Književna fantastika br. 4

Časopis Književna fantastika redovni je pratilac Festivala fantastične književnosti Art-Anima. Do sada je bio godišnjak-almanah, a od ovog broja prerasta u časopis koji bi trebalo da izlazi dvaput godišnje.

Četvrti broj, a prvi u novoj inkarnaciji, na 130 strana, promociju ima u nedelju 04. juna na pomenutom festivalu, a potom će moći da se nađe u bolje snabdevenim knjižarama i direktno od novog izdavača („Kontrast“).

Cena na Festivalu će biti 500 dinara, na sajtovima Anime i Kontrasta biće 600 dinara, a u knjižarama u kojima će se naći posle Festivala 699.

Naravno, kao i u ranijim brojevima KNJ.F. i u ovome možete naći moj prilog. Ovog puta u pitanju je opširan intervju koji sam vodio sa vodećim svetskim ekspertima za gotsku književnost na temu večnosti mita o FRANKENŠTAJNU. Na engleskom je ovaj intervju bio deo velikog temata koji sam priredio i napisao za kanadski magazin RUE MORGUE i za koji sam bio nominovan za Rondo Haton nagradu (na kraju sam bio u najužem izboru, među „honourable mentions“). Sada možete, ekskluzivno, na srpskom, da pročitate taj tekst.

Da vidimo sad šta nam nudi četvrta po redu Književna fantastika.

SADRŽAJ

Reč urednika

Proza:

Papirna Menažerija/ Ken Li

Glasovi u plastici / Ivan Nešić

(prvonagrađena sa nedavnog konkursa za kratku priču)

Eseji:

Valis: Dijagnostikovanje ludila unviverzuma / Mladen Jakovljević

Možemo li da pobegnemo od vremena / Džon Lančester

Dvesta godina od neprirodnog rođenja čudovišta sa zlatnim srcem / Dejan Ognjanović

O „Analima zlatne obale“ Ursule Legvin / Sava Stamenković

Portret pisca:

Najpoznatiji nepoznati pisac / Nikola Petrović

Intervju:

Vladimir Lazović / Zoran Stefanović

Ekranizacije:

Bartonov „Dom gospođice Peregrin za čudnovatu decu:

Pohvala eks(-)centričnosti / Arijana Luburić Cvijanović

Adaptacija književne fantastike: „Priča tvog života“ i „Dolazak“ / Mihajlo Vitezović

Kompjuterske igre i SF književnost:

Digitalne igre i SF književnost / Ljiljana Gavrilović

Strip

Sendmen: Kratka istorija priče o svevremenima / Milan Jovanović

Osvrti:

Roulingova - Spisateljica sa zalihama / Vladimir Todorović

Svet pod maskom / Ivan Drljača

Prikazi:

Mrakovi psihe u zamci natprirodnog: „Ukleta kuća na brdu“ Širli Džekson / Filip Rogović

„Priče tvog života“, Ted Ćang / Miloš Cvetković

„Neverovatni Moris“, Teri Pračet / Irena Dajić

Život u senci Bafi i kompanije, „Mi ostali samo živimo ovde“, Patrik Nes / Tijana Tropin

„Magma“, završni roman trilogije Virovi - Putovanje na koje vredi poći / Đorđe Bajić

Robert Bler: Grob / Slobodan Ivkov

Sila sili grize rep / Marijana Jelisavčić

„Srpska naučna fantastika“ Miodraga Milovanovića / Ilija Bakić

Arheologije budućnosti: želja zvana utopija i druge naučne fantastike, Frederik Džejmson / Nebojša Marić

IV Festival fantastične književnosti Art-Anima

            Evo ga opet ono doba godine kada kucne čas za zbitije koje se ucelo zove Festival fantastične književnosti Art-Anima, a ukratko (i nezvanično) – Draža-Fest, jer iza njega stoji Dragoljub Draža Igrošanac, animus-movens sajta i foruma Art-Anima.

            Evo već jubilarne četvrte godine kako se ovo dešava, i to na četvrtom po redu mestu u Beogradu: od Kulturnog Centra Palilula preko podruma knjižare Plato i Biblioteke Grada Beograda, došlo se do kluba-galerije Polet (Cetinjska 15, Beograd). To je fino, prijatno mesto, bolje i prikladnije za ovako nešto od prethodna tri, pa se nadam da će nemirna Art-Anima najzad ovde da se skrasi.

         Ja sam bio gost-učesnik sva tri dosadašnja izdanja ovog festa, a biću i na ovogodišnjem, sa predavanjem o Uticaju Artura Makena na delo H.F. Lavkrafta i sa premijernim primercima njegove zbirke Veliki bog Pan koji pretplatnicima (zbog malog kašnjenja štamparije) počinju da se šalju u četvrtak 1. juna a koje će nekolicina najbržih moći i ovom prilikom da kupe.

            Kako je bilo ranijih godina otkrićete pretragom bloga a ja ću vas podsetiti samo na prošlogodišnje izdanje, OVDE. Kako će biti ove godine – čuće se, uskoro, a do tada, evo kako izgleda

 PROGRAM 2017 

 

 Subota, 03. jun 2017. 

14.00

Razgovor s piscima Otom Oltvanjijem i Zoranom Stanojevićem

Oto Oltvanji i Zoran Stanojević

Moderator: Marija Milosavljević

Razgovor će biti fokusiran na različite pristupe fantastičnoj književnosti, kako sa stanovišta prevođenja, tako i proznog stvaralaštva.

15.00

Predstavljanje antologije kratke priče „Regia Fantastica“

Urednici Tihomir Jovanović i Svetislav Filipović

16.00

Tribina: „Tolkin i mit, istorija i arhetip“

Dr Nataša Tučev i dr Danko Kamčevski.

Moderator Vlado Rukavina.

O Tolkinovom odnosu prema mitovima, ali i o njegovom odnosu prema pređašnjim književnim tradicijama.

18.00

Promocija knjige „Sokolar“ Vladimira Lazovića

Vladimir Lazović i Zoran Stefanović

Promocija obimnog izdanja kojim poznati srpski pisac fantastike obeležava 40 godina književnog rada.

19.00

Promocija knjige „Zatočnik pete sile“ prof. dr Ljiljane Pešikan Ljuštanović

Prof. dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović, prof. dr Zoran Živković, dr Jelena Marićević i Marijana Jelisavčić

20.00

Predavanje: „Uticaj Artura Makena na delo H.F. Lavkrafta“

Dr Dejan Ognjanović

Da li bismo imali Lavkrafta kakvog znamo i volimo da nije bilo Makena da prvi kroz neistraženi gustiš utre stazu i pokaže put?

Ovo predavanje predstavlja našoj čitalačkoj publici manje poznato delo velškog pisca Artura Makena i ukazuje na njegov fundamentalan uticaj na brojne aspekte poetike i neo-mitologije američkog majstora strave, H. F. Lavkrafta. Naglasak je na motivima zabranjenog znanja (koje vodi u ludilo), na redefinisanju klasične mitologije i folklora, na zamagljivanju granice između fakta i fikcije (kroz slobodnu upotrebu stvarnih i izmišljenih citata, autora, knjiga), na stvaranju alternativne istorije, zatim na fragmentarnoj formi koja akumulira nepovezane fakte u zastrašujuću celinu, na veštoj upotrebi nagoveštaja i indirektnosti, smeloj upotrebi telesnog horora, nadrealno oživljenom pejsažu pretvorenom u izvor strave, ali se i ukazuje na bliskost nekih konkretnih priča (npr. Lavkraftov „Danički užas“ kao obrada Makenove novele „Veliki bog Pan“).

 Nedelja, 04. jun 2017. 

14.00
Promocija zbirke “Siva hronika“ Miloša Petrika

15.00

„Fikcija, fantastika i pank žanr u književnoj fantastici“

Igor Vujčić

Multimedijalno predavanje

16.00

Predavanje „Adaptacija književne fantastike „Priča tvog života vs Dolazak“

Mihajlo Vitezović

O filmskoj adaptaciji novelette „Priča tvog života“ Teda Ćanga u filmsko ostvarenje „Dolazak“.

17.30

Tribina „Za i protiv ekranizacije: Džordž R.R. Martin“

Dr Ljiljana Gavrilović i dr Mladen Stajić.

Moderator: Nađa Bjelica.

O ekranizaciji „Igre prestola“, odnosno, TV seriji i problematici književnih fenomena.

19.00

Tribina „Filip K. Dik: re-konstruisanje stvarnosti“

Dr Mladen Jakovljević, Danilo Lučić i Sajsi MC.

 

20.00

Predstavljanje časopisa Književna fantastika

i

dodela nagrade sa konkursa za kratku priču

Dragoljub Igrošanac, Mladen Jakovljević, Ivan Nešić, Danilo Lučić, Vladimir Manigoda.

Berni Rajtson i horor u stripu

  

            Imam čast i zadovoljstvo da vas pozovem na jedan vredan horor događaj. Svi detalji su dole.

Tribina

 "Jezovnik: Berni Rajtson i horor u stripu" 

 

Ciklus tribina:

STRIPOVI ZA SVE

Organizacija:

Dom omladine Beograda i IK Darkwood

Učestvuju:

Goran Skrobonja (pisac i prevodilac),

Dejan Ognjanović (pisac i kritičar),

Moderator: Milan Jovanović (urednik u Darkwoodu).

 

Mesto i vreme:

Dom omladine Beograda

Tribinska sala

(I sprat)

SREDA 31.MAJ

18.00 h

Ulaz slobodan

Izlaz upitan

 

Svet je 18. marta 2017. godine ostao bez tvorca nesvakidašnjih mozaika užasa i tkalca čudesnih snoviđenja – neponovljivog strip-crtača, ilustratora i umetnika Bernija Rajtsona, koji je preminuo nakon duge i teške bolesti.

Rajtsonovo stvaralaštvo umelo je da se graniči sa opsednutošću. Proveo je sedam godina (!) dovodeći do savršenstva pedeset čudesnih ilustracija za Frankenštajna Meri Šeli (Darkwood, 2013). Sam autor ih je smatrao svojim najličnijim delima, a kvalitet ovih njegovih radova mogao bi se, bez preterivanja, porediti s bravurama jednog Gistava Dorea.

Poput tog umetnika, koji je ilustrovao Balzakova, Servantesova i Danteova dela (ali, još bliskije horor tematici, i Poova, te Miltonov Izgubljeni Raj i Kolridžovog „Starog mornara“ – prim. Ghoul), Rajtson je imao priliku da pretoči u devetu umetnost nekoliko literarnih klasika Hauarda Filipsa Lavkrafta i Edgara Alana Poa.

Ilustrovao je naslovnice za niz knjiga Stivena Kinga (Uporište, Bjuik 8, Mračna kula V, Ciklus vukodlaka – za potonju je uradio i niz od 12 unutrašnjih ilustracija – prim. Ghoul), radio je korice albuma brojnih muzičkih zvezda, bio je angažovan kao konceptualni umetnik na filmskim hitovima poput Isterivača duhova, Spajdermena, Romerove Zemlje živih mrtvaca i filmske adaptacije Kingove Izmaglice.

Iza njega ostaju salve iskonske jeze, (prigušenog) smeha i uzdaha strahopoštovanja izazvanih storijama objavljenim na stranama časopisa Creepy i Eerie (Jezovnik: Berni Rajtson, u izdanju Darkwooda, 2012). Vizuelni je tvorac kultnog lika Stvorenja iz Močvare (prva knjiga Stvorenja iz Močvare u izdanju Darkwooda).

Tribina u Domu omladine Beograda biće posvećena prvenstveno uspomeni na ovog velikog strip-autora, ali i uopšteno hororu u stripu.

Tribina o Rajtsonu treća je u ciklusu razgovora i događaja na temu devete umetnosti, pod naslovom „Stripovi za sve!”, koje Izdavačka kuća Darkwood priređuje u saradnji sa Domom omladine Beograda, svake poslednje srede u mesecu.

Horor i fantastika na konkursu Filmskog centra Srbije

  

            Imao sam tu čast da ovog proleća budem član komisije Filmskog centra Srbije, u kategoriji Sufinansiranje proizvodnje kratkometražnih igranih filmova. Kolege u ovoj komisiji bili su mi Feti Dautović, predsednik, i Ivan Šijak, Boriša Simović i Marko Manojlović.

Na Javni konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata u kinematografiji za 2017. godinu u kategoriji: Sufinansiranje proizvodnje kratkometražnih igranih filmova bilo je prijavljeno ukupno 40 projekata. Imam zadovoljstvo da primetim da je među kandidatima sve veća zastupljenost žanrovskih filmova, odnosno horora, SF-a i fantastike; među prijavljenima bilo je skoro ¼ takvih projekata, a što je još lepše – nekoliko njih nametnulo se svojim kvalitetima toliko da su se našli i među pet filmova koje je komisija predložila da im se dodeli pomoć FCS-a. Praktično, od 5 odabranih naslova, čak 3 spadaju u horor i fantastiku, a ako Upravni odbor odobri da se, vanredno, odobre sredstva za još dva filma koja su se našla tik ispod crte a za koja se komisija založila, i među njima ima jedan sa elementima fantastike, što će – ako se desi – ukupni skor kandidata za neko buduće izdanje Festivala Srpskog Filma Fantastike povećati na čak 4 od podržanih 7 naslova. Čak i ako ostane na 3/5 ovo je svakako značajno postignuće za ovdašnju žanr produkciju.

            Ovakav skor svedoči o povećanoj zrelosti domaćih autora na polju ovih žanrova ali i služi na čast komisiji koja je to umela da prepozna i valorizuje i, još jednom, raduje me što sam bio njen član i u poziciji da sve ovo bar malo i sam na delu podržim. Naravno, osnovni kriterijumi komisije nisu bili vezani za žanr nego za kvalitet predloženih projekata, pre svega scenarija, ali i rediteljskih eksplikacija, minulog rada autora i ekipe, ozbiljnosti produkcije itd. Ovaj konkurs će, siguran sam, biti odskočna daska za nekoliko ozbiljnih rediteljskih karijera koje će biti započete zahvaljujući FCS-u, a pratiocima ovog bloga najzanimljivije će biti jedno već poznato ime: Aleksandar Radivojević, višestruko dokazani scenarista koji upravo ovim projektom započinje i svoju karijeru reditelja. 

Takođe, ovaj konkurs tek će u prvi plan izbaciti dva nova, sveža, dosad neotkrivena imena koja na polju žanra itekako obećavaju: Stefan Orlandić i Saša Karanović.

            Za čitaoce ovog bloga sam uzeo PREDLOG KOMISIJE O IZBORU PROJEKATA PO KONKURSU ZA FINANSIRANjE I SUFINANSIRANjE PROJEKATA U KINEMATOGRAFIJI ZA 2017. GODINU U KATEGORIJI SUFINANSIRANjE PROIZVODNjE KRATKOMETRAŽNIH IGRANIH FILMOVA i iz njega izdvojio tri žanrovska filma na koja vam skrećem pažnju. Celo rešenje, sa svih 5 odabranih, možete videti javno obznanjeno OVDE.

Rang lista, prema glasovima komisije, i sa zvaničnim obrazloženjem:

1. BUDIMO U KONTAKTU 

Režija: Aleksandar Radivojević

Produkcija: iManage Film

Scenario pruža mogućnost za transžanrovski, vizuelno ekspresivan, univerzalno razumljiv, tematski intrigantan i uzbudljiv kratki film. Kao aktuelna društvena kritika i satira film objedinjuje, horor, naučnu fantastiku, psihodelični triler, socijalnu dramu i melodramu. Socijalni realizam je izabran kao najpogodnija matrica za plasiranje eksplicitne društvene kritike i dramski instrument ukazivanja na socijalne nepravde u savremenom svetu. Film nije osuda tehnologije, već satirična analiza trenutno najpogodnijeg sredstva za manipulaciju sirotinjom od strane prodavaca modernog života. Locirajući aktuelne strahove savremenog čoveka u odnosu na tehnologije koji svi neumitno nosimo sa sobom, Budimo u kontaktu bi trebalo da žanrovski, tematski i vizuelno bude film dualiteta u kome je društveno dno suprotstavljeno vrhu u bici u kojoj fatalizam ostaje večno - Neodoljiv.

3. SAMI 

Režija: Stefan Orlandić Stojanovski
prema istoimenoj SF priči Pavla Zelića

Produkcija: Living Pictures

Priča fima Sami je smeštena u otuđenom svetu budućnosti i svojim karakterom nas upozorava na jedan human i dirljiv način. U tehnološkom i tehničkom smislu film je veoma zahtevan, a nadahnuti autor je Komisiji predočio sve detalje potrebne za uspešnu realizaciju filma. Višestranost u pristupu, promišljenost i spremnost autora i ekipe da realizuju ovaj komplikovan i kompleksan film u potpunosti su zadovoljili kriterijume Komisije koja je donela odluku da se i ovaj projekat svrsta u grupu filmova koje će FCS podržati.

4. NOĆ KAD JE HODALA 

Režija: Saša Karanović

Produkcija: Sirius Production

Ovaj scenario se izdvaja snagom vizije, originalnošću pristupa i opštom hrabrošću da ide neutabanim, pa možda i pomalo kontroverznim stazama. Kritički odnos prema sopstvenom ambijentu dobro je argumentovan i ubedljivo, upečatljivo prikazan iz neobičnog, zanimljivo stilizovanog ugla, korišćenjem ikonografije i stilskih odlika horora, ali i fantastike u širem smislu, te groteske, ironije, parodije itsl. a sve to pod okriljem snažne autorske, osobene vizije. Projekat obećava naglašenu vizuelnost i filmičnost i može da dobro komunicira ne samo sa ovdašnjim (balkanskim) gledaocem nego i sa bilo kojim svetskim, budući da mudro koristi univerzalno utemeljen jezik, kako u smislu žanrovskih mitema tako i u pogledu zasnovanosti na antropološkim uvidima u kultove inicijacije i u srodnu društvenu simboliku.

* * * 

            To je ono što se sada može obznaniti. Čestitam i u svoje ime odabranima – ovo važi i za nežanrovske projekte, koji takođe zvuče vrlo zanimljivo i vredno! – i s nestrpljenjem čekam da njihova dela što pre vidim i na velikom platnu!

            PS: Ko pogodi koje od ova tri obrazloženja sam ja napisao, ima od mene jednu žvaku (nekorišćenu; mada, po želji, može i otherwise)!

EDIT:

Dodaću u ovaj post i komentar koji je u međuvremenu poslao Nikola Popević jer vrlo je važan i previše se lepo nadovezuje na ovo gore a da bi čamio samo u komentaru. Kaže on: 

„Mogu i ja da najavim - na dugometražnim prošla su četiri izrazito žanrovska filma (plus Šijanova otkačena komedija, ne znam da li se to računa) mračne tematike: "Volja sinovljeva" (triler / revenge flick / SF), "Mrak" (psihološki triler / horor; Kosovo, siege movie), "Mezimica" (akcioni triler; trgovina belim robljem i organima, bivši bezbednjaci, mafija), "Trag divljači" (neo noar; Istočna Srbija, post-'68, jugoslovenske službe bezbednosti, istraga ubistva, lapot).

A na manjinskim je (konačno) prošla zombi-komedija "Poslednji Srbin u Hrvatskoj" (zombi pošast na koju su Srbi imuni).“

TUĐIN 3 – JEDAN NEZASLUŽENI KOŠMAR

            Dok je još aktuelan najnoviji ALIEN – šesti uopšte, a treći u režiji Ridlija Skota – ja se lomim da li mi više prijaju kvaliteti ALIENA 3 ili COVENANTA, odnosno da li me više nerviraju nedostaci jednog ili drugog. Dok ne repriziram trojku, posle poprilično vremena, rezultat je ipak sa blagom prednošću za Skota.

            U međuvremenu, evo podsećanja na jedno vredno izdanje od pre skoro deset godina! Jeste, još tada nam je bila najavljena kompletna ALIEN knjiga, o celom serijalu, i još uvek – ništa. Imam najave da autor radi na finalnom rukopisu, ali radilo se i tokom prethodnih 10 godina, pa ga još ne videsmo u štampi. Nadajmo se da uskoro hoćemo. Evo osvrta na ovu knjižicu, odnosno poglavlje iz mnogo većeg rukopisa koje će u finalnoj verziji verovatno biti značajno prerađeno i dopisano...  

Ova kritika izvorno je izašla na pokojnom (sada arhiviranom) web portalu POPBOKS.

TUĐIN 3 – JEDAN NEZASLUŽENI KOŠMAR

Jovan Ristić

Lazar Komarčić, Beograd, 2008.

 

Iako je priča o kreativnoj kastraciji filma Tuđin 3 mučna barem koliko i sam predmet njenog razmatranja, ovde je izneta sa novinarskim instinktom za razlučivanje bitnog od nebitnog i sa narativnom ekonomijom koju samo praksa u ovoj profesiji može da donese.

Piše: Dejan Ognjanović

"Osmi putnik" je francuski prevod Aliena (1978) koji je preuzeo naš distributer. Problemi su nastali sa nastavcima, u kojima je bilo nemoguće održati kontinuitet. Osmi putnici? Mora da se šalite. Jovan Ristić se vraća izvornom značenju naslova – dakle, tuđin – i u ovoj vrednoj publikaciji svoju pažnju usmerava na treći deo serijala. Izbor jeste neočekivan: umesto remek-dela Ridley Scotta, ili barem izvanrednog nastavka Jamesa Camerona, Ristić se dao u analizu kontroverznog trećeg dela. Debitantski celovečernji film Davida Finchera publika je mrzela, kritika pokopala a reditelj ga se odrekao preko novina. Kako i ne bi kad je bio osujećen korporativnim intervencijama, menjan u hodu, sniman bez gotovog scenarija, sa budžetom sasecanim tokom snimanja.

Izazov za analizu i pisanje, svakako. O odličnim filmovima svi vole da govore i svi sve znaju, ali probajte da se probijete kroz izmaglicu polu-informacija, nagađanja i direktne studijske cenzure koja prati jedan polu-promašaj poput A3, i shvatićete da krhko je znanje.

Tu dolazi Ristić – pravnik po obrazovanju, novinar po profesiji, saradnik Popboksa i žanrovski zaluđenik u slobodno vreme – i pokazuje se kao idealna osoba za rasvetljavanje mitova i legendi oko Fincherovog pobačaja. Upornost i minucioznost novinara u savršenom su spoju sa strašću SF-horror posvećenika dok autor uranja u protivrečne informacije iz knjiga, članaka, internet izvora, DVD-intervjua i dokumentaraca. Isplivavši iz mase kontradikcija, Ristić na površinu iznosi preciznu i preglednu knjižicu koja je, kako recenzent Goran Skrobonja zapaža, zanimljivija za čitanje nego li što je predmet njene analize za gledanje.

Sve je tu: od razvojnog pakla pretprodukcije i lutanja sa raznim verzijama scenarija, preko zlehudog snimanja, makaza-happy postprodukcije i lošeg marketinga, do osvrta na jednako zlosrećni dokumentarac o brodolomu Aliena 3. Posebno su zanimljiva opširna razmatranja naručenih pa odbačenih scenarija od autora kakvi su William Gibson, Eric Red i David Twohy. Detaljan pregled zakulisnih igara tokom produkcije čini da se ova kratka (96 strana) ali podsticajna knjiga transformiše iz studije jednog slučaja u "svojevrstan udžbenik o funkcionisanju holivudskog sistema razvoja projekata" (Dimitrije Vojnov, drugi recenzent).

Iako je priča o kreativnoj kastraciji Tuđina 3 mučna barem koliko i sam film, ovde je izneta sa novinarskim instinktom za razlučivanje bitnog od nebitnog i sa narativnom ekonomijom koju samo praksa u ovoj profesiji može da donese. Pored toga, obogaćena je (uglavnom) dobro odmerenim humorom kroz naslove poglavalja: "Svemirske komunjare otimaju tuđinska jaja", "Na vašljivom plavom žalu" ili "Mrtav bivo na federe skače." Ristić uspeva da izbegne suvoparnost u izlaganju podataka, i organizuje ih na takav način tako da njegov tekst može lako da prati i filmski ekspert i "običan" gledalac-čitalac koji želi da najzad shvati tragikomediju jednog nesuđenog remek-dela pretvorenog u nezasluženi košmar.

Ovo izdanje društva ljubitelja fantastike Lazar Komarčić (zvanično objavljeno kao specijalni broj fanzina Emitor) njegov autor opisuje kao maksi singl koji najavljuje album, tj. dugo spremanu studiju o čitavom Tuđin-serijalu koja će, nadamo se, što pre dobiti knjiški oblik. Ako se po singlu album poznaje, možemo već sada da cupkamo od nestrpljenja!