Drage
horordžije, evo jedne lepe vesti za vas: dolazi
PSIHO! I to ne ovaj sa donje slike – taj ODLAZI, nadam se što pre. A dolazi
nam izvorni, originalni Norman Bejts.
.jpg)
Dakle, 37. naslov u stalno-rastućoj
ediciji „Poetika strave“ koju vam
priređuju dr Ghoul & mr. Bodirogić, a objavljuje Orfelin, jeste temelj savremenog horora, klasični
roman Roberta Bloha PSIHO.
Radi se o opštepoznatom naslovu,
zahvaljujući filmskom remek-delu zasnovanom na njemu, u režiji Alfreda Hičkoka. Film ste svi gledali,
ali – koliko vas je čitalo knjigu? Koliko god film bio izuzetan, verujte da i
knjiga vredi pažnje.
Pošto ovom romanu ne treba naročito
opširna najava, daću vam samo njegove osnovne parametre.
Preveo s engleskog: prof dr Zoran Paunović, jedan od vodećih anglista u zemlji, poznat i kao mentor dr Ognjanoviću na njegovom horor doktoratu.
Bizarno je i neshvatljivo da je ovaj slavni roman na srpskom bio objavljen samo jednom, pre 30 godina (1996), u skromnoj knjižici skromne meke korice, sa skromnom ilustracijom i u skromnom tiražu od samo 300 komada. Sada će po prvi put taj prevod, sa svim prikladnim dodacima, biti plasiran kako taj roman zaslužuje.
Spektakularne – i za Orfelin neuobičajeno eksplicitne – korice uradio je naš novi saradnik, Ognjen Pavković, čije ste umetnine već mogli videti u našem izdanju PAKLENO SRCE & KABAL.
Knjiga
ima 244 strane, a pored teksta romana između ovih prelepih korica naći ćete još
i obiman stručni pogovor ko-urednika edicije, dr
Ognjanovića, „Robert Bloh: Vukodlak u
jagnjećoj koži“ kao i iscrpnu biografiju
Roberta Bloha koju je takođe on sročio.
Knjiga izlazi tokom septembra, a Orfelin će vam obznaniti cenu i sve potrebne
detalje za njenu kupovinu. Budite u pripravnosti, to će biti VRLO uskoro…
Podsećam vas – za predstojeći Sajam
knjiga u Bg, koji počinje 25. oktobra, Orfelin će imati sledeće horor novitete:
- PSIHO – Robert Bloh
- PUSTA KUĆA – Aldžernon Blekvud
- PESME MRTVOG SANJARA – Tomas Ligoti
i
kapitalnu novu studiju dr Ognjanovića DOLAZAK
HORORA – KNJIŽEVNOST o kojoj je više reči bilo u prethodnom blog
postu.
Uskoro ću vam detaljnije najaviti i
preostale Orfelinke…
Evo kako glasi početak mog pogovora
PSIHU…
Robert Bloh: Vukodlak u jagnjećoj koži
„Ja imam srce malog dečaka.
Držim ga u tegli, na svom radnom stolu.“
- Robert Bloh
Psiho je jedan od nekolicine horor tekstova kojima je skoro nemoguće prići. Baš kao i Frankenštajn, Drakula, Doktor Džekil i g. Hajd, isto tako je i Psiho zasenjen aurom sveprisutnosti i opštepoznatosti zbog interferencija sa filmskom verzijom: „Psiho? To svi znaju. Pa to je taj jedan horor koji je čak i moja baba gledala!“ Dakle, svako, i njegova baba pride, zna sve o Psihu. Možda nisu čitali knjigu, ali film „znaju“ čak i oni koji ga nisu gledali.
Interferencija filma sa književnim predloškom stvara oko potonjeg debeli sloj aure koja pristup tekstu čini otežanim.
Ona postoji i u drugim gorenavedenim slučajevima. Kada se npr. pomene ime Frankenštajn, neizbežna asocijacija u svačijem umu nije roman, nego Boris Karlof pod maskom koju je kreirao Džek Pirs (iako on ne igra Frankenštajna, nego njegovu bezimenu kreaturu, ali to je drugo pitanje). A to biva tako uprkos činjenici da u romanu stvor uopšte nije opisan tako kako je ovekovečen u klasičnom Univerzalovom filmu. Kada se pomene Drakula, stvar je složenija: tu je bilo više uspelih ekranizacija, pa će od osobe do osobe zavisiti da li će zamisliti Belu Lugošija, Kristofera Lija ili Gerija Oldmena u nekoj od njegovih protejskih inkarnacija, da ne pominjemo fanove Luja Žurdena, ili Šreka i Kinskog u Nosferatu-varijaciji Drakule. Jedino što je izvesno jeste da će malo ko na pomen tog imena zamišljati brkatog rumunskog plemića orlovskog nosa sa spojenim obrvama, kako je opisan u romanu (i prikazan u Egersovom Nosferatuu).
Norman Bejts, naslovni junak Psiha (jer on je taj psiho), ima dodatni problem: njega je na nedostižno superioran način odigrao Entoni Perkins u ulozi ne samo karijere nego i života. Onako kako Lugoši nikad nije mogao da umakne senci Drakule, nego je na kraju i sahranjen u kostimu Drakule iz filma koji ga je proslavio, tako je i Perkins ostao zauvek žigosan tom ulogom, kojoj se vratio još tri puta (Psycho II, 1982; Psycho III, 1986; Psycho IV, 1990), pri čemu je treći deo serijala sam i režirao. Ni to nije pomoglo da Normana egzorcira. Jer, pored toga, dve njegove najupečatljivije uloge karijere takođe su duboko poremećeni Džekil-Hajdovski ludaci (Zločini iz strasti, 1984; Na ivici razuma, 1989), a slično važi i za uloge u B-filmovima potkraj karijere kada je sasvim kapitulirao pred faktom da se od njega samo horori očekuju. Zbog toga, na pomen imena Norman Bejts svako, neizbežno, pomišlja na nervoznog, pomalo nespretnog, mucavog, vitkog crnokosog mladića, a ne na debelog riđokosog sredovečnog pijanca kako je Norman opisan u romanu.
Da problem bude još veći, a aura oko teksta još zamućenija, filmsku verziju Psiha svojim snažnim autorskim pečatom obeležio je jedan od najvećih reditelja u istoriji filma, Alfred Hičkok. Iako se ta adaptacija prilično verno drži knjige, ona je toliko duboko prožeta njegovim stilom i tematskim preokupacijama da deluje kao da je Hičkok lično napisao scenario, od nule, iz svoje glave, bez ikakvog tuđeg predloška. Iz tog razloga skoro je nemoguće čitati roman Roberta Bloha „nevino“, bez ikakvih vizuelnih upliva iz Hičkokovog filma, ne samo po pitanju Normanovog izgleda, nego i ambijenta motela, kuće na brdu, izgleda i karakterizacije (naizgled) glavne junakinje, značenja i smisla svih dešavanja… Štaviše, ne morate biti psiho pa da vam, i protiv volje, tokom čitanja romana Psiho, u svesti ne izroni i njegov jednako antologijski saundtrek. Može li iko da čita scenu pod tušem, a da ne čuje škripave violine Bernarda Hermana?
A opet, sa svešću o tome da je sve to baš tako, da će senka Hičkoka neizbežno lebdeti nad ostatkom ovog teksta, i da ćemo mu se svako malo vraćati čak i kroz pokušaje da ga ignorišemo ili zaboravimo (što je, priznajmo to odmah, nemoguće) – pokušaćemo da proanaliziramo tekst, kontekst i podtekst romana pre svega iz ugla književnosti.
--- Čitajte ostatak, USKORO, u Orfelinovom PSIHU…
Iskreno, ovo mi je vec jedna od najboljih naslovnih strana u ediciji. Jedva cekam da vidim kako ce izgledati za preostale sajamske najave.
ОдговориИзбриши...a zasto marion ovde izgleda ili kao musko ili kao lezbejka? to je fora iz ''bates motel'', politicka korekcija. no s druge strane dobro je sto izgleda DRUGACIJE.
ОдговориИзбришиa hickokov psiho - ne mogu da kazem da je to precenjen film, jer je filmmejking sam po sebi briljantan. medjutim kulturoloski-psiholoski film je tesko sranje. kako mali (americki) djokica cita frojda i naraciju o edipovom kompleksu: ''mama je kriva za sve''
ricard frenklin je to popravio u superiornom PSIHU 2, o cemu jednom treba objaviti monografiju, kad smo saznali da mamu moze da zameni druga mama, jer nije rec o konkretnoj mami, o nekoj OSOBI, nego o simbolickom mestu. frenklin je takodje popravio hickokovu svinjastu neosetljivost na probleme mentalnog pacijenta, tako sto je insinuir'o, da je drustvo nateralo normana da ponovo poludi.
bice izuzetno zanimljivo uporediti blohov diskurc u odnosu na hickokov i videti gde ga je debela krmaca zloupotrebila, a gde je bila produktivna.
ne lupetaj. uopšte ne izgleda ko muško, a ni kao lezbejka. ili je tebi svaka žena sa kraćom kosom automatski - lezbejka? vidiš koliko si ograničen svojim predrasudama. plus, lupetaš i za "hickokovu svinjastu neosetljivost na probleme mentalnog pacijenta", ko da nisi gledo film. malo je koji "pacijent" na filmu prikazan sa više saosećanja i razumevanja nego što je to norman bejts.
Избришиa gde su joj (njemu) sise? ja nisam to kanio kao neku kritiku, jer je slika zanimljiva upravo zato sto je to ostavljeno otvoreno, ko je, kog je pola... itd
Избришиsaosecanja? on je prosto - pa sam si to rekao - podmladjen lik iz bloha, ucinjen seksepilnim da bi odradio uspesan marketing, inace filom je generalno totalno bezosecajan i bavi se uglavnom rigoroznom estetikom.
da elaboriram kritiku, malopre sam se setio cuvene scene:https://www.youtube.com/watch?v=Nv88ASiLmgk
ОдговориИзбришиvizuelno govoreci, stajling je savrsen, kompozicija, svetlo, muzika...ali pogledaj kako hickok ''radi psihoanalizu''. marion ima upadljivo velike sise, jer to je u stvari normanova mama. otpozadi vidimo sliku koja prikazuje silovanje i najavljuje silovanje marion. pa jos ptice, koje stoje za kastracionu pretnju. itd itd film je prepun takvih (fals) redukcija, ali ja sam u medjuvremenu shvatio da je hickok u stvari bio flmski BERNAJZ a ne frojd i najbolje je od svih znao kako da zloupotrebi analizu za marketinske svrhe.
opet projektuješ sebe i svoje edipalne fiksacije umesto da gledaš film. marion NEMA upadljivo velike sise, niti se one ikako potenciraju igde posle prve scene, dakle u scenama s normanom, gde bi "mama" trebalo da se vidi, ne vidi se. niti nagoveštava. to si ti sanjao. plus, ptice NE stoje za kastracionu pretnju, osim za vas što se tolko bojite kastracije sa svih strana: ptice stoje za normanov odnos prema (ne)životu - on ne živi, on živi neživot, kroz smrt, kroz prepariranje života, plus one su simbol ptičica koje on hvata u zamku i mrtvoše, kao što je marion.
Избришиaj nemoj srati jos pre te scene onaj crni brushalter naglasava (majcinske) sisurine, a i marionin ton, drzanje, su materinski naspram normana
Избришиsto se tice ptica pa to nije u KONTRADIKCIJI, da one stoje za umrtvljivanje (libida), sa cinjenicom da takodje stoje za kastraciju - i to jos bolje vidimo u PTICAMA, gde se dramski konflikt vrti oko posesivne lidije i njene nemogucnosti da pusti mica na miru a ptice sa tim pretecim kljunovima kljucaju kurce na sve strane
crni brushalter NE naglasava (majčinske) sisurine nego naglašava da je ona sada GREŠNA (sranje, jbg, ali hič je katolik, od toga nema beganja), za razliku od ranije, kad je imala beli... a ptice iskljucaše grdne mlade lepe žene u PTICAMA, a ti si jedino kurce video. pa, jbg, svako vidi ono što ŽELI da vidi. ali onda nemoj glumiti kritičara, kad si tolki projekcionista.
Избришиs obzirom na INTERSEKSA sa tvoje naslovnice pitanje je da li ti umes da procenis sta su dobre, velike sise, ali ostavimo sise da vise, cela figura dzenet li je poput vilendorfske venere i nisam ja prvi ni jedini koji je govorio o njoj kao majcinskom iskusenju za normana; sta je to molim te katolicka (ili viktorijanska) gresnost ako ne rascep izmedju kurve i device? takodje, da si na berkliju odslusao frojda 101 mesto sto si isao na casove iz kuvanja za vestice, ti bi znao da se ''kastracija'' odnosi i na musko, i na zensko, prestani da PROJEKTUJES svoj kvir kontent na sise i da iza SVAKE CELE KULE VIDIS KVIR DEVOJKU. donald spoto je u svojoj cuvenoj biografiji hickoka detaljno opisao hickokovu upotrebu ptica. mrzi me da prepricavam njegove ideje tamo, pismen si covek, procitaj, uradi istrazivanje pre nego sto krenes da se frljas sa padezi.
Избришиkorekcija na neobjavljeni komentar: razlog sto covek pomisli da je musko je sto u stvari lici na normana, i to je zanimljivo, izaziva kognitivnu disonancu
ОдговориИзбришиInteresantno!
ИзбришиDavno sam gledao film a knjigu nisam čitao. Da li je ovo možda “namjerno”, da li se potencira neko čitanje koje ima osnova u samom tekstu? Da li Norman(ovo nesvjesno) vidno narušavajući njen tjelesni geštalt, razbijajući njenu tjelesnu sliku, zapravo uzaludno pokušava razbiti narcisistički kavez njegova imaginarnog “ja”? U kome naravno ostaje jer je negirana samo data slika za njega, predmet za njega, naspram koga “on” traje dakle cio čin je u imaginarnom registru gdje ostaje zaglavljen.
Ili je ovo prosto ilustratorovo ubistvo filmskog Normana u korist Blohova Normana?
Ili ona uopšte ne liči na njega, sasvim je ženstvena i privlačna za mene ali ne znam da li to govori nešto “dobro” ili “loše” o mojoj seksualnosti tj to da mi nije potrebno vidno prisustvo VELIKIH SIKA i upadljivo odsustvo “onoga” da bih znao naspram čega stojim…
neki odgovori ili slutnje već su dati u mom drugom komentaru ovde, pa šaraj malo ;)
ИзбришиPaule trebalo je da kazem, da lici na FREDIJA HAJMURA koji glumi Normana u seriji Bejts Motel - ne na Entoni Perkinsa. Hajmur je prilicno androgin. Psihoanalizatori su odavno pisali o tome kako su Norman i Marion fakticki anagrami, za jedan isti lik.
ИзбришиNisam ni gledao ni čitao psiha (sem američkog), odlična prilika da se to promeni. Ilustracija prelepa, dal je muško dal je žensko nije bitno (lepota je u oku posmatrača). Mada moram da priznam da sam i ja mislio da je muško, neki twink, ali dobro svako vidi ono što želi da vidi :D
ОдговориИзбришиja sam zaista zabrinut za erotsku kompetenciju posmatrača koji ne opažaju razlike između muške i ženske konstitucije: nikakav twink ne bi imao ovako obla i nežna ramena i ovako blagu mišicu, da ne pričam o slabini i leđima.
Избришиpoprilično androgeno izgleda, samo pad grudi ukazuje da je ženskog pola.
ОдговориИзбришиpre nego što previše toga učitate u ovu koricu i devojku na njoj, i pre nego što vaši komentari postanu još degutantniji, možda bi trebalo da vas upozorim kako ona izgleda tako kako izgleda prosto zato što je orfelinov umetnik za model upotrebio - svoju devojku. dakle, imajte obzira ubuduće. (uzgred, on na FB povremeno kači crteže njenih aktova, dakle nije ovo neka velika tajna ili indiskrecija s moje strane, nego prosto možda je bolje da vam to kažem dok se neko nije izleteo s još bezobraznijim komentarom.)
Избриши