THE DUNWICH HORROR (2009)

*(*)
2-

eh, evo još jednog tužnog primera skrnavljenja Velikog Starog Lavkrafta kroz još jednu jeftinu (i budžetski, i idejno, i žanrovski, i kako god) kvazi-lavkraftijanu.

to što je kao predložak uzeta jedna od njegovih dužih priča, sa poprilično 'akcije', što je čini filmičnijom (za razliku od njegovih pretežno atmosferičnih i kraćih priča) može, u načelu, predstavljati obećavajući momenat – sve dok ne vidimo:

a) da ovde evidentno nema PARA za realizaciju HPL-ovih pompeznih zamisli,

i b) da je, kao i obično, vernost originalu (i po slovu, a još gore – po duhu) bačena kroz prozor već u prvom minutu, i da ovo i nije baš verna ekranizacija te konkretne priče, koliko povod da se smućkaju u blenderu najotrcaniji HPL fazoni (prethodno debilizovani od strane njegovih imitatora) i da se to predoči neprobirljivom pučanstvu kao, eto, neki kao 'lavkraft'.

glavna navlaka za gledanje ove mućkalice, pored slavnog HPL imena i bombastičnog naslova koji obećava (ali ne isporučuje) THE …HORROR, jesu još 2 žanrovcima poznata imena: pre svega, za mlađe, tu je JEFFREY COMBS, THE re-animator, u ulozi vilbura vejtlija, ljudskijeg sina jog sotota i degen-žene; za one starije, tu je i DEAN STOCKWELL – ezotericima znan iz one starije (i neznatno bolje) verzije THE DUNWICH HORROR (1970), u kojoj je on bio degen-vejtli dok ovde igra dr. henrija armitidža, belog maga (!); novodošloj mlađariji verovatno je najpoznatiji kao psiho-fićfirić iz BLUE VELVETA.

naravno, obojica su ovde samo kako bi unovčili čekove i nekako prebrodili krizu srednjih tj. starih godina u kojima odavno nisu u poziciji da biraju uloge kojim bi prehranili sebe i familje. naravno, imajući u vidu 'budžet', čak ni njih nisu mogli da plate za više nego, recimo, po 2-3 dana snimanja svakog, tako da glavne role ne nose oni (iako bi scenario to zahtevao, kad bi se dosledno pratila HPL priča), nego neki antipatični anonimusi: skeptični doca i armitidžova pomoćnica.

bio bi kompliment njen lik nazvati 'skicom' – ona je, prosto, pomoćnica, i to je to. definisana je preko 2 muškarca: armitidža, kome pripomaže u egzorcizmima (!) i ovog skeptika, čija je bivša ljuba bila, al ga ostavila zato što je skeptik (čitaj: nije bio spreman da veruje u sve te stare bogove, sumerske demone i ostale opštepoznate radove koje samo jedan suvi naučnički hladni sterilni um može da odbije kao realnost)! taj doca je inače unikatno antipatična njuška, kreten koji celu prvu polovinu filma na faci ima debilni veseli skeptični kez (kao, 'ma daaaaj, jog sotot, pričam ti priču!'), ali pred kraj – kako to formula ove vrste likova nameće – on vidi horor, i preko horora (kako to obično biva – na filmu) stekne i veru, i bude preobraćen od skeptika u vernika. u jog sotota.

što se kombsa tiče, on ukupno ima otprilike 4 minuta filmskog vremena, pa ne očekujte da ćete u njemu uživati u svakom kadru: to malo što se vidi, on igra degena na autopilotu, a scenario mu ionako ne pruža ni dijaloge ni situacije od kojih bi ovaj, sve i kad bi hteo, imao šta da napravi. takođe, ne očekujte memorabilno otkrovenje briljantno nadahnutih deformiteta njegovog lika, pomno opisanih u HPL priči: ovde on em pogine krajnje idiotski (upuca ga rođena degen-mama, bez razloga, sasvim antiklimaktički) em se u samo par kratkih kadrova, jedva ovde captureovanih, iz njega pomole neki CGI pipčići i neko zelenkasto svetlo...

...pre nego što neku jeftinu lobanju iz halloween shopa ne preliju želeom – što bi valjda trebalo da predstavlja finalnu fazu gnusne transformacije. ehhh, deco moja, plakaćemo mi još za elaboriranim efektima jednog, recimo, NECRONOMICONA (mislim na omnibus u produkciji b. yuzne)!

dobro, kombs je još navikao na ovaj profil 'filmova', tj. jadnih produkcija po kojima se provlači a ponekad i susreće sa kolegama tipa toni tod, lans henriksen, gunar hansen i slični has-been B-horror stars; ali dina stokvela dugo nisam gledao u nečemu ovako jeftinom, i malo mi je bilo neprijatno zbog čoveka u tim godinama koji mora da igra ovako glupu ulogu: ne samo što je on nekakav egzorcist-beli mag koji običnim egiptaskim ankhom rasteruje sumerske demone (u obliku devojaka sa krilima slepog miša na leđima!), nego ga scenario tera da se pod stare dane glupira pružajući ruke iz kojih izlaze električni (?) ili već tako neki svetlucavi zraci kojima se baca na onostrane entitete [(c) Ghoul Inc.] i samo što ne usklikne 'sive lubanje siloooom!'

zaplet je užasno glup i nema trunke smisla, i u rasplitanje toga uopšte ne želim da se upuštam.

ono što je umereno pohvalno jeste da je sve to dovoljno dinamično, stalno se ide od tačke A ka B pa onda C i sve do D, i u tom mrdanju se lakše zaboravi koliko sve to nema smisla. znači, osim kombsa koji uvek zabavan za gledanje, i dinamike zbivanja, vredi istaći i brojne lokacije (južnjačke plantaže, polupotopljene šume i močvare, univerziteti…) što je uvek lepše oku od budalaština u celosti snimljenih u nečijem podrumu prepravljenom u 2 'sobe' (vidi pod: ONE EYED MONSTER). efekata maske ima malo, i slabi su; viz. efekti su još slabiji, i izazvaće samo prezrivi smeh, a ne kosmičku stravu; jog sotot u close-upu neodoljivo podseća na siromašnog rođaka gigerovog aliena, a viđen u celosti (nabrzinu) - izgleda kao neka gigerova skica koju je neki početnik u školi toma savinija napravio od plastelina.

kulminacija je izrazito glupa, besmislena, konvencionalna, antiklimaktična i nekonsekventna – a kako to u debilnim filmovima ove sorte po pravilu biva, sutradan nakon borbe sa onostranim entitetima, bogovima i demonima, nakon suočenja licem u lice sa gigantskim pičkama posred neba i nakon globalne apokalipse izbegnute u poslednji čas uz pomoć par provrištanih džiberiš-inkantacija, znači dan posle toga naši glavni junaci su razdragani, veseli i bezbrižno ćakulaju o svojim planovima za večeru, bez ijedne sede vlasi u kosama ili neke sete u glasu ili pogledima nakon kosmičkih užasa koje su koliko juče gledali i doživljavali!

da li, uostalom, očekivati ikakvu vrstu ozbiljnosti od filma čiji jedan od glavnih znalaca (olaus wormius, hiljadugodišnji neumrli alhemičar i mag) izgleda kao neki debeli kečer, u prostoriju ulazi levitirajući (!), a okružen je haremom jeftinih kafanskih trbušnih plesačica!? a sačekajte tek da vidite ludog arapina al hazreda – pa to je piška živa, najsmešnije nešto što sam video u poslednje vreme! bolji naziv bi mu bio: zbunjeni i izgubljeni arapin al usrah!

dakle, za razliku od nedavno ovde prikazanog filma CTHULHU koji se bar junački trudio da udahne nešto novo i sveže u HPL kanon, kome je pristupio sa solidnim poštovanjem, i u tome uglavnom omašio, uz nekoliko minornih kvaliteta ipak postignutih, ova travestija zvana THE DUNWICH HORROR je puka mamipara za neprobirljive DVD rentere (u USA) tj. najdokonije horor divxdžije u ostatku sveta i najzaluđenije HPL kultiste.

verujte mi, ako osećate bar trunku poštovanja prema lavkraftu – ovo je čista debilna blasfemija; a ako vas baš zabole za lavkrafta, i očekujete samo malo treš-horor niske zabave, pa… nećete se mnogo ni zabaviti ovim (recimo, čak i treš tipa BEYOND RE-ANIMATOR je ozbiljan treš prema ovome), ali DANIČ nije sasvim negledljiv i u trenucima očaja i nesnosne dosade možda mu možete pružiti šansu.