ZAVODNIK – beogradska promocija

           

 U ponedeljak 14. aprila desila se prva u nizu promocija ZAVODNIKA. Održana je u Beogradu, u Muzeju kinoteke, u okviru revije SF filmova (tog dana igrali su SF-horori!) a specijalni gost bio je dr Marko Pišev.

            Odličan osvrt na ovo dešavanje pružio je Vlada "Nevidljivi" na blogu Pogled iz svemirskog broda koji prati sva bitna dešavanja iz oblasti fantastike kod nas, pa ću biti slobodan da prenesem njegov opis i osvrt na hajlajte večeri. 

          Autori fotografija kojima ilustrujem ovaj post su pomenuti Vlada, zatim Dejan Klincov i Ivan Tomić. Svima zahvaljujem na priloženim fotkama na osnovu kojih ćete bolje dobiti ideju o ugođaju te večeri.

 

Predstavljen “Zavodnik” – prozni ekvivalent Roršahove mrlje!

Ruralni gotik i roman koji je "uronjen u to" je bila uvodna senteca dr Marka Piševa, inače takođe pisca horora, kada je počeo predstavljanje novog romana dr Dejana Ognjanovića – "Zavodnik", koje je održano u Muzeju kinoteke, u sklopu festivala SF filma.

U samom uvodu Pišev je rekao da u "Zavodniku" nema "crno-bele podele", ali zato ima raznih preispitivanja pa i onih o vrednostima patrijahalnog sela. "Ovo je roman koji prodire u kulturne tabue i iz njih crpi pripovedačku snagu", rekao je Pišev, uz naglasak na specifičnosti odnosa prirodnog i natprirodnog.

Usledio je, potom, set pitanja za samog autora, pa smo tako od Ognjanovića mogli da čujemo da "Zavodnik" jeste "roman o sudaru svetova", a da glavni junak (Profesor) dolazi "sa strane" i predstavlja "most za čitaoce koji o selu imaju iskustvo iz druge ruke". Intresantna je patrijahalna dimenzija romana u kojem postoji preokret – jer je "patrijarh porodice" koja je u centru zbivanja – žena.

"U prvim reakcijama čitalaca nema ko nije istakao lik te starice. Ovaj roman jeste posvećen mojoj babi, ali ona nije taj lik. Taj lik je jednostavno potreban priči. Neki su isticali kako u moj prethodnom romanu ‘Naživo’ nema bitnih ženskih likova – nema ih jer mislim da nije bilo ni potrebno da ih tamo bude", rekao je Ognjanović.

“Jedna od glavnih ambicija mi je bila da vidim koliko dugo mogu da budem dvosmislen. To je, dakle, veoma pažljivo konstruisan roman. Želeo sam da njime čitaocu pružim prozni ekvivalent Roršahove mrlje”, rekao je Ognjanović.

Uz kompletnu atmosferu "horora pod suncem" imamo ponovo ideju Ognjanovića da što više jezivih scena ima po danu ili u smiraj dana – nešto što je viđeno i u delu "Naživo".

Potegnuto je i pitanje pasa, a oni su, kako je autor istakao, "jedna od stvari koja se razvila tokom pisanja – nisu bili toliko prisutni u sinopsisu". Naime, kako Ognjanović ističe, trebalo je dati neki oblik strahovima, a uzimanjem psa (čopora pasa) dobija se i na simbolici i uporištu u narodnim verovanjima da vampir može da se pojavi kao vuk ili crni pas.

Sam roman, kako je istaknuto, može da se čita i kao delo u kojem nema natprirodnog. Međutim, kako sam Ognjanović kaže: "Ovo jeste horor roman, ali zbog teme može biti intrigantan i onima koje horor ne zanima. Maksimalno sam se suzdržavao da ne prolijem krv".

Izuzetno posećena promocija završena je potpisivanjem knjiga i kupovinom "Zavodnika" kojeg neće biti u knjižari.

* * * 

A sad opet ja.

Šta reći?

Bilo je to izuzetno prijatno veče. Bio sam iznenađen tolikom posetom – preko 60 prijatelja, poštovalaca, čitalaca poznatih i nepoznatih došlo je da i naživo podrži ovo izdanje. 

Naravno, najdraži su oni koji su ga podržali kupujući primerke, za sebe i za poklanjanje dragim osobama.

Na slici: pokazujem koliko je primeraka kupio jedan od najvernijih pratilaca mog opusa od najranijih dana

Podrazumeva se, svi koji su to želeli, na licu mesta dobili su i posvetu od autora.

Svih 40 komada ZAVODNIKA koje sam iz Niša poneo sa sobom otišlo je te večeri, a nekima još i ostadoh dužan. Na svu sreću, osim ako se nešto baš nepredviđeno ne desi, ZAVODNIK će imati još jednu promociju u Beogradu, sredinom maja – više detalja o tome uskoro – pa će to biti prilika za još detaljnije druženje i razgovor onda kada veći broj posetilaca pročita roman.

ZAVODNIK je, naravno, započeo svoj život, u rasponu od najurbanijih novobeogradskih blokova...

...dečjih igrališta...

...pa do ruralnih zabiti najprikladnijih sadržaju knjige!

Ove slike iz zavodničkih ambijenata poslao je moj stari prijatelj iz Negotina, Siniša Pejčinović, a napravljene su u okolini Majdanpeka, selo Blizna:

Kozja pećina

Beli izvorac

Naročito je nadahnuta i uspela ova impresivna rekonstrukcija korice knjige uživo:

ZAVODNIK je, inače, prešao granice Srbije, Balkana, pa i Evrope. Evo nekoliko slika koje je jedan čitalac poslao čak iz daleke Amerike!

 

Dakle, nemojte čekati da se ZAVODNIK rasproda pre nego što rešite da ga nabavite, kao što se to desilo mnogima koji su tek ovih dana poželeli NAŽIVO (to je sada i zvanično rasprodat roman!). ZAVODNIKA i dalje možete nabaviti samo kod mene, tako što ćete pisati na dogstar666 et yahoo dot com gde ću vam dati instrukcije kako i gde da uplatite 610 din (ptt je uračunata u ovu cenu) kako biste došli do ovog nezavisnog, andergraund, autentičnog romana strave!

NOVI HORORI (2014) – 1. deo

Prošla je već skoro 1/3 ove godine, pa je vreme da se ukratko osvrnem na neke uglavnom zaboravljive i nebitne hororčiće odgledane u prva četiri meseca 2014. Čisto zato što pojedini među njima nekima od vas mogu izgledati vredni gledanja. A uglavnom nisu.

THE COMPLEX

JAP, 13

**(*)       2+

Hideo Nakata po ko zna koji put pokušava (i ne uspeva!) da priđe makar na kilometar RINGU. Solidna je to pričica o duhovima, marginalno-gledljiva barem u svojoj prvoj polovini, ali onda postaje previše sirasta (cheesy) i bezveznjačka. Ima ukupno jednu jezivu scenu, na polovini filma (sa duhom starca), a ni ona nema pančlajn nego se bzvz prekine. I to je to.

NURSE

USA, 14

*(*)           2-

Ko voli bezumni splatter, može ovde da nađe nešto krvi i gadosti – ali mnoge od njih su kompjuterski nacrtane. Sav taj masakr je bez trunke duha i simpatičnosti, vrcavosti koji su krasili krvoliptanja iz nekih boljih vremena: mean-spirited, mučan, tužan i jadan kao i izgled/pojava/gluma naslovne kreature.

The House Of The End Times

VEN, 13

**           2-

Predugačka i nedovoljno zanimljiva storija (made in Venezuela!) o preklapanju dva vremenska perioda sa previše rupa i neubedljivosti da se to proguta (ponašanje policije; ponašanje glavne junakinje; njen neuverljiv old-age make-up; smisao sveg tog brkanja budućnosti u prošlost...).

Cabin Fever 3; Patient Zero

USA, 14

**           2-

Besmislen pokušaj da se odbaci vickasti duh prva dela i napravi 'strejt' SF-horor o eksperimentima na jednom ostrvu: isprazno, šuplje, zaboravljivo... Još jedan dosadni film čija se 1/3 sastoji iz banalnih soap-opera priključenija novopečeno-venčanih (sa hajlajtom u sceni doslovnog 'jedenja ribe – riblja čorba included') a skoro 2/3 od lomatanja po mračnim hodnicima još jedne napuštene vojno-naučne baze... Zeeeev...

FOUND

USA, 13

*(*)         2-

Još jedan u nizu dokaza da je indie-horror mrtav, da problem nije ni u budžetu pa ni u talentu koliko u opštoj plitkoumnosti i elementarnom nerazumevanju žanra koji se, nominalno, voli, a u praksi – blati. Gluma je slaba, režija početnička, a scenario (o starijem bratu koji odseca glave i donosi ih u svoju sobu, u kuću gde još živi s roditeljima, i o njegovom mlađem bratu, koji obožava horor filmove, i nalazi ove glave...) uvredljivo je kretenski. To naročito važi za izrazito promašeni pokušaj tragičnog splatter završetka sa "duhovitim" pančlajnom.

  

ALMOST HUMAN

USA, 13

*(*)         2-

Koliko gladni 1980-ih treba da budete pa da ovu nemuštu, trapavu i kretensku varijaciju na otkačene SF-horore iz '80-ih progutate kao 'pravu stvar'? Mnogi na netu otkidaju na ovo, ali svakom pronicljivijem gledaocu jasno je da je ovo amaterski slikano i režirano, da ružno izgleda, slabo je glumljeno (uključujući unikatno antipatičnog gl. junaka!), i ima premalo efekata maske (a to malo što ima, jeftino je i loše). Kad se samo setim da mi je svojevremeno, pre nekoliko decenija, bio bezvezan engleski sf-horor X-TRO (1983). U poređenju sa ovom nebitnom besmislicom X-TRO je pure cinema, boleština, weirdo cinema at its finest + orgija izuzetno maštovitih efekata maske i transformacije. Ništa od toga ovde. Ništa...

TULPA

ITA, 12

**           2-

Italo je mrtav. Šta vredi ideja, koja zvuči kao solidan ali nerazrađeni sinopsis za neki sicko giallo iz ranih 1970-ih, kad je sve uslikano jadno, ružno, sirotinjskom kamerom i sa kastingom koji kao da je glumce sabrao na buvljoj pijaci. Italo horor se nikad nije odlikovao vrhunskim glumačkim izvedbama, ali su barem imali slikovite fizionomije, harizmatične pojave... Ništa od harizme ovde. Glavna glumica jedva da bi prošla kasting za neku drugorazrednu TV sapunicu.

Paranormal Activity: The Marked Ones

USA, 13

**(*)       2+

Još jedan gledljiv ali nebitan FFF sa začinom u vidu hispano-ambijenta, ali to je nedovoljno. Priča je banalno predvidiva i linearna: mladunci urade nešto glupo (muvaju se po stanu preminule medijumke-vračare i prizivaju ko zna šta u pustoj crkvi) i onda glavni među njima postaje sve opsednutiji zloduhom, dok na kraju i ne strada. Ipak, ima tu dovoljno jeftinih fazona od FFF sorte, solidno izvedenih, da ljubitelji ovog podžanra mogu da osete nešto malo jeze – i dobiju barem jednu efektnu, nepredvidivu šok-scenu!

---nastaviće se...---
u idućem nastavku: jedna 'trojka' i 4 'tri minusa'!

BLADE RUNNER (1982)

*****

5

          Na ovom blogu već sam u dva navrata opširno pisao o BLADE RUNNERu, jednom od najdražih mi filmova ikada snimljenih. Ako vam je to nekako promaklo, imate osvrt na film, s naglaskom na poređenje sa (znatno slabijim) Dikovim romanom, OVDE; a imate, takođe, i prikaz izuzetnog dokumentarca o ovom filmu, DANGEROUS DAYS: THE MAKING OF BLADE RUNNER, i to baš OVDE.

            Ipak, to nije razlog da ovde ne okačim i svoj prikaz koji sam svojevremeno napisao i objavio na engleskom, u knjizi 101 SCI-FI FILMS YOU MUST SEE BEFORE YOU DIE. Ovaj tekst sam tek nedavno preveo na srpski, kako bi se našao u specijalno bogatom katalogu Kinoteke za april, a povodom aprilske revije SF filmova. Usput, preporučujem da ovaj katalog u celosti skinete OVDE, jer u njemu ima još nekoliko tekstova, prikaza, napisa, tirada, impresija i filozofiranja vrednih vaše pažnje.

            Evo, dakle, ekskluzivno, na srpskom, šta sam svetu, u najsažetijem obliku, imao da kažem o BLEJD RANERU.

BLADE RUNNER (1982)

"Još uvek mislim da je to jedan od najboljih filmova koje sam ikada napravio."

(Ridli Skot)

Velika tema suočavanja sa činjenicama života predstavljena je sa adekvatnom ambicijom i raskoši u Ridli Skotovoj superiornoj adaptaciji snažnog, ali pomalo nezgrapnog romana Philipa K. Dicka Da li androidi sanjaju električne ovce?

Potencijal SF-a da zaobiđe "stvarnosne" probleme i da prevaziđe oponašanje svakodnevnog života prepoznata je i veličanstveno realizovana u ovom remek-delu žanra. Ukorenjenost u petparačkoj (pulp) prozi SF-a i noara vidljiva je – ali preobražena, jer ti su koreni transcendirani kao u prozi Rejmonda Čendlera i Vilijama Barouza (koji je skovao frazu "Blade Runner"). Detektiv u kišnom mantilu, Rik Dekard (Harison Ford) angažovan je da "penzioniše" grupu odmetnutih replikanata (androida sa ograničenim životnim vekom)​​. Dekard ima određene sumnje vezane za svoj posao (on je, praktično, SF verzija lovca na ucenjene glave iz vesterna), ali susret sa liderom replikanata će ga naterati da posumnja i u svoj identitet i humanost.

Roj Beti (Rutger Hauer, u legendarnoj ulozi) mozak je i duša te grupe, sa glavnim ciljem: da susretne svog Tvorca i zatraži ultimativnu popravku: uklanjanje smrtnosti. Futuristički noar je prisutan u smislu ikonografije (sumornost, kišom okupane ulice Los Anđelesa 2019. godine), ali i u raspoloženju noarskog fatalizma: replikanti su, u osnovi, DOA (Dead on Arrival: na neki način, već su mrtvi kad stignu na Zemlju). Ukleti "ubrzanim raspadanjem", oni su u misiji uzaludnoj od samog početka. Ipak, Beti želi da sazna može li Tvorac da popravi ono što je načinio.

"Sve što je želeo bili su isti odgovori koje i mi ostali tražimo," razmišlja Dekard. "Odakle sam došao? Gde idem? Koliko mi je preostalo?"

Kao bajronovski buntovnik, Beti je luciferska figura koja uništava svog stvoritelja u dirljivoj sceni čije su tragične implikacije neuporedive ne samo u SF-u, već na filmu uopšte. U neočekivano poetičnom kraju, Lucifer evoluira u Hristoliku figuru, spasivši život svog ubice. Tehnički gledano, on/to je mašina, ali na kraju stiče dušu koja je više od ljudske: "Video sam stvari koje vi, ljudi, ne biste verovali. Zapaljeni ratni brodovi blizu Oriona. Gledao sam C-zrake kako svetlucaju u mraku pored Tanhojzerove Kapije. Svi ti trenuci će biti izgubljeni u vremenu, kao suze na kiši. Vreme je da se umre..."

Zadivljujuća scenografija Dejvida Snajdera i Lorensa G. Pola zajedno sa tada najsavremenijim vizuelnim efektima (koji su odlično ostarili, odnosno drže se bez problema i više od tri decenije kasnije) stvorila je jedan od najnezaboravnijih ambijenata bilo kog filma, bez obzira na žanr. Atmosfera je u velikoj meri poboljšana fenomenalnim atmosferičnim skorom Vangelisa i oštrom ali gde treba i nežnom fotografijom Džordana Kronenveta. Čitava glumačka ekipa je odlična, uključujući i Šon Jang, nezaboravnu u ulozi fatalne žene osuđene na životni vek od samo 4 godine. "Šteta što ona neće živeti! Ali, s druge strane, ko od nas hoće?" ISTREBLJIVAČ će živeti: njegovi kvaliteti su vanvremenski.

Vanja Čanković: ON MRAČI!

Samo zato što ste vi to tražil! Evo i nastavka galerije grozomornih porno-horor radova mladog umjetnika iz Beograda: ovo što sledi su najnoviji, najbolji radovi - još maštovitiji i gnusniji i tehnički bolje izvedeni od onih koje ste mogli videti OVDE.

Zato, bez dalje priče - jer, šta reći a ne slagati? Ovi nadrealni tokovi svesti govore sami za sebe! UŽIVAJTE!

Ekskluzivno (c) by Vanja Čanković for The Cult of Ghoul

THE TERMINATOR (1984)

U sredu 16. aprila u 21 h u Muzeju kinoteke možete pogledati ovo remek-delo (i kad to kažem, koristim taj termin u njegovom najužem i najstrožem smislu za koji sam sposoban). Ovo je, zato, pravi povod i prilika da premijerno u srpskom prevodu obznanim tekst koji sam izvorno napisao na engleskom. Objavljen je, zajedno sa još četiri slična, u knjizi 101 SCI-FI MOVIES YOU MUST SEE BEFORE YOU DIE pre 5-6 godina.

THE TERMINATOR (1984)

*****

5

Kada čovek tvrdi da je putovao kroz vreme da bi zaštitio vas i vašeg nerođenog sina koji će postati lider budućeg pokreta otpora ljudi protiv "mašina", možda će vam biti malkice teško da tu priču progutate. Ali kada krenu TV vesti, a na njima kažu da je nekoliko žena u Los Anđelesu sa vašim imenom već "istrebljeno" ("terminirano"), možda ćete posumnjati da tu ima nečega. A onda, kada se nađete suočeni sa humanoidnom neprobojnom mašinom za ubijanje programiranom da vas istrebi, možete početi da verujete .

"Taj istrebljivač je tamo, na ulici," kaže Ris (Majkl Bin), čovek iz budućnosti. "S njim nema pregovaranja. Nema ubeđivanja. Ne oseća sažaljenje, ili kajanje, ili strah. I on se apsolutno neće zaustaviti, nikada, sve dok ne umreš." Ni manje ni više od toga.

Terminator je kiborg iz 2029. godine, iz sveta u kome su računari i roboti izazvali nuklearni rat u cilju uništenja ljudske rase. Metal će naslediti razorenu zemlju. Jedina prepreka: ljudski borci za slobodu, čiji vođa može biti iskorenjen jedino ako mu ubiju majku 45 godina u prošlosti, pre nego što je uopšte rođen.

Arnold Švarceneger tumači ovu ulogu kao performans koji mu je definisao karijeru – njegov terminator je nezaustavljiva, nemilosrdna mašina za ubijanje, Džejson Vorhis sa vatrenim oružjem velikog kalibra. Poput anđela smrti, on ubija sve na svom putu, a njegova nemilosrdna posvećenost misiji čini ga zastrašujućom figurom. Ovo dovodi Terminatora veoma blizu horor žanra, posebno u produženoj kulminaciji srodnoj slešeru u kojoj, čak i kada je sveden na metalni endoskeleton, ogoljen od sintetičkog mesa, taj prokleti stvor nastavlja da se vraća, kao robot verzija Majkla Majersa, uporno trčeći i puzeći za Sarom (Linda Hamilton, u odličnom spoju ranjivosti i istrajnosti).

Scenario (inspirisan adaptacijom Harlana Elisona za jednu epizodu serije Outer Limits) duhovit je, pun nezaboravnih replika i razrađenih akcionih sekvenci. Kameronova režija pršti od energije i inovativnosti u borbi protiv niskog budžeta i ne baš prvoklasnih specijalnih efekata: reditelj je vođen manijačkom, skoro terminatorskom upornoću i posvećenošću koji će postati njegovi zaštitni znaci. Nakon traljavog debija u PIRANI II (1981), gde je bio puki najamnik na tuđem projektu, TERMINATOR je prvi pravi Kameronov film, eksplozija akcije, horora, melodrame i naučne fantastike, što su činioci koji će (u različitoj razmeri) obeležiti sve njegove poznije filmove.

Iako je u suštini humanistički i topao, ovo je još uvek njegov najsumorniji film do danas. On završava rečima: "Nailazi velika oluja." To se odnosi na predstojeću oluju apokalipse, ali se time takođe najavljuje oluja zvana Džejms Kameron: njegov revolucionarni spoj akcije i SF-a biće dodatno istražen i obogaćen u Osmom putniku 2 (1986), Ambisu (1989), Terminatoru 2 (1991) i Avataru (2009).