AMER (2009)

***

3

ovaj film je vrlo teško opisati a još teže oceniti – zato gornju ocenu shvatite uslovno. ja čak nisam siguran kojim parametrima da merim ovo ostvarenje, jer nisam baš sasvim siguran da potpada pod 'film' u uobičajenom smislu reči. AMER je nešto između omaža, eseja i fetiš-replike posvećene giallo pod-žanru horora. a opet, nije baš ni to.

nije dokumentarac o đalu – ni blizu tome.

nije neo-đalo, kao OČI OD KRISTALA.

nije đalo-persiflaža kao arđentova smejurija GIALLO.

nije omaž i rekreacija đala na način i u smislu na koji je, recimo, HOUSE OF THE DEVIL re-kreacija 1980s horora.

ima tu od svega ovoga pomalo, ali – nije to to.

AMER se zaista ne da opisati.

ajd da pokušam ovako: moj najveći problem sa đalom, uopšte, je sledeći – većina tih filmova (kad izuzmemo 5-10 vrhunskih klasika) sastoji se od 80-ak % apsolutno nesnosne, banalne, prozaične, ravne, dosadne, bezvezne mešavine rutinskog policijsko-detektivskog filma i/ili prizemne sapunske opere, i (u najboljem slučaju) 20-ak % hiperstilizovanih, extremnih eye-candy scena perverznog sexa i zločina. drugim rečima, u prosečnom (pa čak i blago natprosečnom) đalu, čovek mora da trpi beskrajne desetine minuta drvene glume, debilnih dijaloga, imbecilnih situacija, prozaičnog zaplitanja i apsurdnosti svake vrste e ne bi li, mestimično, na kašičicu, bio nagrađen ponekim minutom u kome se film (i reditelj mu) razigraju u onome što je pravo 'meso' ovde – perverzija, ludilo, sex, sadizam, nasilje, krvopljus.

još prostije, srpski rečeno, đalo je savršena ilustracija izreke: 'na vr brdo za kašiku pilav'.

na neki način, AMER bi se mogao opisati kao pokušaj da se u kanalizaciju prospe ta mlaka i neslana supica (80%) i da se zadrži samo onih 20% mesa od kojih će da se napravi glavno jelo. to je najradikalniji zahvat ovog filma, ujedno njegova najveća vrlina, i njegov najveći problem. AMER skoro u potpunosti baca niz rijeku svaki privid zapleta i predstavlja u okvirima komercijalnog (?) filma meni zasad neviđeno revolucionarno smeli experiment hyper-style over no-substance. AMER je toliko nekomunikativan da to maltene boli.

ovo sve, bojim se, zvuči lepše i privlačnije nego što film zapravo deluje in vivo. ako ideja o čistom 'mesu' čini da vam već curi voda na usta, moram da pojasnim: AMER je toliko napadno hermetičan, fragmentaran, nenarativan i prenadrkano 'avangardan' niz kadrova da će to, pre ili kasnije, ali svakako pre okončanja prve polovine filma, da alijenira veliku većinu gledalaca naviklih na iole standardan storytelling. nije baš da ovde ne postoji nikakav story – postoji, nešto, u skici, u tragovima, u parčićima, ali sa ogromnim rupama između tih parčića, i samo gledalac zaista spreman na veliki napor i na nesvakidašnju pažnju moći će (ili uopšte želeti) da se bavi sklapanjem mozaika koji je prilično hladno i nekomunikativno bačen pred nas - pa ko se primi, primio se.

da budem još konkretniji: AMER sve ukupno ima možda 15-ak rečenica dijaloga u vascelom filmu. što je super, mislim da sam već više puta ponovio da na filmu najviše mrzim beskrajno i nepotrebno bla bla blaaa (kakvim obiluju đalo filmovi, btw). ali to nije sve. AMER je gotovo ceo ispričan u krupnim planovima i u detaljima. naravno, insistiranje na ovima je jedan od đalo (i uopšte italo) trejdmarkova, ali COME ON – ovde se najmanje 80% filma sastoji ISKLJUČIVO iz fetišizovanih detalja: oči, ključaonice (i oči iza njih), britve, oči, prozori i vrata, oči, ruke u crnim rukavicama, oči, zavese na vetru, oči, kvake, volani, oči, kapi krvi, oči… a sve to uz isključivo retro muziku: nema ovde originalnog skora, nego je muzika 100% preuzeta iz (manje znanih) italo naslova, pretežno stelvio cipriani, bruno nicolai i ta ekipa, ali savršeno odabrana & funkcionalno upotrebljena.

priznaću: AMER je toliko prenadrkano izdrkavanje da je i mene na prvo gledanje alijenirao i smorio. u prvom naletu emocije dao sam mu 2+ i reko rediteljima 'ma terajte se bre u 3 p.m. što je mnogo – mnogo je!' ali… nešto mi nije dalo mira. neki crv je ostao da me grize. nisam bio načisto sa filmom – ako je ovo uopšte film. osećao sam potrebu da ga pogledam još jednom pre no što napišem rivju. zato nisam žurio. odgledo sam ga opet. promislio, proanalizirao. i, koliko god AMER bio i ostao alijenirajuće iskustvo, moram mu priznati da je – uz svu svoju nadobudnost i fuck-all attitude (što ionako poštujem) – u pitanju vredan, unikatan, svež, smeo i prilično pametan (mada ne baš toliko koliko misli) experiment, i da je trojka najmanje što mogu da mu dam.

ali, oprez: AMER nije ama baš nimalo user friendly. u poređenju s njegovim radikalizmom, VINYAN i VALHALLA RISING deluju kao džeri brukhajmer produkcije.

AMER se ne bavi efemernim (krimi sapunica) elementima đala, nego pametno i smelo grabi za grlo pravo u srž ovog pod-žanra: traume iz detinjstva, sexualna represija, nabujale strasti koje se, pervertirane, ispoljavaju kroz krvoproliće – a sve to kroz extremnu fetišizaciju slike, i detalja slike, sve dok ti krupni planovi ne postanu toliko krupni da se pretvore u apstraktne fleke – roršahove mrlje na kojima možete, oslobođeni zamlaćivanja apsurdnim 'zapletom', slobodno da se posvetite izučavanju sopstvenih simptoma i poremećaja.

ja još nisam načisto da li je AMER ćorsokak ili putokaz u nešto novo i neistraženo – ili oboje?! – a za one koji ni posle ove moje tirade nisu načisto da li je AMER film za njih: probajte da nađete i skinete kratki film GIALLO ROOM / YELLOW ROOM od istih ovih autora. u pitanju je isti stil, ista forma, isto sve – apstrakcija, hermetizam, detalji, fragmenti, prelepe šarene sličke izvan kontexta – pa ako izdržite tih 7-8 minuta, i poželite da takvo nešto gledate ciglih 90, izvolte.

ehm, izvolte, kad/ako AMERA nađete negde za skid. ja ga nisam primetio na uobičajenim mestima i nemojte mi tražiti linkove jer ih nemam.

PS: AMER na našem jeziku znači bitterness.

THE REVENANT (2010)

 *** 

 3 

 

ovo počne kao prilično mučna, ozbiljna, realistična priča o smrti i gubitku, sasve albinonijevim adađom na najavnoj špici i starom ženom koja se vuče po podu ka mrtvačkom sanduku sa svojim voljenim preminulim: tuga, čemer i lelek, kao u nekom srpskom filmu, božemeprosti!

 

onda se nastavi kao humoristično-splateroidni buddy-movie u kome 'raspad' od lika pokušava da se stara o svom netom vaskrslom, bukvalno raspadnutom drugaru i njegovim novim prohtevima (na pokušaje da ko čovek pojede nešto on reaguje bljujući crnu krv-smolu; samo ga krv krepi).

 

onda se film nešto malo, kao, počne da bavi međupolnim odnosima, pa sa buddy priče pređe na relationship priču, vezano za odnos sa ex-curom (ex zato što je on umro, ne zato što ga je ostavila: mada, odma posle njegove sarane ona poitala u tuđi krevet po utehu…).

 

onda s te teme film naprasno postane o viđilantizmu, kad revenantni zombivampir i njegov comic sidekick postanu borci protiv kriminala u LA-ju (sprečavaju pljačke i nasilje + piju krv krimosima). to zamalo da postane DEFENDOR sa vampirom u gl. ulozi, a onda…

 

onda govno udari u ventilator… pa okršaj sa krimosima (živim i neživim) postane ozbiljniji i bolniji (i krvaviji).

na kraju, REVENANT naprasno postane o nečemu sasvim desetom, i niotkuda se proširi na explicitnu satiru današnje američke militarističke politike, napravivši u finalnim scenama inverziju završetka THE RETURN OF THE LIVING DEAD (1. deo) sa izvesnim elementima 3. dela tog serijala.

 

ukratko, moja glavna zamerka filmu je: prenatrpanost. previše je ovde zanimljivih ideja i motiva za samo jedan film, a nisu baš najsrećnije i najkoherentnije pomireni i uklopljeni. REVENANT je predug (traje skoro 2 puna sata) i ima previše završetaka: dve poslednje scene bih ja smesta izbacio (iako u njima ima odličnih vizuelnosti i efekata). istini za volju – ja sam po tom pitanju u manjini ako ne i u jednini, pošto su skoro svi ostali na Fantaziji odlepili baš na taj (satirički) kraj, u iranu. pih, kupila ih dnevna politika, pa ne vide da taj kraj estetski, formalno, strukturalno ne pije vodu…

olakšavajuća okolnost je to da ovaj hororčić, uprkos svim viškovima, skoro nikada nije dosadan: hemija između dvojice drugara je dobra, comic sidekick krade skoro svaku scenu u kojoj je (naslovni revenant je… uh, pa, znatno mrtviji), a ima tu još obilje drugih zabavnih epizoda i slučenija. njihov odnos, ali i opšti balans između horora i humora i drame, prizivaju klasik AN AMERICAN WEREWOLF IN LONDON – i zaista, ovo poređenje ne činim olako. iako REVENANT u opštem zbiru nije toliko dobar kao WEREWOLF, pomenuti (vrlo težak) balans izveden je prilično respektabilno, i malo je drugih horor-komedija u međuvremenu koje su se s tim hodanjem po boljikavoj žici izborile ovako uspešno.

 

početni delovi, u kojima ortak odbija da poveruje da je ovaj stvarno hodajući leš, pa ga vodi u bolnicu – kao i kasnije, kad prihvati da ovaj nije živ, i da mu treba sveža krv – najzabavniji su delovi filma, sa obiljem logičnih, neusiljenih reakcija i situacija, vrlo životno i sa humorom koji prirodno proističe iz kontexta. delovi oko rilejšnšipa sa curom su najtanji: tu se moglo uraditi više, a ovako deluju kao da su tu samo reda radi.

efekti maske (u mestimičnom spoju sa CGI) izvanredni su i pružaju priliku za nekoliko zaista fascinantnih tvorevina. ništa baš toliko spektakularno kao WEREWOLF onih dana, ali… ima tu baš ambicioznih i mega-upečatljivo ostvarenih fazona.

 

REVENANT je veliki crowdpleaser, to je bilo očito dok sam ga gledao u sali sa 700ak duša koje su se glasno smejale, aplaudirale, gadile, lelekale i skakale sa sedišta tokom celog filma, a na kraju ga nagradile glasnim i dugim aplauzom. istina, humor često nije nimalo suptilan, i za moj ukus previše namiguje publici jeftinim forama (fart jokes, etc.) ali bože moj, sve je to šou biznis.

šteta samo što ovo, delom zbog dužine, delom zbog nekonvencionalnog duha (i previše žestokog splattera?), već godinu dana ne može da nađe distributera i trenutno obitava samo po festivalima poput ovog. ali, eto, dok odnegde ne procuri skriner, neka vam moja preporuka bude dovoljna. svakako pogledati!

 

PS: reditelj je, inače, karijeru počeo kao majstor za efekte na FANTAZMI 2, NIGHTMARE 3 i još ponekim klasicima, a u jednom dubokonoćnom trenutku u kafanici 'irish embassy' u montrealu, u kojoj se okupljao fantazijski svet, iskoristio sam priliku da mu kažem: 'znaš šta, momče, ja sam možda star, ali ipak poslušaj moj savjet: film ti je predug, ima previše toga u njemu, a kraj dolazi niotkuda, trebalo je bolje da ga pripremiš, ili sačuvaš za neki drugi film…'

on je značajno klimao glavom. a mogo je i da me ubije.

Knjige iz Kanade

kao i svaki pismeni srbo-nesrećnik koji se zatekne u belome svetu, iskoristio sam priliku da i u montrealu prelistam knjižare u potrazi za retkim i u srbiji teže nalažljivim naslovima.

avaj, razočarao me montreal. grad koji u sebi već 14 godina unazad udomljuje najbolji žanrovski filmski festival na svetu (FANTASIA!), grad u kome svake godine stotine i stotine, hiljade pretežno mladih ljudi uživaju u desetinama horor i fentezi filmova širom sveta – taj isti grad nema nijednu knjižaru specijalizovanu za sf & horor (!), 2nd hand bookstores su stravično jadno opremljene, malih knjižara sa dušom nema ni za lek, i sve su pojele korporacije i giga-mega-knjižare sa generičkom, mass-market ponudom.

eto, na licu mesta sam se uverio da ta tendencija čiju pošast već neko vreme vidimo i u srbijici, u belome svetu uveliko odnosi žrtve u vidu malih, privatnih, specijalnih, excentričnih knjižara, pregaženih od strane mega-marketa za knjige u kojima se pod brdima manufakturisanih 'bestselera' jedva da iskopati poneki ezoterični, skrajnuti naslov.

da ne beše jedne majušne used books store tik do kampusa (pa stoga napučena pre svega studentski orijentisanim, lektirskim naslovima) – skoro sve svoje pare ostavio bih prokletim bezličnim multikorporativnim zlikovcima koji drže trospratne knjižare CHAPTERS i INDIGO (obe su pod istim gazdom, ali srećom, ima izvesnih varijacija u ponudi, pa se isplati protalaškati i jednu i drugu).

da doda so na moje knjiške rane, potrudio se i kanacki amazon: elem, čim sam shvatio koliko je sati po pitanju knjižarske ponude, smesta sam 6-7 top-priority naslova naručio – uz pomoć kanadske prijateljice, na njenu kanadsku adresu – i to 10 dana pred moj polazak nazad. dok sam onomad bivao u berkliju, bio sam naviknut da mi stvari klasifikovane kao 'in stock – shipping withing 24 hours' stižu za 3-5 dana maximum. zato sam i ovog puta naručio isključivo takve. avaj i alas! kanacki embecili NISU uspeli da mi isporuče te naslove za DESET dana od narudžbine (tačnije, došla mi ukupno cela jedna od sedam)!

zato, dole navodim samo knjige koje sam uspeo da fizički dovučem iz kanade, dok za ove preostale, sa amazona, tek treba da se dovijam kako da mi budu u srbiju dostavljene...

HOROR KLASICI

1. FRANKENSTEIN, M. Shelley

(Norton Critical edition)

= pored texta romana (koji već imam i na srpskom i na engleskom) ovo izdanje sadrži i grdne dodatne kontextualizacije – predgovore, pisma, kritike iz tog doba kao i savremena tumačenja + obilate fusnote na sam text romana.

used - 7 $

2. MELMOTH THE WANDERER, C. R. Maturin

(World's Classics, Oxford)

= jedan od retkih klasika koji mi je falio do sada. iz meni nejasnih razloga ne nalazi se u uobičajenoj ponudi gotskih romana koji ponekad zabasaju u srbiju, a požuteli primerak koji postoji u điđijevoj 'utopiji' prodaje se za preteranih 1.600 din ili tu negde, što je ipak preterano za to izdanje.

used - mene je ovo koštalo 7 kanackih $ (oko 550 din).

3. THE ESSENTIAL DR. JEKYLL AND MR. HYDE: The definitive annotated edition by Leonard Wolf

(Ibooks)

= obilato ilustrovano ne samo crtežima uz novelu, nego i fotografijama, faximilima pisama i rukopisa, mapama itd.

pored glavne (anotirane) novele sadrži još nekoliko stivensonovih hororičnih priča + jednu džekil-hajdovsku by t. gotje + tadašnje kritike + listu filmskih adaptacija, bibliografiju itd.

nova, na popustu – 5$

4. UNCLE SILAS, J. S. LeFanu

(Dover)

= prelepo izdanje klasičnog viktorijanskog horor romana, retko upuštanje u epsku formu od majstora kratke priče

used, 8$

5. BRAM STOKER'S DRACULA, ed. by Elizabeth Miller

(Pegasus Books)

= fascinantno-fenomenalno detaljno i dokumentovano: brem stoker, čovek i pisac (pisma, dnevnici, svedočanstva...); vampiri pre DRAKULE (pesme, priče, svedočanstva, pisma, rečnici...) – prajsles!; kontexti relevantni za DRAKULU + nastanak romana (uticaji, inspiracije, fakti, snovi, verzije, rukopisi...); izdavačka istorija i uticaji i naslednici.

dakle, ovo je toliko minuciozno potkrepljeno svime što treba znati o ovom romanu da je prosto MUST HAVE za svakoga ko iole ozbiljnije izučava horor.

zato, nisam žalio da dam 32$ za ovo (iako je na amazonu moguće kupiti za znatno manje – nije bilo vremena za naručivanje!)

6. THE OLD GRINGO, Carlos Fuentes

(Farrar, Straus, Girroux)

= ok, ovo nije horor, ni blizu, ali staviću ga u ovu grupicu zato što se radi o romanu koji se bavi finalnim danima horor klasika EMBROUZA BIRSA u mexiku, pa još opisanim perom k. fuentesa, autora hororične AURE i jednog od najdražih mi romana ikada, TERRA NOSTRA...

used, 7$

MODERNI HOROR

1. YEAR'S BEST FANTASY AND HORROR 2007, ed. E. Datlow etc.

= poslednji put kad sam proveravao, ovo se u Bg MAMUTU moglo kupiti za skromnih 1.732 din (ili tu negde).

ja našo novu novcatu, na rasprodaji, za 7 $ (550 din).

2. INFERNO, ed. E. Datlow

= nove horor priče od majstora žanra, hardkaver, rasprodaja, samo 5 $

3. the mammoth book of BEST NEW HORROR 19, ed. Stephen Jones

= gaiman, campbell, fowler, newman, m.m. smith, strantzas, hill, lansdale...

novo, 15$

4. the mammoth book of BEST NEW HORROR 20, ed. Stephen Jones

= king, campbell, fowler, newman, lebbon, macleod...

novo, 17,5 $

5. LOVECRAFT UNBOUND, ed. E. Datlow

= ovo sam već najavljivo na blogu: već sam počeo da čitam, i ima tu sjajnih stvari (sledi rivju kad završim)

novo, preko amazona 15$ (u knjižari je 25$)!

6. DARK DELICACIES, ed. Jeff Gelb, Del Howinson

= nove horor priče od majstora: barker, bradbury, strieber, yarbro, farris, laymon, schow...

11 $

7. DARK DELICACIES II, ed. Jeff Gelb, Del Howinson

= nove horor priče od majstora: brooks, kiernan, lansdale, niles, farris, hirshberg...

9 $

8. the mammoth book of HORROR COMICS, ed by Peter Normanton

= gigantska, velikoformatna antologija na 550 strana – najbolji kratki stripovi horor žanra, od 1940-ih pa sve do danas.

21,5 $

9. THE BOOK OF LISTS: HORROR, Del Howinson, Amy Wallace, Scott Bradley

= najzad!

16,5 $

+ VAGUELY HORROR-RELATED:

10. THE DEVILS OF LOUDON, Aldous Huxley

= čuveni akaunt o 'opsednutim' opaticama u ludenu, o suđenju urbanu grandijeu i gomili povezanih stvari od kojih je tek šačica završila u raselovim THE DEVILS. ako je ovo uopšte prevedeno na srpski, meni je do sada izmicalo.

20 $ (+ potpis kena rasela na ovome, for free!)

11. the mammoth book of POLAR JOURNEYS, ed. by Jon E. Lewis

= 42 eyewitness accounts of adventure and tragedy in the Arctic and Antarctica! autentični dnevnici, putopisi, pisma i sl. zapisi istraživala polarnih krajeva! planine ludila, iz prve ruke!

novo, na rasprodaji, 5$

FILM:

1. A HITCHCOCK READER, ed. Marshall Deutelbaum, Leland Poague

= used, very good condition, 10$ - a bargain if there ever was one!

2. HITCHCOCK'S FILMS REVISITED: Revised edition, Robin Wood

= used, very good condition, 10$ - a bargain if there ever was one!!!

uz sve rezerve koje inače imam prema vudovim pre-ideologizacijama, njegova čitanja filmova su uvek nadahnuta, pronicljiva i podsticajna, čak i kad se s njima ne slažem. ovo vredi svoje težine u zlatu!

3. THE DEVIL'S GUIDE TO HOLLYWOOD, Joe Eszterhas

= ovo je ingeniozno zabavna antologija anegdota, traćeva, viceva, citata, saveta i kojekakvih slikovitih zajebancija vezanih za holivucki babilon: već sam se ranije smejao određenim deonicama listajući primerak kod ace r. – a sad, najzad, nađoj primerka: hardkover, novcat, na rasprodaji za 2 (DVA) dolara!!!

4. PAUL VERHOEVEN, ed. D. Keesey, P. Duncan

= ok, ovo nije baš neka studija, pre svega je jedan opšti overview i slikovnica by TASCHEN – ali nisma mogo odoleti prelepo šarenom izdanju sa grdnim slikama jednog od omiljenih mi reditelja ikada, za samo 5$ (ovo se može kupiti i u srbiji, ali za sume koje sigurno nisu ispod 1.500 din, a možda i više od toga).

DVD:

na rasprodaji u jednoj DVD radnji kupio sam sebi i 2 desničarska klasika na popustu (2 za 20$) – dakle, za ukupno 22 $ uzeo sam nove novcate oriđinale CONANA i DIRTY HARRY-ja.

CONAN ima komentar mine milijus i ahnolda + making of + deleted scenes + spec. efx + archives itd. a sa druge strane ima i čitav nastavak, CONAN THE DESTROYER!

DIRTY HARRY je 2-disc edition: na 1. disku ima: komentar by r. schickel + 2 filmića o nastanku harija + interview gallery + trejleri za ceo serijal;

na 2. disku ima: 'the long shadow of DIRTY HARRY' – iscrpan dok. o hariju; 'clint eastwood: the man from malpaso' - iscrpan dok. o istvudu.

za 1.600 din, malo li je?

HARDCORE (2004)

 ** 

 2 

uzeh da pogledam ovaj grčki film kako bih video čime je to, tačno, njegov mejker privukao pažnju holivuda da ga se namami tamo e ne bi li im rimejkovao krejvenovu početničku nepodopštinu znanu kao LAST HOUSE ON THE LEFT.

pih.

ovo izgleda kao film grega arakija, a zvuči kao školski primer indie filmića sa zaista iritirajuće napadno passe 'indie' saundtrekom koji je, povrh svega, sasvim neadekvatan sadržini prizora koje, kao, ilustruje.

šta je ovo, zapravo? slika iz života današnjih grčkih kurava? slice of life this ain't! prostitucija, kako je prikazana u ovom filmu, toliko je našminkana i nerealna u svakom zamislivom smislu (kurvice su super-sexy! odnos sa makroom je san snova! život i priključenija su im sasvim prijatni i fini…) da to sve može da se primi samo kao nekakva metafora.

ajde da izvedemo mentalni experiment: da ovo nije film o kurvama i kurvanju uopšte, nego da je to metafora za nešto drugo (a la SRPSKI FILM – 'mi nismo o snafu, mi smo o serbsperience-u'!). sorry, guys. ja ovde ne videh ni najmanje naznake neke poante ili greexperience-a. ne vidim nikakvu društvenu, pa čak ni psiho-utemeljenu motivaciju za to što ove 2 tinejdžerke (16 i 17 godinica) odluče da se jebu za pare.

prikazane su kao dve ćudljive, prevrtljive, blentave koktizerke koje se karaju da zarade pare da otputuju – a kad se primaknu tom cilju, iz čista mira ubiju svog makroa i još 2 kurvice pride, a onda nastave sa svojim besciljnim (eto ga opet araki) egzistencijama.

niđe veze.

ako ovde ima neke dramaturgije, ja je nisam primetio. postoje 'likovi' koji se, kao klikeri u fliperu, sudaraju međusobno, idu tamo-vamo, a da pritom nema nikakve motivacije, sukoba, drame, emocije, razvoja, nego svaka vaška obaška, svaka scena za sebe, neposledično, non sequitur, tamte vamte, abre ubre – do odjavne špice. mene, recimo, savršeno nije bilo briga dal će ove dve da pobegnu negde daleko i nastane se na nekoj nudističkoj plaži za dvoje (ili dve), ili će neki zlikovci da ih navataju, nafiluju sjemenom i iseckaju na sitne parčiće. štagod, samo da se NEŠTO desi.

curice su preslatke (eh, da su sve kurve ovakve, teško da bi se bilo ko uopšte gnjavio sa cvećem, bombonjerama, odvođenjem u bioskop i pozorište i ostalim sranjima!) i često su gole, tako da je to svakako plus – otprilike i jedini razlog da ovo pokušate da gledate. pastelni kolori su takođe lepi za oko. i to je sve. krvi ima nešto vrlo malo, a od hardkora – nema ni 'h'. ne samo u smislu porno sexa, nego i uopšte: ni psihologija, ni (a)moralnost, ni ideje i odnosi… NIŠTA ovde nije hardkor, ni blizu.

u poređenju s ovim, rimejk LAST HOUSE ON THE LEFT je masterpis modernog filma. eto, holivud je nekom maćeha, a ponekom, kao ovom grku – majka mara: "story structure, god damn it! and fuck your pointless greek shenanigans: I want some action here! drama ! suspense! humor! you know, like – stuff happening! and something remotely worth caring about! now that's called moviemaking!"

PARASOMNIA with a blurb by Ghoul!

Odlomak iz mog rivjua filma PARASOMNIA upotrebljen za reklamu i najavu američkog DVD / Blu-rej izdanja!

Detalji o ovom, i jednom mom ranijem blurbu – ovde:

http://templeofghoul.blogspot.com/2010/07/my-blurbs.html