понедељак, 29. јануар 2024.

BIRTH/REBIRTH (2023)

 

*** 

(3+)

Imao sam višestruke rezerve prema ovome: počev od tog neopredeljenog naslova, preko žene kao reditelja (izvin’te me što sam politički nekorektan, ali facts is facts: 95% ženorežiranih „horora“ u poslednjih deceniju-dve jedva je dobacilo do proseka), do relativno neupečatljive vizuelnosti na preskok-proveru i upitnog koncepta koji mi je zvučao pogodniji za indi arti dramurdu nego za relevantan horor. Ali, na kraju, posle mnogo odlaganja, rekoh da ipak proverim svoje slutnje, i – suprajz, ono što sam video zapravo mi se veoma dopalo! Toliko, da sam malkice pomerio Zlatne Gulove i godišnju listu kako bih prvo napisao koju o ovome…

Film JESTE ženocentričan, ali nemojte, dragi moji muškošovinistički, tradicionalistički čitaoci koji bljujete na sam pomen feminizma, da vas to odvrati (osim ako ste baš deklarisani, militantni mizogini, ako mrzite žene i sve žensko!): jer ovo je redak primer horor filma koji je odličan, a njegova odličnost ukorenjena je baš u tome što ga je radila žena – drugim rečima, isti ovaj scenario sam muškarac ne bi mogao da oživi tako dobro (iako nekakav muškarac jeste potpisan kao koscenarista, zajedno sa rediteljkom).

Ovo je film o rađanju i preporađanju, o muci organskog postojanja, o krhkosti života i labilnosti svih njegovih faza, od plođenja, preko rasta u materici, do rađanja i odgajanja do iole samostalnog doba. Ima ovde BODY HORRORA, ali ne klinačkog, tinejdžerskog, muškog splatera (ihihihihihi, vidi ala šiklja krv, ala pršte creva, ihihihihihihi!), nego proživljenog, zrelog, ženskog bavljenja telom i telesnim tečnostima (i muškim i ženskim), a one su češće, promišljenije, samosvesnije u dodiru sa njima od muškaraca.

Jer kad je Mama Priroda u svojoj nedokučivoj mudrosti od žene načinila ukras oko materice, Ona je ženu, stalno-menstruirajuću, stalno u kalendare i mesečeve mene gledajuću, stalno opsednutu „da se ostvari kao majka“, učinila daleko svesnijom tela i telesnosti i tečnosti i žlezda i hormona i trista čuda koja muškarac ili podrazumeva ili ih nije ni svestan, ili jeste onako u magnovenju negde, u pozadini svesti, ili podsvesti.

Uglavnom, trudnoća i briga o porodu, kako su prikazani u ovom filmu, sa svim hororima njima shodnim, ili blisko-mogućim, mogli su ovako upečatljivo i živo (i potresno! i zastrašujuće!) biti prikazani samo iz ženske perspektive.

Šta imamo ovde? Dve majke pokušavaju zajedno da podignu dete (ćerku): jedna je biološka majka, koja je zbog posla i iscrpljenosti borbom za opstanak indirektno omogućila smrt (?) svoje curice; druga je „luda naučnica“, koja na divlje, u svom stanu, eksperimentiše na „Leku Za Smrt“, i koja iz mrtvačnice ukrade telo deteta, koje oživi (?), barem do nivoa jedva-svesne biljke. Silom sjedinjene u zajednički život (lezbo – stop!), njih dve stoje nasuprot entropije koja grabi to telašce, u borbi uzbrdo u pokušajima da tu vrećicu organa i žlezda održe u funkcionalnoj vitalnosti, i čak da probude svest i samosvest, dok stalno nešto ne ide kako treba i stalno se nešto komplikuje, kako to u životu, a naročito organskom, stalno biva…

Ja odavno nisam gledao nepredvidiviji, uzbudljiviji film. Odavno nisam bio ovako kupljen već prvim kadrovima i scenama, navučen da vidim ŠTA će biti dalje i KAKO će se ove likuše izboriti sa stalno novim problemima koje im pametni scenaristi (sadisti!) neprestano nabacuju (baš kao i onaj najsadističkiji scenarista od svih, Života; jer Života Piše Horor Romane!). Trebaće vam Vreme da pohvatate i ko su ove žene, i kako žive, i šta rade, i zašto to rade, i film mudro pušta da se to sve skocka svojim tempom, ne žureći da vas infodampuje i nacrta vam sve. Čak i kad pohvatate ŠTA, trebaće vam vreme da se izborite sa KAKO i ZAŠTO, odnosno sa moralnom dimenzijom tih nimalo idealizovanih (i nimalo karikiranih!) likuša.

Kao što bi dosad trebalo da sam jasno nagovestio, polazište ovog filma je u realizmu, u drami i likovima, u situaciji koja nije smesta žanrifikovana: dapače, tokom prvih pola sata pomalo sam se brinuo da li će ovaj nesumnjivo dobar film uopšte moći da se ugura u horor. Srećom, on to jeste, ali je i više od toga.

Prosečnim horor fanovima smetaće:

1) žene, žene i samo žene! (ko će da se nosi s ovoliko ginekologije i natologije?);

2) a gde su bitni muški likovi?! (najkrupniji je jedan komično „silovani“ u WC kabini, praktično nesvesni donator sperme, koji je nakon svog ispraznog izdrkanog štrca bukvalno odbačen i nebitan);  

3) realizam i drama umesto žanrovskog tropanja (gde su munje i gromovi? Herberti Vestovi? Slikoviti zombi-mutanti-Frankenštajni?);

4) polagano, postepeno izlaganje koje računa na strpljivog, pažljivog i pametnog gledaoca.

Pametni horor fanovi uživaće u vanredno živim, ubedljivim i zanimljivim likovima (odlična gluma dve glavne junakinje!) bačenim u neke sve zapetljanije i sve intrigantnije teme i dileme. Dok zaplet postaje sve zapleteniji, on je i sve nepredvidiviji, a čak i kad počnete da slutite (Jao, neće valjda TU da idu? TO da rade…?) to je sve izvedeno veoma, veoma dobro.

Neću daljim razglabanjem da kvarim užitak onima koji se odvaže da ovo pogledaju. Rekao sam dovoljno. Kazaću za kraj samo još ovu smelu tvrdnju: BIRTH/REBIRTH je, što se mene tiče, znatno pametnija, slojevitija, uzbudljivija modernizacija zapleta FRANKENŠTAJNA nego što je to Šarena laža i Licidersko Srce za zasenjivanje nepažljivih zvano POOR THINGS (koje 8. februara dolazi u naše bioskope, pa proverite).

POOR THINGS je Kako Mali Đokica zamišlja feminizam i omoćene žene, dok sve vreme samozaljubljeno čestita samom sebi na svojoj plitkoumnoj, irelevantnoj fantaziji. To je film koji će dobiti Oskare i zaraditi fine pare.

BIRTH/REBIRTH je moćna, inteligentna, dušom i egzistencijalističkim angstom nabijena parabola o roditeljstvu, rađanju i odgajanju, nepretenciozna, niskobudžetna, skromna, bez glumačkih zvezda i nabudženih maski i efekata kojima se Jorgos cirkuzanski razbacuje radi zasenjivanja prostote i zabavljanja publike. Ali to efekata i maski što ima, odlično je, ubedljivo, gnusno, i služi priči. Ovo će proći ispod radara Oskarima, kao i većini publike iz multipleksa, ali neće proći ispod radara Zlatnih Gulova…


10 коментара:

  1. Prava knjiga posle ovog filma- "Divlja kapela"

    ОдговориИзбриши
  2. Moćan film, ja bih samo dodao da je i muzika odlična.

    ОдговориИзбриши
  3. Dejane ovo ne moraš objavljivati, samo da javim da nisam mogao da se uologujem i ostavim komentar ni preko Brave-a ni preko Firefox-a, ne verujem da je samo do mog kompa. Možda zato ima manje komentara generalno, neki browser update je zajebao stvar

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. da li je još neko imao ovaj problem? tokom dužeg vremena, ili samo juče? mislim da je bio neki kratkotrajni glič.

      Избриши
    2. Ja mogu ostavljati komentare ali duze vrijeme ne mogu da vidim najnovije komentare na home page-u nego moram da idem na svaki tekst pojedinačno da bih pročitao komentare sad ne znam da li je to povezano i da li jos neko ne moze da vidi najnovije komentare na home page-u

      Избриши
    3. Upravo imam isti problem kao John, komentare mogu da ostavim i sve. Ali ne mogu da vidim najnovije komentare na celom Blogu, ono sto je na desnoj strani, prazno bude. Sad se vratilo.

      Избриши
  4. oni se čas vide, čas ne, i to je odavno tako, a ja ne vidim ni logiku ni patern ni razlog, ni šta bi se oko toga moglo uraditi. ako neko ima sugestiju, rado ću je ćuti, ali javlja mi se da je to glitch ugrađen u blogger, takav kakav je

    ОдговориИзбриши
  5. Ja samo preko Chrome-a mogu da se prijavim i ostavim komentar. Ovi drugi browser-i verovatno blokiraju iz kojekakvih sigurnosnih razloga. Bojim se da je Blogger zapostavljena platforma, valjalo bi preći na Wordpress ali svestan sam da to košta.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mene su poslali iz štaba, ja ću vam pomoći.
      - Na svakom pretraživaču može da se ostavi komentar, ovde na blogu. ALI mora da se isključi adblocker, zato što neki automatski blokiraju brzo prijavljivanje preko googla, recimo Brave browser koji ja koristim, ima u sebi ugradjenu tu opciju, potrebno je samo da isključiš blokator reklama na Dejanovom blogu (koji ionako nema reklame) i sve će biti u redu.
      - Wordpress je danas, u 2024 godini, apsolutno bacanje para. Košta, a google pretraga više gura svoju blog platformu (ko nije za sebe, nije ni za drugoga), a mogućnosti su im slične, stim što je wordpress jednostavniji za korišćenje, odnosno podešavanje.
      - Blogger vizuelno može da izgleda prilično lepo i moderno, samo treba izdvojiti malo vremena i srediti ga u podešavanjima. Treba malo eksperimentisati sa temama, jer neke imaju više mogućnosti, naprimer podešavanje širine i slično, kako fotografije ne bi "virele" iz zaglavlja itd...
      - Problemi sa komentarima se mogu privremeno rešiti resetovanjem gadgeta za komentare.
      - Ako tražimo neku modernu varijantu blogovanja, to bi bio instagram, koji ima svoje prednosti i mane. Najveća mana je limit od 2200 karaktera, ali mnogima je to dovoljno da kažu šta imaju. Prednost je publika do koje se može dopreti.

      Избриши