izabrana dela

izabrana dela

петак, 27. април 2018.

INCIDENT IN A GHOSTLAND (2018)


**(*)
3-


            Novi horor Paskala Ložijea nije ni blizu kvalitetima i žestini njegovog MARTYRS – ali je barem *uzdah olakšanja* vizuelno zanimljiviji i gledljiviji nego njanjavo-zaboravljivi THE TALL MAN (eh, da; u međuvremenu sam se malko ohladio od pohvala iskazanih u tom rivjuu). U suštini, INCIDENT IN A GHOSTLAND je jedan duboko nedomišljen, čak glup film koji bi hteo da bude pametan a ne može i ne ume, pa se zato vadi na vizuelne bombonice i nešto (nedorečenog, prilično besmislenog) brutalnog horora.
            Prvi kadar filma je krupni plan fotke H. F. Lavkrafta, preko koje se javljaju njegovo ime i datumi rođenja i smrti, a zatim i otkucani komentar, otprilike “What an awesome, terrific writer! The best!” U potpisu, 15-godišnja wannabe spisateljica horora i naša glavna junakinja koja sa sekom, koja mrzi horror, i sa mamom koja joj povlađuje, putuje u staru i zlokobnu tetkinu kuću („Hej, ovo je kuća Roba Zombija!“ glasi jedna od promašenih, škripavih horor referenci) gde će im se uskoro desiti nešto gadno, tj. „incident“ iz naslova.
            I već od tog prvog kadra počinju problemi. Kao prvo, „Ne uzimaj uzalud Lavkraftovo ime, da dugo poživiš na zemlji.“ Ako ćeš već da ga prizivaš, i slikom i imenom i rečju i referencama – bolje bi ti bilo da to ima jakog smisla i opravdanja. Ovde toga – spojler: NEMA. Ni u najavi.
            Još gore, klinački komentar koji se otkuca preko HPL slike zlokobno nagoveštava klinački odnos ne samo prema ovom Velikanu, nego je simptom infantilnog, površnog odnosa prema hororu uopšte. Jer, Ložije (koji je sam samcit, bez ičije pomoći, i napisao scenario) bi zapravo hteo da se pravi pametan, i da narodu ponudi nešto kao meta-horor. Nažalost, taj meta-aspekt filma je skoro potpuni promašaj.
            Kao prvo, njegova junakinja je premlada da se ozbiljno shvati kao horor spisateljica; njen etitjud je predvidivo (za te godine) klinački površan. Njena fascinacija Lavkraftom nije mnogo dublja od raznih internetskih goth pozera i šminkera kojima HPL-ove knjige služe kao dekor za poziranje sa flašicama apsinta i kitnjastim prstenjem a ne kao materijal za dubinsko iščitavanje.
            Njene deluzije veličine (koje nam film explicitno, in vivo prikazuje) da postane nešto kao ženski (pa još super-sexy) Stiven King i da već negde u poznim dvadesetim iza sebe ima desetak horor bestselera, itd. takođe su površne, nezrele i besmislene za ozbiljno promišljanje.
za svaku antologiju generičkih naslova

            Njena fantazija o tome kako joj se na jednom partiju za piskarala ukaže Veliki HPL lično, od krvi, mesa i nakaradne protetike (glumcu koji nimalo ne liči na Lavkrafta nalepili su lažnu donju vilicu i jagodice, pa sad izgleda kao nešto između akromegalika i čoveka slona!) i daje joj vrhunski kompliment, da ne treba da promeni nijednu reč u svom novom romanu jer je savršen – to je neprijatno za gledati na više nivoa: transfer blama ponajviše zbog reditelja koji je smatrao da je ta scena uopšte važna za bilo šta osim da glavnu junakinju učini još većom kretenkom nego što je dotad izgedala (iako njegov etitjud ni prema njoj ni prema žanru nije satirično-parodičan, barem ne namerno)!
Lavkraft u Ložijeovoj izvedbi

            Na kraju – SPOJLER! – film sugeriše da je „incident“ koji zauzima ceo film zapravo poslužio kao okidač i presudni činilac da naša spisateljica od wannabe gotičarke sa plišanim Ktuluom kao obaveznim delom prtljaga postane Prava Stvar, odnosno Stefanija Kralj po slavi, a Ljubica Veštić (Love Craft) po kvalitetu. Pre svega, odbacimo taj kretenski oksimoron kao prećerano fantastičan – naime, neko ko piše lavkraftovsku prozu ne može računati na kingovsku popularnost kod rulje, tj. ne možeš imati i jare (sa hiljadu mladih) i pare koje idu uz infantilnu „stravu“ koju King isporučuje lopatama za nezrele mediokritete ovoga sveta.
Kucam na pisaćoj mašini a ne na kompu jer sam tako cool
            Zatim, naivno je, glupo i bez ikakve veze sa hororom u književnosti i na filmu, naravoučenije da je horor „incident“ presudan za nastanak horor pisca. Dapače, istina je dijametralno suprotna: svi pisci horora u istoriji imali su prosečne, normalne živote bez većih trzavica horor prirode. Naravno, imali su uobičajene životne oluje koje sve nas spopadaju, porodične gubitke i tako to, ali niko od njih nije se susreo sa Čudovištima koja su mu život preokrenula u Jednoj Noći Čistog Razumorazarajućeg Pakla, ili bilo šta tome slično.
            To je vulgarna ideja, suštinski glupa, jer se zasniva na klišeu onih koji o hororu ne znaju ništa: da su horor pisci neke duboko traumirane, pomerene osobe koje moraju stalno naživo da proživljavaju Pakao i Užas, da se kidaju u ne znam kakvim košmarima, što u snovima što na javi, kako bi mogli da stvaraju to što stvaraju. Da, ružne snove poneki jesu imali (npr. Lavkraft) – ali ništa više od snova. I to znaju svi koji su čitali Poetiku horora i moje pogovore ediciji „Poetika strave“ i svi koji bar nešto malo znaju o horor autorima.
Pijuckanje s Lavkraftom
            A ova plitkoumna mudrolija bi trebalo da bude nešto kao finalni udar, pančlajn, naravoučenije, poruka filma, šta li – jer baš njome se on završava. A ja kažem – pffft, koješta.
            Scenario je kriv još i za neoprostivu nedokuvanost ne samo na planu idejnosti nego i elementarnog plota i motivacije i logike zbivanja: jer, mi ovde ne znamo ni ko su nam ove ubice, ni zašto izgledaju kako izgledaju (jedan je retardirana grdosija, nešto između Lederfejsa bez maske i onog pedofila iz Alone in the Dark; drugi je ružni muškarac s perikom i u ženskoj odori za kojeg tek na kraju otkrijemo da nije žensko) ni u kakvom su međusobnom odnosu (braća? ljubavnici? tata i sin? ortaci?) ni zašto rade to što rade baš tako (upadnu u kuću, ubiju majku a ćerke muče) ni otkud tolika opsesija lutkama, ni kako im je uspelo da već u prethodnim nedeljama pobiju tolike ljude u okolini, budući da se kreću u napadno upadljivom vozilu (nekakav klovnovski, nakićeni, šareni, kendimen kamionet-prikolica).
            Postoje detalji koji kao da su nasumice ubačeni: recimo, naša spisateljica dobije menstruaciju, premijerno, baš uoči „incidenta“. Čemu to? Sugestija da je njeno postajanje Ženom i postajanje Piškinjom (zahvaljujući toj noći strave? ali, hej, ona je to snažno htela i činila i pre toga!) jedno te isto? Ali, fuck, stani malo, grickaj čipi-čips i reci mi, polagano, u kakvoj je jebenoj vezi jedno s drugim?
            I zašto debela grdosija njuška međunožja ovih curica? Šta ga privlači, a šta odbija? Nejasno je da li ŽELI one koje su se već zadevojčile (zašto?) – ili one koje još nisu? Koja je poenta njegovih pokušaja da od njih pravi lutke? I ako već voli da se igra mesom, čemu onda gubljenje vremena s lutkama od plastike i gume (desetine i desetine njih)? Da nacrtam: ne tražim ja SVE da mi se objasni, dovoljni su i hintovi, ali psihologija, motivacija i modus operandi ovih zlikovaca previše su extremni, a nedorečeni, neubedljivi i besmisleni da bi se sami od sebe skockali.  
Lepo je to, kao „popunite rupe“, „upotrebite maštu“, „neizrečeno i neodređeno je strašnije“ – ali fuck, malo više konkretnosti i konzistentnosti bi pomoglo a ne odmoglo u ovoj konkretnoj storiji. Njeni značajni morbidni i košmarni potencijali bili bi još snažniji da ponašanje, izgled i sve oko ovih manijaka ne deluje potpuno nasumično!
            Plus, storija je nepotrebno opterećena gimik-deonicom u sredini, koja omogućava twist pred kraj, a ta deonica nije zaista pametno niti smisleno opravdana (tj. nevredna je učinka i „smisla“ koji se njome proizvodi). I, ponovo, njome se naša spisateljica svodi na psiho-lujku, mentalno nestabilnu – kao i svi ti horor pisci, je li, jer zar bi normalan čovek uopšte pisao horor? Naravno da ne, to sve poremećeno i bez kontakta sa stvarnošću! Reko mi moj komšija Sima! A i u filmu nam spisateljica kaže: „Napisala sam ovu knjigu da ne bih poludela.“ Eto. Horor žanr objašnjen u jednoj rečenici.

            Dobro. I zašto onda 3- za ovu plitkoumnu budalaštinu od storije?

            Pa, delom zato što sam po prirodi nežan i čovekoljubiv i plemenito-velikodušan, delom na kredit za minuli rad, a delom, nezanemarljivim, zato što je ovo film u potpunosti posvećen hororu, od prvog do poslednjeg kadra: nije ovo triler ili drama ili teen komendija maskirana u horor nego, bato, film strave i užasa koji roka iz svih oružja (uglavnom sirovih, visokokalibarskih, čak i kad puca na komarce!) a i to mora u današnje krizno vreme da se poštuje.
            Plus, njegova fetišizacija lutaka, lutkica, papeta, marioneta, harlekina i srodnih lutkolikih andrmolja zaista je neviđena u dosadašnjoj istoriji horora – mislim, neviđena u ovolikoj meri, s ovolikom raznovrsnošću dollsploatacije. I kad smo kod toga, umesto uzalud dozvanog Lavkrafta mnogo bi smislenije bilo da su prizvali Ligotija, papetmastera – ali Ložije verovatno nije ni čuo za njega, ili možda nisu njegovi producenti, pa su išli na siguricu, s autorom koji nema blage veze s ovim zapletom.
            Zaista, eye-candy vezan za lutke i lutkiranje je vrhunski; fotografija i scenografija su odlični i memorabilni, a atmosfera je gusta i pregnantna žešćim ugođajem nepredvidive i iracionalne morbidnosti. povrh toga, scene jurnjave, borbe i akcijanja sa manijacima brutalne su, gadne, krvave i imaju impakt, što retko danas u hororu biva. Dobro, impakt bi bio jači da su likinje čvršće, ali fuck, jedan je MARTYRS, izgleda, i to više nećemo videti tako lako.
            Na kraju krajeva, nešto sam pozitivniji prema ovom nedelu zato što su i njegovi nedostaci plod smelosti da se ide neutabanim stazama, da se bude drugačiji, originalan, samosvojan itsl. Uvek ću više ceniti nekoga ko, kao Ložije, tvrdoglavo gura nešto svoje (pa makar to bio i fetišizam izubijanih, krvavih, podbulih, izmodričastih žena) nego da se dodvorava masi kliše-storijama i situacijama. Ovde su njegove težnje bile uglavnom misguided i protraćene na jedan duboko poludupasti film, ali ona polovina tog dupeta koja valja – vredi zbog nje potegnuti do bioskopa!
            Dakle, film sam u bioskopu i gledao, što svakom fanu horora preporučujem; u ovom trenu nije dostupan organima piratskog gonjenja pa me, molim, ne gnjavite potraživanjem linkova i torenata.
            Inače, glavna sporedna glumica (igrala seku glavne junakinje) gadno se posekla zadnjeg dana snimanja u jednoj od bezbroj scena lomatanja kroz staklo i po staklu – toliko da je ozbiljno zasekla svoje mlađahno lišce (vidi sliku). Zaista šteta. Nije lepo. Tim pre što i poster filma prikazuje slomljeno i razbijeno žensko lice...  
Ovo nije maska, ovo nije šminka...

Možda će ovaj „incident“ (bolje reći: ozbiljan i neoprostiv propust u bezbednosti na setu) opametiti Ložijea i odvratiti ga od dalje eksploatacije ženske patnje i mučeništva i okrenuti u pravcu istinski lavkraftovske, kosmičke strave i srodnih, suptilnijih oblika horora. Krajnje je vreme da odraste i prestane da se igra sa ovim lutkama, da ih baca okolo i razbija...


26 коментара:

  1. Koliko mi je ovo bilo razočarenje, toliko sam se danas oraspoložio kad sam video poster za novu Suspiriju i čitao napaljujuće izveštaje onih koji su videli delić filma.

    ОдговориИзбриши
  2. tizer-poster je sranje ali opis te scene iz filma stvarno deluje obećavajuće. uostalom, ja u luku verujem! nejasno mi je da li si razočaran odgledanim INCIDENTOM, ili mojim rivjuom?

    ОдговориИзбриши
  3. Kod nas u R.Šumskoj nema na reperotaru. Išao sam u Beograd sa namerom da gledam TIHO MESTO, istina, to nije bio jedini razlog jer sam pazario novog Blekvuda i neke druge knjige. Razmišljao sam da isto uradim i sutra za Ghostland, ali odustajem. Verujem ti na reč, pogotovo što sam se pribojavao nekih stvari koje si ti opservirao a mogle su se naslutiti iz drugih rivjua koje sam čitao ranije. A nije taj put ni jeftin, plus ostali troškovi, pa pitanje i da li ću imati sreću sa projekcijom...sačekaću za koji mesec pa pogledati u miru doma svoga :)

    ОдговориИзбриши
  4. Nisam jos odgledao film ali ne ocekujem da ce mi dobaciti vise od trojke nesto mi je govorilo da ce ovo biti gledljiv horor ali sa rupama u scenariju sto si ti vec spomenuo u tekstu

    ОдговориИзбриши
  5. Tizer-poster za suspiriju deluje kao da je film o supermenu ali ipak mi je to jedan od najocekivanijih horora ove godine

    ОдговориИзбриши
  6. Tizer-poster za Suspiriju jeste sranje kada se posmatra čisto vizuelno, ali nije mu to ni bila namena. Treba ga posmatrati kao "koncept". Očekuje nas jedan hladan, gust, prema životu neprijateljski nastrojen film sa obiljem krvi. Baš kao što je i taj beton na posteru. Biće sigurno i poster klasičnog tipa, ima vremena...Naravno možda ja to sve učitavam iz goruće želje, možda su ga jednostavno odradili na brzinu...hteli da bude drugačije :)

    ОдговориИзбриши
  7. Cekajte-ima onaj drugi poster sa sakom na beloj pozadini,domali prst je u stvari balerina itd...
    Probajte sa ovim linkom (ovo deluje kao pravi filmski poster) - https://www.google.com/search?q=suspiria+remake+poster&client=firefox-b-ab&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=0ahUKEwiLqb6ZhN3aAhWuiaYKHcCEA2EQ_AUICigB&biw=1024&bih=639#imgrc=FFAXHQgSsEO6HM:

    ОдговориИзбриши
  8. i taj je bzvz. za sada se nisu proslavili s marketingom. još se ne zna ni da li je film završen, ni kolko mu još treba, ni kad će i gde izaći premijerno... trebalo bi nešto LEPO da okače masama, da bar malo razbije opšteraširene predrasude da je suspiria nedodirljiva i da ovo nikako ne može da valja!

    ОдговориИзбриши
  9. Možda pisci horora nisu viđali čudovišta ali tvoj drugar Giljermo svakako jeste..kad je bio mali,pa još u ormanu,kad ga sretneš naredni put reči mu da ne gi jede gomna po mnogo jer nije ceo svet Amerika.
    Ovaj film možda i jeste satira u pravcu ismejavanja ljudi koji mlogo ali mlogo vole Lava Krafta - koga je Stiven King čitao kao mali i onda prešao na ozbiljnije stvari...

    ОдговориИзбриши
  10. Kao prvo, njegova junakinja je premlada da se ozbiljno shvati kao horor spisateljica; njen etitjud je predvidivo (za te godine) klinački površan.

    ... ili je recenzent PREMATOR da preboli cinjenicu da se ukusi stilovi i pristupi menjaju sa dolaskom novimµh, MLADJIH generacija

    Njena fascinacija Lavkraftom nije mnogo dublja od raznih internetskih goth pozera i šminkera kojima HPL-ove knjige služe kao dekor za poziranje sa flašicama apsinta i kitnjastim prstenjem a ne kao materijal za dubinsko iščitavanje.

    sta ces, vecina ljudi u tridesetim cetrdesetim a pogotovo pedesetim preraste DUBOKU fascinaciju egzistencijalistickim nihilizmom, opsesivci je medjutim odrzavaju u dubokoj starosti jer im isti pruza izvor samopostovanja i samosazalenja




    ОдговориИзбриши
  11. Napaljujuci izvestaji prate i novi helovin,predator sejn bleka i the house that jack built svidja mi se izgled maske majkl majersa iz originalne noci vestica nakon 40 god.

    ОдговориИзбриши
  12. Gule nemoj ni u koga previse verovati pa ni u luku lozije nam je isporucio martyrs pa nas posle nije nesto narocito impresionirao sa tall man-om i incidentom trebamo svi smiriti svoja ocekivanja da ne bi iznova i iznova dozivljavali razocarenja pa da kasnije kukamo u komentarima

    ОдговориИзбриши
  13. slažem se, u načelu; ali u ovom konkretnom slučaju neka ostane zabeleženo da imam SNAŽAN OSEĆAJ DA ĆE NOVA SUSPIRIJA BITI ODLIČAN, SVEŽ, JEZIV, GADAN, ZANIMLJIV FILM - dapače, evo tvrdim sad, unapred, da ne bude posle 'naknadna pamet', da izvorna SUSPIRIJA ima prostora za popravku i nadgradnju, i ja verujem da će luka u ponekim aspektima možda i da 'popravi', odnosno prebaci domete arđentovog filma. on, naravno, ne može da se nada ni deliću tog uticaja, značaja, epohalnosti, antologičnosti itd. jer prosto, druga su vremena, i to što je S77 značila i činila tada nikako nije uporedivo sa onim što, čak i da rodi mečku, može S18.

    ОдговориИзбриши
  14. Najintrigantnije od svega mi je sto ce S18 trajati 2 sata i 50 minuta zbog cega imam osecaj da je u pitanju nesto posebno i potpuno drugacije

    ОдговориИзбриши
  15. running time na imdb-u kaže: 145'. to je nešto razumnije. samo NAJVEĆI su se odvaživali na tako epsko trajanje: director's cut THE SHINING i DAWN OF THE DEAD.

    ОдговориИзбриши
  16. Neki od najboljih horora svih vremena su dosli od reditelja koji nisu bili iz sveta horora kao sto je i kjubrik koji je napravio the shining mozda govori nesto i cinjenica da je i luki ovo prvi horor koji takodjer ima epsko trajanje

    ОдговориИзбриши
  17. Talijanski tetak je ocigledno prepoznala svoju tetkastost u Ardjentovom high camp stilu i sad hoce da je sprovede NA SLEDECI NIVO OD TRANSRODNOST. Cim se tu vrzma Tilda Svinton znaci da se spremaju masonsko-lezbijske transorgije.

    ОдговориИзбриши
  18. mogu da se kladim da će gvadanjino da servira i vizuelno i idejno potentan materijal za uživanje i preživanje a njegova sexualnost će u toj čorbi, nadam se, da bude značajan sastojak i garant nečeg DRUGAČIJEG od deda arđentove barokne hetero-sado-nekro-pedofilije!

    ОдговориИзбриши
  19. Ma da li je moguče da je Dzejmi Li Kertis ustvari Kur-tis,šta me bunari neki tip na YT,te ima ramena muška,te nema kukove...mada oduvek sam mislio da se radi ženki sa jačim muškim principom,viđao sam to u stvarnosti ali sad me preseče - tu se mota i ta priča ili cover up da je to bio hermafrodit u startu pa su u jednom trenutku njeni roditelji odlučili da bude žena...Mislim,kad gledaš simbol Bafometa to stvarno izgleda ko trandza sa Eyes wide shut partija,tu je prisutan i Kaducej,Merkur koji je herma..

    ОдговориИзбриши
  20. tetak ce svakako da se potrudi i post-lezbi akademijama osigura jos bar dekadu doktorata na temu Transrodna Transverzala u Post-Kemp Suspiriji

    A deda Ardjento, KUJ ZNA, on je mozda hteo da dekonstruise sopstvenu mizoginiju tako sto ce se poistovetiti sa neznim djevuskama u nevolji.

    Podseca me sve to na ono kad je Azija utekla u Nemacku od talijanske LJAGE oko Vajnstajn skandala, a 99;99 posto talijanskih glasila su je prozvale sto se kurvala sa dobermanima i tati se u postelju uvlacila, za to vreme se na tzv progresivnom Severu busase u grudi kako oni postuju chicks with dicks a Azija je pokazivala misice na kojoj mozemo i ja i ti da joj pozavidimo...

    ОдговориИзбриши
  21. Barone DZEJMI LI KURTIS je remek delo zdrave srpske retorike, a Dzejmi nosi tu muskost sa takvim STILOM da je pravi izazov sovinistima; a istovremeno privlacna zena

    a i podestio si me na to da je neodoljiva privlacnost Halloween manje u bilo kakvom seksualnom sadrzaju i podtekstu nego vise u tome sto se stavlja na stranu odbacenog usamljenika iz predgradja, kadrovi lutanja su gotovo kao road movie, sablasni i prelepi, ...

    ОдговориИзбриши
  22. SUSPIRIA '77 star Jessica Harper has a role in the new film, and she took to her official Facebook page to say: “I have seen this movie – the most brilliantly scary film I have ever seen. Luca’s Call Me By Your Name does not prepare you for it, but throws into relief the director’s brilliance and versatility…"

    ОдговориИзбриши
  23. Jessica je imala prisustvo u originalu, narocito u besprekornoj beloj haljini sa pocetka. Uopste film mi se doimao kao grande belezza mnogo vise od recimo Felinija; mozda zato sto za razliku od Felinija on ne asocira tu ljepotu sa socijalnom dekadencijom nego prosto uziva u njoj.

    Izvestaji sa nekog Komik Kona opisuju scenu u kojoj Tilda Svinton - pogadjate, u ulozi matore lezbi profesorke - instruira djevusku da izvodi baletske pokrete, a to u susednoj sobi izaziva kod druge djevuske hororificne konvulzije. Ja se jos nisam usro u gatje, to je fora iz Istvickih Vestica.






    ОдговориИзбриши
  24. http://bloody-disgusting.com/movie/3497982/suspiria-remake-will-get-fall-2018-theatrical-release-italy-united-states/

    ОдговориИзбриши
  25. Ghostland 2018 BDRip XviD AC3-EVO - diljem neta na izvolte!

    ОдговориИзбриши
  26. Ne mora da se skida ne mora da se mulja, ima ga vec na solarmovies(googlaj) lepo odgledas u browseru...pozdrav i nema na cemu

    p.s. citam ovaj blog vec par godina, odlican je, hvala gosn Ognjanovicu

    ОдговориИзбриши