DIRECTED BY JOHN FORD (1971/2006)

Peter Bogdanovich

**** 

4

ha ha, baš je taj ford bio šaljivdžija. odnosno, neviđena svinja od čoveka, kako se već uzme. arhetipsko čangrizalo i gunđalo + sadista hičkokovskih proporcija (ne mislim na telesne, mada ni tu nije bio sitan). ima ovde insert iz pokušaja intervjua u kome ford briše patos pustinje mlađahnim i drčnim piterom bogdanovićem, koje izgleda otprilike ovako:

pera: kako ste snimili tu i tu scenu u filmu XY?

ford: kamerom.

pera: kako ste se opredelili za vestern žanr?

ford: ne znam.

pera: da li biste se složili da u poznijoj fazi vaše karijere provejava izvesna skepsa prema starom zapadu u odnosu na vaše ranije filmove?

ford: CUT!

DIRECTED BY JOHN FORD je potpuno savršen primer oslikavanja jedne vrlo zajebane ličnosti, pri čemu nema previše ublažavanja niti je ono moguće, jer SVAKO koga su pitali bilo šta o fordu, pored neskrivenog, iskrenog divljenja i obožavanja tla po kome je hodao, obavezno iznosi i poneku anegdotu u kojoj je ispao grbav zahvaljujući fordovim iživljavanjima – a toga nisu bile oslobođene ni najveće zvezde i glumci s kojima je često radio, npr. džon vejn, džimi stjuart itsl.

iz ovog dokumentarca se pomalja svakako fascinantna, kontroverzna ličnost, ali se takođe vrlo pametno osvetljavaju i njegovi ključni filmovi i nalaze se tajne niti koje ih povezuju. zaista vrhunski primer dokumentarnog filma u kome su maximalno ispoljeni ljubav i poznavanje predmeta sa iscrpnošću njegove pokrivenosti. sve je to mega dinamično, živo, sočno, bogato ilustrovano arhivskim materijalom (razgovori s glumcima koji danas nisu više živi – vejn, stjuart, hepbern, h. fonda... – potpuno prajsles materijal) kao i razgovorima sa nekim od najvećih reditelja na koje je ford uticao, koji s unikatnim pijetetom govore o njemu – spilberg, milijus, hil, istvud, skorseze... + iluminativni inserti iz njegovih filmova, pa čak i jedan pomalo diskutabilni audio snimak načinjen kada ford nije znao da ga snimaju: dirljivo svedeni izraz ljubavi katarini hepbern, suzomameći upravo u svojoj konciznosti i jednostavnosti i direktnosti (što su, ionako, osnovni kvaliteti njegovih filmova).

potpuno su genijalni delovi u kojima se govori o tome kako je ford skraćivao scenarije kako bi na minimum smanjivao taj jebeni bla-bla-bla, jer je savršeno kapirao film kao vizuelni medijum, pričanje slikom, što je maestralno i na primeru stalno iznova dokazivao – a u vezi s tim ima i prajsles anegdota o tome šta je rekao mladom spilbergu kad mu je ovaj, još kao potrčko i student, došao u kancelariju, a čiča mu tražio da opiše neke slike sa fordovih zidova... bezbroj je takvih otkrovenjskih detalja koji osvetljavaju ne samo čoveka i njegove nazore, nego i neke od esencijalnih principa filmmejkinga & what it's all about!

nebitno da li i koliko volite vestern (ja baš i nisam neki fan, ali sam se nedavno upustio u postepenu reprizu nekih klasika tog žanra, počevši baš od fordovih), ovo je vanredno dobar film o jednom od nesumnjivo najvećih reditelja svih vremena, pa zato nema alibija da se ovo ne overi.

tako se to radi! mislim time i na čiča forda, a i na peru bogdanovića koji je sve ovo započeo '71, a dovršio i dopunio '06. siguran sam da bi čak i matori prdekanja bio zadovoljan ovim portretom.

a, kao što ja to uvek ponekad kažem – genije je opravdanje sam po sebi; delo je to koje ostaje, a ako je čovek i pomalo zajeban, fuck it, oprostiće mu se, ako su te njegove zajebancije prevladane i nadoknađene remek-delima koja je ostavio iza sebe. što se mene lično tiče, dovoljno je bilo da snimi samo SEARCHERS pa da time uđe u legendu koja u debelu senku baca sve njegove druge idiosinkrazije!

ford je esencija filmmejkinga, i svako ko voli film ne može da ovog majstora barem ne poštuje (ako ne i – voli)!

DILAN DOG – nove epizode

kratki autobiografski uvod:

DILANA DOGA sam prestao da kupujem još negde oko 40. broja redovne Dnevnikove serije, kada me je smorilo nekoliko zaista slabih epizoda. srećom, nedostajuće brojeve sam ubrzo potom dopunio, i u vreme kada su ratovi i sranja prekinuli taj niz, imao sam (skoro) sve nedostajuće brojeve do 59-og.

uredno sam ispratio i kasnije pokušaje vaskrsavanja DILANA DOGA na srpskom (kupovinu hrvatskih nisam ozbiljno razmatrao ni tada ni sada) – avaj, bilo je bar 2-3 pokušaja koja su neslavno 'pukla' posle samo po 3-5 brojeva. to me je dodatno obeskuražilo (kao i osrednji kvalitet tih 'novih' epizoda). kada je, najzad, veseli četvrtak krenuo sa voskresenijem bonelijevih strip junaka, pa među njima i DILANA, bio sam skeptičan. slutio sam da kuća sa tako smešnim nazivom ne može da opstane duže od prethodnih optimista, i da će i ovi da puknu nakon 5-6 brojeva. zato se nisam ni trudio da kupujem njihove DILANE, tim pre što sam posle svih tih stani-kreni-stani opet-kreni opet pokušaja skroz izgubio predstavu šta je ko objavio, kojim redom, šta je preskočeno i zašto, koji su, zapravo, ti brojevi po originalnoj numeraciji koji izlaze sada, i sve u tom smislu.

zbog toga, ne očekujte od mene sistematičan pregled bilo koje vrste. istina, pročitao sam neke, uglavnom slučajno nabasale 'hrvatske' DILANE koji su mi padali šaka, ali njihovi 'kvaliteti' nisu me naveli da se nešto unosim u opsežne finansijske i organizacijske gnjavaže sa nabavkom SVEGA toga. ništa od tih novih nije bilo ni prineti starim epizodama, i zato sam rešio da je bolje da batalim sve to i da se DILANA sećam po onim najboljim epizodama (prvih 40ak), a da se ovim kasnijim ne bakćem, bar ne opsežno, kolekcionarski.

ipak, kada sam bio angažovan da pišem propratne textove za DILAN DOG BOOK ediciju veselog četvrtka, vraćanje izvornom Dilanu zaintrigiralo me je da ipak proverim na šta liče ove sadašnje četvrtkove epizode. ljubaznošću šarmantnog urednika, skoro pa maloletnog DM-a, dobio sam nekoliko promo primeraka, pa ću se sada osvrnuti na njih ukratko – potpuno otvoreno i bez uvijanja a kamo li uvlačenja poslodavcu. evo kako se to meni čini.

NEPOŽELJNI GOST (br. 24)

piše: meda, crta: stano

zaplet:

dilan ima pacova u stanu. ali, umesto da to dovede do horor razvoja situacije, a la Of Unknown Origin (1983), to je za njega povod za nekakav besciljni delirijum u kome se spajaju stvarnost, san, vizije i koješta. ima tu simpatičnih epizoda, naročito kada ode u radnju da kupi običan, starinski telefon, a prodavačica insistira da mu uvali mobilni (za to vreme ga zajebava klinac što nema ni mobilni ni kompjuter u stanu, a majka ga kritikuje: 'nije lepo smejati se ubogima'). nije to sasvim nezabavno, ali nekako, cela stvar deluje usiljeno i nepotrebno. plus, daje vrlo malo prilike za memorabilne crtačke egzibicije starome stanu. nisu morali da ga zovu radi ovoga.

ocena: **(*)

POSLEDNJA KARTA (br. 25)

piše: barbato, crta: mari

prilično intrigantna priča o sudbini i preodređenosti - da, da, stalna tema u DILANU, ali ovde odrađena vrlo pametno i zanimljivo, sa unikatno živim i prijemčivim likom cinične tarotočitačice čije mušterije stradaju na bizarne načine, kažnjeni sopstvenim željama. crtež je takođe natprosečno dobar, možda na ivici da bude prestilizovan, ali taman je okej za (ipak) komercijalni strip. redak primer epizode sa nepredvidivim zapletom i zanimljivim likovima.

ocena: ****

PREDODREĐENE ŽRTVE (br. 27)

piše: meda, crta: fregieri

uspešne extrovertne gnjide prinose kao žrtve smušene stidljive introverte, kako bi bili još uspešniji. mada je zaplet na ivici karikature, a naročito njegovo usiljeno dovođenje u vezu sa drevnim paganskim ritualima, likovi, situacije i dijalozi su prilično živahni i vredni pažnje, a fregijerijev crtež je, kao i uvek, urađen mnogo bolje nego što je nužno – dakle, ništa otaljavanje i tezga, nego standardno meraklijski, s ljubavlju, sočno, vrhunski.

ocena: ***(*)

NASLEDNICI ZONE SUMRAKA (br. 29)

piše: masiero, crtaju: montanari i grasani

mejbel i dalje traži 'istoriju vojvode od argila', dilan se (po koji put više?) vraća u zonu sumraka kako bi se upleo u još više iritirajući vrtlog stvarnosti – sna – mašte – vizije – paralelne stvarnosti i koječega – sve to je smućkano na lenj, prežvakački način, bez trunke ikakve prave novine ili pravog razloga za (po)vraćanje u ovu orgiju jebo-lud-zbunjenog vaskrsavanja i raspadanja i trla-baba-lan da nekako popuni 96 strana. apsolutno couldn't care less!

ocena: *(*)

VELIKO ĐUBRE (br. 30)

piše: de nardo, crta: biljiardo

vrlo sočan i komičan dilanov susret sa bajom koji izgleda 'savršen' mamac za žene – bogat, zgodan, duhovit, sa epp blistavim osmehom na licu... i naravno, neko toliko 'savršen' i 'pun razumevanja' mora da bude bolesni ubica! ovde je veći naglasak na likovima, odnosima, vrcavim dijalozima i zabavnim situacijama, a manje na explicitnom 'hororu' i splatter scenama, ali dobro je tako. nemam većih zamerki, sem na crtača čiji mi stil nije baš po volji (mada, može da prođe).

ocena: ***

en generale, ovako, na malom uzorku, primećujem u novim epizodama manju sklonost splatteru, napadnoj auto-referencijalnosti iz ranijih epizoda (kroz obrade poznatih horor filmova i priča, ili barem aluzije na scene i detalje iz njih) kao i, mestimično, veću zrelost u profilisanju likova i prilično zanimljiva produbljivanja dilanovog lika – pa čak i značajno bolje gručove šale od poslednjeg puta kad sam proveravao!

toliko, za sada.

Vranac, nagrada za najbolju kratku priču 2010

Juče je obznanjena vest koju, u malo sređenom obliku, prenosim ovde.

Ukratko, moja priča je ušla u top-30 na jednom regionalnom književnom konkursu, a nadugačko – evo o čemu se radi:

Početkom februara ove godine, Knjižara Karver, u okviru programa festivala Odakle zovem, Podgorica 2010, raspisala je konkurs u štampanim i elektronskim medijima u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji, za nagradu Vranac - Najbolja kratka priča 2010. Pokrovitelj konkursa i nagrada je, proizvođač vrhunskih crnogorskih vina najviše međunarodne reputacije 13. jul – Plantaže AD.

Konkurs je bio otvoren do 5. aprila ove godine. Tročlani žiri kojeg čine eminentni književni teoretičari i pisci iz regiona, imao je neverovatan zadatak - na konkurs je pristiglo 1650 priča, od čega je 1250 priča ispunjavalo propozicije date konkursom.

Ovaj nesvakidašnji odziv svedoči da je konkus bio dostupan zaista najširoj javnosti u celom regionu. Međunarodnu književnu nagradu Vranac - Najbolja kratka priča 2010 ustanovili su knjižara Karver i Plantaže sa idejom da je potrebno na nov način promovisati savremeno stvaralaštvo i pokazati potrebu za stvaranjem novih “saveza” koji podstiču najstajanje umetničkih dela.

U predgovoru knjige Enver Kazaz, teoretičar književnosti iz Sarajeva piše :

"Upravo to okretanje malom, marginalnom, diskirminiranom, isključenom i autsajderskom obilježava ovu knjigu od tridest priča autorica i autora koje su izabrane između njih preko 1250 što su prispjele na ovogodišnji Karverov konkurs za priču sa govornog područja BiH, Srbije, Hrvatske i Crne Gore. Pri tom, postapokaliptični i postjugoslavenski prozni senzibilitet nov je u svakom pogledu u odnosu na zatečeno književno stanje. On ne pristaje na nacionalističkom ideologijom povučene kulturne i svake druge granice, odbija saučestvovati u produkciji tranzicijske socijalne nepravde, ne vjeruje u metanaracijski sistem neoliberalizma, a otkriva čitav niz novih identiteta koji se pojavljuju na socijalnim beznađem obilježenoj društvenoj pozornici. Govoreći u ime poniženih i uvrijeđenih društvenih grupa i individua, taj novi senzibilitet okreće se od postmodernističke distopije kao utopizmu nove osjećajnosti, ka igri i treperenju emocija, jer su još jedino one ostale izvan dosega novih i starih ideoloških moćnika i njihovog vampirizma, bio on nacionalistički ili merkantilističko-konuzumeristički."

Autori trideset najboljih kratkih priča, po odluci žirija u kojem su bili Enver Kazaz, Teofil Pančić i Božo Koprivica, su :

Jelena Štetić (Zemun, Srbija),

Raša Kominac Radoslav (Beograd, Srbija),

Veljko Bosnić (Svilajnac, Srbija),

Marko Dejanović (Zagreb, Hrvatska),

Dudić Ilijaz (Tešanj, BiH),

Almir Alić (Tuzla, BiH),

Josip Mlakić (Gornji Vakuf, BiH),

Aljoša Ljubojević (Bjeljina, BiH),

Lana Bastašić (Banja Luka, BiH),

Edin Sarač (Heerenberg, Holandija),

Amir Alagić (Pula, Hrvatska),

Vedran Lopandić (Tuzla, BiH),

Dejan Ognjanović (Niška Banja, Srbija),

Damir Ocvirk (Pula, Hrvatska),

Hrustić Fuad (Gradačac, BiH),

Ksenija Kušec (Zagreb, Hrvatska),

Jasna Žmak (Zagreb, Hrvatska),

Ivan Jovanović (Schererville, USA),

Damir Šabotić (Ilijaš, BiH),

Branko Dedić (Županja, Hrvatska),

Vladimir Basić(Zagreb, Hrvatska),

Ilija Đurović (Podgorica, Crna Gora),

Vjeran Kovljanić (Sisak, Hrvatska),

Pavle Zelić (Beograd, Srbija),

Franjo Janeš (Zagreb, Hrvatska),

Milan Marinković (Niš, Srbija),

Nastasimir Miško Franović (Petrovac, Crna Gora)

i Radmila Ercegovac (Novi Sad, Srbija).

Knjiga Izvan koridora - Vranac, Najbolja kratka priča 2010 biće promovisana 23. juna na otvaranju festivala Odakle zovem, Podgorica 2010. a nagrade saopštene i dodeljene poslednjeg dana festivala u vinskom podrumu Plantaža u Šipčaniku 27. juna u 12h.

---A sad opet ja:

Priča s kojom sam konkurisao zove se DAGON, BOG SRBA, i predstavlja moj pokušaj spoja niškobanjske lavkraftijane sa oštrom satirom na stanje stvari u Srbiji, a i šire. Naišla je na podeljene reakcije prijatelja kojima sam je do sada slao, ali meni se čini da nije loša, i da uspeva u onome što je nameravala da uradi. Drago mi je da je i žiri na VRANČEVOM konkursu prepoznao neke kvalitete u njoj.

Čisto sumnjam da ima ozbiljne šanse da se plasira u top-3 (pa da se, tako, počasti i sa nešto novčanica, a ne samo slavom), ali – tko zna. Videćemo za nekoliko nedelja.

Inače, od kolega koji mi društvo prave u ovoj zbirci poznajem jedino Pavla Zelića, koji je, kao i ja, znan kao 'žanrovac' (SF, horor). Ne znam čak ni ovog Nišliju. No, nadajmo se da će biti prilike za upoznavanja...

NE-HORORI, NE BAŠ NEKI (2)

evo još kratkih osvrta na novije filmove koje sam po prvi put pogledao u prvih 5 meseci ove godine.

uglavnom se radi o naslovima koji nisu bili dovoljno dobri ili barem zanimljivo loši da bi zavređivali poseban osvrt, uz nekoliko izuzetaka koje prosto nisam stigao da ispratim kad su se pojavili, a posle ih zatrpali svežiji naslovi.

prvi deo ovog pregleda nalazi se OVDE.

THE GHOST WRITER

Roman Polanski

UK/GER, 10

**(*) 3-

ok je polanski ali očekivao sam više: fali mi excitement, intensity, involvement a vala i neki malo jači i udarniji twist. prilično to linearno i peške ide ka tom kraju, uz mestimičnu blagu zabavu na nivou excentričnih likova i detalja, i jednu dobru saspens jurnjavu na trajektu. ipak, završna scena je zaista vintage cynical polanski at his best.

NUNTA MUTA aka MUTE WEDDING

Horatiu Malaele

ROM, 08

**(*) 3-

ziheraški pokušaj da se unovči na talasu novorumunskog filma, ali – na svu sreću! – ne kroz već ustaljeni sirotinjsko-socijal-dokumentaristički fazon, nego više kroz površno barokni kusturičasti fazon (koji je, ako ništa drugo, bar malo lepši za oko)! istorija, politika, bizarne anegdote, slikoviti likovi, cirkusi, klovnovi, džinovi i kepeci itd. umereno slikovito i zabavno na nivou detalja, skečeva, pošalica, ali u suštini previše proračunato (a opet nedomišljeno!), neubedljivo i emotivno praznjikavo. govori o pokušaju seoske svadbe baš na veliki dan žalosti. da li će zvanice uspeti da ne zveckaju viljuškama tokom neme ponoćne ceremonije? da li će muzikanti uspeti da odsviraju nešto na svojim zatomljenim, prigušenim instrumentima? da li su ruski tenkovi u blizini?... završetak je naročito traljav, a okvirna priča (sadašnjost) posebno je veštački nalepljena.

THE HORSEMAN

Steven Kastrissios

AUS, 08

**(*) 2+

nasilje radi nasilja u još jednoj konvencionalnoj priči tipa 'silovali ste mi i ubili ćerku, saću da vam vadim zube i sitna crevca, polagano'! kamera je vrlo sirotinjska, sve to ne prevazilazi jednu prosečnu B-exploataciju, brutalnosti ima dovoljno za one kojima je to dovoljan razlog za gledanje, ali... fali tu duše, smisla, poente. krajnje simplifikovani, linearni, isprazni sadizam.

CARGO

Ivan Engler,

Ralph Etter

GER, 09

**(*) 3-

eh, žali bože zaista spektakularne i originalne scenografije i vrlo dobrih viz. efekata u ovom ambicioznom, a nedomišljenom SF-u koji se raspada sve više kako odmiče prema kraju. ipak, preporučujem gledanje samo zbog davno neviđenih pompeznih SF prizora unutrašnjosti broda vrlo maštovito i nekonvencionalno dizajniranog, kao i nekih drugih vrlo nadahnutih dizajnerskih detalja (kriogenske kapsule, recimo, itd). dakle, otpustite scenariste, a dizajnerima scenografije i efekata dajte bonus.

L'ENFER de Henri-Georges Clouzot

Serge Bromberg,

Ruxandra Medrea

FRA, 09

*** 3

pažnje vredna priča o propasti jednog filma kome nije bilo suđeno da nastane zbog bandoglavosti, preumišljenosti i besciljnosti svog prenadrkanog, a šupljeg autora, inspektora kluzoa. iskren da budem, taj njegov zaplet teško da je obećavao masterpis koji su svi očekivali (stvarno ne znam zašto?), ali ta pričica o nekom ružnom i glupom antipatičnom idiotu koji ima prepičketinu od žene (!!!) pa zato gori od ludačke ljubomore teško da je mogla biti nešto više od zabavne fusnote u istoriji filma. naime, kluzo je na umu imao neke zaista neviđene i ambiciozne viz. efekte za dočaravanje rastakanja percepcije ovog paranoika i manijaka, i primeri toga koji se vide u ovom dokumentarcu zaista vrede dovoljno za sebe. (inače, mada lepe za oko, te šarene laže kojima se kluzo igrao su u principu ćorsokak – raspad uma jednog čoveka može se mnogo suptilnije, filmski prikazati, kao što su npr. hičkok i polanski pokazali bez ikakvih nadrkanih spec. efekata!) a inače je zabavno rekonstruisati kako i zašto se film raspao: iz forenzičkog materijala jasno se vidi da ovo nije bio 'ukleti' film a la gilijamovog ČOVEK IZ LAMANČE itsl. koji su propali zbog prirodnih nedaća, bankrota i ne znam kakvih viših sila. L'ENFER je propao zato što su ambicije reditelja bile daleko veće od njegovih moći + zato što je bio svinja od čoveka prema svima, uključujući tu pre svega glavnog glumca koga je praktično oterao sa seta.

POUR ELLE

Fred Cavayé

FRA, 08

**(*) 3-

odlični glumci donekle prodaju inače jednostavnu i nenadahnutu pričicu o pokušaju tatka da svoju nepravedno uapšenu i ćorkiranu ženicu po svaku cenu izvuče iz zatvora. uprkos konvencionalnim prizorima u kojima on na jedan zid svoje sobe lepi 300 fotografija, mapa, skica i drugih artija, na kraju se njegov plan svede na toliko neverovatno neubedljivu i how convenient strategiju da je to uvredljivo po publiku! znači, džaba svi ti rasporedi, kamere, obezbeđenja, kad se sve svodi na to da mu žena ima dijabetes, da je spec. vozilom teraju u nekakvu bolnicu, i da je to toliko neobezbeđeno da ovaj muž može da u ta kola upada po volji, podmeće nekake papire tamo, itd. dok usamljeni vozač ćereta sa medicinskim sestrama. osim toga, krajnje razrešenje je ravno i prazno, i na kraju čovek samo slegne ramenima. aha, i šta onda?

(spojler: sve vreme sam se nadao ciničnom twistu u kome se otkrije da, nakon svih peripetija, ispadne da je njegova žena ipak bila kriva za ubistvo. ali ne, ovi nisu imali muda da diraju u to. savršeno neubedljiva priča o tome kako je ona završila u ćuzi, koju niko normalan ne bi popio, na kraju ispadne istinita, dobrice su neokaljane i mogu da idu ka zalasku sunca tuđeg neba koje će ih ipak grejati malo bolje od francuskog...)

ANTIQUE aka Sayangkoldong yangkwajajeom aentikeu

Kyu-Dong Min

KOR, 08

**(*) 3-

luckasto romantična blago morbidnjikava barokno šarena komendijica o gej poslastičarima (!), tajnim prošlostima, borbama ega, ljubavnim trouglima i mnogouglima... malkice predugačka, rasplinuta i definitivno nije za svačiji ukus, prezaslađena i predekorisana kako samo korejci umeju da nakite, ali... ima neki bizarno-blesavi šarm u ponekim momentima da može vredeti truda.

THE GUERNICA TREE aka L'arbre de Guernica

Fernando Arrabal

FRA/ITA, 75

**(*) 2+

standardno nadrealni blesavi arabal, ali u ovoj inkarnaciji ipak suviše otvoreno političan, prenaglašeno levičarski, banalno i zastarelo 'provokativan' tako da ipak deluje kao jodorovskijev mlađi brat ometen u razvoju. umerena preporuka za ljubitelje neonadrealizma i nesvakidašnjih prizora poput seksa zgodnih žena i kepeca, gole dečurlije koja trčkaju oko majke hrabrosti, revolucionarnog nasilja, eksplicitne antikatoličke blasfemije itsl. ali sve je to oh so 1970s da baš žešće škripi kad se gleda danas (za razliku od ipak nešto univerzalnijih i filmski bogatijih masterpisa koje u približno isto vreme potpisivao jodorovski).

THE ECLIPSE

Conor Mcpherson

IRE, 09

** 2

ovo je prvi film meni znan koji se dešava tokom – književnog festivala! teško je zamisliva dosadnija pozadina, sem eventualno za neku priču roberta ajkmana – a ovo je daleko od toga. iako postoje neki hintovi natprirodnog, sve se svodi na jednu sasvim prizemnu, bezveznu i traljavu romansu uz malo besciljnih interludija pijane bestseler copine od pisca koja tu dođe da vređa i jebe sve ostale (taj deo su baš super pogodili; to isto se dešava svake godine na književnoj koloniji u sićevu, blizu niša, a i drugde). sve je ovde prilično proizvoljno, i ti jeftini jump-scareovi uz preglasne zvukove, i ta ni ljubav ni neljubav koja se rodi između vozača i piškinje, i sve. no, lepa je irska, i dobri su glumci.

KICK ASS

Matthew Vaughn

USA, 10

*** 3-

pitko i ljupko, ali plitko i nepotrebno prežvakavanja superherojskog diskursa za 21. vek tako da se znojavi superherojski triko izvrne naopačke i ponovo obuče na netuširano podznojeno telo, i da se to onda prodaje raji kao 'reinventing superheros' or some such crap. znači, krećemo klasično: ružno pače, trapavo, nesposobno, nikakvo – odjednom stekne nekakve 'moći' (ovde pod navodnicima, ali nije da mu njegova umerena otpornost na bol nije od pomoći), a onda se, nakon tog kvazi-realističnog uvoda, vrlo brzo (kako to obično bavi, ma koliko nam inače početak gudio o realizmu i 'stvarnom svetu' as opposed to 'the comic book world') spusti niz tobogan potpuno artificijelnog, nameštenog, i sigurnog, stilizovanog sveta u kome meci pogađaju samo zle momke, u kome nema rikošeta, u kome polomljena rebra ne bole, u kome dolazi spas u zadnji čas, i sve ostalo sasvim prema knjizi SUPERHEROES 101, bez ikakvih bitnijih iskoraka iz tog masterplana. ah da – neka teen curica ovde kolje zlikovce namrtvo. wow. revolucija! u čaši ustajale vode. no, šarmantni nosioci glavnih uloga + naprasno mi simpatični nik kejdž (!) čine ovo jednom solidnom bozom za ubijanje vremena u trenucima kada je mozak previše 'vruć' da bi gledao neke zaista ozbiljne filmove.

NE-HORORI, NE BAŠ NEKI (1)

evo kratkog osvrta na novije filmove koje sam po prvi put pogledao u prvih 5 meseci ove godine.

uglavnom se radi o filmovima koji nisu bili dovoljno dobri ili barem zanimljivo loši da bi zavređivali poseban osvrt, uz nekoliko izuzetaka koje prosto nisam stigao da ispratim kad su se pojavili, a posle ih zatrpali svežiji naslovi.

PONYO ON THE CLIFF

Hayao Miyazaki

JAP, 08

**(*) 3-

sve je to lepo i krasno i mijazakijevski dražesno, može se pogledati, ali nema ni likove ni situacije koji bi zaista bili memorabilni, sem jedne odlične scene jurnjave sa poplavom koja se desi u prvoj trećini, i sve do kraja ne bude ništa ni približno tako vizuelno nadahnuto.

THE ACCIDENT / Yi ngoi

Pou-Soi Cheang

HK, 09

**(*) 3-

rutinski hongkonški triler koji krasi zabavna premisa (ubice-inscenatori, asasini putem fejk 'nesreća') i neke zaista fascinantno izvedene sekvence, ali sve se to ne drži na okupu jer nema likove, temu, niti duh koji bi to držali iznad solidnih rediteljskih egzibicija.

LOVELY BONES

Peter Jackson

USA, 09

**(*) 2+

izvanredan početak, vanredno dobrih i napetih i jezivih i tužnih prvih pola sata – dok se neumitnost prikrada i dovodi do pogibije gl. junakinje – a onda se sve to raspadne kad krene nju-ejdž hipi onostrani 'reach for the light' bullshit te dramaturško-tonalna iskakanja bez trunke koherentnosti – od horora do slepstika, od spilbergovski prezaslađene fantazije do napetog trilera, od porodične drame do morality tale-a... bar 5-6 žanrova je ovde smućkano u blenderu, a rezultat je samo otužna besciljna besmislica sa nekoliko nezasluženo, nepotrebno odličnih saspens pa čak i horor scena.

ARMORED

Nimrod Antal

USA, 09

** 2

nimrod je isporučio jedan već u premisi besmislen i neubedljiv film koji snaga njegove okej režije i solidnih protagonista ne može da nosi – jer su potonji uglavnom protraćeni, a tupavi, nelogično usiljeni zaplet je neverovatno uninvolving.

IN THE LOOP

Armando Iannucci

UK, 09

*** 3-

ovo je vrlo dražesna i zabavna satira, ali je u određenim krugovima precenjena kao ne znam kakvo postignuće. meni je to delovalo kao 3-4 epizode neke gledljive tv serije izmixovane u 'celovečernji' film – sasve tim zamornim kadriranjima, frenetično-histeričnom kamerom i brzom montažom karakterističnim za taj novi 'salata-montaža' kvazifilmski pristup. dakle, duhovito je to, vredi pogledati, a provale se toliko brzo smenjuju da ovo valja gledati sa engleskim titlovima, vrlo pažljivo, i sa 'pauzom' spremnom, ako hoćete da sve pohvatate.

PALIMPSEST

Konrad Niewolski

POL, 06

** 2

natmureni, sumorni i čemerni triler o još jednom liku sa lošim sećanjem i sumnjivim identitetom koji će na kraju da otkrije da je on sam ubica za kojim traga. yawn! vizuelno je to skoro zamorno monohromatski zelenkasto, ali ta činjenica samo dovodi do toga da film još sirotinjskije izgleda. neznatno zanimljivo zbog svog euro-krem pristupa, ali – nedovoljno za preporuku.

TAKING OF PELHAM 123

Tony Scott

USA, 09

*** 3-

rutinski okej holivudski repertoarski akcijaš za solidno utucavanje vremena i strogo jednokratnu upotrebu.

UN PROPHETE

Jacques Audiard

FRA, 09

*** 3+

odlična zatvorska drama, sjajno odglumljena i fino usnimljena, sa jakom dozom napetosti i najmanje jednom memorabilno brutalnom scenom mučnog krvoliptanja. istina, razvojni put ovog musli šnajdera ide previše po 'how convenient' ruti, ali – bože moj, podnošljivo je. ovo je jedan od gledljivijih predstavnika inače mrskog mi kvazidokumetarističkog stila. ako ništa drugo, ambijent i likovi i ne dopuštaju zloguke 'duge kadrove': nema vremena za meditaciju, treba preživljavati u ovoj klaustrofobičnoj gužvi!

A SERIOUS MAN

Joel Coen

USA, 09

*** 3-

izgleda da ću morati da ovo repriziram jer mene braća nisu kupila ovom samo umereno zabavnom, ali prozirnom egzibicijom njihovog božjeg komplexa i sadističkog iživljavanja nad sirotim likovima (jevrejima)... svakako vredi gledanja, ali koliko, tačno – moraću da overim još jednom.

THE MEN WHO STARE AT GOATS

USA, 09

** 2-

jezivo neduhovit, staromodan, uninvolving, trapav i tupav film: prosto da se čovek rasplače od toga koliko je misguided i neuspeo u svojim pokušajima da bude kurentan i duhovit. kakva blamaža za glumce!

STARFISH HOTEL

John Williams

JAP, 06

*** 3

vrlo dopadljivo ludilo za ljubitelje sporijeg artsy pristupa u ovoj drami-trileru-misteriji u kojoj se stvarnost, san i fikcija (proza) mešaju na nekonkluzivne i tajanstvene načine. japanski dejvid linč, ne baš na svojim vrhuncima, ali sasvim pristojno osoben i unikatan da zaslužuje preporuku za ljubitelje ove vrste filma.

SHERLOCK HOLMES

Guy Ritchie

USA, 09

*** 3

kako smo se bojali, dobro smo se udali. istina, ne znam baš zašto se ovo zove 'šerlok holms' – mogli su da izmisle nekog drugog junaka u ovom istom periodu; nevezano za to, junaci, odnosi, situacije, akcija, efekti – sasvim su na nivou jednog blago natprosečnog holivudskog produkta sa nedovoljno duha da postane klasik, ali sa dovoljno dopadljivih elemenata da se može lagodno pogledati. možda bacim pogled i na nastavak, ako ga bude bilo, ali znam da neću žuriti.

TSAR

Pavel Lungin

RUS, 09

**(*) 3-

od autora remekdela OSTRVO očekivao sam mnogo, mnogo više. avaj, ovo je ili suviše hermetično-ruski film (u smislu da je potrebno daleko veće poznavanje njine istorije, a naročito ivana groznog) ili je, javlja mi se, dramaturgija suviše nekoherentna, all over the place, sa nedovoljno fokusiranim likovima, odnosima i pričom – više deluje kao kolaž scena nabacanih iz neke mega-tv-serije, nego li kao razvijena priča sa uzrocima i posledicama koji nose neku intelektualnu i/ili emotivnu težinu.

ZMORY

Wojciech Marczewski

POL, 79

**(*) 3-

košmarni naslov ipak ne upućuje na fanta-horor, kako sam se nadao – u pitanju je 'samo' jedan pristojan 'coming of age' film u kome posmatramo odrastanje jednog dečaka od nestaška preko poete do maltene revolucionara, u stalnom sukobu sa autoritetima (sjebana familija, surova škola i još stroža crkva). jaki vizuelni kvaliteti i vrlo literaran ugođaj čine ovo solidnim gledalačkim iskustvom, ali ne očekujte preveliki emotivni involvement ili intelektualni pay-off, pošto je ovo, u krajnjem saldu, ipak previše lokalan film, namenjen pre svega poljacima koji su odrastali u prvoj polovini 20. veka. ipak, sočne inscenacije i zaista bogata kamera (karakteristična za poljake) te pojedine univerzalne situacije s kojima se možete identifikovati čine ovo umereno preporučljivim delcem.

UNFORGIVEN

Clint Eastwood

USA, 92

*** 3

(mnogo) više sam očekivo, ali me 'snaga' ove konkretne priče nije ponela koliko bi trebalo, i jedino ono što sam istvud uspeva da iznese na svojoj (glumačkoj) grbači uspeva da proda deo priče, inače... prilično 'couldn't care less' plot, sa tankim konsekvencama i skoro antiklimaktičnim završetkom.

AUGUST IN THE WATER

Sogo Ishii

JAP, 95

**(*) 3-

predugo sam čekao da ovaj film dragog mi japanskog reditelja postane dostupan sa eng. titlovima – na kraju, avaj, to nije ni blizu remek delima kakva su mu ANGEL DUST i GOJOE, ali je, ipak, vrlo uživanjcijski, prepoznatljivo išijevski film. teško je to prepričati, a pročitan zaplet daje ionako krivu sliku o ovome, jer zvuči mnogo bolje i potentnije (i drugačije) od onoga čime se film pretežno bavi. glavni aduti su zaista unikatne inscenacije i vizuelizacije, hipnotički ritam i zadivljujuće eterična, nezemaljska atmosfera koju iši d kiler i ovde uspeva da ovaploti kao malo koji majstor. voleo bih da neko sa većim interesovanjem za zaplet i linearnost uzme ovu premisu i od nje napravi nešto američkije, ali mi je veoma drago što i ovaj i ovakav film postoji. ipak, za većinu 'noralne' publike ovo će biti presporo i nedovoljno zanimljivo, pa zato – oprez.

LIFE DURING WARTIME

Todd Solondz

USA, 09

** 2+

oh, how the mighty have fallen! zar je ova patetična pantljičara od neuspelih, napadno transparentnih i militantno neduhovitih 'skečeva' sa pamfletaški-prozračnim parolama dostojan nastavak remekdela HAPPINESS? podseća me na neke od najgorih epizoda iz najnovije sezone SOUTH PARKA po svom 'I'm so shocking, I'm so current, I'm so critical' napadno samosvesnom atitjudu. karikature. parole. fraze. tuga. smor.

ENEMY TERRITORY

Peter Manoogian

USA, 87

**(*) 3-

dugo mi je ovo hvaljeno kao ne znam kakav skrajnuti klasik kojeg sam ja, u svojim mlađim, i snobovski-probirljivijim danima (kako ispade: mudro) zaobišao kada je postojao na originalnom vhs-u. a kada ga najzad odgledah – pih, džaba su krečili. ovo bi trebalo da bude nešto kao WARRIORS u stambenoj zgradi u getu. avaj, karikature od likova, bezvezne situacije, nesposobni (i nedovoljno preteći) zlikovci i nememorabilne scene akcije čine sve ovo jednim tek jedva-solidnim treš akcijašem za neprobirljive. nešto dinamičniji i zabavniji za oko u svojoj zombi reinkarnaciji, kao LA HORDE.

(nastaviće se...)