izabrana dela

izabrana dela

среда, 11. јануар 2023.

COPENHAGEN COWBOY (TV, 2023)



**(*)

3-/2+

 

            Jbt ovaj Refn, kakav prevarant, kakav hohštapler, kakav kovač lažnog novca...! Nije da sam iznenađen, to je sve očigledno postao već odma posle VALHALE, ali ipak... ako mu ovaj blef prođe, i obnove mu ovu seriju za narednu sezonu, onda bukvalno anything goes. Ali sumnjam. Javlja mi se, ostaće ovaj nedokuvani pozeraj ovako, otvoren sa svih strana. Sad se osilio toliko da nudi narodu novčanice od tri dolara. Ovo mu neće proći. Ne sme proći. Ili nema više nikakve nade za ljudsku vrstu.

Prvo: ovo NIJE završena priča. Ne postoji gotov narativni luk u ovih 6 epizoda. Nijedno bitno pitanje koje vam se javi tokom ove kratke (a ipak subjektivnim osećajem i preduge) serije - do njene 6. epizode neće dobiti odgovor. Ko je i šta je glavna junakinja – duh, vanzemaljac, ljudsko biće sa ESP moćima, mutant, vampir, nešto peto? Ne se znaje!

Ko je i šta je jezivi plavušan, a šta njegova familija? Vampiri, vanzemaljci, bogate psihopate…? Ko su klonovi koji se pojave u zadnjim trenucima zadnje epizode? Ko su Divovi, koji se pomenu na samom kraju? Čuće se! Možda! Ako bude nastavka. A, rekoh, verovatno neće.

Drugo: ponadali ste se, biće ovo zabavno jer Refn opet gazi na teren horora? Zalazi u fantastiku, natprirodno, jezovito? Pa… ne kažem da nema ovde trenutaka i scena vrednih pažnje, ali ako očekujete da vas ovaj Pozer i Trol zaista zadovolji, pitaću: jeste li vi gledali NEON DEMON? Ako vam je to bilo super – ovo je njegovo jeftinije pitino dete, sa daleko nefotogeničnijom i nezanimljivijom glavnom glumicom.

Treće: ako ništa drugo, Refn ne samo što se vratio u Dansku (posle dugog flertovanja s Amerima), nego to znači da se vratio i – Srbima! Ponovo su tu Milo, aka Miroslav (!) (Zlatko Burić) i Raša (Slavko Labović), koji se sad neobjašnjivo zove Dušan, iako se po svemu čini da su to isti likovi koje znamo od ranije, samo su avanzovali na više pozicije. Pa samo to je dovoljan razlog da se ovo pogleda, zar ne? Meh…

Ja stalno ponavljam, a to i dalje ozbiljno mislim, da je PUSHER 3 najbolji srpski film koji nije snimio Srbin. Odavno sam to objasnio OVDE. Nažalost, sada povodom ove TV serije mogu reći da, koliko god dobrodošao ponovni susret sa starim (?) junacima, Refn sa njima ovog puta nije uradio AMA BAŠ NIŠTA memorabilno i vredno pažnje, da kažeš: e, zbog ove replike, ili ove scene, vredelo je zvati ih ponovo! Ni Burić ni Labović bukvalno ništa zanimljivo ne urade u celoj seriji – osim ako vam nije straobalno zabavno da, pred kraj, gledate Mila kako puzi na kolenima i glasno plače i moli da ga Naša junakinja ne prokune i ne ubije.

Rekoh li „junakinja“?

Avaj, velika mu je miskalkulacija s ovom glavnom „glumicom“ (nekakva Bundalović, naše gore tanušni listić). Vidim da je namerno HTEO da ona bude NULA, hodajuća NULA, ali to može da ima donekle smisla kad tu nulu oličava onaj Rajan Gusan, koji je ipak kakav-takav glumac, s nekom pojavom itd, dok ova deluje kao naturškinja (iako to nije), koju su naterali da bezizražajno stoji s onom mrtvom nezanimljivom ispijenom facom i podočnjacima. Ona deluje doslovno kao katatonični pacijent abjuzovan i protiv volje doveden iz neke institucije pred kamere a ne kao Mistična Žena Bez Imena, Žena Ko Zna Odakle, Hodajuća Misterija, ili šta god. (Što je još gore – neodoljivo liči na onog smešno ošišanog dečačića iz vremena prve sezone STRANGER THINGS, i jednom kad uspostavite tu asocijaciju, to da izgleda kao njegova starija sestra, ili brat, još ju je teže s ozbiljnim licem gledati ovakvu!)

Do kraja (?) serije nije me Refn ubedio u mudrost i smisao svoje očigledno svesne odluke da mu gl. lik bude nula i da ga/je igra glumačka nula. Možda bi to funkcionisalo da taj lik igra dobra glumica na fletlajnu. Ali ova Naturškinja-koja-to-formalno-nije – svakako nije to. Ona nema tu pritajenu, neverbalnu glumačku auru, tu snagu pojave, pogleda, koja priziva proučavanje, zapitanost, fascinaciju. Ne, ona je prosto neko neupečatljivo ispijeno žgoljavo živuljče od trijes kila iz sasvim nejasnih razloga dovedeno pred kamere. Refn je do sada uvek pokazivao veliki talenat za kasting, kako glavnih tako i sporednih likova, ali sa ovom Bundolo je žešće omanuo.

Od ovoga materijala je ladno mogo biti ok film od oko dva sata il malo jače, no nema potrebe da traje četri i po. Ipak, nije ubi bože rastegnuto do negledljivosti, ko ona prethodna mu serija (TOO OLD TO DIE YOUNG), koju sam ugasio na pola prve ep. Ovo nekako ipak vozi, ali pooolaaagaaanoooo; s vremena na vreme ponešto se poluzabavno ipak i polu-desi.

Nažalost, najzabavniji podzaplet – vezan za jezivolikog plavušana-psihoubicu – prvo dobije neočekivanu kulminaciju sa svinjama (koja skoro besramno asocira na HANNIBALA, i film, i seriju), a onda se zaboravi i tutne u šesti plan predugo, dok se serija bavi nezanimljivijim likovima i melodramom, samo da bi se vratio i on i njegova doslovno vaskrsnuta (?!) sestra, u minut do dvanes, kad je to too little, too late, i kad više deluje kao Refnovo besramno trolovanje („Dajte mi novu sezonu ako oćete da vam ovo završim i objasnim!“) nego kao opasno zajebana dramaturgija.

            Da se razumemo: nije ovo sasvim bez vraga, i može ga podneti gledalac koji ima mnogo strpljenja i mnogo tolerancije za Refna i njegove sve više iritirajuće idiosinkrazije kao što su prespori ritam, namerno izveštačeni dijalozi koji se dodatno usporavaju u izricanju, pa onda kamera koja se bez ikakve narativne ili druge potrebe vozi okolo, ili vrti ukrug po prostoriji, pa taj fetiš plavih i ljubičastih i pink svetala (jebo ga Pink i Željko Mitrović pride!)…

            JER, koncept nije nezanimljiv, ima misterije, ima nešto boleštine – na početku, s tim srpskim gastarbajter-babama koje bi da rađaju decu sa šeset godina, mađijskim putem, uz pomoć ove naše (?) žgoljave bezizražajne. A tu su onda i uvek-zabavni dežurni Zlikovci u vidu Zloružnih Šiptara. Refn i tu ostaje dosledan sebi: dok su mu Srbi, čak i kao zločesti momci i cure, očito fascinantni i zabavni i barem polu-simpatični, Šiptari su mu, kao i uvek, Čisto Nerazblaženo Zlo – lepo je videti onog fašistoidnog crno-na-crvenog Dvoglavog Orla na zastavi kako se prirodno uklapa u ambijent kriminalne, zlikovačke crno-crvene jazbine, i koliko je ogavno neprijatan taj Šiptarski Krimos (i glumac-pojava-kasting, i scenaristički kako je napisan lik).

Orao i Kokoška

            Mada, i taj Krimos nestane prebrzo iz serije, kao i Plavi Psiho, i ostane nam daleko manje zanimljivi Azijatski Krimos, a Milo tu nešto mumla i baulja, i onda bar od njega očekuješ Negde, Nešto – al patka… I onda se to izduvava prema kraju u toj Refnovoj letargiji („Šta je deco, oćete plota? Refn je nešto plota sit-a! Evo vam, umesto toga, još malo plavih i ružičastih filtera, neona, i vrtenja kamerom ukrug i ukrug yeee-haaa vidi ala vrtim, opalac!“) i, kažem, u zadnjih deset minuta se nabaca gomila nekih „tizera“ – bam, bam bam – samo, do tog trenutka ja sam već odavno smoren, i neću ništa više da znam…

pozer

P.S. Zanimljivo je koliko je Linč/TVIN PIKS neizbežan, nezaobilazan, kad se krene ovim stazama tv-krimi-horor-weirda. Bukvalno je izmislio jezik od kojeg nije mogo pobeć ni fon Trir, a kamoli Refn. Kad zađeš u tu teritoriju, ne možeš a da ne citiraš/mazneš, svesno ili nesvesno. Fon Trir je Linča u EGZODUSU uglavnom citirao. Refn ovde malo više mažnjava (ali na nivou manjih detalja, ipak nije to plagijat). Na kraju ipak pravi pozeraj u svom prepoznatljivom stilu, ali dokle će mu ovi isprazni fenserajski blefovi prolaziti ostaje da se vidi. Nadam se da će dobiti šamar od KAUBOJA (usput, naslov je potpuno rendom, nema blage veze sa „zapletom“) koji će ga ili urnisati, ili povratiti na primarna podešavanja iz kojih je napravio svojih prvih nekolko odličnih filmova.

7 коментара:

  1. Pogledaću.

    The Pale Blue Eye (2022) - pitka misterija gde je čuveni E. A. Po u ulozi asistenta inspektoru koji otkriva ritualna ubistva pitomaca vojne akademije. Zvuk je odlično snimljen (još na slušalice) a scenografija atmosferična. Zanimljiv citat:
    "- Po Vama, za svaki zločin koji počini hrišćanin odgovoran je Isus Hrist.
    - Kao što i jeste."

    Film pokušava da bude inteligentan i u nekim sekvencama mu ide.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Odgledah The Pale Blue Eye, može da prodje ali me nije baš oduševio, neka trojka od mene. Priča u filmu mi je negde previše razvučena a negde nedorečena. Trebali su to u režiji malo bolje da izbalansiraju. Ali ok, ima zanimljiv plot twist, nešto u stilu Agate Kristi, čini mi se. Nego kad već spominjemo E.A. Poa, bolji mi je film Raven's Hollow, punokrvni gotski horor, koga bih ocenio četvorkom.

      Što se tiče ovog Kopenhagenskog kauboja deluje mi zanimljivo a i volim taj retro 80s neon vibe, makar da opalim neki screenshot pa vajda...

      Избриши
    2. Pale Blue Eye je dosadan, prerazvučen, Po kao detektiv je veći deo filma skoro sasvim beskoristan, a na samom kraju prozre tvist ne dedukcijom nego jebem li kako i zašto mu se JAVILO rešenje niotkuda.

      Избриши
    3. Pogledao sam kauboja. Nisam opalio ni jedan screenshot. Ha! Ne mogu da verujem da sam ga odgledao do kraja. Nisam čak ni ljut na sebe, više sam u šoku. Video sam umetnost u pokušaju, na silu. Prevaru. Možda je to zapravo karta, na koju Rafn igra? Jer imamo naziv serije, koji je prevara. Zatim priču koja nije ispričana, glavne i sporedne likove koji bi trebali da budu nešto a zapravo su svojim pojavama - ništa, imamo originalnost koja zapravo to baš i nije. Možda Rafn hoće da nam kaže da je umetnost - iluzorna ? Ako je tako, onda greši. Od mene dvojka...

      Избриши
  2. In a interview Refn mentioned the reason why he choose the title; Copenhagen Cowboy for his new series.

    He told the reporter; It sounded cool.

    ОдговориИзбриши