четвртак, 2. април 2015.

1001 FILM KOJI MORATE VIDETI PRE SMRTI (11)

  
            Eh, kucnuo je i taj čas: dugo čekani, jubilarni 11. deo serijala Ghoulov cvet 1001 noći. Iako je ovo bilo planirano da se završi brzo, iste godine kad je i započeto – stalno iskrsava nešto novo ili preče a ovo mi ode od mozga. Eto, i sad, umesto da pišem rivjue za dva mega-očekivana filma sa samog vrha Most-expected liste za ovu godinu, koje sam pogledao pre neki dan, sad pišem o nekakvim svima znanim (?) filmovima od pre četvrt veka... Ali, dobro. Tražili ste – čitajte.
            Pošto su prošle skoro dve pune godine od poslednjeg nastavka (!!!), kratko podsećanje za stare čitaoce, i obaveštenje za nove: IZBOR filmova napravio je Steven Jay Schneider u svojoj knjizi 1001 MOVIES YOU MUST SEE BEFORE YOU DIE; ali zato su KOMENTARI i OCENE (1-5) sasvim moji! Zvezdice ispred naslova su znak za mene samog (prioritet za gledanje), ignorišite ih.
            Prethodnih 10 izdanja ove serije imate pod tagom 1001 FILM! Overite to ako je kome promaklo.
            Dakle, na red je došla bogata i slikovita 1986. godina! Evo kakve divote su se tad mogle videti.


Manhunter (1986)
****
4-
Vrlo redak slučaj: ovo mi se nimalo nije dopalo na prvo gledanje, vrlo ranih 1990-ih, a onda me oduševilo prilikom reprize u novom milenijumu, i za sada ga smatram jedinim zaista u celosti dobrim, nesmaračkim filmom Majkla Mana. Izvanredan triler, leden i jeziv a bez operetskih, žanrovskih preterivanja: stilizovan, ali umereno (a ne kao npr. HANNIBAL serija, ili kasnija adaptacija istog romana, RED DRAGON). Savršeno odmerene glumačke kreacije, odlična priča, ne viđa se često film koji sa ovolikim understatementom, a opet efektno uspeva da bude uistinu HAUNTING! Možda se maaalko prećeralo s understatementom, i sa so-1980s šarenilom, ali u većini drugih aspekata ovo je nepravedno potcenjen i među filmofilima nedovoljno često istican, vrhunski triler! Uzgred, ovo ovde je Vilijam Pitersen daleko najbolji Vil Grejem u bilo kojoj adaptaciji, a uz sav moj respekt prema onome šta je Hopkins uradio sa Hanibalom (u JAGNJADI), kao i moje obožavanje Mikelsenovog psiho-ubice u TV seriji, mora se reći da je ono što je Brajan Koks uradio s tim likom (ovde: epizoda, ali memorabilna!) više nego respektabilno.


Stand By Me (1986)
*****
5
Čisto remek-delo u najužem i najstrožem smislu reči. Moje obrazloženje vidi OVDE.


*** Blue Velvet (1986)
****(*)
4+ 
Vrhunski triler sa povremenim bliskim dodirima sa najkošmarnijim hororom: apsurd i nadrealni mrakovi ispod privida "normalnosti" = kvintesencijalna Linčova tema koju nikada nije bolje, nadahnutije, jezgrovitije i memorabilnije obradio nego ovde. Tu je maltene svaka scena, skoro svaki kadar – ikoničan, i to već od uvoda (gradić iz razglednice – drečava bašta – srčani udar – monstruozni mravi...) pa sve do samog kraja (uključujući i crvendaće)! BEAT THAT, suckers! 


Hannah and Her Sisters (1986)
**
2+
Gledo sam na TV pre 100 godina, ali ko i da nisam. Pamtim ga kao jedva-gledljivu nebitnost, definitivno daleko od moje vrste čaja.


She's Gotta Have It (1986)
Ona mora da ga dobije? Pa, neka joj ga, ne branim! Lost me at "Spike Lee", čak i pre nego što videh zaplet: Story of a woman and her three lovers. WOW! Kako li sam ovo do sada propustio?


The Decline of the American Empire (1986)
Sexual revelations emerge when a group of academics and their partners spend a weekend at a country retreat.
Zvuči toliko generički i zaboravljivo da uopšte nisam siguran da li sam ovo gledo. Ako nisam, možda pogledam, jer BARBARIAN INVASIONS od istog reditelja nije bio loš, uopšte.

The Fly (1986)
*****
5
Najbolji horor svih vremena zaslužuje detaljnije obrazloženje te laskave titule od par rečenica ovde, ali... Recimo samo to da se u ovom remek-delu na vrhunski način ogledaju svi bogati potencijali žanra, od gross-out body horrora do čiste metafizike, od melodrame do splatera, od humora do strave i nazad – širok dijapazon mogućnosti odmeren je s retko pojmljivom a kamoli dostižnom genijalnošću, a kompleksnost filma postignuta je sa prividnom lakoćom i nesumnjivom gracioznošću, bez trunke pretencioznosti i akademizma koji donekle opterećuju SVE potonje Kronenbergove filmove, počev od (inače mi obožavanog) DEAD RINGERS pa nadalje. Ovaj majstor je bio najvirtuozniji onda kada se činilo da pravi "jeftinu zabavu", žanr, horor, dok je bio "kralj veneričnog horora"; čim je posegnuo za "respektabilnošću" (književne adaptacije, festivali, crveni tepisi, ugled, Palme, Medvedi...) rasplinuo je ono najbolje u svojoj poetici. MUVA je tačno na prelaznoj tački, na crti koja odvaja prvu, jaču i bolju fazu njegove karijere od one druge, i u sebi sadrži najbolje od oba sveta: palp i ozbiljnost u savršenom balansu koji nikada više nije dostigao. I teško da će...


Aliens (1986)
****(*)
5-
Mrzim to đubre, Kamerona, tačnije – ono što je postao nakon ovog filma, i strogo gledano mislim da je načinio korak unazad kad je mrak i horor i Lavkraftovštinu Skotovog originala srozao na bezmoždanu adrenalinsku pucačinu, tj. ratno-akcioni film u kojem nekad-zastrašujući monstrumi ginu pod rafalima ko Indijanci u nekom starom vesternu. Dakle, sve to stoji. Ali da ga jebem ludog i blesavog, čak i tome uprkos, i ako načas zaboravimo šta je i kakav je bio ALIEN, i pogledamo ovo u kontekstu njegovih namera i ambicija, i ako zažmurimo na jedno oko na sav taj imbecilni mačizam vojničina-protagonista s kojima bi trebalo da se zbližimo i simpatišemo – ostaje nam, svejedno, jedan od najvrhunskijih ako ne i kvintesencijalni mračni rolerkoster superiorne grizonoktuće akcije i napetosti pa, vala, ponegde i strave! Sve i da nema toliko antologijskih genijalnosti u prvom delu filma (recimo, prvi silazak vojničina u alien-izlepljeni hodnik gde se nađu okruženi alienima), mora se priznati da završnih pola sata, ili koliko li već traje ono ludilo od silaska liftom po devojčicu pa preko sveg tog makljanja sa alien-maticom i preganjanja po platformama, i posle, na brodu – holy fuck, pa ne postoji ništa uzbudljivije u svekolikoj istoriji filmskih uzbuđenja, u ma kom žanru! U poređenju sa ovim savršenstvom adrenalinskog terora i pompeznosti sa pokrićem i umećem, svi ti Ratovi zvezda, Jurski parkovi, Mumije i Mračni vitezovi mogu samo da prihvate da mu (Kameronu) popuše! A može i on sam sebi da se sagne, taj majmun sa njegovim docnijim, moronskim Titanicima i Avatarima, i da klekne pred rediteljem ALIENSa.


Ferris Bueller's Day Off (1986)
Tinejdž komendija? Nisam gledo i ne zanima me. Pucajte!


Down by Law (1986)
Džarmuš? Neka, hvala. Ima ko to voli, ali ja nisam taj.


A Room with a View (1986)
**(*)
2+
Zapravo, nije mi u sećanju ostalo baš mnogo toga u ovoj simpatično-lepršavo-zaboravljivoj romantičnoj (?) dramici "iz perioda" (viktorijanska Engleska, ili tu negde, na samom početku XX veka?) osim scene kupanja u bari i jurcanja oko nje, i tih smaračkih Engleza i Engleskinja stegnutih u sve te kostime i korsete i suncobrane i zadrte nazore...


Children of a Lesser God (1986)
Film o učitelju u školi za gluve? Žena režirala? MA ZDRRRAVO!


*** Platoon (1986)
Krajnje je vreme da ovo pogledam. U vreme kad je izašao izbegavao sam sve što su gledali moji vršnjaci, a naročito ratne i akcione filmove...


** Caravaggio (1986)
Ovaj Džarmanov film sam skinuo odavno i planiram da ga pogledam: vidim da je stilizovan maltene kao neki film Darija Arđenta...


Tampopo (1986)
In this humorous paean to the joys of food, the main story is about trucker Goro, who rides into town like a modern Shane to help Tampopo set up the perfect noodle soup restaurant. Woven into this main story are a number of smaller stories about the importance of food, ranging from a gangster who mixes hot sex with food, to an old woman who terrorizes a shopkeeper by compulsively squeezing his wares.
Pih, zvuči mi kao neka dobroćudna japanska komedijica za ubijanje vremena – kojeg nemam za te svrhe!


** Peking Opera Blues (1986)
Vintage Tsui Hark, istorija + akcija... Ovo bi valjalo pogledati!


* Salvador (1986)
Oliver Stoun, rat, Džejms Vuds... Ovo bi, takođe, u nekom trenutku dalje budućnosti (if any) trebalo da pogledam.


Top Gun (1986)
**
2-
Budalaština za debile koji se na ovo ozbiljno pale (npr. svi moji vršnjaci u Niškoj Banji u vreme kad je ovo došlo u bioskope), odnosno kemp klasik za gledanje s distancom i podsmehom ovoj dvocevki od propagande: u jednoj cevi, za američku vojsku (avijaciju), a u drugoj, tj. paralelno, za homoseksualnost. Pisao sam već o njemu OVDE.


Sherman's March (1986)
Ross McElwee sets out to make a documentary about the lingering effects of General Sherman's march of destruction through the South during the Civil War, but is continually sidetracked by women who come and go in his life, his recurring dreams of nuclear holocaust, and Burt Reynolds.
WTF???!

The Horse Thief (1986)
Šta je bre ovo, kineska komendija o konjokradicama? Neka, hvala. Kinezi, m'rš u Japan!


---NASTAVIĆE SE!
USKORO!!!---

11 коментара:

  1. ''She's Gotta Have It'' - ne mogu da verujem kakav naslov - debilno, odviše debilno. Neko je treba(l)o da joj kaže: Traži i daće ti se :)

    Elem, Džarmanov ''Karavađo'' (nisam gledao, ali sam turio na skidanje) me je podstakao da pitam koji su, po tebi, najbolji igrani filmovi koji tematizuju probleme umetnosti i umetničkog genija? (Čini mi se da kvalitetnih filmova tog soja nema baš mnogo) Znam da si, npr. Šrederovoj ''Mišimi'' dao 5, Formanovom ''Amadeusu dao 4-, sa čime se sve slažem, dok su mi Formanove ''Gojine utvare'' poprilično ''nesrećan'' promašaj, naročito ako u obzir uzmem Andrićev izuzetni biografski esej ''Goja''.

    ОдговориИзбриши
  2. Invazija varvara je neka vrsta nastavka Pada američkog carstva(likovi su isti). Tako da ako ti se potonji svideo...

    ОдговориИзбриши
  3. Moguce je da ce se moja svest re-materijalizovati u nekom drugom telu posle telesne smrti, tako da cu odgledati zaostale filmove u nekom drugom avataru, u ovom zivotu nemam toliko vremena.

    ОдговориИзбриши
  4. Kad već Octopustrash pominje fenomenalnog Šrederovog "Mišimu", da kažem da se ovaj film emituje noćas od 2h50 na tv cinemaniji.
    Inače, po mom skromnom mišljenju, od "Gojinih utvara" bolji je "Goya in Bordeaux" Carlosa Saure (barem je vizuelno raskošniji), a od biopika o umetnicima ovog trenutka mi padaju na um i "Mahler" (Ken Russell), "Gods and Monsters" (Bill Condon), "Achilles and the Tortoise" (Takeshi Kitano). I ja bih voleo da Gul doda još neke naslove.

    ОдговориИзбриши
  5. nemam baš ja to u glavi tako razvrstano po fijokama, pa da samo kažete: filmovi sa snegom! najbolji filmovi sa slatkišima! filmovi u kojima neko prdne! najbolje scene sa vazama s cvećem! omiljeni filmovi o domaćim životinjama! daj listu filmova o ženama s mladežom na obrazu! top-10 filmova o junacima koji se zovu džordž! ---tako i ovo o umetnosti: ne znam, iznebuha mi ne pada na um baš mnogo dobrih filmova o umetnosti i stvaranju, osim nekih već pomenutih - eto, pada mi na um, recimo, i GOLI RUČAK, kao bitan u tom smislu; za ostatak, morao bih da se napregnem ili konsultujem neke moje spiskove...

    ОдговориИзбриши
  6. Ja bi da dodam LOVE IS THE DEVIL, film koji donekle spada u trazenu tematiku - umjetnicki genije, inspiracija, kreativnost, tezina procesa stvaranja - u jednom pseudo-biografskom miksu.

    Istina, nije Maybury veliki reziser - ni blizu, ali entuzijazam je itekako tu. Film jeste pozerski i half-assed i sto se tice Bejkona i umjetnickog procesa uopste, ali ima on svojih kvaliteta - Craig + Jacobi, Sakamoto OST, par nadrealnih scena koje kombinuju stvarnost sa Bejkonovim slikama - ali ono najbolje u vezi filma su, u sustini, ekstrakti (quotations) iz legendarnih intervjua Bacon/Sylvester, sto je ipak nesto drugo.

    ОдговориИзбриши
  7. nadam se da ću postići pre 15-og, kad ću opet malo izbivati od kuće.

    ОдговориИзбриши
  8. Omiljena rubrika na blogu.Kad ce nastavak?

    ОдговориИзбриши