ZADUŠNICE u UŽEM izboru za Ninovu nagradu!

 

            Dragi moji, evo još lepih vesti!

Upravo je obznanjena lista naslova koji su ušli u uži izbor kandidata za Ninovu nagradu za najbolji roman godine na srpskom jeziku, i moje ZADUŠNICE su među njima.

Članovi NIN-ovog žirija kritike,Tamara Mitrović, Violeta Stojmenović, Milena Đorđijević, Žarka Svirčev i Goran Korunović, načinili su prvu selekciju pre nedelju dana: od ukupno 188 romana primljenih na konkurs, odabrano je 38 koji ulaze u širi izbor. A sada je obznanjen uži izbor, od 12 najboljih romana iz prošle godine – i ZADUŠNICE su i dalje među njima.

moja inostrana goth čitateljka gustira engleski prevod ZADUŠNICA na groblju

Da stvari budu još neverovatnije i luđe, u užem izboru je i Marko Pišev: TAJNI SVAT (Orfelin izdavaštvo), roman iz edicije „Gluvo doba“!

Da, dobro ste zapazili: među 12 najboljih romana iz prošle godine, po izboru Ninovog žirija, nalaze se čak dva horora – jedan koji sam napisao, jedan koji sam uredio.

Ovo je doslovno istorijski događaj već sada: mislim da još od Pekićevog BESNILA nijedan horor roman nije dospeo ovako visoko, a dva odjednom sasvim sigurno nisu nikada.

Ceo spisak užeg izboru za Ninovu nagradu za 2023. godinu izgleda ovako (po redosledu pristizanja knjiga na konkurs):

 

Adnan Repeša: GODINA BEZ PROLJEĆA (Laguna)
Filip Grujić: I ONDA OPET, IZ POČETKA (Booka)
Vladimir Pištalo: PESMA O TRI SVETA (Agora)
Stevo Grabovac: POSLIJE ZABAVE (Imprimatur)
Nađa Petrović: MEDUZE ŽIVE ZAUVEK DOK IH NE UHVATE (Geopoetika)
Bojan Krivokapić: VILA FAZANKA (Areté)
Vladan Matijević: PAKRAC (Laguna)
Marko Pišev: TAJNI SVAT (Orfelin izdavaštvo)
Dejan Ognjanović: ZADUŠNICE (Autorsko izdanje i štamparija „Sven“)
Laura Barna: SKUPLJAČI SLUČAJEVA (Niški kulturni centar)
Srđan Srdić: AUTOSEKCIJA (Partizanska knjiga)
Ljubomir Koraćević: U ZEMLJI FRANJE JOSIFA (Književna opština Vršac)

 

            Ako kliknete na svaki od naslova, možete otići na zasebnu stranicu o tom romanu na sajtu NIN-a, gde ćete naći sinopsis.

 

Evo kako su JUŽNE VESTI izvestile o ovome:

Horor roman "Zadušnice" niškog pisca Dejana Ognjanovića u užem izboru za NIN-ovu nagradu

 

 

            A evo i mog gostovanja na niškoj TV Belami, 5. januara 2024. gde pola sata govorim o romanu ZADUŠNICE, o ulasku u širi izbor za NIN-ovu nagradu, o hororu kod nas... Pošto je bio dan uoči Badnjeg, a dežurna ekipa mega-opuštena, pogledajte kako su me potpisali.

 

            Van bloga gledajte na Jutjubu OVDE, a ko više voli na Kultu, ima i embedovano ispod.

 

            Ali pre toga, VAŽNO!

            Kako nabaviti ZADUŠNICE?

            U knjižarama ih još nema, i pitanje je da li će ih biti.

            Najpovoljniji način da dobijete knjigu, pa još s posvetom/potpisom, ako to želite, jeste sledeći:

           

1) pišite meni na mejl: dogstar666@yahoo.com – cena je 980 din + ptt (200 din). Kad se javite, dajte mi adresu, a ovo je moj broj žiro računa:

Eurobank Direktna

150-5101006370720-88

 

Nišlije koje ne mrzi da se šetaju do Niške Banje, mogu je dobiti i na ruke, uz prethodni dogovor. Pišite!

 

2) Jedan manji broj ZADUŠNICA od decembra se nalazi u DARKWOODovim striparnicama, pa je možete i tamo kupiti. Mislim da je cena 1.200 din kod njih.

 

TAJNOG SVATA, naravno, naručujte direktno kod Orfelina!

 

Iduće srede ili četvrtka, 17/18. januara znaćemo koji su naslovi ušli u NAJUŽI izbor, odnosno u top-5.

Do tada, čitajte, naručujte, preporučujte, hvalite, kritikujte, ostavite rivju na Gudridsu…

THANKSGIVING (2023)

**(*)  

3-

Još jedna poludupasta nebitnost od Ilaja Rota, večitog „dečka koji obećava“ ali nikako da stvarno deliveruje nešto više od pola dupeta, odnosno, numerički-zvezdičasto, od Tri-Minusa.

Sve je tu tonalno neujednačeno: tetura se od klinačke karikature i groteske pa do kvazi-realizma gde tortura naprasno postane previše realistična i sadistična, i time nezabavna. 

A onda taj kvazi-realizam podrije debilna maska, kao npr. pečenje od ljudetine: ako niste znali, žena pečena izgleda isto ko obična živa žena, samo je malkice žućkasto-smeđa, jer joj je koža premazana tankim slojem voska za depilaciju.

Likovi standardno rotovski tupavi i nezanimljivi, a scene „horora“ bolje funkcionišu nabrzinu u trejleru iz kojega je ovo rođeno, pre skoro 20 godina, nego ovde gde imamo vremena da se zamislimo nad njihovom besmislenom logistikom (npr. ubistvo na trambolini: zastanite na 5 sekundi da zamislite ubicu kako čuči s uprčenim nožem ispod tramboline na kojoj neko skače…).   

Finalno otkriće identiteta ubice je lejm – koljač ikonografski ne izgleda loše dok je pod maskom ali kad ona spadne, nezanimljiv je, motivacija je glupa.

Preokret je izveden na kvarno, glupim varanjem (u spoju sa scenarističkom lenjošću): sve ukazuje na antipatičnog dečka glavne junakinje, i na kraju filma njega NIGDE nema, pa svi misle: „Aha, on je sigurno pod maskom! Ali ne, ne bi valjda bili toliko očigledni?!“ 

...a onda, kad sve prođe, tik pred odjavnu špicu, on se pojavi niotkuda, kao „Helou gajz, šta ima, neko ubijanje bilo noćas, a? Šteta što sam sve prespavao“, i niko ne objasni gde je bio sve vreme.

Glupog varanja ima i drugde, npr. u inscenaciji ubistva debeljka u dnevnoj sobi, gde mu ubica iskoči ne znam ni ja odakle, s patosa, tek mu se odjednom materijalizuje pod nogama (ovo čak ni natprirodne ubice tipa Đejson/Majkl ne rade, a kamoli obična maskirana smrtna budala).

Ali to vam je Ilija: varanje, fejk, poza, nabudženo ništavilo, osrednji talenat (veći za dosetku nego za egzekuciju), još jedan srednje-gledljiv ali nebitan, suštinski zaboravljiv film, barem po dometima, koji neće biti zaboravljen – jer, eto, ima upamtljiv koncept, gimik.
 

BEAU IS AFRAID (2023)

*** 

(3-)

Ostao sam vam dužan osvrta na film koji će mnogima biti u vrhu godišnjih lista. Meni je bio u vrhu očekivanja, i naravno da sam ga odgledao u cugu, istog časa čim je to bilo moguće, ali… bojim se da nisam imao bogzna šta reći o njemu. Ni tada, a bogme ni sada.

Volem Astera, smatram ga jednim od najvrednijih novijih reditelja, jedva mu čekam svaki novi film, poštujem unikatnost i ludilo (tj. smelost da ide neistraženim teritorijama i da pravi upitna, nekonvencionalna dela), i sve je to lepo i krasno – ALI, iako se i ovde vide kvaliteti zbog kojih je on u vrhu današnje ponude (takve kakva je), a pre svega vrlo unikatan, bizaran crni i krindž humor, bojim se da sreću mi kvari sledeće:

a) film je definitivno predug, neujednačenog ritma, proizvoljne strukture koja može da se sabije i u sat vremena, i da se razvuče u seriju od 13 epizoda, a bez bitnijeg dobitka, ili gubitka, jer sve je jasno još na početku, tj. u najboljem delu filma, u prvih 30-40 minuta;

b) deonica sa teatrom u šumi definitivno ugnjavi i uspava i najdobronamernijeg čoveka, a nije da nije bilo iskušenja u tom pravcu i ranije (npr. kod one familije-bez-sina koja ga primi ubrzo po kraju najboljeg dela filma); i bojim se da nakon tog slepog creva BO se nikad više ne oporavi i ne stane na noge onako čvrsto kako je stajao na početku;  

i c) ja, eto, 1) nisam Jevrejin, 2) nisam gonjen Krivicom, 3) niti mi šta znači Psihoanaliza, 4) nemam Anksiozne i srodne poremećaje, i 5) nemam „Mommy issues“; 

a bojim se da, da bi ovaj film imao Puno Dejstvo, morate s Arijem deliti najmanje dve-tri od ovih pet odlika, a idealno sve. Mislim, divna je ovo nadrealna tragikomedija za sjebane ljude koji se boje svega i svačega, samo ja, eto, nisam sjeban na ovaj konkretan način.

Ovako kako jeste, moram reći da sam tokom grdnih deonica bio otuđen, neinvolviran, i kulminaciju sam posmatrao sa strane, distanciran, tek blago zabavljen – u stilu, dokle će ova bizarnost da ide sa svojim preočiglednim Edipalnim fantazijama/košmarima. 

No, pošto ni sa čim nisam imao da se identifikujem, to sam sve, bojim se, morao da posmatram čisto sa formalne strane, jer drugi „ulaz“ u film nisam imao.

Drago mi je što je Ari ovo izbacio iz sebe: ovo je trebalo da mu bude prvi film; još od tada ga nosi u sjebi. Lepo je što ovaj film postoji, što je neko (A24) bacio grdne pare na nešto što nije imalo ni najmanje šanse da ih makar povrati, a kamoli preko i da zaradi.

 Ima ovde svašta da se poštuje (Feniksova posvećenost, smisao za detalje na svim nivoima, od scenografije do kostima, režije, glume drugih, sporednih aktera) ali, bar za moje srce, bojim se da malo šta ovde ima da se voli, a još manje – čemu da se vraća.  

To će reći da je ovo treći Asterov polovično „genijalan“ film: HEREDITARY je bio zlokobna porodična drama/horor, s imbecilnim raspletom (jebo ga Paimon!);

 MIDSOMMAR je bio groteskno duhovita drama/horor o odnosima, ali neujednačena, sa premnogo proizvoljnosti i privatnih fazona (upućenih bivšoj devojci, pretpostavljam); 

a BO je previše raširena i razrađena (rasplinuta) privatna šala i (auto?)trolovanje kojoj je nedisciplina, bojim se, u korenu i kvaliteta i nedostataka.

Od tri sata trajanja, uživao sam u otprilike sat; bio blago zabavljen a mestimično smoren još sat vremena; i bilo mi je manje-više fletlajn, ni tamo ni ovamo, još sat vremena. Zbog toga, u krajnjem saldu, mlaka trojka – iako je ovo, kad je dobro, zapravo ODLIČNO; avaj, kad je slabo, bojim se da je na granici je samodopadno-negledljivog.

NEXT, PLEASE! 

P.S. Istine radi, podsetiću na slučaj MIDSOMAR: meni je prva (kraća) verzija tog filma bila bezveznjikava, a zavoleo sam ga i počeo da razumem/poštujem tek na drugo gledanje, kad sam overio dužu verziju, od tri sata.

Mada u teoriji nije nemoguće da bi mi se BO malkice više dopao na drugo gledanje, bojim se da mi prospekt reprize ni najmanje nije privlačan, i ne verujem da ću se u to upustiti pre kraja 2024, ako i tada.

Osim toga, javlja mi se i nešto drugo: da bih u ovom slučaju naklonjeniji bio kraćoj verziji filma, a ne, kao kod MIDSOMARA, dužoj.

 

ZADUŠNICE u širem izboru za Ninovu nagradu!

Lepe vesti za početak ove godine: upravo je obznanjena lista naslova koji su ušli u širi izbor kandidata za Ninovu nagradu za najbolji roman godine na srpskom jeziku, i moje ZADUŠNICE su među njima.

Članovi NIN-ovog žirija kritike,Tamara Mitrović, Violeta Stojmenović, Milena Đorđijević, Žarka Svirčev i Goran Korunović, načinili su prvu selekciju. Od ukupno 188 romana primljenih na konkurs, odabrano je 38 koji ulaze u širi izbor.

Među odabranima ima nekoliko predstavnika žanra: jedan triler (Oto Oltvanji: POLJE MEDUZA, Laguna) i čak dva horora: Marko Pišev: TAJNI SVAT (Orfelin izdavaštvo) i Dejan Ognjanović: ZADUŠNICE (Autorsko izdanje i štamparija „Sven“). Pošto sam urednik Piševljeve knjige, u izvesnom smislu na listi sam dvaput! Eto, nije se džaba radilo šta se prošle godine na tekstovima raznim radilo…

Ja ne pamtim da se ikada u širem izboru za Nina našlo više od jednog horor romana, pa zato vredi naglasiti i ovaj presedan! Čak dva horora, i te kakva!

Ceo spisak, sa svih 38 odabranih romana, imate OVDE.

 

Inače, u svojim prednovogodišnjim osvrtima na prošlogodišnju produkciju romana na srpskom, članovi Ninovog žirija već su se u povoljnom tonu osvrtali na ZADUŠNICE. Od pet članova žirija, oglasilo se do sada troje, i sve troje pohvalilo je moj roman.

 

1) Predsednik žirija, Goran Korunović: „Između istorije i intime“

 

„Ne bi trebalo prenebregnuti nekoliko ovogodišnjih dobrih primera žanrovske književnosti: triler Polje meduza čiji je autor Oto Oltvanji, kao i roman horor predznaka, Zadušnice Dejana Ognjanovića. U oba slučaja reč je o precizno izvedenim ostvarenjima koja diskretno nastoje da pruže nešto širu sliku društva/sveta od predviđene žanrovske matrice.“

Ceo tekst je OVDE

 

            2) Žarka Svirčev: „Isto to, samo malo drukčije“

 

„Odmah odustajem od izdvajanja tendencija, ali ne i od poopštavanja pojedinih čitalačkih utisaka do nivoa izrazito opažljivih i vrednih pomena pojava. Tako je, recimo, ove godine na zanimljiv način iskorišćen potencijal horor žanra – klasični obrasci zombi narativa se ispostavljaju kao živopisan modus kritike različitih društvenih fenomena savremene Srbije (vid. Dejan Ognjanović Zadušnice).“

            Ceo tekst je OVDE

 

            3) Milena Đorđijević:  „Povratak devedesetih“

„Doprinosi u domenu žanrovske literature očituju se u meri u kojoj se prevazilaze njeni okviri, ograničenja i stereotipi poput horor satira (Zadušnice Dejana Ognjanovića) ili detektivskih romana (Skupljači slučajeva Laure Barne).“

Ceo tekst je OVDE

 

Uzgred, što se tiče mog dosadašnjeg skora sa Ninom, to izgleda ovako.

1) NAŽIVO, 2003 (Prosveta, Niš). Ništa. Izdavač, niška Prosveta, tvrdi da je žiriju dostavio primerke, ali ja sam te zime bio u USA, zezao se oko Nove Godine i do pola januara u Severnoj Karolini, i apsolutno mi se fućkalo za sve drugo, pa i Nina. Ali verovatno roman nije ušao ni u najširi izbor. Niko mi ništa nije javio, a ja nisam ni pitao.

 

2) ZAVODNIK, 2014 (samizdat). Ušao u širi izbor (top-30), ali ni makac zatim.

3) PROKLETIJE, 2021 (samizdat). Nije ušao čak ni u najširi izbor od 40-ak naslova!

 

Da li će ZADUŠNICE biti bolje sreće, ili će ostati na ovome (top-38)? Videćemo u narednim nedeljama!  

 

U NIN-u od 11. januara objaviće uži izbor, s kratkim prikazima romana.

Najuži krug i razgovore s finalistima objaviće sedam dana posle toga, a članovi žirija – Tamara Mitrović, Violeta Stojmenović, Žarka Svirčev, Milena Đorđijević i Goran Korunović (predsednik) – saopštiće ime dobitnice ili dobitnika NIN-ove nagrade 29. januara 2024, oko podneva. To je 7 dana posle Piševljevog rođendana, odnosno jedan dan uoči mog…

Svi vi koji sebi i svojim najmilijima još niste nabavili ZADUŠNICE, to i dalje možete učiniti na jedan od ova dva načina:

1) pišite meni na mejl dogstar666 at yahoo dot com – cena je 1000 din + ptt (200 din). Kad se javite, daću vam broj žiro računa a vi meni adresu, i to je to.

Nišlije koje ne mrzi da se šetaju do Niške Banje, mogu je dobiti i na ruke, uz prethodni dogovor. Pišite!

2) Jedan manji broj ZADUŠNICA od decembra se nalazi u DARKWOODovim striparnicama, pa je možete i tamo kupiti. Mislim da je cena 1.200 din kod njih.

TAJNOG SVATA, naravno, naručujte direktno kod Orfelina!

KAFKA APPROVES!

 P.S. Divne fotke kojima ilustrujem ovaj post načinio je Nemanja Mijailović, prijatelj knjige ZADUŠNICE (a i PROKLETIJA, pre toga), na jednom starom praškom groblju. Hvala mu i na ovom vidu podrške, kao i svima vama koji ste moju knjigu kupili, čitali, hvalili, ili koji ćete to tek činiti.