уторак, 19. фебруар 2019.

Šta gledati na FEST-u 2019?

  

            Evo nama novog FEST-a: voleli ga ili mrzeli, ako ste filmoljub ne možete ga baš sasvim ignorisati. Ili možete?
            Zapažam tu sličnu korelaciju sa Sajmom knjiga. Mnogi gunđaju u stilu: „Jao, ružno je tamo, gnusno je, ne mogu da smislim tu gužvu, te ljude, te snobove, tu ponudu, gadi mi se to sve, nikad nema ništa (za sofisticiranog ljubitelja poput mene!), jedva odaberem par naslova...“ – a na kraju obavezno odu, i vrate se sa brdom knjiga. Ili, ovde, filmova.
            Jeste, i ja mrzim gužvu i halabuku i lažni sjaj i pravljenje privida normalnosti u okupiranoj zemlji sa kvislinškim, fašističkim režimom koji doslovno gazi ljude bez pardona... i da, ni ja nisam najsrećniji zbog programa i ponude, i imao bih još trista zamerki na ovo ili ono, ALI, možete se kladiti u svoja slatka ili slana dupeta da ću uprkos tome overiti i ovaj FEST, kao i sve dosadašnje.
            U tome me neće sprečiti čak ni činjenica da je, uopšteno gledano, ovogodišnja ponuda razočaravajuće tanka i bezlična. Kao prvo, više nema ona dva programa koja je prethodnih par godina uređivao Mladen Đorđević – što znači: manje horora, manje subverzije i bizarnosti i ekstrema i egzotike i žanra. Kao drugo, izbor filmova je neviđeno ziheraški, lenj, predvidiv, a formula „festival festivala“ nikad nije delovala otrcanije nego sada. Ovakav program mogao je da sastavi (a možda i jeste?) i nekakav bot, odnosno kompjuterski program u koji su ubačeni najprostiji parametri („Vidi šta je igralo na najvećim svetskim festivalima, šta je dobilo nagrade, i šta od toga, ovako siroti, možemo da dobijemo, sad kad je proigralo svuda drugde“).
Nešto svežije, drugačije, originalnije... neki drugi put. Možda.
            A šta bi ti Gule doveo na FEST, da te je ko pito?
            Pa, kad me već vučete za jezik, doveo bih sledeće stvari sa mojih nedavno ovde obznanjenih spiskova NAJOČEKIVANIJIH NEHORORA – kao i NAJOČEKIVANIJIH HORORA (kliknite pa tamo čitajte obrazloženja i opise); kao i još nekoliko naslova sa mojih godišnjih lista koji kod nas nisu igrali na festivalima niti u bioskopima, a vredni su velikog platna. Sve ovo je već imalo premijere po svetskim festivalima a ponešto i u bioskopima:

Lords of Chaos
Dau
We Have Always Lived in the Castle
Extremely Wicked, Shockingly Evil, and Vile
Wild Goose Lake
In Fabric
The Lodge
Wounds
It Comes
The Nightshifter
Luz
Corporate Animals
The Field Guide to Evil
Embrace Me
Kasane -Beauty and Fate
Ghost Town Anthology (Repertoire des villes disparues)
Tumbbad
Knife + Heart
Hagazussa
Good manners
Mandy
Piercing
The Night Comes for Us

Tokyo Vampire Hotel

            E, ali pošto mene niko od nadležnih ne pita, umesto toga gledaćemo, eh, nešto bajatije, običnije, predvidivije i zaboravljivije filmove koji bi do nas ionako ovim ili onim putem došli (a mnogi već i jesu, ako me razumete)...

            Za net-magazin Espreso našao sam se u čudnom društvu preporučivača FEST-ovih premijera, koje su dosad već činili Dimitrije Vojnov, Đorđe Bajić, Zoran Janković, Slobodan Vujanović, Đorđe Kalijadis, Dragan Jeličić i  Miloš Cvetković. Te moje preporuke izašle su OVDE; bacite pogled, jer tamo imate i trejlere kraj tih mojih opisa i razloga za gledanje.
            Sad ću i ovde da ih ponovim, i dopunim-razvijem sa još...
            Uzgred, stavio sam znak (*) pored onih naslova koje već sada možete pogledati u kućnim uslovima – naravno, samo kao privju, za informaciju, jer ipak: magija velikog platna, crvenog tepiha, oronulog Sava centra, glamuroznih gostiju (i ove godine će, izgleda, jedino poznato ime među gost-domaćinima biti Rejf Fajns!), krznenih bundi, šljaštećih toaleta (mislim na odeždu, ne na klozete) i prislušnutih razgovora dobrostojećih debila koji jednom godišnje odu na Događaj da gledaju ni-sami-ne-znaju-koji film neprocenjiva su iskustva!

 FEST 2019 IZBOR 
 Dejan Ognjanović 


Za obavezno gledanje na FEST-u odabrao sam pet filmova u kojima je, uz sve druge njihove potencijalne i ostvarene kvalitete, barem za mene glavni adut – snažna rediteljska ličnost koja iza svakog od njih stoji. Drugim rečima, kod ovih pet manje mi je važno ŠTA (tema, zaplet, žanr...) nego – KO.


GLAS GOSPODARA
REŽIJA: György Pálfi
Velika međunarodna koprodukcija obećava bogatu vizuelnost u solidno budžetiranom SF-u za intelektualnije nastrojenu publiku. Evropski šmek svemu daje dokazani mađarski šmeker Đerđ Palfi (Taxidermia).


FABRIKA
REŽIJA: Yury Bykov
Još jedan ruski film na temu truleži današnjeg njihovog društva, aktuelan i za srpske gledaoce jer govori o radnicima kojima je prekipelo da trpe bezdušne šefove. Slutim da će ovde biti više trilera i saspensa nego spore drame (a la Levijatan), jer dolazi od reditelja Majora i Budale koji uspešno spaja društveni angažman sa elementima kriminalističkog žanra.


MILJENICA *
REŽIJA: Yorgos Lanthimos
Otkačeni Jorgos se upušta u jedan od najmrskijih mi podžanrova – kostimirana istorijska drama sa potencijalnim gađanjem Oskara – ali od šašavog Grka očekujem dobru dozu njegovih subverzivnih začina zbog kojih ga volimo.


KUĆA KOJU JE DŽEK SAGRADIO *
REŽIJA: Lars von Trier
Epski psiho-splater velikog danskog provokatora, depresivca i trola krase izuzetne uloge Matta Dillona i nažalost upravo upokojenog Bruno Ganza u svojoj poslednjoj, memorabilnoj ulozi. Ovo je film koji će izazvati komešanja i vatrene diskusije kod onih sa najjačim stomacima i sa najvećom tolerancijom prema obilnim dozama nihilizma i mizantropije koji ga izdrže do kraja.


SUSPIRIA *
REŽIJA: Luca Guadagnino
Ovaj pokušaj reimaginacije Argentove Suspirije je promašaj – ali tako kolosalnih i mestimično inspirativnih zamaha da ga, uprkos tome, vredi overiti na velikom platnu. Toliko toga je tu nedomišljenog siroti Luka sa svojim Kajganićem natrpao da će svako moći da nađe ponešto za sebe: nažalost, ljubitelji dobrog horora naći će ponajmanje.


BONUS:
Francuske GRANICE SVETA (zbog zanimljivog zapleta),
slovenačke POSLEDICE (zbog pohvala i preporuka koje sam čuo),
hrvatsko-srpski POSLEDNJI SRBIN U HRVATSKOJ (zbog blesavo-zabavnog koncepta),
američki ARKTIK (zbog Madsa Mikkelsena na Severnom polu)
i domaći ŠAVOVI (zbog grdnih nagrada i pohvala koje je već dobio u tuđini).

* * *

            Šta bi još moglo da valja?
            MOŽDA se nešto vredno pažnje skriva među ovima (opisi su sa sajta FEST-a):

CRNI ANĐEO *
THE ANGEL
Karlitos je sedamnaestogodišnji mladić anđeoskog izgleda kome niko ne može da odoli. U srednjoj školi sreće Ramona i zajedno postaju opasno šarmantni duo. Kreću putem krađa i laži, i ubrzo ubijanje postaje njihov način komunikacije.

MILOŠĆU BOŽJOM
BY THE GRACE OF GOD
REŽIJA: François Ozon
Ovo je portret tri odrasla čoveka danas, Aleksandra, Fransoa i Žila, njihovih trauma i godina borbe sa samima sobom. Nakon jednog događaja pokreće se lavina sećanja i borba protiv surovog zločina. Uporediće svoja lična traumatična iskustva i preispitati živote kroz ljubavnu, porodičnu i profesionalnu perspektivu.

PAD AMERIČKOG CARSTVA
THE FALL OF THE AMERICAN EMPIRE
REŽIJA: Denys Arcand

Kao sižejni naslednik filmova Le déclin de l'empire américain i Invazija Varvara, Pad američkog carstva u centar pažnje stavlja mladog čoveka, čiji život se menja kada pronađe dve torbe pune novca nakon jedne oružane pljačke.

UNIŠTITELJKA *
DESTROYER
REŽIJA: Karyn Kusama
ULOGE: Nicole Kidman
When a new case uncovers traumas from a past undercover operation, an LAPD detective is forced to face her personal and professional demons, in this genre-defining work.

CRNA REKA *
FLEUVE NOIR / BLACK TIDE
REŽIJA: Erick Zonca
ULOGE: Vincent Cassel, Romain Duris
Deni, tinejdžer iz porodice Arno, je nestao. Slučaj je dodeljen Fransoi Vikontiju, umornom i razočaranom detektivu, koga je žena upravo napustila. On traga za nestalim mladićem, a istovremeno zanemaruje svog šesnaestogodišnjeg sina, Denisa, koji se izgleda upleo u trgovinu drogom. Kada gospodin Belaj, Denijev profesor francuskog jezika, sazna za nestanak svog nekadašnjeg učenika, on nudi svoju pomoć detektivu.

PRISNI NEPRIJATELJI
CLOSE ENEMIES
REŽIJA: David Oelhoffen
ULOGE: Matthias Schoenaerts
Dri i Manuel su prijatelji od detinjstva odrasli u Pariskom getu, koji su krenuli različitim putevima u životu: Manuel se odlučuje za život kriminalca, dok Dri postaje policajac. Kada Manuelov najveći posao krene po zlu, njih dvojica se ponovo susreću i shvataju da su potrebni jedan drugome da bi opstali u surovom svetu.






10 коментара:

  1. oklevam oko njega, smrducka mi to po pretencioznoj smaračini nevrednoj tolikog (dva i po sata!) vremena, ali daću joj šansu u kućnim uslovima u nekom naletu mazohizma.

    ОдговориИзбриши
  2. Nepodnošljivo dosadan. Htela sam da se roknem. Ma ništa ne valja, dijalozi nula, a nastao prema Murakamijevoj pripovetci?? Pa znate šta, Markes je za Murakamija IMAGINARIJUM.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Opa, znači li to da si pročitala celokupna Murakamijeva i Markesova dela čim si toliko sigurna u svoj sud ?

      Избриши
  3. Rise and Fall of Modern Japanese Literature, 2018, John Whittier Treat: Murakami is not thoughtful enough to be postmodern (though he would like to be) and does not have a unique style (it's familiar, recycled American literary minimalism). At home he has been described more accurately as a "smug, affected writer"... Murakami is ideal as example of what modern Japanese literature has come to for Treat: "global dullness". (apsolutna preporuka za ovu knjigu, ako baš morate pročitati nešto od Murakamija, Wind-Up Bird Chronicle je solidan izbor)

    Lee Chang-dong je vrlo naivan, basicbitch arthouse, populista. Burning je panorama njegovi dometa i mana. U suštini vrlo jednostavni filmovi, ali do bola rastegnuti; sa gomilom nepotrebno načeti tema i simbola koji ostaju nedorađeni; sa glavnom temom na bold + italic + underline. A da ne spominjem melodramu i patetiku. Ovo je Lee u pomo modu, ali nije se snašao. (soundtrack je jedan minimalistički masterpis, fotografija je odlična, 'land with too many Gatsbys' je solidna ideja, film na momente izgleda da će skrenuti u nešto vrlo zanimljivo… ali ništa. i to je to)

    Odnedavno je dostupan i Shoplifters, koji je, inače, bio sa Burning u konkurenciji za meme-palma-nagradu. Taj je nešto bolji. I Hirokazu pati od sličnih boljki, samo što on zna biti malo više proračunat.

    ОдговориИзбриши
  4. sve to meni smrdi do stratosfere, i brning i šoplifters: delić mene oseća potrebu/obavezu da overi, ali veći deo mene snažno sluti da to ne može biti po mom ukusu i da će samo da me smori i ubije mi dragoceno vreme.

    ОдговориИзбриши
  5. to do koje mere je fon trir stvarno nihilista i mizantrop zavisi od tacke glediste, ako na primer uzmemo u obzir da se produkti od ljucke koze zaista prodaju odabranoj klijenteli https://matrixworldhr.com/2017/12/28/proizvodi-od-ljudske-koze-hit-medu-bogatasima/?fbclid=IwAR0cU9AJHWM04FDUU35eve-CP0RITybke4q7kgsEYUQKpw3B5N44_uopz3U ... bice da je svet postao mizantropski a fon trir to samo dokumentuje

    ОдговориИзбриши
  6. Shoplifters je odlican. Emotivan. Pritom, japanski mentalitet uopste se ne poklapa, beg od stereotipa mi se najvise dopao. Bolji od Rome milion puta. Izuzev fotografije naravno.

    ОдговориИзбриши
  7. Nije bas vezano za temu, ali mozda ce interesovati ljubitelje filma Romper Stomper: uradili su seriju od 6 epizoda, nisam imao pojma https://www.imdb.com/title/tt7282970/?ref_=nv_sr_2

    ОдговориИзбриши