija uplašenog istraživača kako je Lavkraft umeo da dočara. Kod Ligotija je nekako bajkovito, previše snovito i apstraktno za moj neki pretparačkiji, sarkastični, krimi ukus. Lavkrafta sam najbolje osetio u Arlekinovoj gozbi, klasika, linearna radnja, narastajući saspens, užas u kakvom uživam. I ne mora ništada sedesi na kraju, ali uživate u celom štivu, od samog početka. Priznajem da neke Ligotijeve priče mi počnu teško, zbune me tih prvih desetak rečenica da moram više puta da ih pročitam i shvatim. Čisto moje zapažanje i nazor. Verovatno sam i zato godinama oklevao da ga čitam. Videćemo do kraja. Opšti utisak sa treba biti uklještenije sa realnošću, da priča povuče čitaoca.

    ОдговориИзбриши
  30. Priče Tomasa Ligotija daju ugao osvetljenja kakav moje, pojedine, nezrele i nedovoljno razvijene priče nemaju, ostavivši ih s namerom u mraku ili iz neznanja (koje ponekad može biti blaženstvo). Ili sam prosto preko njih bacio tamne rite tragajući za nečim nedostižnim, iz straha da takvi uglovi doziranog osvetljenja ne odagnaju nešto za čim tragam, verovatno ni ne nađem. Eksperimentalno bih mogao jednoj priči podići tu ritu, razgledajući kako tinja na takvom svetlu. Ako ništa drugo, bar smo u istom zodijaku, možda taj planetarni raspored i utiče da uskladimo frekvencije, ponekad.

    Ako ništa drugo, Ligotijeve priče me čine nešto manje materijalnim, što upravo daje taj ugao za kojim ponekad tragam.

    Snevanja u Nortaunu - odlična priča, kompletan obrok za um, počev od predjela, dižestika, mesa, priloga i dezerta.

    ОдговориИзбриши
  31. Degustirajući Pisara tame - priču po priču u popodnevnim i noćnim predremkama, uhvatio sam sebe kako mi je njegova biografija (inače dovoljno iscrpna dr Gulovom posvećenošću) legla kao jedna od njegovih dobrih priča, možda i najboljih. Sve više shvatam zašto i o čemu piše. On pričama priča svoje životne krize, svoja javljanja kroz jake zidove antidepresiva, zaštićen od objektiva na javnim nastupima. Podržavam ga, ja sam potpuno neprirodan kada sam usnimljen ili #nedajbože javno intervjuisan, pred masom koju ne poznajem, niti oba mene. Pravi pisac iz senke, ghostwriter, samo znanog i kultnog identiteta. Valjda zato što je misteriozniji, još je traženiji.

    Ahedonija... da, medicinska, starogrčka polusloženica kojom se opisuje proživljenost, prezadovoljenost, neužitak u konvencionalnim čulnim atraktantima, neprestani osećaj dežavua i sumnja da vas nešto može zaradovati. Posle pojedenog sočnog jela shvatate da je to bilo samo još jedno sočno jelo, još jedno putovanje na drugim geografskim dužinama i širinama, poznanstvo sa običajima i kulturama druge farbe čija je srž ista. Eto, njegova biografija me je prosvetlila da tragam za svojim neznanim boljkama u začetku. Prosvetljujuća biografija.

    ОдговориИзбриши
  32. Pročitah upravo Glamur. Najjače deskripcije i komparacije do sada, za mene. Filmsko platno doživljeno kao gigantski laboratorijski preparat po kome mile užasi. Epski.

    Iako ponekad baš teži ludilu i fantaziji, rečenicama se vrati da hoda po stvarnim deonicama priče (koračanje i razgledanje zgrade pred rušenjem). Jer bez toga bi bila samo dosadna, neprekidna apstrakcija. Odmereno.

    Kad god pročitam bilo koju priču, pa i ovu, na guglu kucam ime priče ba engleskom, autora, odem na slike i razgledam ilustracije priča raznih autora, kako bih uporedio sa onim šta sam ja zamislio, kakvu sliku je priča izgradila meni. Kod Ligotija toga ima koliko i njegovih portreta. Slabo. Zašto ljudi ne crtaju njegove užase kao što su to činili kod Lavkrafta, MR Džejmsa, Blekvuda i niz drugih? Možda zato što su to vremenski davniji pisci pa se utisci o njima nakupljali decenijama ili je Ligotti slabije čitan po svetu? Verujem da je ovo prvo.

    Ako ima neke galerije ilustracija njegovih slika, podelite link.

    ОдговориИзбриши