THE LAST EXORCISM (2010)

The Last Exorcism (2010) 
Daniel Stamm 
2.5/5

rivju by SHOZO HIRONO

Poslednji egzorcizam se nastavlja na tradiciju uspešnih fejk handy-cam projekata. Kako smo već odavno tragali džunglama u potrazi za kanibalima u Cannibal Holocaust, jurili kućnog demona u Ghostwatch, gonili Vešticu iz Blera, mačevali se sa pomahnitalim zombijima u Rec i Diary of the Dead, bežali od čudovišta u Cloverfield, da bi sve kulminiralo prošlogodišnjim vrtoglavim uspehom Paranormalih aktivnosti, ostalo je na kraju još samo da se amaterskim korišćenjem kamere ovekoveči Poslednje isterivanje đavola.

Kao glavnog karaktera u filmu, autor nam predstavlja evanđelistu, koji se bavi lažnim isterivanjem đavola. Ne baš moralno prikazivanje crkve i njenog sveštenstva; što odmah navodi na sumnju koliko je kroz vekove ovakvih i sličnih egzibicionista zapravo bilo? Naravno, lažni egzorcista svoje usluge dobro naplaćuje mahom nezrelom i religijski zadojenom stanovništvu. Da bezobrazluk bude veći, duhovnik okuplja i ekipu koja će njegove kriminalne aktivnosti zabeležiti i ovekovečiti na traci.

Po dolasku na mesto sumnjvih delovanja, vesela ekipa se susreće sa neprijateljskim stavom mladića, čija je sestra navodno posednuta. Otac je religijski fanatik, koji je oko porodice podigao zid antisocijalizacije nakon smrti supruge.

Gospodin svešteno lice izvodi prevaru, i naizgled njegov posao prolazi glatko; međutim, kako to obično biva, stvari ponekad nisu onakve kakve nam se čine na prvi trenutak. Ne lezi vraže, demon iz mudroserskih knjiga na latinskom uzvraća udarac.

Onda na scenu stupa gomila čudnih aktivnosti, koje posle relativno dramaturški sporog dela, film dovode do vrhunca, i uz nekoliko simpatičnih twistova stvaraju opštu pometnju i zbrku. Sve se uglavnom svodi na to da autor nije imao muda i petlju da za pedalj odstupi od rešenja koja su već prošla u gore nabrojanim filmovima, i tako mu na kraju Poslednji egzorcizam dođe bleda kopija kvalitetnih prethodnika.

Nije se ovde previše trošilo vreme na mudre, filozofske metafore iz jevanđelja, ili efektne i ubitačne hvalospeve Bogu iz vrlih latinskih priručnika za egzorcizam, usmerene protiv Sotone; nema padanja u histarične ekstaze, niti previše gimnastičkih vratolomija, kao ni đavolskih izobličenja na koje smo se tako navikli u prošlosti, pa je sa te strane film zabavan i nepretenciozan, ali ga to ne čini manje banalnim i trivijalnim. Katarzični vrhunci su smešni i neubedljivi, a veliko razočarenje je i poluamaterska gluma.

Ako se negde usput pretpostavlja da mala nije posednuta, već je to mladalački poremećaj ličnosti usled psihotraumatskog iskustva (pre završnog twista, koji filmu daje ton boje Rozmarine bebe), odakle levitacija, latinski govor, đavolski zvuci, i sva ona krv na haljini?

Da projekat bude bezobrazniji pobrinula se ekipa koja, kao u jednoj od završnih scena iz Emili Rouz Egzorcizma, ni kriva ni dužna završava vođena demonom u seoskom ambaru, koji je pretkomora štale? Šta to vuče demona da se sa popovima "neuspešno" razračunava u ambaru, nismo i nećemo saznati od autora filma, te nam ostaje da pretpostavljamo. Možda đavola privlači opojni miris štale, koji ga podseća na pakao, pa tako na neposredan način upozorava ljude na grozote s one strane? Taj metafizički elemenat biva uskraćen za jedan bitan sastojak - miris, koji gledalac, kao svoje čulo, ne može da iskoristi. I zašto u filmu, do pred sam kraj, demon svoju mržnju usmerava isključivo na jadne životinje; one bivaju zaklane, iseckane i rasporene, dok ljudi prolaze sa lakšim telesnim povredama!

MALA AUTOROVA DIGRESIJA

Sudeći prema jevanđelju, prvi demoni su poslati u telo svinja, u zemlji gde se nisu gajile svinje. Ali kako se ovom činu pripisuje alegoričan smisao, verovatno je ta svinja - čovek. Sa čim bi se složio i Orvel.

Ali ja ne bih išao tako daleko, i vređao plemenitost životinje - ljudi su uvreda za svinju!


PS: Ghoul's view (donekle različit) na ovaj film dolazi VRLO uskoro...

Psihopatologija tribine o SRPSKOM FILMU (audio)

U četvrtak 25.11.2010. održana je u Nišu tribina o SRPSKOM FILMU koju sam OVDE već najavio pre par dana. Učesnike i druge detalje o njoj imate na datom linku. 

Tribina je bila vanredno uspela, bar što se mene tiče. Održana je pred preko 60 posetilaca, što je čini jednim od najposećenijih zbitija ove sorte na kome sam ikada učestvovao kao govornik. 

 

Istina, dobar broj njih bili su studenti psihologije, ali došao je sasvim dovoljan broj "slobodnih strelaca" da zapapre čorbu i da sve ne bude suviše glatko, čisto i bistro. Hajlajtovi su: 1) čiča koji je insistirao da iz sale izađe pametniji nego što je u nju ušao, tražeći po svaku cenu da mu kažemo ŠTA JE PORUKA FILMA (koji, inače, nije gledao), i 2) čovek koji se nije slagao sa sopstvenim tumačenjem scene "incesta" u filmu, i tražio je od nas da mu obrazložimo njegov (pogrešni) doživljaj te scene.

U oba slučaja je inače standardno staloženi, akademski Dejan Ognjanović dopustio da iz njega načas pokulja nesputani i fool-unfriendly Ghoul, tako da su ta nagvaždanja svakako podigla amplitudu rasprave koja je i inače, i bez toga, već bila dovoljno živahna, dinamična, vatrena, sa aktivnim učešćem publike. 

U publici je bio i jedan, reklo bi se, militantni "vernik-patriota" koji je dobacivao neko vreme, raspravljao se i gunđao na moju sasvim logičnu i neutralnu opasku o Crkvi (jedna od mojih najsuzdržanijih i najneproblematičnijih stvari koje sam ikada javno izrekao o toj gnusnoj instituciji), ali taj je dešavanje napustio pre kraja.

Inače, najavljeni profesor Ivajlo (sic) je u zadnji čas otkazao svoje učešće, navodno zbog iznenadnog virusa, a kako iz izvora bliskih psiho-komandi saznajem, i mnoge njegove kolege diskretno su odbile da ovom dešavanju priđu i na kilometar, valjda zbog pipave problematike i tematike, ili tako nešto. 

 

Zbog toga su na braniku SRPSKOG FILMA ostali Dabić, kao uvodničar i moderator (egzemplar suzdržanosti i anderstejtmenta), Slavković kao expert za psihologiju (koji je relativno malo govorio – pretežno zato što su se pitanja iz publike uglavnom bila izvan njegove struke) i naravno Ognjanović kao već dokazani veteran ovakvih i sličnih okršaja.

Cela priča traje puna dva sata, ali siguran sam da će biti više nego zabavna onima koji se odluče da ovo daunlouduju i preslušaju. Fajl ima samo 35 MB: evo Mediafire linka - kliknite OVDE.

Originalni DVD-i na prodaju

            odlučio sam da prodam određeni broj DVD-a koje sticajem okolnosti imam duple, ili mi više ne trebaju iz bilo kog razloga, a pre svega kako bih napravio malo mesta u svojoj sve napučenijoj kolekciji.

            napomena: SVI diskovi dole navedeni jesu ORIGINALI (a ne rezanci), u svojim originalnim kutijama, i sa svim dodacima (gde ih ima) onako kako su kupljeni ili dobijeni. svi diskovi su novi, uglavnom jednom ili dvaput gledani, čisti i ispravni, a i kutije i omoti su im novcati.

            takođe, ne radi se o screenerima, već o regularnim izdanjima koja, u najvećem broju slučajeva, imaju i neke dodatne materijale.

            sve ovde okačene slike odgovaraju omotima izdanja koja su u ponudi.

            zainteresovani neka se jave na dogstar666 et yahoo dot com

            cene su u dinarima: lična isporuka DVD-a u nišu i bg, a za druga mesta – ptt će da radi (za veće količine)

 KAZUO UMEZZ'S HORROR THEATER 3 (The Present; Death Make) – Y. Yamaguchi; Taichi = 400

 BE WITH ME – Eric Khoo = 400

 BLUE GATE CROSSING – Chih-Yen Yee = 400

 KIREI: THE TERROR OF BEAUTY – K. Matsumura = 500

 LAND OF THE DEAD (spec. edition) – G. A. Romero = 500

 NEIGHBOR 13 – Y. Inoue = 500

 NEZULLA: THE RAT MONSTER – K. Tagawa = 400

 PRAY –Y. Sato = 300

 PRAYER BEADS –M. Okano, etc. (2 discs, 9 episodes) = 400

 SHADOW OF THE WRAITH – T. Ikeda = 500

 TALES OF TERROR – various = 300

 THE BOOTH –Y. Nakamura = 300

o istom trošku podsećam i na akciju FILMSKI POSTERI NA PRODAJU!

ima još slobodnih naslova.

SRPSKI FILM kao povod: Prikaz društvene psihopatologije (tribina)

SRPSKI FILM je malo ljudi videlo u bioskopima, nešto više ga je 'gledalo' kod kuće na divxu, najveća većina ga nije gledala uopšte, niti to želi, ali SVI imaju neko 'mišljenje', a naročito ovi koji ga nisu gledali.

Niš je posebna priča: 'grad' koji nema bioskop, ali ima filmski časopis; 'grad' u kome je projekcija SRPSKOG FILMA (tokom Filmskih susreta, u spec. prostoru i spec. terminu) bila na ivici incidentne... taj grad, sada, pruža priliku da zainteresovani i kolko-tolko informisani filmofili, i ostali, saslušaju potencijalno ozbiljan razgovor o ovom filmu i temama koje on pokreće - a možda i da daju svoje učešće? Stranger things have happened!

Naglasak će biti na psihološko-psihijatrijskom uglu, kao što naslov - Prikaz društvene psihopatologije – i sugeriše, ali biće tu i nadležne osobe da to povežu sa estetikom. Dođite, biće zabavno a možda čak i poučno:

Učestvuju:

dr Ivajlo Ilijev, psihijatar

mr Dejan Ognjanović, pisac i kritičar

Zoran D. Slavković, diplomirani psiholog u psihoterapijskoj edukaciji

Dejan Dabić, filmski kritičar i urednik filmskog programa NKC-a

četvrtak 25.11.2010.

Mala sala NKC-a (Palilula)

20h

SCOTT PILGRIM VS THE WORLD (2010)

**(*)  

2+

            u okviru akcije 'srednjački novi filmovi reditelja od kojih smo očekivali mnogo', nakon mlakih i skoro nebitnih produkata dejvida finčera i gaspara noea, evo i sasvim zasluženog flopa edgara rajta.

ovo bi mi verovatno bio izvanredan film da sam normalan i da sam tinejdžer; pošto nisam nijedno, dakle pošto nisam ciljna grupa za ovu tvorevinu (čije bi prikazivanje trebalo zabraniti starijima od 20 godina!), nisam imao sa čime da korespondiram. ništa ne pomaže ni hiperstilizacija da ovo učini bitnije prijemčivijim i zabavnijim nego što bi bilo, lišeno sve te šminke i šarenila i animacije i videoigrizacije koji su debelo naslagani na jednu krajnje dosadnu, predvidivu, ispraznu i nebitnu pričicu od 'boy meets girl, so what?' sorte. a još manje pomaže što su i 'boy' i 'girl' savršeno iritantni moroni za čije zdravlje, dobrobit, ljubav i potomstvo me baš živo zabole.  

recimo, glavni i naslovni junak je nekakav mediokritet koji pozira da je neki 'alternativac': on je toliko 'alter' da čak spava u istom krevetu sa gay cimerom (bez sexa, naravno) a to natkompenzuje time što ima i po dve 'cure' istovremeno, pa bi čak trebale da nam budu zabavne i smešne peripetije kroz koje prolazi poigravajući se sa osećanjina jedne i na sve načine pokušavajući da zadobije osećanja one druge – i još da se 'bori' sa bivšim dečkima njegove željene curice, koja btw. budući jedva punoletna, a već sa sedam bivših, mora da se pustila u promet već negde oko svoje 11. godinice... 

skot je, pored toga, toliko 'cool' da čak drnda gitaru u nekom klinačkom 'bendu' za proizvodnju nečega što samo 15-godišnjaku može da bude slušljivo i gotivno – apsolutno odurno i šuplje poziranje sa instrumentima koje, naravno, služi samo za namamljivanje kokoši koje padaju na dečake koji imaju 'bend' (videti epizodu pevca krelca i njegovog sina nebojše koji na tu foru zasenjuje kokoši za ilustracije ovog truizma). a još ga igra majkl sera, hurt puppy asimetrične lobanje & face te unjkavog glasa, koji je iz meni nepojmljivih razloga postao zvezda run-of-the-mill teen romkomova nafilovanih manjom ili većom dozom onoga šta plitkoumni doživljavaju duhom 'alternative'...

edgar rajt je ovde, što se mene tiče, protraćio svoj pozamašni talenat na materijal nevredan (tolikog) truda: mislim, lepe su sve te sličice i način na koji su ukomponovane, ali me uprkos svem sjaju i bleštavilu i dinamici kvazi-witty momenata nije ubedio ni na sekund da bi trebalo da me bude briga za bilo koga i za bilo šta što mrda na ekranu. gomila naduvenih, ispraznih pozera i njihovih banalnih 'ljubavnih' muvanja – zabole me bre za romkom čak i kad ga maskiraju u stripizovanu video-igricu.