BOŽIJA VOLJA – Djordje Kadijević

  

Orfelin izdavaštvo iz Novog Sada na Sajamu knjiga predstavlja fragmetarni roman Đorđa Kadijevića Božija volja, u ediciji „Gluvo doba“ koju uređuju Dejan Ognjanović i Milenko Bodirogić. Roman se bavi mračnim dešavanjima u Beogradu i na Umci pred kraj II svetskog rata, ali manje je istorijski a više psihološko-egzistencijalistički, sa povremenim elementima folklorne fantastike i horora.

Đorđe Kadijević je duhovni otac edicije „Gluvo doba“ – ne samo zbog svog statusa pionira horora u domaćoj kinematografiji (Leptirica – koja je i zaštitni znak ove edicije), nego i zbog vrlo osobenog pristupa hororu kojim se njegov opus odlikuje, a koji je blizak urednicima edicije: dakle, ovog autora odlikuje umetnička, poetska, mračna fantastika i strava, sa intelektualnim i duhovnim nabojem, utemeljena u ovdašnjoj tradiciji, u domaćem koloritu. To je strava lišena kiča, eksploatacije, palpa, prizemnosti i vulgarnosti, epigonskog preslikavanja američkih i drugih zapadnih modela; ukratko, strava autentična, autorska, duboka, metafizička, svetonazorska a ne plitko zabavljačka.

To je glavni razlog što smo njegovu knjigu proze uvrstili u ovu ediciju, iako, strogo gledano, u njoj strava nije preovlađujući element, već je više pozadina; odnosno, strava je više u opštem sumornom svetonazoru negoli što se očitava kroz stalno prisustvo vampira, veštica, duhova itsl. Ovo, međutim, ne znači da ovih nema uopšte – i knjiga je tim jezivija što se, usred prividnog realizma, bez najave, iznenada, a opet tako prirodno i smisleno, javljaju motivi kao što su drekavci, vračare, bacanje crne magije, sablasti i zagrobni život, te drugi, još čudniji oblici tajanstva života koji probijaju iz pozadine ionako mračnih, ali ovozemaljskih užasa i brutalnosti koje Kadijević prikazuje i življava na svoj prepoznatljiv način: oporo, mračno, surovo, bez uvijanja, i na način koji će čitaoca zaista da zaboli i da ga proganja mnogo posle sklopljenih stranica knjige.

Da citiram deo iz mog pogovora ovoj knjizi:

„Nagoveštaji strave prisutni su kroz čitavu knjigu: nekad je to psihološka strava potaknuta suočenjem sa najmračnijim demonima čovekove psihopatologije (kao u besmislenom nasilju, ali takođe i krvavoj odmazdi „Kamidžorcu“), nekad jezoviti nagoveštaji da prokazana i izbegavana osoba zaista šuruje sa nečistim silama (poput baba „Milenije“), a nekad su to nagoveštaji zagrobnih odjeka koji nastavljaju da svedoče o nečijoj mračnoj sudbini, kao što je „Ćoronjorina“, čiji se kikot i dalje ori blizu mesta gde joj je voz (kao instrument njenog samoubistva) odrubio glavu. Drekavci se tu čuju u gluvo doba, „nečiste kuće“ se izbegavaju a crne babe i neshvatljive lepotice ukazuju na tajanstvo među javom i međ' snom koje čak i na dnevnom svetlu za sobom ostavlja upitanost i tajnu.“

Za poznavaoce Kadijevićevog filmskog opusa, najkraći opis ove knjige bio bi ovaj: zamislite prozni ekvivalent filmova Praznik i Pohod, ali sa povremenim uplivima Darova rođake Marije, Štićenika i Devičanske svirke. Uostalom, ja sam u knjizi NOVI KADROVI već pisao o horor elementima u njegovom filmu Praznik, a zlokobni antijunak iz tog filma, Manola (Dušan Janićijević), javlja se i u ovoj knjizi.

Roman Đorđa Kadijevića Božija volja premijerno je predstavljen čitaocima na Sajmu knjiga u Beogradu. Knjiga ima 200 strana, mek povez sa klapnama, sa strane poprskana crno... Cena na Sajmu je 600 din. a u knjižarama će biti 880.

Kadijević će doći na štand Orfelina (Hala 1, Arena) u petak 28.X u 17h, i to će biti prilika za potpisivanje i druženje s čitaocima. Iskoristite ovu priliku da sretnete ovog velikana i dobijete njegovu knjigu s potpisom!

Iako bi Kadijevićevo ime, uz sve gore rečeno, trebalo da bude dovoljan garant kvaliteta ove knjige, evo, ekskluzivno za ovaj blog, jednog poglavlja iz ovog romana, da mu osetite „ukus“ i steknete bolji utisak o tome šta možete da očekujete.

MILENIJA

(odlomak iz romana Đorđa Kadijevića Božija volja)

(c) Orfelin izdavaštvo, 2016

Svi u selu znaju za baba Mileniju. I oni najstariji kazuju: kad smo bili mladi, ona već bila matora. Ostarili i mi, a Milenija još živa! Uvek ista. Na njoj vazda njena težinjava košulja i ovčinji gunj. Oko pasa uže, na užetu ofucana torba. Glava joj sitna k'o pesnica, lice zborano, spečeno, osmuđeno, kao dno od tiganja... Baba korača sitno, žustro, navija malo na desnu stranu. Očas stiže s kraja na kraj sela. Vioglava, osvrće se jednako, ovamo, onamo, šara oko sebe sitnim kokošijim očima.

Kućica njena bila najstarija u selu. Zidovi od naboja, rasušeni, ispucali. Na provaljenom krovu nakrivio se odžak iz koga dan noć praminja dim. Pedalj njene zemlje iza kuće, zadžikljalo u korov. Tu Milenija sama iskopala dva lakta duboku jamu, i u njoj skupljala kišnicu. Ne imala kofu, pa u vodu gnjurala testiju. Čučala kraj rupe, dreždala, dok mehurići izađu i napuni se testija.

Radojko i Staniša, seoski šereti, u taj babin bunar turili živu žabu.

Pitali se ljudi u selu od čega živi baba Milenija. Ne bilo nkog koru hleba da joj da. A ona ne marila za to, ni od koga ništa ne tražila. Njoj, kažu, bilo dosta da jedanput u nedelju dana nešto pregrize. Za toliko, nađe joj se iza kuće. Ona riška po korovu, vadi krompir što je tu proletos posadila. Naiđe na po koju glavicu luka. Zarudi se u travuljini i poneki patlidžan, kad mu dođe vreme... Viđali je žeteoci kad predveče krenu kućama: ona, presamićena, skuplja vlati što su, tu i tamo, na zemlji ostale. Navlata tako snopić klasja, pa kad dođe kući, kruni zrno dlanovima, u stupi ga tuca, i od tog praha 'lebčić umesi.

Ne bivalo nikad da baba Milenija stane, s nekim živim reč da prozbri. Kad vidi da joj neko prilazi, ona krene u stranu, poguri se i čeka da taj prođe. Usput, mulja po torbi za pojasom, tobože traži nešto... Događalo se da se seljaci zbog nje u čudu nadđu. Ide čovek nekud za svojim poslom, osvrne se, vidi: baba Milenija kaska za njim. Kad zastane da je sačeka, nje već nema. K'o da je u zemlju propala!... Onomad, kažu, Bane Arsović zatekao babu kod svoje štale. Ušao on u štalu i imao šta da vidi: njegovom pastuvu griva opletena u stotinu tankih kikica... Mrštili se ljudi kad spaze babu blizu svojih kuća. Jedared, svečeri, ugledala nju Živka Lazina kako viri kroz tarabu i žmirka k'o svraka. Ujutru, našla svoje novorođenče, mrtvo. Ono noću ispalo iz bešike i zaglavilo šiju u nogare...

I to što se odžak baba Milenijin stalno dimi bilo čudno seljacima. Što li loži i leti, kad je vrućina? Prozorče njeno noću crvenkasto svetluca. To ona, kažu, džedži kraj vatre, čeka ponoć, pa onda mlatara, baca prah u oganj, baja, vrača, mađije pravi. Ta ne spava nikad, zato i živi toliko dugo.

Zna da čovek u snu, malo po malo, mre...

Žalile se seoske rabadžije da im Milenija pravi baksuz. Kad krenu kolima na Umku, na pijacu, pa nju sretnu, već znaju: toga dana badava im trud, od nji'ova posla nema vajde. Jedili se oni na babu, pretili da će da je zatuku levčama, u njenu izbu ugarak da ture.

Ponajviše smetalo seljacima kad baba Mileniji naiđe ,,ono njeno”. Bivalo to u jesen, kad u selu počnu svadbe, slave, zavetine. Krene ona glavnom seoskom džadom, gologlava, razdrljena. Zabaci glavu, zavijori sedim vlasima, tresu joj se usahle sise, a iz grla povrvi jauk, lelek, cerek. Ujlanje njeno zaori se silno, do na kraj sela se čuje. Da ne poveruješ, otkud u njoj, onako sitnoj, kržljavoj, toliki glas!... Muka bilo ljudima da je slušaju. Al' da vidiš, niko ne smeo da joj priđe, ućutka je, usta joj zapuši. Svi ćutke čekaju da njihovu kuću mine. Lakne im kad ona zabasa tamo, put Dubokog, u njive, zabrane, jaruge, pa joj se u daljini izgubi glas.

Jedilo seljake što babino ujlanje nailazi k'o neka mora na njihove svetkovine. Kao pogan padalo im ono na dušu, i na zlo slutilo. Zašto li tuli tako, kao vučica, da se čoveku ježi koža i kosa diže? Valjda sam Đavo uđe u nju, pa njenim glasom dreči. Smišljali ljudi kako da se kurtališu bede. Meračili se da ugrabe babu, kolima da je odvezu negde, bestraga, Bogu iza leđa, s onu stranu Kosmaja, Venčaca, i tamo ostave. Badava to, govorili drugi. Dogegaće ona otud za dan, dva... A bilo i ljudi mekših, sažaljivih. To je jadnica, puka sirotica, govorili oni. Prekardašila meru čovečijeg života. Smrt priziva, smrt je neće. Što se kloni od ljudi, to čini od stida, zbog te svoje tolike starosti. Al' opet, u njoj je, k'o u svakom stvoru, želja za životom, pa se zato ljudima prikrada. Čezne u duši da i na nju neko pogleda. Od toga što najviše želi, najviše se stidi. A što ujla, to biva onda kada tuga njena prekipi, pa iz nje povrvi muka, i u krike se pretvori. 

U jesen,čerdesete, seoski momci u vojsku polazili. Očevi njihovi, domaćini, pravili ispraćanje. Pesma i svirka orila se po avlijama od jutra do mraka. Veselje kvarilo to što se već govorilo o ratu. Dal' će Švaba opet da udari na nas, pitali seljaci one koji su u varoš odlazili, novine čitali, radio slušali. Neće, more, govorili oni, ne sme Hitler na Srbe, od Rusa!.. Stari ratnici, solunci, ćutali, vrteli glavama.

U proleće, četrdeset prve, čudno jutro osvanulo. Digla se graja na Umci. Izašla na ulicu cela varoš. Zalepršale zastave. Orilo se iz svih grla: ,,Bolje rat nego pakt!”

Istog dana, prestao da dimi baba Milenijin odžak.

Nemao ko drugi, pa komšije mrtvu babu zamotale u ponjavu, i bez popa odnele na seosko groblje. Ali, ne dali seljaci da je pokopaju. Rekoše, ne može veštičara u osvećenu zemlju!... Vratili babu u kuću. Ležala ona u ponjavi nedelju dana. Skanjerali se ljudi da svrše to sa njom, te danas ćemo, sutra ćemo. Napokon žene, baš one najplašljivije, odvukle babu iza kuće, u onaj njen bunar turile je, i zemljom zatrpale.

A počeo rat...

Ne prošle dve nedelje, Nemci ušli u Beograd. Sutra dan, stigli oni na Umku... Setili se seljaci baba Milenije. Eto, vidiš našta je slutilo ono njeno ujlanje. Ta drevna starica, nepismena, što za onolikog svoga veka iz sela nogom nije kročila, znala bolje od svih nas koji nam se jadi spremaju... Oni što su na nju najviše frčali, pokajali se. Rekoše, greh na našu dušu što joj se ni za grob ne zna. Zvali oni grobara iz varoši, da iskopa babu i u sanduk metne. Rakoše, i popu ćemo da platimo, da joj očita molitvu... Riljao ašovom grobar iza babine kuće, telo nije našao. Sad se selo pita: kud se dede baba Milenija? 

Ali, druge brige stigle seljake. Ugnjezdili im se uselu četnici. U seosku školu smestili komandu. Moralo selo da 'rani ,,narodnu vojsku”... A u ratu osiroteo narod. Namnožila se fukara, seoska i varoška. Sirotinja sa Umke u njive zalazila, krala kukuruz, čupala repu, bostan tamanila. Srdilo to seljake. Ali, moralo se trpeti. Falili oni Boga što je ono najgore daleko od njih. Znali oni da se tamo, u Mačvi, pucalo u Nemce, i kakav se zbog toga pomor naroda načinio.

Varošani sa Umke govorili seljacima u Ruckoj: za vas kao da i nema rata! Niko u Srbiji dosad nije bolje prošao. Treba da se vidi šta će biti do posletka gospodo, odgovarali varošanima seljaci. Đavo nekad zadrema, al ne spava nikad!...

Malo potom, javili se čudni znaci. U seoskoj birtiji viče čobanin Lale: video ja baba Mileniju kod pojate, muze crnu kozu! Smejali se seljaci. – Jesi dobro pogledao, da nije jarac?... Baš ti koji su se smejali, sutra na glas pričali: juče, izvečeri, baba Milenija prošla seoskom džadom! Nosila sveću u levoj ruci, a pod desnom miškom krstaču.

Ne bilo milo seljacima da slušaju te priče. Krste se ljudi.

- E, jebeš ga...

- Samo nam je Milenija falila!

- Baš!

Vikao seoski ikmet Nikola na seljake: - Šta vam je, bre, jeste pobenavili? Zemlja gori, gine narod, a vi se mrtve babe plašite!... Pitajte se šta će biti ako nam oni ,,crveni” iz šume dođu?

Ta kmetova reč ušla u uši seljacima. Postideli se oni. A neki se na kmeta srdili.

- Šta ono reče Nikola ?

- Svira kurcu!...

- Ma, jok... ima pravo čovek.

- Što ne veruje u vampire, jel' to?

- A mi ludi, pa verujemo.

- A on, dao Bog, pametan...

Uveče, u kafani, pade opklada: čik da neko presedi celu noć pred baba Milenijinom kućom! Sveću na pragu da zapali. Pa da vidimo šta će da se desi!... Kad se dobro smračilo, Milojko i Staniša, malo nakresani, udri pravo iz kafane pred babinu uđeru. Noć bez meseca, crna k'o katran, kako reče Mile. Džedže oni pred pustom šrtaćarom.

- Dobro kaže čiča Nikola... kad ti đavoli iz šume dođu, jebaće nam majku majčinu.

- A što?

- Pa, zato što nismo sa njima... Ta, zar ne vidiš Stane, i ovi naši četnici na nas, momke seoske, mrko gledaju.

- E, i za to me zabole... ko njima jebe mater!

- Šta da radiš, brale... nas je tako zapalo. Moraš negde stati, jal ovamo, jal onamo.

- Aja!...

- A što mi, more, u šumu ne odemo?

- E!... a kome?

- Pa, njima... crvendaćima.

- Jesi lud?

- Stvarno ti kažem...

- Ti si se, Mile, mnogo uplašio.

- Pazi šta sam ti rek'o... da idemo dok nije kasno.

- Zanosiš se... k'o muda u kosidbi.

- Vidiš i sam, nisi ćorav! Ovi Dražini kurcom ne mrdaju. Tako se rat ne dobija.

- Pa... šta će biti s nama posle rata?

- To će da preseku oni, tamo, preko bare...

- A što onda mi da se trćimo... te ovamo ćemo, te onamo ćemo? Koj' da ga zna šta će njima tamo da dune u glavu.

- Zna baba Milenija... nju pitaj!

Kuca Stane na babina vrata:

- O, baba Milenija!... dede, svrni malo!

- Ćut' bre rđo, obrecnu se Mile. Babi, dok je živa bila, nikad niko prag nije preš'o. A sad, kad je nema, mi joj celu noć pred kućom dreždimo. Ne zajebavaj se sa pokojnom, nije ljucki!

Staniša se kezi:

- Prosti baba... nisam 'teo.

Čula ih četnička patrola što o ponoći kroz selo prolazila.

- Otkud vi tu u ovo doba?

- Šta te briga za to?... 'ajde, gledaj svoja posla!

- Koji si ti?

- A ti, koji si?

- Kakva je to dreka?! Odma' kući da idete! Kapetan Gačić naredio da noću bude mir u selu!

- Reci tvom kapetanu da jede govna!... Ja sam ovde kod kuće, a vi, iz kog pičkovca ste došli, našeg 'leba da jedete?

- Šta reče, pijanduro?

- Aha!... a ti si mi pa trezan?

- Vodite ih!

Nastade guranje, muvanje, laktanje.

- A, tako!... ruku dižeš na narodnu vojsku!... Vežite ih!

U toj gužvi, Stane dobio gadan udarac kundakom u trbu'. Krv mu na usta udarila. Osvanuli momci u četničkoj kmandi. Grdili ih tamo, devetali. Stane jaukao, krv pljuvao... Kad se razdanilo, došao u komandu kmet Nikola, sa kapetanom Gačićem razgovarao. Malo posle, pustili momke.

Stane kući došao. Tri dana ječao, vrečao, četvrtog zakovrnuo...

Dođe mu baba Mlenija glave, rekoše seljaci.

A Mile se snuždio, zamukao, iz kuće ne izlazio. Dolazili mu drugari, jarani, grlili ga, cmakali, nazuvali mu opanke, benavili se, samo da ga nekako iz kuće izvuku. On se čudno bečio, kezio se, zaklinjao: kad nas ono noću u'vatiše, lepo sam čuo: otud, iz babine kuće, k'o da nešto skiči...

* * *

SAJAM KNJIGA 2016: HOROR I FANTASTIKA

            Ovogodišnji Sajam knjiga u Beogradu traje od 23-30. oktobra. Pravi je čas za moje tradicionalne preporuke naslova na koje valja obratiti pažnju. Radi preglednosti, izbor je podeljen u dva dela, odnosno tri celine. Prvi deo, koji sada obznanjujem, čine naslovi iz oblasti HOROR I FANTASTIKA.

            U nastavku, koji sledi za 2-3 dana, biće izlistane i preporuke koje spadaju u 2) NEHOROR (KNJIŽEVNOST I ESEJISTIKA) i 3) STRIPOVI.

Pa, da krenemo...

1) HOROR I FANTASTIKA

            Ako vam je stalo do književnosti strave tretirane sa stručnošću, znanjem, poštovanjem i ljubavlju, onda je vaša obavezna stanica – štand izdavača ORFELIN. On je i ove godine na istom mestu kao i prethodne dve: Hala 1 (glavna, najveća), pa u njenoj Areni. To je onaj najniži nivo na koji se iz „prstena“ silazi stepenicama, i gde su najveći mejdžor izdavači (Službeni glasnik, Matica Srpska itsl).

            Podsećam, prošle godine u ediciji „Poetika strave“, koju priređuje dr Dejan Ognjanović, izašle su sledeće knjige: 

- VRBE – Aldžernon Blekvud

- ŠAPTAČ U TAMI – H. F. Lavkraft

- ZAZVIŽDI I JA ĆU TI DOĆI – M. R. Džejms

Ovogodišnje kolo, sa najnovijim knjigama, izgleda ovako:

- HLADNA RUKA U MOJOJ – Robert Ejkman

- UKLETA KUĆA NA BRDU – Širli Džekson

 

- KARMILA i druge priče strave – Šeridan Le Fanu

            Ejkman je izašao pre par meseci, a Širli i Le Fanu stižu premijerno na Sajam. Bar se nadam! Štampar je imao havariju s nekom mašinom koja mu se preneki dan pokvarila – naravno, zbog preopterećenja – pa je zato došlo do nepredviđenog kašnjenja. Zbog toga, za prvi dan Sajma ima samo po 100 primeraka od svakog novog naslova, ali stizaće još u narednim danima...

            Na Sajmu bi premijeru trebalo da ima i fragmetarni roman Đorđa Kadijevića Božija volja, u ediciji „Gluvo doba“ – on će ovih dana dobiti posebnu i detaljniju najavu, ako je nečemu što potpisuje Đorđe Kadijević uopšte potrebna reklama! Shut up and count your money! Knjiga ima 200 strana, mek povez sa klapnama, sa strane poprskana crno... Cena na Sajmu je 600 din, a u knjižarama će biti 880.

            Takođe, svi vi koji ste čekali ne-znam-šta do sada, kupite sebi neki od poslednjih 6-7 preostalih primeraka moje POETIKE HORORA, temeljne studije o horor književnosti od gotika do danas. Nemoj posle da bude: „Jao, gde ima knjiga, kako da do nje dođem, gde da je nabavim, zašto je na Kupindu skupa kao Nekronomikon...?!“

              Isto tako, ovde možete naći i moj horor roman ZAVODNIK o kojem sam već toliko pisao na ovom blogu da ovog puta neću. 

            Kod ORFELINA takođe potražite i hit-serijal knjiga (trilogiju) Ransoma Rigsa Dom gospođice Peregrin za čudnovatu decu po kojem je nedavno izašao solidan, ali od knjiga primetno slabiji film Tima Bartona  (Miss Peregrine's Home for Peculiar Children, 2016). Ovih dana takođe izlazi i film A Monster Calls, koji je po istoimenom romanu Patrika Nesa snimio Huan A. Bajona. U Orfelinovom izdanju ova knjiga se zove Sedam minuta posle ponoći. U pitanju su knjige mračne, gotske fantastike za nešto mlađe naraštaje (tinejdžeri i omladinci), ali prijemčive i za stariju publiku. Više detalja o njima, OVDE.

A najviše, na Orfelinovom sajtu, gde imate i privjue i svašta nešto. Evo, OVDE.

            Nešto dijametralno suprotno od ORFELINA nudi izdavač Otvorena knjiga: horor knjige, ali jeftino štampane, kratkotrajne, neugledne, sa kičastim fontom i koricama, klimavih prevoda i sa slabom ili nepostojećom lekturom... Naravno, lišene su stručnih pogovora ili ikakvog grafičkog dizajna unutra, to su tipične srpske knjige danas, urađene nabrzinu, za nezahtevne kupce. Šteta, jer ima tu zanimljivih autora i naslova. Poštenje mi nalaže da vas obavestim i o njima, ali uz gorepomenuta upozorenja.

Šapat duhova
Šeridan Le Fanu 

Otvorena knjiga

Samo jedna kratka priča iz ove zbirke nalazi se (ali u drugom prevodu) i u Orfelinovoj KARMILI... Dakle, preklapanja skoro i da nema; ovo su uglavnom minornije Le Fanuove priče, ali on je dovoljno veliki majstor da je zanimljiv i u svojim manje sjajnim trenucima, pa eto, kome legne ono što sam u KARMILI odabrao kao najbolje od ovog pisca, može dati šansu i ovome. Inače, koliko su ovo „stručna“ i „ozbiljna“ izdanja vidi se i po ovome: u ovu zbirku Le Fanuovih priča nekako je zalutala i jedna koja uopšte nije njegova – „Šta je to bilo?“ je napisao Fic-Džejms O'Brajen!

Soba košmara
Ser Artur Konan Dojl

The Nightmare Room and Other Stories

Ukleta kuća
Čarls Dikens

Haunted House and other Stories

Čuvar mrtvaca i druge priče

Embrouz Birs

prevod s engleskog Marija Stamenković

A Watcher by the Dead and Other Stories

Miris gospođe u crnini

Gaston Leru

(Le parfum de la dame en noir / Gaston Leroux)
"Ova knjiga je rađena prema izdanju izdavačke kuće Vreme iz 1924. godine u kojem nije istaknuto ime prevodioca"

Prema ovom romanu snimljen je jedan od boljih đalo filmova (s istim naslovom), pa je stoga možda vredi imati – samo ako su iole pristojno obavili preslikavanje iz tog izdanja iz 1924.

Božićna priča

Čarls Dikens

preveo Mirko Bižić ; priredio Nikola Drobnjaković ; [predgovor V. M. Tolmačev ; pogovor Gilbert Kit Česterton]

А Christmas Carol

Klasična (dobroćudna, a ne horor) priča o duhovima...

Đavolje naočare

Vilki Kolins

* * * 

Prodavnice cimetove boje

Bruno Šulc

Izdavač: AED studio

Stojan Subotin (prevod) 

Ovo je izašlo još pre par godina, ali skrećem vam pažnju – ako nemate ovaj klasik mračne i teskobne Euro-fantastike/horora, kupite ga obavezno u izdanju AED studija (s koricom koju gore prikazujem).

Jer, isto to objavila je i Paideia, ali podeljeno u dve knjige (CIMETASTE PRODAVNICE i  SANATORIJUM U SENCI PEŠČANIKA; prema naslovima, izgleda da je drugi prevod u pitanju), i skuplje vam ispada.

Oduvek smo živele u zamku
Širli Džekson

Izdavač: McMillan

Priča o neobičnoj vezanosti dve sestre posle smrti trovanjem cele njihove porodice i međusobnoj mržnji između njih i meštana.

Ovo je totalna genijalnost, predivna knjiga, Gulov pečat preporuke i sve uz to – ALI, ne primajte se na najave da je to roman strave, gotika, napetosti, saspensa, horora. Ako zbog toga i sličnih poriva uzmete ovu knjigu, bićete razočarani. Ovo je predivna nedefinisana crnohumorno-bizarno-groteskna ludorija najuzvišenije bizarnosti (koja, naravno, nije lišena podtexta i značenja) – ali samo kažem, nemojte da vas reč ZAMAK i blurbovi i opis izdavača navedu na pomisao da je ovo žanrovska knjiga – jer NIJE. Ako želite horor roman ove vrhunske spisateljice, kupite kod Orfelina njen klasični roman strave UKLETA KUĆA NA BRDU!

Nešto zlo ovamo ide

Rej Bredberi

preveo Milan Perić

Izdavač McMillan

Ne znam čemu novi prevod (sa slabijom verzijom naslova!) kad je postojeći sasvim dobar, ali eto, ko nema raniju verziju, neka potraži ovu.

Fantastične priče
Leopold Lugones

Agora

Leopold Lugones (1874-1938), jedan je od najistaknutijih predstavnika hispanoameričkog modernizma. Okultna, književna mračna fantastika i horor sa ezoteričnim motivima i simbolikom.

101 lice fantastike 

leksikon najboljih ostvarenja žanra

Ilija Bakić

A kad ste već kod izdavačke kuće Agora, potražite i knjigu koju su izbacili još na prošlom Sajmu, ali pošto je bilo veliko kašnjenje iz štamparije, na štand je stigla dan-dva pred kraj Sajma, pa vam je možda promakla. A to ne bi smelo da se desi! Na 325 stranica, koliko sadrži knjiga, predstavljeno je preko stotinu pisaca fantastike.

Zeleno lice
Gustav Majrink

Logos Art

Izašlo prošle godine, ali ko nema – valja da nabavi!

Sneg Svetog Petra

Leo Peruc 

Logos

Roman „Sneg Svetog Petra“ poslednji je njegov koji je obljavljen pre Drugog svetskog rata i u njemu se Peruc bavi pretnjom sveopšte komunističke revolucije koja potresa Evropu, i mada je (namerno ili ne) prevideo znatno bližu i opasniju pretnju fašizma koja se nedugo potom materijalizovala, uspeo je da predvidi upotrebu halucinogenih droga u vojno-političke svrhe, nekih pet godina pre nego što je izmišljen LSD. Takođe, i u ovom romanu imamo nepouzdanog pripovedača.

Ispovesti

Kanae Minato

Tanesi

Posle otkazanog venčanja, zbog tragičnog razvoja događaja, Juko Morigući smisao svog života našla je u svojoj četvorogodišnjoj devojčici Manami koja je, pod nerazjašnjenim okolnostima, nastradala u krugu škole u kojoj ona radi. Želeći da istraži ovaj nesrećni slučaj, ona daje otkaz. Pre toga, mora da održi svoje poslednje predavanje. Ispričaće priču koja će iz korena promeniti mišljenje njenih učenika o dvojici svojih vršnjaka, koja samo potvrđuje njen pakleni plan osvete. Ispričan iz ugla nekoliko naratora, s nepredvidivim, uzbudljivim obrtima, roman "Ispovesti" istražuje granice kažnjavanja, očaja, tragične ljubavi, kulmiirajući u razdirućem suočavanju nastavnika i učenika, koje će ozbiljno da ugrozi ceo kolektiv.

Po knjizi je snimljen odličan film o kojem sam odavno pisao OVDE.

Isterivač Đavola: dopunjeno izdanje

Vilijam Piter Blati

Čarobna knjiga

A kad ste već kod njih, možete potražiti dosadašnja tri broja odličnog almanaha Književna fantastika.

VAMPIRSKE PRIČE Gorana Skrobonje

Admiral buks

Paladin više ne postoji kao izdavač, njegove dosadašnje knjige preuzeo je distributer „Makart“... Zato, vampire tražite kod admirala.

Kontrast izdavaštvo za predstojeći Beogradski sajam knjiga priprema nova izdanja kultnih romana Filipa K. Dika: Čovek u visokom dvorcu, Tri stigmate Palmera Eldriča i Sanjaju li androidi električne ovce?

Čovek u visokom dvorcu je jeidni Dikov roman koji nisam završio, tj. bacio sam ga, izrazito nezainteresovanm posle nekih 50-ak strana; Tri stigmate Palmera Eldriča je izuzetan, vrlo košmaran roman (toliko da se nalazi čak i u nekim izborima najboljih horor romana!) a o Sanjaju li androidi električne ovce već sam pisao OVDE.

E.A. Po – Život iz jednog čitanja
Piter Akrojd

Clio

Vrlo dobra, koncizna biografija Edgara Alana Poa.

Po

Žak Kabo

Kiša

Još jedna biografija Edgara Alana Poa (ovu nisam čitao, ali pošto je Francuz pisao, svakako vredi truda).

Divno nebesko telo

Šinići Hoši

Besna Kobila

Zbirka SF priča najpoznatijeg japanskog autora; 30 priča, 240 strana.

Priče tvog života

Ted Chiang

Booka

U svojoj genijalnoj zbirci, Ted Ćang maestralno stapa ljudske emocije i naučnu racionalnost u osam izuzetno različitih priča, koje karakteriše njegova osobena, precizna i ingeniozna proza.
Mnogohvaljeni pisac i zbirka – po jednoj od priča novi film je snimio Denis Vilnev.

Napomena: Booka ne učestvuje na Sajmu knjiga. Ovo potražite u knjižari Beopolis (vratili se u Dom omladine!) na njihovom Anti-Sajmu.

Tajne priče
Mirjana Novaković

Laguna

Nova zbirka Mirjane Novaković „Tajne priče“. Zbirka se sastoji od pet novih pripovedaka i dve novele koje su prvi put izašle 1996. pod nazivom „Dunavski apokrifi“. Mirjana Novaković je naša poznata i nagrađivana spisateljica. Njene pripovetke su ili fantastične ili teže fantastici. Dok se poigrava žanrovima, zaokupljena je osobenim antropološkim angažmanom – ispitivanjem ljudske prirode.
O njenom odličnom romanu Strah i njegov sluga

odavno sam pisao OVDE.

Periferal
Vilijem Gibson
Miba Books
Periferal je prvi futuristički roman Vilijema Gibsona, prepoznatljivog po žanru naučne fantastike. Radnja romana se događa i u bliskoj i u daljoj budućnosti, nakon događaja koji se zove Džekpot.

Gde ptica peva najlepše

Alehandro Hodorovski

Areté

Poluautobiografski roman. Prateći emigraciju porodice Hodorovski iz Ukrajine u Čile usled političkih i kulturnih nemira tokom 19. i 20. veka, knjiga predstavlja originalnu potragu za sopstvenim korenima, objedinjujući istoriju i mit, lične memoare i zadivljujuću rekonstrukciju bajki koje je autor slušao u detinjstvu.

„Ako ostavimo postrani fantastične elemente, ’Gde ptica peva najlepše’ žestoko je originalna priča o imigrantima koja kulminira piščevim rođenjem u Čileu 1929.“

KRV: KNJIŽEVNOST, KULTURA

Balkanološki Institut SANU

Izdavač ovog zbornika radova je Balkanološki Institut SANU, a priredile su ga dr Lidija Delić i dr Mirjana Detelić. Pošto je tema ovog zbornika naučnih radova jedan od fundamentalnih motiva i ikonografskih znakova horor žanra, bilo je neizbežno da i ja priložim rad, i to pod naslovom POETIKA SPLATERA: UMETNOST PROLIVANjA KRVI, kojim se i zatvara ovaj tom. Detalji i sadržaj na linku gore.

SERBIAN FOLK TALES

Tanesi

Izbor od 22 srpske narodne bajke u prevodu na engleski jezik koji je uradio Timoti Džon Bajford!

Savršen poklon za vaše inostrane prijatelje!

* * *

Pored svih ovih preporuka naslova koje TREBA kupiti, ponoviću i ovom prilikom upozorenje o tome ŠTA NIKAKO NE TREBA DA KUPITE!

NE NEKRONOMIKON!

Izdavač poznat po pirateriji i srodnim oblicima krađe tuđe intelektualne svojine, Boban Knežević, najavio je da će za predstojeći Sajam knjiga objaviti 3. izdanje NEKRONOMIKONA. 

Boban Knežević kao izdavač ne postoji; na ovom Sajmu knjiga on neće imati svoj štand (propala „Čudna knjižara“!) nego će dobiti parčence, deo tezge kod „Makarta“.

Napominjem:
- mene kao priređivača te knjige ovaj fantomski „izdavač“ nije niti kontaktirao niti konsultovaooko ovog izdanja;
- od mene nije dobio prava da to izdaje;
- niti je od mene dobio prava da objavljuje moje tekstove, da ih izbacuje iz ovog „paketa“ ili da bilo šta menja u njima, kao što je to najavio. Navodni izdavač ove knjige je zapravo u blokadi, a ovo je PIRATSKO, nelegalno izdanje u kojem je Knežević bez pitanja i dopuštenja menjao i brljao po svom nahođenju.

Izbegavajte ovo digitalno printano izdanje i sačekajte dogodine kada će izaći LEGALNO & LEGITIMNO, pravo 3. izdanje NEKRONOMIKONA, s mojim pečatom i kod ozbiljnog izdavača, kompletno redizajnirano, i sa učešćem vodećih srpskih ilustratora. Podržite kvalitet, stručnost i ljubav, a ne pirateriju i licemerno lihvarstvo!

Detalje i dokaze o ovom nedelu imate OVDE.

NE KADAT!

Isti ovaj prevarant izdao je i ružno, neuko i nevešto piratsko izdanje Lavkraftovog kratkog romana DREAMQUEST OF UNKNOWN KADATH. Boban Knežević je, prosto, uzeo hrvatsko izdanje tog dela, skenirao ga, OCR-ovao, dobijeni tekst dao nekom neukom da ga „posrbi“, neuka osoba je to veoma loše učinila tako da su brojni hrvatski izrazi ostali praktično na svakoj strani knjige, taj tekst niko nije ni lektorisao, to je nabrzinu odštampano u 50-ak primeraka i spakovano u nekakve drečave korice.

Dogodine izlazi legalni i stručni KADAT u mom prevodu i sa mojim dopunskim prilozima, plus sa još pet novih HPL priča, pogovorom, originalnim ilustracijama, u tvrdom povezu… Sačekajte!

Detalje i dokaze o ovom nedelu imate OVDE.

  

 ---NASTAVIĆE SE! 

U idućem nastavku: NEHOROR (KNJIŽEVNOST I ESEJISTIKA) i STRIPOVI