FRANCO NERO na Grossmannu 2013!

             Iduće nedelje dešava se najluđi i najbolji festival fanta-hororičnog filma u celom regionu (a o vinu da i ne govorim) – naravno, slovenački Grossmann. Po deveti put! 15-20. jul 2013 / Ljutomer / Slovenia / EU

            Nažalost, ove godine neću moći da učestvujem na Grosmanu jer se prethodnih (i predstojećih) meseci staram o bolesnom ocu, ali nadam se da ću, ako je takva božja volja, svakako overiti jubilarni i spektakularni DESETI Grosman, dogodine.

            Drugari sa Grosmana su bili tako fini prema meni da su ove godine, znajući da neću biti sa njima, kao glavne goste pozvali imena jaka, relevantna, opštepoznata i filmofilima draga, ali ipak takva da ja lično neću stravično patiti što ih, eto, neću naživo upoznati. Naime, dva glavna gosta i ujedno dobitnika Hudih mačaka za životna dela jesu poznati glumac FRANCO NERO i malo manje izvikani reditelj, znan fanovima italo B-muvija, ENZO G. CASTELLARI. Obojica će publici biti predstavljeni kroz javne razgovore, kao i kroz retrospektive odabranih filmova. Nerova, naravno, sadrži i neizostavnog BANOVIĆ STRAHINJU.

            Možda je i mudrije što su Verhovena ostavili za iduću (jubilarnu, Ghoul-attending) godinu!

Čisto da moja tuga što nisam na festivalu bude još malo veća, filmski program na Grosmanu je ove godine jači no ikada! Glavni program sadrži sledeće (klikni na naslov za više detalja o filmu):

BYZANTIUM

SAWNEY: FLESH OF MAN

MAY I KILL U?

VANISHING WAVES / AURORA

FRANKENSTEIN'S ARMY

TULPA

            Čak 4 od 6 ovih naslova trenutno nisu dostupni za skidanje sa neta, što je u današnje vreme za jedan festival VELIKO postignuće, naime, da imaju uistinu PREMIJERNI program. A da stvari budu slađe, piratima su nedostupni upravo oni najprimamljiviji filmovi, koje sam već najavljivao u svom osvrtu na najočekivanije filmove godine, i koje bih, da sam tamo, na licu mesta, pod obavezno overio. Po redosledu visine mojih očekivanja, to su: BYZANTIUM, VANISHING WAVES, FRANKENSTEIN'S ARMY i TULPA. 

            Koliko je festivalski program jak govori i podatak da su u jedan od PRATEĆIH programa stavili film koji je na nekim drugim festivalima (npr. u ZAGREBU) bio u udarnom, glavnom programu: THE ABC'S OF DEATH !

            A to nije sve: ove godine je vanredno atraktivna i ponuda dokumentaraca na filmske (žanrovske) teme. Definitivno su vredni gledanja svi do jednoga! Evo šta se nudi u programu Shock Doc (klikni na naslov za detalje):

 EUROCRIME!
USA; 2012; 137 min
Directed by: Mike Malloy
Cast: Franco Nero, John Saxon, Henry Silva, Antonio Sabato, Fred Williamson

FROM ROMERO TO ROME
UK; 2012; 60 min
Directed by: Calum Waddell
Cast: Russ Streiner, Kim Newman, Ruggero Deodato, Dardano Sacchetti, Luigi Cozzi, Alex Chandon

SLICE AND DICE: THE SLASHER FILM FOREVER
UK; 2012; 75 min
Directed by: Calum Waddell
Cast: Corey Feldman, Mick Garris, Adam Green, Tobe Hooper, Tom Holland, Scott Spiegel

BULLETS, BABES AND BLOOD
UK; 2012; 17 min
Directed by: Calum Waddell
Cast: Ruggero Deodato, Sergio Martino, Darren Ward, Paolo Zelati

            Za fanove zombija tu je i spec. program zombi filmova, Zombirama, a ko voli da se glupira pred svetom maskiran u zombija (by Luda Veverica, tj. Kumalakanta i curice), moći će i ove godine da to radi na ZOMBIE WALK paradi mrtvačkog ponosa.

            Grosman je zaista vanredno dobar i zabavan festival, pa stoga – svi vi iz regiona koji ste voljni za malo putovanja, kampovanja i zezanja u ovom malom mistu blizu hrvatske granice, preporučujem vam da izučite zvanični sajt festivala, detaljnije skenirate program jer ima tu i koncerata (npr. HORROR PIKNIK!!!) i drugih dešavanja, plus: još filmova, pa vidite kako i gde otići, kako srediti smeštaj itd. Sve to lepo piše OVDE.

            Eto, pa uživkajte malo i umesto mene. Živeli!

HANSEL AND GRETEL: WITCH HUNTERS (2013)

**(*)   

2+

            Od nekoliko nedavnih filmića na temu IVICE I MARICE, ovaj je svakako najmanje loš. Posredi je gledljiv, ali skroz-naskroz rutinski kvazi-istorijski akcioni gothic bućkuriš provučen kroz estetiku današnjih igrica i stripova, nešto kao poor man's VAN HELSING ili tako neka šarena ispraznost koja uzima horor kao osnovu i alibi za fensi pozersku akciju (s tim što je čak i VAN HELSING nedostižan pojam za ovo ovde). 

Femke Jensen se fino primila kao Zla Veštica, baš se unela u ulogu, potrudila se i daleko je najupečatljivija od okupljene ekipe. 

Nažalost, HANSEL AND GRETEL uspeva da manje-više protraći još jednog nordijca, Petera Stormera, ovde u rutinskoj pojavi kao karikirani negativac koji prerano i olako (mada smešno) strada, a i do tada je služio pretežno za zajebanciju.

Najveći problem u kastingu ovoga jeste bezlični neharizmatični šmokljan, Džeremi Rener u ulozi Ivice (Ivica? IVICA?!): odurna njuška matorog zgužvanog bebifejsa koji je ionako prestar za ovu ulogu – ima 40 godina i malo fali da može otac da bude svojoj "sestri", Marici. 

U prologu vidimo da su I&M dečica približno istih godinica, s razlikom od max. godinu-dve između – a kad odrastu, Ivica odjednom ima nekih 15 godina više od Marice! Pričam ti priču!

Sad, Marica (MARICA?!) je Gema Aterton, i to već stvari čini oku prijatnijim: ona ima i lik i stas za ove srednjovekovne kožne kostime i samostrele i kamera je voli (za razliku od odurnog Ivice)! Gledaćemo je uskoro u vampirskoj VIZANTIJI Nila Džordana…

Zaplet je nevredan priče: Zla Veštica želi da koleginice učini otpornim na vatru, ili tako nešto, a ovo dvoje, IVICA i MARICA u UNDERWORLD kostimima, idu od sela do sela i za pare tamane veštice, pa se tako namere i na ovu. 

Tu je jedan dobroćudni trol (benevolentan barem kad je Marica u pitanju), jedan generički teen comic sidekick (koji nije komičan nego naporan & dosadan) i mnogo pucanja, pirotehnike i mlaćenja, streljanja i bacanja okolo 

– ali iako je to izvedeno kompetentno na elementarnom nivou, ništa od toga nije naročito memorabilno niti pažnje vredno. O nekom saspensu ili daleko bilo stravi da i ne govorim – ovo je gola rutina i žvaka za (isprazni tinejdžerski) mozak.

Ukratko, praznoglav film koji može poslužiti za osveženje vrućinom-proključalih mozgova (if any) ali ništa više od toga. 

Uostalom, ko je voleo ono što je norveški reditelj Tomi Virkola uradio sa naci-zombijima u DEAD SNOW, prijaće mu i ovo kako je – po zadatku, bez mnogo duha sem par površnih dosetki – odradio bajke, srednji vek, veštice itd. 

 

Čista amerikanizovana konfekcija, čak i kad je pravi evropska najamna radna snaga...

Bogat filmski program za sirotinjsku nišku publiku

             Kad sam bio mlađi i naivniji (tj. optimističniji), pokušavao sam da u Nišu animiram neka dešavanja vezana za horor i fantastiku uopšte, odnosno da okupim grupicu ako ne i čitavu grupu entuzijasta dovoljno ornih i kreativnih da nešto porade na tom planu.

            Godine 1997. osnovao sam, sa Srđanom Savićem, društvo ljubitelja fantastike pod nazivom TAMNA ZVEZDA, po uzoru na beogradskog "Lazara Komarčića." Imali smo dve javne aktivnosti, obilato oglašene u medijima (lokalnim novinama i televizijama). Jedno je bilo predavanje koje smo Savić i ja održali na temu vanzemaljskih invazija na filmu, u prostorijama NKC-a na Paliluli. Drugo je bilo moje predavanje o Kronenbergu u klubu "Čarli Čaplin", u podrumu pokojnog bioskopa "Čegar".

            Nešto potom, u istom tom "Čaplinu", gde su Savić i Dejan Dabić dugo vremena organizovali filmske večeri (kultni i popularni filmovi sa video bima), priredio sam uoči Noći Veštica reviju horor filmova – uglavnom retkih, teško nabavljivih u to vreme (1997): dakle, pre divxa i dvda, pre masovnog skidanja sa neta. Bili su to kultni naslovi kakvi se nisu mogli naći ni u jednom niškom video klubu: TEKSAŠKI MASAKR MOTORNOM TESTEROM, SANTA SANGRE, HARDWARE itsl.

            Na sva ova dešavanja došlo bi po nekih 20-30 mladih osoba, što je sasvim fina cifra, jer ni BG "Lazar Komarčić" ne uspeva da okupi više, čak i kad banku drže mnogo izvikanija imena. Avaj: bili su to samo pasivni konzumenti, koji bi došli, saslušali-odgledali šta ima, i tiho se povukli u mrak iz kojeg su izmileli. Uprkos svim vapajima, ama baš niko nije mi tada prišao, pitao za neki film, ili za bilo šta drugo, ili ponudio druženje, aktivnost, pisanje, crtanje, fanzinašenje, predavanje, šta god.

Dakle, moji pokušaji u ovom pravcu (a bilo ih je još...) ostali su uzaludni. Jer, ovaj veliki univerzitetski grad, treći po veličini u Srbiji, bio je i ostao samo jedna malo veća palanka, ili još preciznije, turska kasaba.

To proističe između redova i u redovima koji slede, a izvorno su objavljeni u (danas pokojnom) kulturnom dodatku danas sve bednijih niških NARODNIH NOVINA. Tekst na blogu ilustrovan je mojim horor fotkama sa proslave Noći Veštica u klubu "Čarli Čaplin" daleke (ali iz ove perspektive – blistave, bajne i sjajne) 1997. godine. Da, bundevu sam lično ja izrezbario!

            

        Bogat filmski program za sirotinjsku publiku            

Кult br. 36,

26.05.2006.

(c) Dejan Ognjanović

Niški Kulturni Centar (sa svojim urednikom filmskog programa, Dejanom Dabićem) krajem aprila i početkom maja priredio je nekoliko zanimljivih programa za ovdašnje filmofile, a posebno za one naklonjene žanrovskom i fantastičnom filmu.

            Prvo je, stešnjena u nedelji između Uskrsa i Prvog maja, organizovana revija italijanskog horor filma, u saradnji sa Italijanskim kulturnim centrom i Domom omladine iz Beograda. Radi se o programu zasnovanom na reviji održanoj 24-26. marta 2006. u Beogradu. Ovog puta, istina, nije bilo atraktivnih gostiju poput kultnog režisera Darija Arđenta koji je svojim prisustvom počastvovao svoje beogradske obožavaoce, ali su Nišlije barem mogle da na projekcijama sa video bima pogledaju neka klasična ostvarenja italijanskog horor filma, kao što su Maska demona, Bič i telo, Suspirija, Natprirodna pojava, i drugi.  Tokom četiri dana, od utorka do petka (25-28. aprila), prikazano je osam filmova u nedavno renoviranoj sali SKC-a (u Banovini). Zahvaljujući dobrom 5.1. surround ozvučenju, publika je mogla da se adekvatno plaši naglašenim zvučnim dizajnom i jezivom muzikom po kojoj su italijanski horori poznati. 

            Istina, termin ove revije bio je pomalo nezahvalan: između dva praznika, sa mnogo studentarije na mini-raspustu, i sa ograničenom reklamom, ovo dešavanje je sebi privuklo tek par desetina najvernijih gledalaca. To je velika šteta jer radi se o prvoj horor reviji još od programa u nekadašnjem klubu 'Čarli Čaplin', koji je jedva uspevao da primi četrdesetak željnih gledalaca na Noć veštica 1997. Niška filmska publika se neprestano osipa, što se vidi u jezivo lošoj posećenosti bioskopa, pa i u daleko manjem broju gledalaca u Kinoteci koju takođe NKC organizuje (danas je uspeh ako ih u sali bude tridesetak, dok je u zlatnim danima, pre samo pet-šest godina, prosek bio oko devedeset, dok su atraktivnije projekcije umele da dovuku i kojih dvestotinak posetioca). U tom svetlu, poseta ovoj reviji je još i sasvim pristojna, naročito ako se ima u vidu njena tematska i žanrovska ekskluzivnost, odnosno činjenica da horor u ovim krajevima nikada nije ni bio preterano popularan.

            Kao svojevrsna kruna ovog programa, samo nedelju dana kasnije (u petak, 5. maja), usledilo je predavanje o 'Majstorima italijanskog horora'. Držao ga je potpisnik ovih redova, na osnovu svog dugogodišnjeg proučavanja horor žanra, a još konkretnije – na osnovu serije tekstova o italijanskom hororu objavljenih u beogradskom magazinu 'Znak sagite'. Opsežno predavanje bilo je posvećeno svim važnijim imenima apeninskog horora, od Marija Bave (autora iz šezdesetih godina prošlog veka) pa do današnjih novih zvezda poput Mikele Soavija (poznatog po ekranizaciji popularnog stripa 'Dilan Dog').

Post-praznični mamurluk je verovatno bio još jedan razlog za osrednju posećenost (čitaj: petnaestak duša), ali ono što je nedostajalo u smislu kvantiteta nadoknađeno je kvalitetom. Prisutni su s pažnjom i interesovanjem ispratili predavanje kao i dokumentarac o Mariju Bavi prikazan nakon njega, a potom su žustro glasali za film po izboru, od nekoliko ponuđenih. Na kraju je pobedio novi film, 'Oči od kristala', čijom projekcijom je i ovo veče uspešno privedeno kraju.

            Najzad, ovaj baraž fantastike i horora, neviđen u Nišu u poslednjih petnaestak godina, okončan je mini-revijom domaćih kratkometražnih filmova fantastike i horora. Ovaj program zasnovan je na onome koji je u beogradskom Domu Omladine sa izvanrednim uspehom prikazan kao deo 'Beokona', manifestacije koju su organizovali tamošnji ljubitelji fantastike iz društva 'Lazar Komarčić'. Posle velike popularnosti ovog ekskluzivnog programa usledila je i njegova repriza na 'Danima horora u Beogradu', kao i gostovanje u nekoliko gradova u Srbiji. Tako je, na kraju, dospeo i do Niša, i prikazan je u istoj, već pomenutoj sali SKC-a. Filmove je predstavio Jovan Ristić, član društva 'Lazar Komarčić' i jedan od selektora ovog programa. Drugog dana revije, u subotu 13. maja, Ristić je održao i video-prezentaciju beogradskog društva ljubitelja fantastike, koje okuplja brojne istaknute pisce, prevodioce i izdavače kao što su Zoran Živković, Boban Knežević, Goran Skrobonja i drugi. 

            Na žalost, niško društvo ljubitelja fantastike 'Lira' postoji samo na papiru, ali svojim dosadašnjim (sporadičnim, i slabo promovisanim) aktivnostima nije uspelo da oživi nišku scenu, niti da sebi privuče značajniji broj aktivnih članova. Što je posebno neshvatljivo, niko od (ionako uskog kruga) starijih članova nije prisustvovao nijednom od ova tri programa. Prilika za vrbovanje novih, mladih članova ispuštena je, a broj prisutnih u sali SKC-a oscilirao je između deset i dvadeset. Ako se ovakva tendencija nastavi, kroz nekoliko godina biće doveden u pitanje smisao organizovanja ovakvih programa u Nišu.  

Koliko god neki kukali na 'beogradizaciju', u ponekim aspektima Niš bi mogao da samo zavidi Beogradu, a poređenje između medijske pokrivenosti i naročito odaziva publike na istim ovim programima u Beogradu i u Nišu otkriva vrlo poražavajuću sliku – poražavajuću po Niš. Ako se na jednoj istoj reviji filmova u Beogradu pojavi između 150 i 200 posetilaca, a u Nišu ih na nju dođe deset puta manje, postavlja se pitanje: da li je Niš deset puta manji, nepismeniji, manje urban i moderan grad? Umesto žalopojki zbog tzv. 'beogradizacije' možda bi bolje bilo da se borimo protiv južno-tužne 'nišizacije'!

Ukleti zamak: Stari grad Samobor

         Dok traje FANTASTIC ZAGREB festival, prava je prilika da najzad razotkrijem jednu mega-slikovitu ekskurziju koju sam sebi priredio tokom boravka na Zagreb-festu – prošle godine. Bila je to akcija nevezana za festival, pa čak nevezana i za grad Zagreb, jer sam iskoristio priliku da se otisnem prilično daleko od glavnog grada Hrvatske i obiđem dva pompezna, slikovita, sjajnoizgledajuća ruševna zamka iz srednjeg veka skrivena u hrvatskoj provinciji, u brdima i šumama.  

Ruševine i gotika, propast i trulež, to je ono što me zanima, a ne renovirani, očuvani, šareni, okrečeni i ofarbani zamkovi. Dakle, tražio sam napukle, vremenom izjedene zidine, goli kamen, mesto pusto, rastinjem obraslo, duhovima (a ne turistima!) posednuto, divlje a ne pitomo – i baš to sam i našao!

            Instrumentalan u ovoj akciji bio je prijatelj i saučesnik, fellow-Lovecraftianac, Srđan Crnić, aka Srki, aka Judin Ministrant itd. Evo ga na slici kako pozira sa svojom HPL tetovažom – i NEKRONOMIKONOM!

            Pomenuta knjiga se fotogenično namestila na još nekoliko mesta među zidinama i u njihovoj okolini. Zapravo, zatekla su tu još jedna knjižica prikladna za taj ambijent...

Srki je dao niz pametnih i korisnih sugestija vezanih za obilazak gothic Zagreba tokom moje prve (dakle, pretprošle) godine boravka na festivalu – i njemu hvala što sam i tada imao niz slikovitih stvari za videti i uslikati (a naročito za ukletu bolnicu Brestovac)!

E, prošle godine smo nadmašili sebe: moji apetiti su, razumljivo, narasli, a on nije imao ništa protiv da mi izađe u susret i poveze me svojim dilandogovskim autom na ekskurzije daleko, daleko izvan Zagreba.

            Prva, nešto bliža destinacija bio je Samobor – tačnije njegov "Stari grad": predivne ruševine koje možete videti na slikama ovde (ako kliknete, videćete ih veće i detaljnije)!

            Kako sam odabrao baš ovu destinaciju? Pa, bio je to spoj gulovske intuicije i elementarnog researcha! Srki mi je nabavio publikaciju nekakvih hrvatskih frikova koji se zanose re-kreacijom viteških turnira ili tako nečega: oni su izdali bogati kolor-ilustrovani temat u kome su pobrojali, uslikali i rangirali sva stara utvrđenja, zamkove i ruševine u Hrvatskoj!

            Meni je samo preostalo da to prelistam i odaberem one koji su mom oku i njuhu delovali najslikovitije i najpribližnije gothic ugođaju koji tražim od takvih mesta.


Onda je samo trebalo logistički naći dva mesta koja nisu na toliko sumanuto suprotnim krajevima zemlje, da se razumno mogu obići tokom istog dana, i pošto sam eliminisao nekoliko destinacija, odabrao sam dve koje su mi delovale kao OBAVEZNE lokacije za obilazak.

            Prvo odabrano mesto bio je, dakle, Samobor. Iskreno, kada sam se otisnuo na put, nisam znao ništa o njemu. Tek po povratku u Srbiju otkrio sam da su me put njega možda vodile još neke sile a ne samo estetičke i larpurlartističko-gulovske!

            Stari grad u Samoboru sagrađen je oko 1260. godine. Bilo je to sedište jedne vrlo slikovite žene – Barbare Celjske, alhemičarke i muškožderačice, poznate još i pod nadimkom Crna kraljica! Evo nekoliko fragmenata o njoj: tekst je pozajmljen sa raznih strana a sve fotke su, naravno, čista exkluziva, a napravili smo ih Srki i ja, tokom ekskurzije na samom početku jula 2012. godine. 

Inače, za ukazivanje na okultno-magijsku i hororičnu Crnu kraljicu, zahvaljujem administratoru sjajne Fejsbuk stranice Хвала Алистеру Кроулију за све што је учинио за србски народ!

            Barbara Celjska, Crna kraljica, gospodarila je Starim gradom Samoborom. Bila je poznata po tome da dobije što poželi i kojeg god muškarca poželi. Po legendi je Stari grad uživao u festivalima seksa. Također, bavila se tu i alkemijom. Njena alkemijska djelatnost je poznata iz zapisa njenog suvremenika, češkog alkemičara Johanna von Laaza. Taj zapis je objavljen u Laazovom djelu Via universalis i u uvodu sedmog izdanja djela Bazilija Valentina Chymische Schriften (1717).

U Hrvatskoj, najpoznatija alkemičarka je bila Barbara Celjska, u narodu poznatija kao Crna kraljica. U svoje vrijeme je bila poznata po svojim alkemičarskim vještinama, pa o njoj piše i sam Paracelsus. Za nju se, između ostaloga, pričalo da u podrumu svoga imanja ima tajni laboratorij u kojem je proizvodila zlato, a za tajnu proizvodnje zlata svoju dušu je prodala vragu.

Ovo su podrumi u kojima se Barbara možda bavila svojim umećem - ili barem orgijama!

Ime Crna kraljica vezuje se na Barbaru Celjsku, udovicu hrvatsko-ugarskoga kralja Žigmunda Luksemburškog i kćerku Hermana II Celjskog. Ta žena je zračila elegancijom i neodoljivom ljepotom. Bila je inteligentna i politički vješta.

Hrvatskom je vladala sa Medvedgrada. Prema narodnoj predaji hrvata postoji legenda po kojoj je ona sa svojim nadnaravnim moćima stvorila Plitvička jezera. Zbog crne magije, razvratnog i okrutnog ponašanja bila je omražena u narodu. Vjerovalo se da donosi nesreću.

Uz Barbaru Celjsku vezuju se brojne priče o njenom raskalašenom životu i krvavim zlodjelima. Moguće je da mnoge od njih nisu istinite i da su stvarne činjenice zapravo preuveličane, međutim, zbog svog kontroverznog načina života, prgave ćudi, beskompromislnosti i nagla karaktera, razvile su se brojne legende o Barbari koje se sada već stoljećiima prenose s generacije na generaciju.

Tako se, na primjer, priča kako je imala brojne ljubavnike koje bi bacala preko ruba kule nakon što bi ih se zasitila, te kako je na ramenu uvijek nosila dresiranog crnog gavrana koji bi na njenu zapovijed napadao ljude koji bi joj se zamjerili i kljucao im oči.

            Za one koji su zaintrigirani ovom pričom, eo i jednog kraćeg rada o njenim alhemičarskim mućkanjima: Kraljica Barbara Celjska kao alkemičarka u Samoboru

            Pored ovih srednjovekovnih horora, Samobor ima još dve zabavne filmofilske veze od kojih je jedna marginalno hororična:

1) film Transylvania 6-5000 sniman i u Samoboru.  Film je snimljen 1985. godine i prati dvojicu reportera koji putuju u Transilvaniju kako bi otkrili istinu koja se krije iza priče o Frankensteinu.

            2) Samobor je glumio i u filmu Božji oklop sa Jackijem Chanom, u kojem su prve scene snimane na samoborskom starom gradu.