Ghoul
inspiriše! Ghoul nadahnjuje! Ghoul podstiče!
(Ghoul
piše o sebi u trećem licu! Žasu!)
Elem,
moje najnovije ukazivanje na LOPOVLUK
Bobana Kneževića – inače, opštepoznatu činjenicu svima koji iole obitavaju u
svetu žanrovskog literarnog i stripovskog fandoma! – zadahnulo je, ni manje ni
više, nego jednostranični članak u magazinu VREME (br. 1551, od 24.
septembra 2020.), u rubrici VREME UžIVANJA, pod naslovom „Lajk“.
Konkretni
povod za donji napis jeste moja odluka da sa liste „prijatelja“ na Fejsbuku
obrišem 15-ak „prijatelja“ koji su na stranici lopova Bobana Kneževića
lajkovali njegovu objavu da je izdao svoj najnoviji lopovluk. Znam da je nekima
taj moj čin teško razumljiv, pa zato moram da nacrtam: KO LAJKUJE LOPOVA,
GHOULU NIJE PRIJATELJ. Šta tu nije jasno? A naročito ako taj lopov krade od
mene (Ghoula).
Ipak,
ova krajnje jednostavna jednadžba nije bila jasna Nikoli Dragomiroviću, mom bivšem „prijatelju“ na Fejsbuku (videli
smo se u par navrata u okviru neke šire stripadžijske družine i razmenili po
koju reč, ništa naročito). Pošto mu nije bila jasna, morao je da napiše sledeći
tekst.
Na
ovo izrečeno imam reći sledeće.
„ta dvojica su zavađena otkad je Fejsbuka, a verovatno
i ranije.“
= Koješta. Novinar se nije
obavestio. Zavada je počela kada me je Boban prvi put banovao sa svog foruma,
2010. godine. Detalji o tom slučaju, za ljubitelje sapunskih opera, zabeleženi
su OVDE.
„da shvatim da sam jedan od odstreljenih frendova osobe
X.“
= Bože, kakva patetika. Odstreljeni...
Ni u koga nisam pucao!
„Razlog – lajk u pogrešno vreme i na pogrešnom mestu.“
= Tačnije, lajkovanje
LOPOVA i njegove KRAĐE (jasno i nedvosmisleno dokumentovane više puta – ali zabole
„novinara“ da proverava bilo šta...)
„Dakle, u mom životu njegovo anfrendovanje neće
prouzrokovati nikakve promene.“
= Naravno da važi i
obrnuto: odnosno, da se radi o iole bitnoj osobi u mom životu, ne bih je tako
olako „odstrelio“. Hell, pa ja i dan-danas imam više desetina zajedničkih
prijatelja sa B. K.
„posledicama takvog radikalnog reza“
= Radikalnog? Ili nebitnog?
Come on, nema ništa radikalno u anfrendovanju neke nebitne osobe,
jedva-poznanika. Pa nije to kao da sam, recimo, anfrendovao Dušana Mladenovića
zbog ovoga – ili tako nekoga s kim i naživo godinama i decenijama drugujem.
„uvlačenja drugih u lične sukobe sa nekom osobom.“
= Uvlačenje? Ja nikoga ni u
šta ne uvlačim. Ali ako se neko sam, od svoje volje, svrsta uz LOPOVA, koji je
više puta jednu te istu stvar UKRAO OD MENE, jbg sam se „uvukao“ gde ne treba.
„Važne su njihova korelacija i jednostrana odluka da
se sukob sa nekim reflektuje na treću, četvrtu ili petu osobu, što se već
graniči sa lošim manirima.“
= Dobar jutar! Dobrodošli u
svet kiber prostora i međuljudskih odnosa na njima! Svaki put kad nekoga
frendujete ili anfrendujete, kad nešto nečije lajkujete ili šerujete - vi
činite IZBOR, koji može nositi i moralne posledice.
„Ako nešto ovlaš
konstatujemo kao poluinteresantnu informaciju i posvetimo joj mikrosekundu
klikćući na plavi palac Fejsbuka“ onda smo žrtve sopstvene površnosti,
nezainteresovanosti, nebrige.
Istina je da klikćući nisi
podržao ljubitelja pedofilije, SNS-a ili Levijatana nego „samo“ LOPOVA, za
kojega ZNAŠ da je lopov, ili barem bi morao znati, jer odavno si u kružocima
stripskim i izdavačkim, pa ako si sve ovo vreme ostao slep kod očiju, ako do
sad nisi znao ko je i šta je Boban onda stvarno – ćao! To ne znači da si ikakva
moralna veličina, ili bezgrešni tip koji će drugima da popuje o „lošim manirima“.
U mojoj slici sveta, onaj
ko lajkuje LOPOVA kriv je za mnogo više od loših manira. Uostalom, loš je manir
biti neobavešten i nezainteresovan, i to ne o nekakvom sitnom i nebitnom
detalju nečije zaleđine kojom se nisi bavio jer te ne zanima: Bobanova
lopovska, piratska prošlost i sadašnjost previše su očigledne i poznate svakome
ko se uopšte potrudio da otvori oči i mozak bar na dve sekunde, a kreće se u
krugovima u kojima se kreće autor ovog članka.
„A taj sukob, da dodatno pojasnimo stvari, nema veze
sa krucijalnim pitanjima društva kao što su ideološke razlike preko kojih je
nemoguće preći.“
= Izvinjavam se ali za mene
je ključna ideološka razlika preko koje je nemoguće preći sledeća: da li je u redu ukrasti ili nije.
Moja ideologija je UKRASTI
JE LOŠE.
Bobanova ideologija je
UKRASTI JE DOBRO I KORISNO: KRADEM SVE ŠTO MI SE SVIDI, PA PREPRODAJEM DRUGIMA,
UZIMAM PARE NEOBAVEŠTENIMA I NEZAINTERESOVANIMA, I NIKO MI NIŠTA NE MOŽE JER IZDAVAČI
I PREVODIOCI OD KOJIH KRADEM NEĆE DA BACAJU ŽIVCE I NOVCE I PO SUDU DA SE
POVLAČE SA PILIĆAREM KAO ŠTO SAM JA.
Dragomirovićeva ideologija
je BAŠ ME BRIGA DAL NEKO KRADE ILI NE, NEMAM JA VREMENA TIME DA SE BAVIM, IMAM
PREČA POSLA.
Iz ovoga je više nego očigledno
ideološko neslaganje između mene i njih dvojice – ali i tanak korak koji deli
N.D. od B.K. jer zatvaranje očiju na Lopova Bobana je ono što njega osnažuje i
donekle omogućava.
„Nisu se njih dvojica zavadili zbog toga što jedan podržava
pedofiliju, SNS ili Levijatan, već oko toga ko je kome isplatio honorar za prevode
i ko je ostao dužan za iste. Drugim rečima, nešto što se ne tiče ni mene, niti bilo
kog drugog, osim njih dvojice.“
= Notorna budalaština. „Novinar“
se opet nije potrudio čak ni naknadno (nakon inicijalne nebrige) da se
obavesti. Uopšte stvar nije u tome „ko je kome isplatio honorar za prevode i ko
je ostao dužan za iste“. Neisplaćeni honorari nemaju nikakve veze u ovoj priči.
„Da li je jedan objavio knjigu sa prerađenim prevodima
ovog drugog, pa se ovaj našao obeščašćenim i pokradenim, pitanje je za državne
organe, a ne za poznanike sa Fejsbuka koji sa datim temama nemaju nikakve veze.
Iskreno, ne zanima ih.“
= Opa, pa ako mog „frenda“
sa Fejsbuka nije briga da li je njegov „frend“ (ja) pokraden ili nije, onda on
definitivno nema šta da traži među mojim „frendovima“. Čemu uopšte nadalje
održavati formu kvazidrugarstva ako mog drugara baš zabole dal me neko potkrada
ili ne?
„Mora li konzument društvenih mreža da po statusima i
objavama gazi kao po minskom polju, rezimirajući i kontemplirajući da li će
neki lajk izazvati više gneva nego sadržina posta, i ko će biti uvređen ako
nešto ovlaš konstatujemo kao poluinteresantnu informaciju i posvetimo joj
mikrosekundu klikćući na plavi palac Fejsbuka? Ja tu obavezu nemam, i volja mi
je lajkovati šta mi se ište, bez obaveze da poznajem korelacije između dva
digitalna (ne)prijatelja.“
= NEWSFLASH: MORA! Hoćeš da
učestvuješ na društvenim mrežama, ali bez ikakve odgovornosti, bez ikakvog
udubljivanja, tretirajući sve što vidiš kao „poluinteresantnu informaciju“ i
posvećujući onome što vidiš samo mikrosekundu, klikćući levo i desno na plavi
palac Fejsbuka ne brinući koga i šta zapravo lajkuješ? Površno i neozbiljno. Čovječe! Pa gdje ti živiš! Ako je i od jednog stripadžije, mnogo je!
„Da li bih ja tako deklarativno otpisao nekoga ako
lajkuje nešto što mi se ne dopada? Najdalje što sam u svom digitalnom svetu
otišao jeste kada sam...“
= Ali koga zabole za to šta
si ti uradio ili šta bi ti uradio? Ko
si pa ti da to ikoga zanima? Jesi li ti neki moralni arbitar, neka veličina
prema kojoj svi treba da se upravljaju i odmeravaju? Malo je stvari odvratnijih
mi od tih umišljenih arbitara koji rezonuju „Ako JA nešto ne bih uradio, niko
to ne bi trebalo da uradi – jer JA radim ispravno, i ko ne radi kao JA, taj u
najmanju ruku ima loše manire, a u najveću...“
„S druge strane, u više navrata sam ostajao bez
obećanog honorara ili mi je na neki drugi način naneta šteta, i nikada mi nije
padalo na pamet da sa dotičnima vodim rat preko Fejsbuka, a ponajmanje da u taj
spor uvlačim druge osobe.“
= Divno, moralna gromado i
paragone vrline, svaka ti čast, divimo ti se do imbecilnosti i nominujemo te za
Patrijarha, zvaćemo te Pavle Drugi, Mirotočivi.
Svako bira svoj rat i kako
će ga i da li će ga i gde će ga voditi. Ja u moj nikoga ne uvlačim. Ako neko
nešto moje lajkuje, po svojoj volji to čini, sam se u to uvlači. Ako ne
lajkuje, niko ga ne tera niti mu/joj zamera. Slobodna volja!
„No, kao što rekoh, jedno ovakvo anfrendovanje neće me
držati budnim noću. I ovako sam mu posvetio previše vremena. A ti, bivši
prijatelju, zbogom i srećno.“
= Pa i ne treba da te drži
budnim noću. Nije ni izvedeno s tim ciljem. Biće dovoljno ako te bude držalo
budnim danju! Izvedeno je prosto iz higijenskih razloga, jer ne volim da mi
među „frendovima“ obitavaju oni koji mi to nisu. Ništa lično! Srećno i Zbogom.
P.S. Imaš 10% popusta na
Bobanovu orgiju LOPOVLUKA, tako da si u trostrukom plusu: em si u VREMENU pred
svima mahao svojom visokom moralnošću (nadam se za honoror, a ne za dž? Nešto
sam načuo da VREME nema para da plaća honorarce), em osobu koja u najmanju ruku
ima loše manire više nemaš za „frenda“, em još imaš popust kod Bobana LOPOVA,
za čiji te lopovluk nije briga, jer to je „stvar između nas dvojice i organa
reda“. Bravo!
SVI SU NA DOBITKU!
„Ali
Gule, ovo je sve glupo i nevredno tolike drame!“
= Slažem se da je glupo, a drame
nema nigde. Dramu su digli drugi. Ja sam tiho i bez buke obrisao tih 15-ak
Bobanovih ljubitelja, od kojih bar polovina njih ne bi to ni primetili da ja
nisam na Fejsu to uzgred pomenuo u jednom komentaru, a Boban to onda video pa svuda
razglasio (na Fejsu i na svom propalom forumu) da bi dizao dževu jer ono
njegovo sranje od knjige inače nije privuklo nikakvu diskusiju niti
interesovanje. (On inače pomno prati moje Fb objave, iako je blokiran; očito
ima neki dupli, lažni profil sa kojega prati javne objave onih koji su ga
blokirali. Meni to ne smeta, dapače, super mi je što me čita; i treba da me
čita! Možda nešto i nauči!) A onda to naraste do članka u VREMENU! Pričajte mi o DRAMI! Hej, pa ne izlazim ja baš svaki dan u novinama, pa da ovo tek tako ignorišem. Moj osvrt je bio neminovan...
„Ali Gule, mi bismo
radije čitali osvrte na nove horore a ne ovaj treš!“
= Znam, ali ovih dana i nedelja, posle pisanja romana mozak mi je
raspoložen još samo za kuckanje laganog štiva, zajebancije, sprdnje, itsl. Ne
mogu sad da se upuštam u dubinske analize knjiga i filmova dok mi je sav mozak i
sva duša u PROKLETIJAMA. Ovim glupostima se razonođujem pred spavanje. Plus, ipak ne možete reći da neke ozbiljne teme i pitanja vredna promišljanja nisu pokrenuti i ovim tekstom!
Ipak, obećavam, sledeći blog post biće posvećen mom osvrtu na horore
koje sam gledao u poslednjih nekoliko meseci.
„Ali Gule, nisi li ti
pomalo licimur: nazivaš Bobana LOPOVOM, koga svi znaju kao takvog, itd, a zašto
si onda ti sarađivao s njim na prvom NEKRONOMIKONU, a? Al sam ti ga šukno sad,
ajd’ tico, propevaj, bwahahahaha!“
= Ništa mi nisi šukno, budalo. Nisam licemer. Moja jedina saradnja sa
Bobanom desila se u jedino (kratko) vreme kad se on nije bavio lopovlukom, nego
kad je poslovao legalno, u okviru „Belog Puta“. Znači, izvorni NEKRONOMIKON sam
uradio u okviru prave i, kako je tad izgledalo (2008-09. godine), ozbiljne
izdavačke kuće – ugovori, honorari, plasman, sve je bilo kako treba (osim
honorara, smešno sitnog, ali nema veze, nisam to radio primarno za pare: u
vreme kad sam počeo rad na NEKRONOMIKONU još sam radio na faxu i primao više
para nego što mi je trebalo). Dakle, s tom osobom sam radio knjigu jedan jedini
put, onda kad je stajao pod velikim i naizgled profesionalnim kišobranom „Belog
Puta“ – ni pre, ni posle toga. A naročito ne posle toga, kad je razotkrio i
svoju patologiju i svoj lopovluk.
„Ali Gule, nije lepo
da tako pričaš o konkurenciji. Nisu to lepi maniri. Pljuvanjem po Bobanu ti
njemu praviš reklamu, njemu nabacuješ mušterije!“
= Pre svega, ne može LOPOV da bude konkurencija nekome ko radi pošteno i
stručno. Mi uopšte ne igramo istu utakmicu, nismo u istom filmu. Mi (Orfelin)
proizvodimo nešto novo, originalno, kvalitetno i stručno. A onda on, Boban,
dođe na kvarno pa to uzme bez pitanja i bez prava, prepakuje i preprodaje.
Da, svestan sam toga da pričanjem o njegovoj ANTOLOGIJI LOPOVLUKA pravim
reklamu koju bez mene ne bi imao; pa o toj knjizi na njegovom rođenom forumu
NIKO živ reč nije beknuo mesecima, dok je ovaj to najavljivao. I dan-danas mora
da priča sam sa sobom, šireći neke svoje laži... Najnovija: da ja uopšte tamo
nisam banovan. Ne, nisam uopšte, samo ni ne da pristupnu lozinku...
Ali da, znam takođe da postoje i oni kojima Bobanov lopovluk ne smeta,
kojima ne valja Orfelin a dobar im je Boban. Pa, takvi njega i zaslužuju. Ko za
bolje nije, neka mu ga Boban. Ako sam ja celom mojom pričom o njegovim lažima i
krađama uspeo da nekoga ZAINTERESUJEM da lopovu i lažovu daje pare, a ne onima
od kojih je on te materijale ukrao – pa nek mu daje. Ko se s Bobanom liže, i
treba ovaj pare da mu diže.
У неким мојим кружоцима, Бобан је синоним за пенис, типа "качим те на Бобана" дакле персонификација петог екстремитета код мужескога пола, кад смо већ каудални екстремитет неком несврховитом антропоморфном еволуцијом. Ја знам добре примерке људи који се крштеним именом одазивају на име Бобан, ту јепре свега мој комшија без кога не могу собалити и уредити две свиње које годишње масакрирамо испред свињца, Бобана ветеринара без којих муда мојих вепрова не би била кастрирана, мада има и Бобана који су тешки за неко поимање цивилизације у којој такви Небобани носе тоге пресијавања као они у митолошким филмовима 80их и гранчице маслине иза ува. Такви Бобани вире у том систему попут Мел Брукса у својим мастерписовима. Има нас разних Бобана. Један ме инспирисао за моју comedy horror причу "Комшилук". Поклонио сам је др Гулу, нека је објави кад оће на посту. Ја ћу свакако, чим покренем свој блог за коју радим помпезни ковер фото. Генерално, сваки Бобан ми је у глави "неко ко гледа да се окористи" али то је само у образиља. Па људи смо забога, пре или касније будемо вуци једни другима, чим канџама посегнемо за исти ресурс. Е сад, ти овог Бобана пилићара можеш да тетошеш по судовима ако те не мрзи. И неки Бобани које знам ме оговарају, спрдаче се иза леђа, а онда видим да смо ми заправо у некој нужној симбиози, коменсализму, паразитизму. Такав је живот, не знам какосе ова француска поштапалица пише. Такаја жизн, по русском.
ОдговориИзбришиИначе, оној слици маскираног ракуна који тражи канту сам се смејао минутима. Епски. У мојим причама су ти глодари и ситне звери тотемска обличја за извршење кварних радњи. Живимо бре са доминантним и рецесивним генима пацова, куна, лија пилићарки у нама, мора да смо макар мало кварни. Ми само покушавамо да будемо цивилизовани, неки чак и науче овај вид понашања и ставе га у дефаулт. Не, нису нас донеле оне чике ИнжИњери, оваква хуманоидна наказност је могла само да се развије у пострептилској Тери. Гмизавци били пљачкаши и ждерачи, ситни сисари крали рептилска јаја и убрзали им постастероидску катаклизму, што бисмо ми били изрод у минорној еволуцији од шаку милиона година? Не правдам га Бобе, само му разумем гене. Бобе спазио прилику да украде канту испод лавабоа. Следи напад вишеминутног смеха од малочас.
ОдговориИзбришиНа овај патетични текст у Времену се не бих нарочито освртао. Гул има свој однос са Бобааааном, тако да има своје принципе и то је то, штоно кажу - take it or leave it.
ОдговориИзбришиМеђутим, занима ме друга ствар која би била значајнија за разумевање приче. Зато постављам следеће питање као ђавољи адвокат: да ли си обрисао СВЕ који су лајковали Бобаново сочињеније, или ниси? Ако ниси, зашто ниси? Да ли је постојао неки критеријум селекције? Да ли си некима прогледао кроз прсте због лајковања, и тиме неке врсте афирмације, Бобановог "лоповлука"? Ако јеси, онда је на снази неки други принцип а не пуко анфрендовање оних који подржавају "лопова".
Да не буде забуне, подржавам то што си урадио, и ја бих вероватно урадио исто, а ово питам из личне, да не кажем филозофске, радозналости.
brisanja sam poštedeo samo dvojicu: 1. ilustratora te knjige, jer on ne može da ne lajkuje to, i 2. 'nevidljivog čoveka', koji se zna sa bobanom 100 godina i prenosi SVE vesti iz fantastike, sa svih strana, svačije, pa i njegove...
ИзбришиGoule izgleda da ti i Bobo postajete "taoci inata" kao Jermenija i Azerbejdzan .
ОдговориИзбришиI naprosto se Boban desi jer naprosto si tu gde jesi...
ОдговориИзбриши