Neki DOBRI nehorori iz 2014. godine (2. deo)

Pre oko mesec i po dana započeo sam osvrt na one nehorore koji su dostupni za gledanje postali tokom 2014. godine. Oni su izlistani i ukratko kritikovani-hvaljeni OVDE. Evo sada i drugog dela sažete analize filmova koji su od mene zaradili između 3- i 3+.

Open Windows

USA, 14

**(*)          2+

Gledljiv ali usiljen "high-concept" trilerčić za eventualnu jednokratnu upotrebu. Već mi je iščileo iz sećanja jer sam ga overio čim je izašao na net, ali oni koji su ga gledali na TV za Novu godinu možda se još ponečega sećaju. Možda!

A Walk Among the Tombstones

USA, 14

***            3+

Vanredno prijatan triler koji na jakim plećima nosi Lajem Nison: blago razočarenje je pred kraj, kad se otkrije klišetizirani i nedokuvani par psiho-ubica tanke i bezveznjačke motivacije i ponašanja, ali sve to ipak ima odličan retro-vajb, kao neki dobar krimić iz 1970-ih i svakako ima moju preporuku.

Black Coal, Thin Ice

CHI, 13

***            3

Malkice precenjen (nagrađen Zlatnim Međedom u Berlinu!) ali sasvim pristojan kineski spoj krimića i društvene kritike. Blago razvučen, ali intrigantan, i sa nepredvidivim, originalno rešenim izlivima nasilja (po nekonvencionalnosti toga podseća malo na A TOUCH OF SIN, mada nije tako žestok u splatteru, a ni opšti ugođaj i značenje nisu tako snažni).

EASTERN BOYS

FRA, 13

**(*)           3-

Reditelj meni vanredno dragog a slabo izvikanog drama-horora LES REVENANTS posle ogromne pauze od 9 godina snimio je svoj tek drugi film: gledljivu ali zaboravljivu dramicu o odnosu između EU (Francuska) i Istočne Evrope (Rumunija, Ukrajina itd), kroz priču o sredovečnom buržuju koji se spetlja sa istočnim momkom (muškom kurvom). Rezultati toga su prilično predvidivi i neupečatljivi, iako ne sasvim nerezonantni. Možda bi to bilo za nijansu pitkije da je odabrao manje antipatične njuške za protagoniste.

CHEAP THRILLS

USA, 13

***            3-

Solidna, umereno zabavna satira o tome koliko daleko ste spremni da se ponižavate za novac: krećemo od sitne sume za sitno poniženje, a onda podižemo ulog, i zahteve. Ukratko, ogoljena strategija "kuvanja žabe" koju osećamo svi mi na svojoj koži, pa je stoga ova crna komedija-triler dovoljno relevantna da vas može, pored zabave, naterati i na razmišljanje i - prepoznavanje.

13 SINS

USA, 14

***            3-

Slična tema kao i prethodni film, a različit koncept: umesto bogatog pojedinca koji podstiče nadmetanje između nekolicine na privatnoj sedeljci, ovde imamo organizaciju koja putem mobilnog telefona diktira zahteve za sve ekstremnije zadatke zarad sve većih novčanih suma. How low can you go for $$$? Solidan rimejk izvanrednog filma 13: Game of Death (2006) koji ima moj Pečat, kao i rivju, OVDE. 

Two Days One Night

FRA, 14

***            3

Dirljiva, potresna drama o ženi koja se sticajem okolnosti nađe pred otkazom pa mora da moljaka 12 gnevnih ali i nežnih i očajnih i sebičnih ljudi, kolega s posla, za šansu da zadrži zaposlenje koje joj je neophodno da preživi. Bezdušnost i pakao modernog kapitalističkog društva lepo je ogoljen, Marion Kotijard (dobitnica Zlatnog Ghoula 2013) je izuzetna u glavnoj, nosećoj ulozi, ali sve je to previše očigledno i jednodimenzionalno. Nema tu tajne, misterije, skrivenih nivoa, višeznačnosti kakve očekujem od remek-dela u užem smislu reči: sva vrednost ovog filma je u jednostavnosti prikaza onoga što svi znaju, i u lepoti prikaza tog ZLA – plus, u lepoti glume tete Marion, i lepoti nekih baš srceparajućih reakcija pojedinih njenih partnera. Spremite maramice.

THE GUEST

USA, 14

***            3

Iznenađujuće prijatan triler na samoj granici horora (neki ga svrstavaju u horor; ja ipak ne bih) o tajanstvenom došljaku kojeg jedna familija možda previše lakoverno primi u svoje okrilje, a ovaj posluži kao katalizator njihovih unutrašnjih trvenja i problema tako što ih dodatno pojača, naizgled im pomažući. Ne, nije ovo ni TEOREMA ni VISITOR Q, ovo je samo jedan zabavan, dražesno old-school triler koji fino vozi od početka do kraja – ili tu negde (finlna konfrontacija je malko mlitava, a twist je imbecilan, ali dobro sad, obrišite poslednji minut filma)... Odlična harizmatična naslovna uloga. Šteta što je motivacija nepostojeća a time su i implikacije filma svedene na značajno skromniju meru nego što bi bilo da je ovo krenulo konkretnije u nekom pravcu, bilo ka satanizmu (čime bi potpao pod kišobran dopunjene verzije mog FAUSTOVSKOG EKRANA) bilo ka psihologizmu. Ipak, plitkoumna zabava je bila glavni i jedini motiv tvorcima ovoga, i barem im se mora priznati da su uspeli da je proizvedu.

Nothing Bad Can Happen (Tore Tantzt)

GER, 14

**(*)          2+

Ne znam šta se htelo reći ovim filmom, ali budući da je zasnovan na navodno stvarnom događaju, ima alibi u tome da ni stvarni život obično nema nikakvu poentu. Postoji tu određeni sadistički entertainment value dok gledate miroljubivog, nenasilnog, nevinog strejt-edžera anđeoskog lika kako ga polagano secka i melje jedna ionako sjebana familija. Ne, ovo nije poor man's IDIOT by Dostojevski, ali jeste (još) jedna umereno gledljiva ilustracija Njegoša: "Svijet je ovaj tiran tiraninu, a kamoli duši blagorodnoj," odnosno inscenacija maksime da su dobar i budala – braća (tj. jedna te ista osoba). Non-violence is for suckers!

  

ONE ON ONE

KOR, 14

**(*)          3-

I Kim Ki Duk nam ilustruje istu Njegoševu maksimu, po ko zna koji put, s tim što u njegovom filmu nema blagorodnih duša, nego samo tirani muče i makljaju druge tirane u orgiji nasilja i krvoliptanja koje naš dragi Kim, kao i uvek, ume da inscenira sa retko viđenom maštom i sadizmom a nekmoli impaktom. Dakle, grupica "revolucionara" sveti se za ubistvo jedne svoje aktivistkinje tako što hvata, jednog po jednog, njene ubice i suočava ih sa tim zlodelom, terajući ih mučenjem da potpišu priznanje svog zlodela. Ali, kako mučenje odmiče, neki članovi počinju da imaju dvojbe po pitanju metoda koje primenjuju... Fino je to sve, i pokreće neka važna pitanja, i nije nezanimljivo, ali nepotrebno je predugo i repetitivno, i iskren da budem, izmiče mi poenta svega toga na kraju. 

Winter Sleep

TUR, 14

***            3-

Da, ovo traje tri puna sata, i da – pretežno se sastoji iz "photographs of people talking and talking and taaalking and talking" (što, u principu, mrzim!), ali ovde, nekako, to uspeva da ne bude tako loše kao što zvuči. Postoji u ovom filmu, kao u malo kojem, dubok uvid u karaktere kakav se obično nalazi samo u velikoj (npr. ruskoj) književnosti, i prijatno je posmatrati razgovore između tih likova koji teku prirodno, a ne – kao obično na filmu – zbrzano, sažeto, zgusnuto, usiljeno. Osim toga, reditelj uspeva da postigne različite vrste saspensa u naoko statičnim scenama (najbolje u elaboriranom set-pisu dolaska bogate žene kod sirote familije s namerom da im da nešto para kako bi olakšala svoju savest...).

SOUL

CHI, 14

***            3-

Mladić je možda "izgubio dušu" radeći mehaničko-beslovesni posao u jednoj fast-fud radnji i postao opsednut nekakvim neljudskim entitetom povremeno ubilačkih sklonosti – a možda je samo duševno bolestan. Njegov otac u ruralnoj divljini, u šumovitim planinama zasenjujuće lepote, pokušava da ga izleči. Ova drama sa elementima horora vanredno je nepredvidiva, ima izuzetnu fotografiju i neočekivane izlive maštovito sadistički krvavog nasilja koji polako postaju trejdmark novijih kineskih filmova (bar onih koji privuku moju pažnju). Ima tu i napetih i dirljivih deonica; potonje, naročito, u sceni pred kraj, kad otac, koji "opsednutog" sina drži zatvorenog u šupi, kaže da je za tih nekoliko dana, koliko ga je tu držao u kućnom pritvoru, s njim bio bliskiji i više porazgovarao nego ikad do tada. Verovatno se tu krije ključ sinovljeve dvosmisleno postavljene "opsednutosti", odnosno "izgubljene duše".

THE GRANDMASTER

CHI, 13

**(*)            3-

Scene borbi su spektakularno osmišljene (Juen Vu Ping!!!) i usnimljene/montirane, ali drama o famoznom Ip Manu i njegovim priključenijima u Kini uoči, tokom i posle II svetskog rata previše je uninvolving kroz skokovitu, nelinearnu naraciju i jedva skiciran karakter, pa je stoga i pokušaj tragične ljubavne priče – jedva poludupast i bez ikakvog impakta. Lepo je to sve za videti, ali – ako vam je do informisanja o čoveku (i njegovoj epohi), čitajte knjigu. Ako vam je do zabave i akcije, ima toga poprilično u prvoj polovini, a onda sve manje. Takođe: ne smetaju mi preterivanja protivna zakonima fizike u kretanju ovih superjunaka i njihovim akrobacijama pri kojima tela kao da im nemaju ni masu ni težinu, nego skaču s neverovatnih visina i dočekuju se kao od šale, bez inercije itsl, ali zasmetala mi je scena smeštena na železničku stanicu. Radi pojačanja napetosti dvoje antagonista mlati se kraj brzog voza koji juri sve brže (u samoj stanici iz koje je tek krenuo!), i to makljanje traje i traje i traaaaajeeeeee, i vagoni prolaze i prolaze i proooolaaaaazeeeee toliko dugo kao da kompozicija ima bar hiljadu vagona ako ne i više. Umesto saspensa – apsurdnost toga mi je uništila uživanje u majmunisanju dvoje boraca.

---NASTAVIĆE SE---