Evo nama novog FEST-a: voleli ga ili mrzeli, ako ste
filmoljub ne možete ga baš sasvim ignorisati. Ili možete?
Zapažam tu sličnu korelaciju sa
Sajmom knjiga. Mnogi gunđaju u stilu: „Jao, ružno je tamo, gnusno je, ne mogu
da smislim tu gužvu, te ljude, te snobove, tu ponudu, gadi mi se to sve, nikad
nema ništa (za sofisticiranog ljubitelja poput mene!), jedva odaberem par
naslova...“ – a na kraju obavezno odu, i vrate se sa brdom knjiga. Ili, ovde,
filmova.
Jeste, i ja mrzim gužvu i halabuku i
lažni sjaj i pravljenje privida normalnosti u okupiranoj zemlji sa kvislinškim,
fašističkim režimom koji doslovno gazi ljude bez pardona... i da, ni ja nisam
najsrećniji zbog programa i ponude, i imao bih još trista zamerki na ovo ili
ono, ALI, možete se kladiti u svoja slatka ili slana dupeta da ću uprkos tome overiti
i ovaj FEST, kao i sve dosadašnje.
U tome me neće sprečiti čak ni
činjenica da je, uopšteno gledano, ovogodišnja ponuda razočaravajuće tanka i bezlična. Kao prvo, više nema
ona dva programa koja je prethodnih par godina uređivao Mladen Đorđević – što
znači: manje horora, manje subverzije i bizarnosti i ekstrema i egzotike i
žanra. Kao drugo, izbor filmova je neviđeno ziheraški, lenj, predvidiv, a
formula „festival festivala“ nikad nije delovala otrcanije nego sada. Ovakav
program mogao je da sastavi (a možda i jeste?) i nekakav bot, odnosno
kompjuterski program u koji su ubačeni najprostiji parametri („Vidi šta je
igralo na najvećim svetskim festivalima, šta je dobilo nagrade, i šta od toga,
ovako siroti, možemo da dobijemo, sad kad je proigralo svuda drugde“).
Nešto svežije, drugačije, originalnije... neki
drugi put. Možda.
A šta bi ti Gule doveo na FEST, da
te je ko pito?
Pa, kad me već vučete za jezik,
doveo bih sledeće stvari sa mojih nedavno ovde obznanjenih spiskova NAJOČEKIVANIJIH
NEHORORA – kao i NAJOČEKIVANIJIH
HORORA (kliknite pa tamo čitajte obrazloženja i opise); kao i još nekoliko naslova sa mojih godišnjih lista koji kod nas nisu igrali na festivalima niti u bioskopima, a vredni su velikog platna. Sve ovo je
već imalo premijere po svetskim festivalima a ponešto i u bioskopima:
Lords of Chaos
Dau
We Have Always Lived in the
Castle
Extremely Wicked, Shockingly
Evil, and Vile
Wild Goose Lake
In Fabric
The Lodge
Wounds
It Comes
The Nightshifter
Luz
Corporate Animals
The Field Guide to Evil
Embrace Me
Kasane -Beauty and Fate
Ghost Town Anthology (Repertoire
des villes disparues)
Tumbbad
Knife + Heart
Hagazussa
Good manners
Mandy
Piercing
The Night Comes for Us
Tokyo Vampire Hotel
E, ali pošto mene niko od nadležnih
ne pita, umesto toga gledaćemo, eh, nešto bajatije, običnije, predvidivije i zaboravljivije filmove koji
bi do nas ionako ovim ili onim putem došli (a mnogi već i jesu, ako me razumete)...
Za net-magazin Espreso našao sam se u
čudnom društvu preporučivača FEST-ovih premijera, koje su dosad već činili Dimitrije
Vojnov, Đorđe Bajić, Zoran Janković, Slobodan Vujanović, Đorđe Kalijadis,
Dragan Jeličić i Miloš Cvetković. Te moje preporuke izašle su OVDE;
bacite pogled, jer tamo imate i trejlere kraj tih mojih opisa i razloga za
gledanje.
Sad ću i ovde da ih ponovim, i
dopunim-razvijem sa još...
Uzgred, stavio sam znak (*) pored onih naslova koje već sada možete pogledati u kućnim uslovima
– naravno, samo kao privju, za informaciju, jer ipak: magija velikog platna,
crvenog tepiha, oronulog Sava centra, glamuroznih gostiju (i ove godine će, izgleda, jedino poznato ime među gost-domaćinima biti Rejf Fajns!), krznenih bundi, šljaštećih toaleta
(mislim na odeždu, ne na klozete) i prislušnutih razgovora dobrostojećih debila
koji jednom godišnje odu na Događaj da gledaju ni-sami-ne-znaju-koji film
neprocenjiva su iskustva!
FEST 2019 IZBOR
Dejan Ognjanović
Za
obavezno gledanje na FEST-u odabrao sam pet filmova u kojima je, uz sve druge
njihove potencijalne i ostvarene kvalitete, barem za mene glavni adut – snažna
rediteljska ličnost koja iza svakog od njih stoji. Drugim rečima, kod ovih pet
manje mi je važno ŠTA (tema, zaplet, žanr...) nego – KO.
GLAS
GOSPODARA
REŽIJA: György Pálfi
Velika međunarodna koprodukcija obećava bogatu
vizuelnost u solidno budžetiranom SF-u za intelektualnije nastrojenu publiku. Evropski
šmek svemu daje dokazani mađarski šmeker Đerđ Palfi (Taxidermia).
FABRIKA
REŽIJA: Yury Bykov
Još jedan ruski film na temu truleži današnjeg njihovog
društva, aktuelan i za srpske gledaoce jer govori o radnicima kojima je
prekipelo da trpe bezdušne šefove. Slutim da će ovde biti više trilera i
saspensa nego spore drame (a la Levijatan),
jer dolazi od reditelja Majora i Budale koji uspešno spaja društveni
angažman sa elementima kriminalističkog žanra.
MILJENICA
*
REŽIJA: Yorgos Lanthimos
Otkačeni Jorgos se upušta u jedan od najmrskijih mi
podžanrova – kostimirana istorijska drama sa potencijalnim gađanjem Oskara –
ali od šašavog Grka očekujem dobru dozu njegovih subverzivnih začina zbog kojih
ga volimo.
KUĆA
KOJU JE DŽEK SAGRADIO *
REŽIJA: Lars von Trier
Epski psiho-splater velikog danskog provokatora,
depresivca i trola krase izuzetne uloge Matta Dillona i nažalost upravo
upokojenog Bruno Ganza u svojoj poslednjoj, memorabilnoj ulozi. Ovo je film
koji će izazvati komešanja i vatrene diskusije kod onih sa najjačim stomacima i
sa najvećom tolerancijom prema obilnim dozama nihilizma i mizantropije koji ga
izdrže do kraja.
SUSPIRIA
*
REŽIJA: Luca Guadagnino
Ovaj pokušaj reimaginacije Argentove Suspirije je promašaj – ali tako
kolosalnih i mestimično inspirativnih zamaha da ga, uprkos tome, vredi overiti
na velikom platnu. Toliko toga je tu nedomišljenog siroti Luka sa svojim
Kajganićem natrpao da će svako moći da nađe ponešto za sebe: nažalost,
ljubitelji dobrog horora naći će ponajmanje.
BONUS:
Francuske GRANICE SVETA (zbog zanimljivog zapleta),
slovenačke POSLEDICE (zbog pohvala i preporuka koje
sam čuo),
hrvatsko-srpski POSLEDNJI SRBIN U HRVATSKOJ (zbog
blesavo-zabavnog koncepta),
američki ARKTIK (zbog Madsa Mikkelsena na
Severnom polu)
i domaći ŠAVOVI (zbog grdnih nagrada i pohvala koje
je već dobio u tuđini).
* * *
Šta bi još moglo da valja?
MOŽDA se nešto vredno pažnje skriva
među ovima (opisi su sa sajta FEST-a):
CRNI ANĐEO *
THE ANGEL
Karlitos je sedamnaestogodišnji mladić anđeoskog
izgleda kome niko ne može da odoli. U srednjoj školi sreće Ramona i zajedno
postaju opasno šarmantni duo. Kreću putem krađa i laži, i ubrzo ubijanje
postaje njihov način komunikacije.
MILOŠĆU BOŽJOM
BY THE GRACE OF GOD
REŽIJA: François Ozon
Ovo je portret tri odrasla čoveka danas, Aleksandra,
Fransoa i Žila, njihovih trauma i godina borbe sa samima sobom. Nakon jednog
događaja pokreće se lavina sećanja i borba protiv surovog zločina. Uporediće
svoja lična traumatična iskustva i preispitati živote kroz ljubavnu, porodičnu
i profesionalnu perspektivu.
PAD AMERIČKOG CARSTVA
THE FALL OF THE AMERICAN EMPIRE
REŽIJA: Denys Arcand
Kao sižejni naslednik filmova Le déclin de l'empire
américain i Invazija Varvara, Pad američkog carstva u centar pažnje stavlja
mladog čoveka, čiji život se menja kada pronađe dve torbe pune novca nakon
jedne oružane pljačke.
UNIŠTITELJKA *
DESTROYER
REŽIJA: Karyn Kusama
ULOGE: Nicole Kidman
ULOGE: Nicole Kidman
When a new case uncovers traumas from a past
undercover operation, an LAPD detective is forced to face her personal and
professional demons, in this genre-defining work.
CRNA REKA *
FLEUVE NOIR / BLACK TIDE
REŽIJA: Erick Zonca
ULOGE: Vincent Cassel, Romain Duris
ULOGE: Vincent Cassel, Romain Duris
Deni, tinejdžer iz porodice Arno, je nestao. Slučaj
je dodeljen Fransoi Vikontiju, umornom i razočaranom detektivu, koga je žena
upravo napustila. On traga za nestalim mladićem, a istovremeno zanemaruje svog
šesnaestogodišnjeg sina, Denisa, koji se izgleda upleo u trgovinu drogom. Kada
gospodin Belaj, Denijev profesor francuskog jezika, sazna za nestanak svog
nekadašnjeg učenika, on nudi svoju pomoć detektivu.
PRISNI NEPRIJATELJI
CLOSE ENEMIES
REŽIJA: David Oelhoffen
ULOGE: Matthias Schoenaerts
ULOGE: Matthias Schoenaerts
Dri i Manuel su prijatelji od detinjstva odrasli u
Pariskom getu, koji su krenuli različitim putevima u životu: Manuel se odlučuje
za život kriminalca, dok Dri postaje policajac. Kada Manuelov najveći posao
krene po zlu, njih dvojica se ponovo susreću i shvataju da su potrebni jedan
drugome da bi opstali u surovom svetu.
Južnokorejski "Burning" treba pogledati.
ОдговориИзбришиoklevam oko njega, smrducka mi to po pretencioznoj smaračini nevrednoj tolikog (dva i po sata!) vremena, ali daću joj šansu u kućnim uslovima u nekom naletu mazohizma.
ОдговориИзбришиNepodnošljivo dosadan. Htela sam da se roknem. Ma ništa ne valja, dijalozi nula, a nastao prema Murakamijevoj pripovetci?? Pa znate šta, Markes je za Murakamija IMAGINARIJUM.
ОдговориИзбришиOpa, znači li to da si pročitala celokupna Murakamijeva i Markesova dela čim si toliko sigurna u svoj sud ?
ИзбришиRise and Fall of Modern Japanese Literature, 2018, John Whittier Treat: Murakami is not thoughtful enough to be postmodern (though he would like to be) and does not have a unique style (it's familiar, recycled American literary minimalism). At home he has been described more accurately as a "smug, affected writer"... Murakami is ideal as example of what modern Japanese literature has come to for Treat: "global dullness". (apsolutna preporuka za ovu knjigu, ako baš morate pročitati nešto od Murakamija, Wind-Up Bird Chronicle je solidan izbor)
ОдговориИзбришиLee Chang-dong je vrlo naivan, basicbitch arthouse, populista. Burning je panorama njegovi dometa i mana. U suštini vrlo jednostavni filmovi, ali do bola rastegnuti; sa gomilom nepotrebno načeti tema i simbola koji ostaju nedorađeni; sa glavnom temom na bold + italic + underline. A da ne spominjem melodramu i patetiku. Ovo je Lee u pomo modu, ali nije se snašao. (soundtrack je jedan minimalistički masterpis, fotografija je odlična, 'land with too many Gatsbys' je solidna ideja, film na momente izgleda da će skrenuti u nešto vrlo zanimljivo… ali ništa. i to je to)
Odnedavno je dostupan i Shoplifters, koji je, inače, bio sa Burning u konkurenciji za meme-palma-nagradu. Taj je nešto bolji. I Hirokazu pati od sličnih boljki, samo što on zna biti malo više proračunat.
sve to meni smrdi do stratosfere, i brning i šoplifters: delić mene oseća potrebu/obavezu da overi, ali veći deo mene snažno sluti da to ne može biti po mom ukusu i da će samo da me smori i ubije mi dragoceno vreme.
ОдговориИзбришиto do koje mere je fon trir stvarno nihilista i mizantrop zavisi od tacke glediste, ako na primer uzmemo u obzir da se produkti od ljucke koze zaista prodaju odabranoj klijenteli https://matrixworldhr.com/2017/12/28/proizvodi-od-ljudske-koze-hit-medu-bogatasima/?fbclid=IwAR0cU9AJHWM04FDUU35eve-CP0RITybke4q7kgsEYUQKpw3B5N44_uopz3U ... bice da je svet postao mizantropski a fon trir to samo dokumentuje
ОдговориИзбришиShoplifters je odlican. Emotivan. Pritom, japanski mentalitet uopste se ne poklapa, beg od stereotipa mi se najvise dopao. Bolji od Rome milion puta. Izuzev fotografije naravno.
ОдговориИзбришиАутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиNije bas vezano za temu, ali mozda ce interesovati ljubitelje filma Romper Stomper: uradili su seriju od 6 epizoda, nisam imao pojma https://www.imdb.com/title/tt7282970/?ref_=nv_sr_2
ОдговориИзбриши