Evo jednog novog japanskog hororčića koji mi se učinio vrednim pažnje. A onda mi stiže ovaj rivju dole, od nekadašnjeg saradnika bloga. Pa, možda je film okej, možda i nije, ali ovaj osvrt je svakako zabavan.
Ako je još neko pogledao ovo, recite u komentarima vredi li truda.
RE/MEMBER (2022)
rivju baj © Aleksandar Janjić
Slabo je ovo. Što bi rekla moja mati, ovom filmu fali samo jedno: dva kraja i sredina.
1) U pitanju je, deklarativno, film o danu koji se ponavlja. Međutim, ovo je izvedeno neopisivo traljavo - dan je vrlo slabo "razrađen", prikazano je vrlo malo događaja čije odvijanje bi moglo da se poredi kroz različite dane, ponavljanja/promjene događaja su na početku zbrzane a kasnije praktično u potpunosti bataljene, tako da se na kraju ovaj aspekt filma ispostavio kao potpuno nebitan.
2) Film počinje kao horor sa sasvim solidnim antagonistom vrlo sličnim tradicionalnim japanskim prikazama, s tim da je ovo djevojčica koja je krvava od glave do pete (hence the name... Red Person) i nosi sa sobom nekakvu lutku, da bi kasnije dotična prikaza postajala sve blentavija i srozala se toliko nisko da se upušta u direktne fizičke obračune sa svojim žrtvama (!)
3) U filmu ima gomila krvavih ubistava, od kojih je jedno 95% ofskrin.
4) Čim radnja malo odmakne, film pravi dramatičan zaokret i od priče o smrtonosnoj potrazi za nekakvim lešom pretvara se u veselu srednjoškolsku priču o bondingu grupe učenika, praćenu veselom srednjoškolskom muzikom i veselim montažama srednjoškolaca koji se zabavljaju na plaži.
5) Normalan čovjek normalno pomisli "okej, ima razlog što je ovo ubačeno, saće vjerovatno njihovo prijateljstvo da bude testirano nekakvim izdajama, prevarama ili gomilom krvavih pogibija", međutim jok. Ovo se zapravo ispostavlja kao glavni motiv filma. Tinejdžersko zgotivljavanje.
6) Vesela srednjoškolska muzika počinje da curi i u "horor" scene, sve je simpatično i opušteno i čovjek se zapita da li se ovi japanski srednjoškolci više zabavljaju na plaži ili boreći se sa "jezivom" prikazom u po noći na "jezivoj" lokaciji.
7) Priznaću da u filmu postoje dvije ili tri solidne scene, uglavnom maznute iz horor klasika. Tu je spider walk maznut iz režiserove verzije Istjerivača Đavola, koji bi bio znatno efikasniji da ga već nismo vidjeli ranije u režiserovoj verziji Istjerivača Đavola, kao i solidna košmarna scena na samom početku filma kad naša heroina gleda ka nekakvom bunaru i odjednom se iz bunara pojavljuje ruka. Naravno, ovo smo već vidjeli u jednom starijem japanskom filmu, ali ovde se kasnije pojavljuje čitav čopor krvavih ruku i to sasvim fino izgleda. Međutim, kasniji ton filma je potpuno suprotan košmaru koji bismo očekivali na osnovu ove uvodne scene.
Uvek je zabavno čitati Harvesterove osvrte, ali nećemo gledati.
ОдговориИзбриши