Žanr u novoj GRADINI

  GRADINA 38-39 IZAŠLA IZ ŠTAMPE – a u najnovijem broju nekoliko stvari koje bi pratioce Cult of Ghoula mogle zanimati.

Pre svega, tu je temat o žanrovskoj književnosti koji čine izlaganja sa KNjIŽEVNE KOLONIJE SIĆEVO 2009 – pri čemu je ovo 'žanrovska' bilo shvaćeno gotovo potpuno kao 'fantastična', budući da su i učesnici i teme govorancija pretežno vezani za SF i horor. Izlagači nisu teoretičari, pa ne očekujte tu vrstu ozbiljnosti u izlaganjima, ali jesu praktičari, pa je svakako vredno videti kako NJIMA izgleda rad u žanru. Izrazita kratkoća izlaganja – par stranica u proseku (10 izlaganja na 20ak stranica) – takođe ukazuje da ne treba očekivati otkrovenja. Ipak, svako koga ova oblast zanima svakako bi trebalo da baci pogled na to šta se pričalo u Sićevu leta 2009-og ere vulgaris.

Evo šta sadrži taj temat:

Žanrovska književnost (okrugli sto)...69

Goran Stanković:  (Neformalizovane) teme...70

Goran Skrobonja: Slipstrim književnost...72

Oto Oltvanji: Mešavina žanrova...74

Pavle Zelić: Usponi i padovi žanra...76

Ilija Bakić: Žanr: pogodbena kategorija...79

Stevan Bošnjak: Žanrovski paradoks...82

Ranko Risojević: Bibliotekarska klasifikacija žanra...85

Meri Ilić: Žanr i cenzura...87

Nenad Šaponja: Odnos marketinga i žanr.književnosti...88

Srđan Savić: I Turci provališe ravnje...92

Pored toga, u ovom broju mogu se naći i auto-čestitanja na jubileju (110 godina od 1. broja pra-GRADINE); Portret kritičara: Dejan Dabić (osnivač FILAŽA, itd.); nekoliko prikaza Skrobonjinog fanta-naslova iz pera fanta-kolega: Pavle Zelić 'Puste želje' i Ilija Bakić 'U multiverzumskim zamkama' (O knjizi Gorana Skrobonje Čovek koji je ubio Teslu)...

A ako ni to nije dovoljno, ljubiteljima pesmimistično nihilistične mračnjačke grobne poezije preporučujem i separat o Paulu Celanu:

PAUL CELAN: FUGA SMRTI

Paul Celan Fuga smrti i druge pesme...45 (Preveo Zvonimir Kostić Palanski)

Karin Maršal Alegorija za neizrecivi bol...59

Dobrivoje Jevtić Paul  Celan - mail  art...61

            Očigledno je, dakle, da se radi o jednom vanredno zanimljivom broju, pa poitajte da ga prisebite na vreme. U Beogradu: Stubovi Kulture, Aleksandar Belić i verovatno još ponegde – ili zovite redakciju i probajte da naručite direktno, na 018 536 200.

GRAPHIC SEXUAL HORROR (2009)

 ***   

 3 

= ovaj film, kao i ovaj post o njemu, ne preporučuju se mlađima od 18 godina, osetljivima, gadljivima, bogobojažljivima i njima sličnima =

 

            GRAPHIC SEXUAL HORROR je pompezan naslov, možda maaalkice presenzacionalistički, ali svojom extremnošću taman može da privuče one kojima je namenjen, a da istovremeno odbije neopredeljene i krotke koji bi se ovako nečim po difoltu zgrozili.

            u pitanju je dokumentarac posvećen pay-per-view sajtu INSEX na kome se pretplatnicima nude lajv-videla u kojima se volonterke vezuju, bese, dave, rastežu, gnjave, šamaraju, seckaju, bičuju, umaču u akvarijume s pijavicama, stiskaju u kaveze, gde im se utrljava ljuta paprika u vagine, gde se bese u štalama i vezuju za stubove na snežnim poljanama – i sve u tom smislu što vole mladi.

            to je sve inscenirano kao da je na delu pravo mučenje – odnosno, strogo gledano, nema tu baš mnogo glume – ljuta paprika u vulvi + crvenilo su pravi a ne mejkap efekat, što važi i za do bola rastegnute i izobličene pomodrele sise, ožiljke itd itd. naravno, i suze su prave.

            ideja je da to bude prljavo, a ne fensi i pozerski, maximalno uverljivo reenaktovanje toga kako bi izgledali home video nekih BTK serijskih ubica i njima sličnih psihopata (naročito ako bi ovi imali malo više mašte, para i mogućnosti da to rade u nekom prostranijem i sređenijem ambijentu od svog podruma ili šupe).

            logično pitanje br 1: ko to radi, i zašto?

            pa, ima onih koji se pale da to rade sebi i drugima. a ima i onih koji to vole da gledaju, i na to da drkaju u bezbednosti i samoći svog doma. pokretač ovog sajta se primio na SM kada ga je bebisiterka kad je imao 8-9 godina vezivala lisicama a on na to doživeo svoj prvi orgazam; a preporodio se kad je u tokiju (kao regrut za vijetnam) otkrio čitavu 'kulturu' vezivanja i teatralne japanske torture. 

onda je sredinom 1990ih iskoristio blagodeti nove tehnologije (internet), i rešio da od svoje privatne opsesije malko i zaradi – u čemu je i uspeo. mega-uspeh njegovog plati-pa-klati sajta doneo je prilično para i njemu samome a i njegovim 'glumicama' ili modelima ili žrtvama, kako već da ih nazovemo. 

uspeh rađa uspeh, gde su pare tu su i zgodne žene, i ubrzo je mogao sebi da priušti ne tamo neke kalašture i dronfulje sa železničke stanice, nego vrlo privlačne mlade žene. ove su pak privlačile još više onih sa parama za bacanje, i eto svima radosti – sve dok homeland security nije počeo da ih pritiska svojim 'veliki brat' štihovima (vršeći pritisak na banke preko kojih im idu plaćanja i sl)…

            logično pitanje br 2: dobro, i neko zapravo uživa u ovome?

            tako izgleda. istina, autori ovog filma razgovore su vodili isključivo sa gazdom sajta, njegovim 'zvezdama' i ponekim retkim juzerom koji je govorio anonimno. gazda se na jednom mestu uzgredno pozvao na bodrijara i tako neke palamude, ali nije elaborirao: ako očekujete da vam ovaj SM biznismen propagira neku desadovsku filozofiju prilagođenu 21. veku (a potonja je ionako besmrtna) – tough luck. ako ima neki mozak, zadržao ga je za sebe. (kasniji intervjui ga otkrivaju kao tipičnog srpskog šefa: 'ako nećeš da mi pušiš u privatno, neću da ti platim ono što si inače već zaradila!')

            još gore važi za njegove fufice očito skromnih intelektualnih i verbalnih potencijala: ako želite insajt o tome šta one osećaju, šta doživljavaju, dal je to nirvana, transcendencija, ili what the fuck – od njih ništa u tom pravcu nećete dobiti sem nekih prozaičnih, skromnih rečenica. isto tako i juzeri. (da se ne lažemo: primarna klijentela za ovo su closet-serial-killers, odnosno oni koji maštaju o ovakvim mučenjima ali nemaju smelosti ili imaju neki rudiment mozga da ih sami ne realizuju)

            šteta je što autori nisu razgovarali i sa nekim pametnijim od ovih likova, jer postoji čitava 'filozofija' oko ovoga koja promišlja telesne modifikacije, androide, SM, trans-sex, trans-gender, post-gender i ostale moderne fore.

no, oni skloni intelektualizaciji ove tematike upućuju se na Ghoul's seal of approval annointed knjižicu TORTURE GARDEN, VOL. 2 (dobar je i prvi, kao slikovnica, ali drugi ima beskrajno cerebralnije i podsticajnije textualne, a i raznovrsnije vizuelne momente). Contents include: David Cronenberg, Hermann Nitsch, Chapman Brothers, Orlan, Stelarc, Ron Athey, Della Grace, Nick Knight, Alex Binnie, plus alien abduction, sex in space, medical fetishism, robot art, mutation in fashion, self-made freaks, the cybernetic body and S/M art…

            moja umereno-suzdržana ocena – trojka – za ovaj dokumentarac potiče otud što, za moj groš, reditelji ne idu dovoljno duboko u tematiku, i sem solidnog prikaza tvoraca i zvezda ovog konkretnog sajta ne nude širu kontextualizaciju i exploraciju tema potaknutih svim tim – recimo, muzička scena koja ide uz tu ikonografiju i tematiku (EBM, industrial itsl); ilustracije, slike i stripovi; horor filmovi (SAW se ovde čak i ne pominje, kao ni čitav 'torture porn', iako gazda na sajt priznaje da je, svojevremeno, hitao da gleda ZADNJU KUĆU LEVO i TEXAŠKI MASAKR odmah čim su izašli, u drajv-inu), i sl. 

            ipak, inspirativna tematika je pokrenuta i –unutar svojih samonametnutih granica- solidno pokrivena, a talking-heads su u zadovoljavajućoj protivteži sa torturing-heads (snimci INSEX performans sesija i drugih relevantnih vizuelnih materijala).

            ako to iz ovdašnjih slika nije dovoljno jasno, sadržaj je prilično explicitan: iako nema sexa, pošto je ovde mučenje surogat toga, genitalije i ostalo je slikano 'na izvolte' (mada, bez porno-insistiranja na krupnim planovima) – znači, nema laži, nema prevare: koga zanima SM, to je to, biopro.

Književna istorija u Ulici Morg

 Početkom januara iz štampe su izašla dva moja nova, vrlo različita teksta o hororu – i to na ne mož' biti različitijim mestima.

1) Esej "Odnos prema horor žanru u književnoj i filmskoj teoriji na srpskom jeziku" objavljen je u jednom od najuglednijih (i najjače bodovanih) domaćih časopisa za nauku o književnosti:  Književna istorija, XLII, 142, str. 559-570.
(klikni na sliku da vidiš veću)

Apstrakt

Rad se bavi problemima izučavanja horor žanra u okvirima srpske književne teorije, koji se sastoje u negativnom i skrajnutom odnosu prema fantastičnoj i žanrovskoj književnosti uopšte, a posebno prema hororu. Kao posledica takvog pristupa, retki pokušaji definisanja ovog žanra u srpskoj teoriji uglavnom pate od netačnih, estetski sumnjivih i književno-istorijski netačnih tvrdnji u kojima se marksistička estetika ili neprikladni moralizatorski nazori projektuju na ovaj žanr, bez svesti o tekovinama inostranih proučavalaca motiva, tematike i poetike horor žanra. U radu se ističu relevantni radovi na srpskom jeziku u kojima se mogu pronaći tragovi ozbiljnog bavljenja hororom i ukazuje se na vredne, ali isto tako i na problematične sudove u njima.

Ključne reči:

Horor, žanr, fantastika, teorija, književnost, Srbija, gotski roman, vampir, motiv, film

2) U najnovijem, januarsko/februarskom broju jednog od vodećih svetskih horor magazina, u kanadsko-američkom RUE MORGUE, u okviru rubrike Classic Cut, objavljen je (dakako, na engleskom) moj kratki esej o značaju Poove priče "Maska Crvene smrti" (ovo je ustaljeni srpski prevod, iako bi tačnije "The Masque of the Red Death" trebalo prevesti kao "Maskenbal Crvene smrti"), kao i o njenim daljim uticajima, na filmu i drugde.

Ovo je, inače, moje drugo gostovanje u ovom magazinu – nakon spektakularno srbohororičnog broja iz novembra, sa SRPSKIM FILMOM na korici i sedam strana mojih textova – a to o čemu sam pisao je i ovog puta na naslovnoj strani (mada sitnim slovima, he he).

Ovaj broj je u svetu u prodaji sve do kraja februara.

U svetu, rekoh. Ne u Srbiji.

2010: NAJBOLJI FILMOVI PO IZBORU SARADNIKA

            slede TOP-10 liste od strane saradnika, bivših i budućih saradnika i prijatelja bloga.

nekolicina se izvukla nekakvim poluobjašnjenjima o tome zašto je nemoguće napraviti listu (nisu odgledali SVE; a šta ako sutradan nakon liste naiđu na remek-delo koje nisu uvrstili? i sl.) a jednog kompletistu (bojan baća) sačekaćemo još koji dan, dok ne odgleda još 20ak naslova za koje sumnja da bi se mogli naći na TOP-10 listi.

istina, ne mogu da mu zamerim, jer i ja otežem sa mojom listom dok ne odgledam još jedno tuce naslova – ali, jednom kad je okačim, biće to top-50, a ne top-10. do tada, evo...

SHOZO HIRONO (MARIJAN CVETANOVIĆ)

najaktivniji saradnik ovog bloga sočinio je sledeću listu:

1. ENTER THE VOID

2. VALHALLA RISING

3. BLACK SWAN

4. THE DAMNED UNITED

5. AFTERSHOCK

6. OCEAN HEAVEN

7. TIME TRAVELLER

8. POETRY

9. EXIT THROUGH THE GIFT SHOP

10. EVERYBODY'S FINE

SON OF MAN (BOJAN PANDŽA)

            saradnik iz senke, software & PR manager, nije gledao mnogo, ali je gledao dobro (i sa njegovom listom se ghoulova najviše podudara, barem po sastavu ako ne po rasporedu):

1. WHITE LIGHTNIN'
2. I SAW THE DEVIL
3. BLACK SWAN

4. MY SON, MY SON, WHAT HAVE YE DONE
5. WINTER'S BONE
6. SRPSKI FILM
7. MOTHER

8. SLOVENKA
9. VALHALLA RISING
10. THE BAD LIEUTENANT: PORT OF CALL NEW ORLEANS

JOHN REYNOLDS (NIKOLA POPEVIĆ)

            saradnik koji je u prošloj godini doprineo sa čak dva, ali zapažena, texta, poslao je sledeće obrazloženje i nešto kao listu:

Po mom mišljenju i (ne)ukusu, veoma loša godina. Zato, kao prethodne, ovo nije top lista već prosto spisak naslova koji su mi bili zanimljiviji od ostalih. Dakle:

LEBANON

PIRANHA

VALHALLA RISING

BOOK OF ELI

EDGE OF DARKNESS

SRPSKI FILM

Moram da budem iskren i da napomenem da nijedan od gore nabrojanih ne smatram vrhunskim ostvarenjem, štaviše Srpski film je tu više kao "must-see", ali ne u smislu da se radi o remek-delu, već kao preporuci da se film posle sve buke pogleda (i sagleda) hladne glave. Američki filmovi sa liste su tu da mogu biti odgledani sa zadovoljstvom, svaki na svoj način, ali ne mnogo više od toga. Wall Street 2 se "gurao" ali s obzirom na to koliko cenim Stouna, sačekaću da pruži još malo više, (pu-pu-da ne ureknem) mislim da je u uzlaznoj liniji. I tako, za komentar ostaju još preostala dva neamerička filma koji su inače i top 2 po ideji i kvalitetu. Nadajmo se da će sledeća godina biti bolja.

MILOSH (MILOŠ CVETKOVIĆ)

ex-saradnik, sada disident i krajnje sporadični učesnik čak i na sopstvenom blogu, odabrao je sledeće:

 1. NEVER LET ME GO
 2. VALHALLA RISING
 3. FOUR LIONS
 4. SCOTT PILGRIM VS. THE WORLD
 5. THE SOCIAL NETWORK
 6. BLACK SWAN
 7. KICK-ASS
 8. 127 HOURS
 9. INCEPTION
10. WINTER'S BONE

            HARVESTER (ALEKSANDAR JANJIĆ)

            zanat učio na Sagiti i na Cult of Ghoulu, dok nije odlučio da piše samostalno, na svom blogu, nakon čega mu se gubi svaki trag i više niko ne čita njegove opširne textove. a i on sam ih se sasvim razumljivo smorio još aprila prošle godine...

1. PIRANHA

2. RESIDENT EVIL: AFTERLIFE

3. EDGE OF DARKNESS

4. THE BOOK OF ELI

5. SAW 3D

6. DEVIL

7. THE REEF

8. THE LAST AIRBENDER

9. PREDATORS

10. BIG TITS ZOMBIE

CUTTER (MARKO STEVANOVIĆ)

            povremeni saučesnik bloga već je ovde izneo svoju kontroverznu listu, zajedno sa kratkim obrazloženjima, ali ponoviću je ovde, radi kompletnosti i poređenja sa ostalima:

1. THE BOOK OF ELI

2. ENTER THE VOID

3. EDGE OF DARKNESS

4. UNDISPUTED 3

5. KICK-ASS

6. BLACK DEATH

7. INCEPTION

8. SHUTTER ISLAND

9. THE GHOST WRITER

10. MONEY NEVER SLEEPS

            toliko, za sada. baća šalje svoju čim stigne (ali – crnogorac je to!), a i ja ću se javiti sa mojih top-50, nadam se do idućeg vikenda.

            cheerio!

THE LAST LOVECRAFT (2010)

*(*)      2-

            iza umereno privlačnog trejlera i koncepta krije se, avaj, samo još jedno patetično grebanje o public domain lik & delo sirotog lavkrafta od strane još jedne grupice antitalenata koja nije imala budžeta ni za kikiriki, a mozgove taman ko kikiriki, ali je svejedno rešila da travestira pisanija ovog horor klasika kako bi ih svojom duhovnom i svakom drugom sirotinjom po ko zna koji put provukla kroz blato.

            kao takav, ovaj patetični produkt ne zaslužuje ni pomnu analizu, ni gaženje nazad u kal gde mu je mesto, a ja mu posvećujem nekoliko redova samo zato što se, pretpostavljam, od mene to očekuje kada se veliki nekronomikonopisac priziva čak i u naslovu zlodela.

            dakle: 

- izrazito antipatični 'glumci' sa njuškama kakve, naprosto, NE ŽELITE da gledate 78 minuta;

            - neopisivo iritantni 'likovi' – trebalo bi da budu poor men's SHAUN OF THE DEAD buddy-team stripadžija zaposlenih u dosadnoj kancelariji za zombifikaciju žrtava kapitalizma, ali su lošim kastingom i bogohulno neduhovitim scenarijem pretvoreni u idiote za koje navijate – da što pre završe u ktuluovim pipcima;

            - zaplet je imbecilan još na nivou 'ideje' – kao, lavkraft je navodno imao neku genetsku predispoziciju da ne poludi pred konceptima kosmičke strave (!), pa bi tu istu moć trebalo da ima i nekakav njegov daleki rođak; ovo je imbecilno samo zato što a) lavkraft nije imao dece, pa time ni potomke-zbogomke; b) nije imao ni rođenu braću ili sestru koji bi dalje preneli iole bliske mu i srodne gene; c) najdalje rođake koje su ostavile potomstvo su nekakve tetke – poprilično dalek rod da bi geni koje su one smućkale sa svojim muževima i prenele na decu i unuke imali ikakve pomena vredne bliskosti sa lavkraftovim; d) u svakom slučaju, praunuci njegovih tetaka ne bi nosili prezime lovecraft, nego ko zna koje od njihovih muževa, čime je obesmišljen ne samo koncept nego i sam naslov ovog 'filma';

            - zaplet je suštinski imbecilan jer nema blage veze za HPL-ovim pisanjima; umesto toga, 'nadahnut' je njihovim vulgarizacijama kroz stripove, video-igrice i RPG; lavkraftov mitos je smućkan na neiskazivo bogohulan način – bića, rase, bogovi i eoni pobrkani su bez blage veze jedni s drugima, a – što je još gore – mitološka korektnost na stranu, to je sve vulgarizovano na najelementarnijem nivou: HPL nije pisao o 'demonima' protiv kojih se bori pištoljem i dinamitom, a vatreno oružje ovde završava 95% posla;

            - kamera je ravna, prozaične slike, jeftine texture, neinspirisanog frejminga i uglova, ko čovek da je slikao svadbu a ne lavkraftovsku horor-'komendiju';

            - režija jedva-kompetentna, bez smisla za dinamiku, pančlajn, impakt, ili bilo šta drugo što se od režije (a naročito u hororu) očekuje;

            - glavni 'demon', 'duboki' (za prijatelje - boki!) izgleda i govori kao crnja kome je neko u facu zafrljačio pun tanjir špageta crvenih od sosa; 

njegovi insmutski amfibija-minioni su besramni men-in-halloween-suits, a pompeznija stvorenja (ktulu, šogoti, veliki starci) se – mudro – prikazuju samo u animiranoj deonici koja, iako predstavlja stripizovanu vulgarizaciju i simplifikaciju i netačnizaciju HPL mitosa, barem je jedini deo filma koji actually dobro izgleda;

            - umesto epske borbe ljudskog i neljudskog u nekim planinama ludila, fantomskim visoravnima ili na/u zlokobnom okeanu – finalni okršaj ove dvojice idiota i njihovog mornarskog prijatelja odvija se u i oko kamperske prikolice negde usred neupečatljive pustinje, a sastoji se pretežno u puškaranju i rvanju sa 'dubokima'.

            da li sam već pomenuo da film nije NIMALO duhovit? da nema nijednu memorabilnu foru, verbalnu ili vizuelnu? da izgleda kao glupiranje grupice gikova suviše nesigurnih u sebe te zato napregnutih da 'parodiraju' strip-gikove kao osobe koje nemaju život, žive u svojim sobama među figuricama i stripovima, itd. itsl?

            zaista je tužno da lavkraft i dalje obitava pretežno u produktima ovog produkcijskog i imaginativnog (?!) nivoa, a da se njegovi kiklopski koncepti srozavaju na nekakve prozaične mikimausijade pravljene od štapa, kanapa i psećeg govneta… ali, tako mu je to. za sada…

            PS: za ilustracije sam odabrao fotke od kojih poneke, u izolaciji, i ne izgledaju suviše loše – ali ne padajte na to da je ceo film ovakav kao na njima! nije. mnogo je gori.