LEGLO STRAVE – Ričard Korben i H. F. Lavkraft

            Iz štampe je najzad na srpskom izašao ovaj spektakularni sudara titana: strip album koji spaja dva genija horora, jedan proznog (Lavkraft), jedan crtanog (Korben)! Objavio – ko bi drugi? – nego DARKWOOD! Preveo – ko bi drugi? – nego dr Dejan Ognjanović! 

Šta ima unutra?

            Korbenove strip-adaptacije tri Lavkraftove priče, i to: DAGON (Dagon), MUZIKA ERIKA ZANA (The Music of Erich Zann) i ARTUR DŽERMIN (Arthur Jermyn), plus: šest Lavkraftovih pesama (soneta) iz ciklusa "Gljive sa Jugota", i to baš ovih: OŽILJAK (Prema pesmi "Prepoznavanje" / Recognition), SEĆANJE (A Memory), KANAL (The Canal), LAMPA (The Lamp), BUNAR (The Well) i PROZOR (The Window).

            Ovi stripovi su originalno izašli 2008. godine u okviru serijala HAUNT OF HORROR a Darkvud ih je lepo sabrao u jedan tom i dao im prikladan, tvrd, luksuzan izgled koji zaslužuju.

            Zabavno je što su odabrane i Lavkraftove (manje znane) pesme. Za razliku od proze, po kojoj je s pravom poznat, ove nude neke motive i situacije koji do sada nisu bili ni u kom mediju adaptirani. Većina adaptacija je ili doslovna, ili barem dosledna (sa razumljivim slobodama), ali najmanje jedna od slobodnijih užasnula bi i samog Lavkrafta, da je kojim slučajem u stanju da je sada vidi. 

Naime, pesma "Kanal", koja u izvornom obliku nema ni najmanje naznake toga, ovde je adaptirana kao ljubavna priča između dvojice crnaca (!) u pred-apokaliptičnom, pretpotopskom okruženju! Bio sam ubeđen da se radi o dvojici muškaraca, ali minucioznom expertizom tri kadra ukazuje se nešto nalik sisama na ružnom muškobanjastom entitetu za koji sam bio ubeđen da je muško, a izgleda da ipak nije. Mada, meni to liči na urednički nametnuto docrtavanje kako se ne bi sablaznuli strip-fanbojevi gej momentima jer ova sumnjiva njuška daleko više izgleda kao crni mladić nego kao crna devojka. U svakom slučaju, reklo bi se da je Korben ovde svesno i zločesto rešio da se našali sa Lavkraftovim konzervativnim i rasističkim stavovima - a vi ćete sami morati da procenite da li se ovde radi o devojci ili muškarcu sa jedva primetnim (za Korbenove standarde!) sisama.

            
Pored samih Korbenovih stripova, ovo izdanje nudi i Lavkraftove tekstove koji su poslužili kao osnov za adaptacije: dakle, sve tri priče imate ovde u celosti (prema verzijama objavljenim u dopunjenom NEKRONOMIKONU), kao i svih šest soneta, po prvi put na srpskom, u mom prepevu. Već sam nedavno ovde pisao nešto malo o HPL poeziji, i naveo primer jednog mog prepeva, pa to možete naći OVDE.

            Album ima 100 strana, format je A4, unutra je crno-beo, povez tvrdi, štampa odlična (volim kad je crna – CRNA, pa to ti je)!

Cene: Ekskluzivna cena samo na niškom strip-festivalu NiFest (koji traje do nedelje) - 990 dinara.

Promo cena: 1150 dinara (važi do 22.6.2014.)

Puna cena: 1350 dinara

Ne čekajte nego nabavljajte smesta ovaj MUST HAVE, naročito sad dok ga dele praktično džabe!

            Ako vam sve ovo nije bilo dovoljno, Darkwood kao i obično nudi više nego izdašan PRIVJU u kojem možete onlajn prelistati trećinu albuma! Pošteno! Nema laži, nema prevare! Prvih 36 strana – strip, tekst, prepev... imate OVDE.

            PS: Poznavaoci verovatno znaju da je Korben na sličan način adaptirao i Poa u istom ovom HAUNT OF HORROR serijalu. E, pa, radujte se – jer Darkvud uskoro, u narednih mesec-dva, objavljuje i TAJ album – takođe u mom prevodu...

ZAVODNIK – beogradska promocija

           

 U ponedeljak 14. aprila desila se prva u nizu promocija ZAVODNIKA. Održana je u Beogradu, u Muzeju kinoteke, u okviru revije SF filmova (tog dana igrali su SF-horori!) a specijalni gost bio je dr Marko Pišev.

            Odličan osvrt na ovo dešavanje pružio je Vlada "Nevidljivi" na blogu Pogled iz svemirskog broda koji prati sva bitna dešavanja iz oblasti fantastike kod nas, pa ću biti slobodan da prenesem njegov opis i osvrt na hajlajte večeri. 

          Autori fotografija kojima ilustrujem ovaj post su pomenuti Vlada, zatim Dejan Klincov i Ivan Tomić. Svima zahvaljujem na priloženim fotkama na osnovu kojih ćete bolje dobiti ideju o ugođaju te večeri.

 

Predstavljen “Zavodnik” – prozni ekvivalent Roršahove mrlje!

Ruralni gotik i roman koji je "uronjen u to" je bila uvodna senteca dr Marka Piševa, inače takođe pisca horora, kada je počeo predstavljanje novog romana dr Dejana Ognjanovića – "Zavodnik", koje je održano u Muzeju kinoteke, u sklopu festivala SF filma.

U samom uvodu Pišev je rekao da u "Zavodniku" nema "crno-bele podele", ali zato ima raznih preispitivanja pa i onih o vrednostima patrijahalnog sela. "Ovo je roman koji prodire u kulturne tabue i iz njih crpi pripovedačku snagu", rekao je Pišev, uz naglasak na specifičnosti odnosa prirodnog i natprirodnog.

Usledio je, potom, set pitanja za samog autora, pa smo tako od Ognjanovića mogli da čujemo da "Zavodnik" jeste "roman o sudaru svetova", a da glavni junak (Profesor) dolazi "sa strane" i predstavlja "most za čitaoce koji o selu imaju iskustvo iz druge ruke". Intresantna je patrijahalna dimenzija romana u kojem postoji preokret – jer je "patrijarh porodice" koja je u centru zbivanja – žena.

"U prvim reakcijama čitalaca nema ko nije istakao lik te starice. Ovaj roman jeste posvećen mojoj babi, ali ona nije taj lik. Taj lik je jednostavno potreban priči. Neki su isticali kako u moj prethodnom romanu ‘Naživo’ nema bitnih ženskih likova – nema ih jer mislim da nije bilo ni potrebno da ih tamo bude", rekao je Ognjanović.

“Jedna od glavnih ambicija mi je bila da vidim koliko dugo mogu da budem dvosmislen. To je, dakle, veoma pažljivo konstruisan roman. Želeo sam da njime čitaocu pružim prozni ekvivalent Roršahove mrlje”, rekao je Ognjanović.

Uz kompletnu atmosferu "horora pod suncem" imamo ponovo ideju Ognjanovića da što više jezivih scena ima po danu ili u smiraj dana – nešto što je viđeno i u delu "Naživo".

Potegnuto je i pitanje pasa, a oni su, kako je autor istakao, "jedna od stvari koja se razvila tokom pisanja – nisu bili toliko prisutni u sinopsisu". Naime, kako Ognjanović ističe, trebalo je dati neki oblik strahovima, a uzimanjem psa (čopora pasa) dobija se i na simbolici i uporištu u narodnim verovanjima da vampir može da se pojavi kao vuk ili crni pas.

Sam roman, kako je istaknuto, može da se čita i kao delo u kojem nema natprirodnog. Međutim, kako sam Ognjanović kaže: "Ovo jeste horor roman, ali zbog teme može biti intrigantan i onima koje horor ne zanima. Maksimalno sam se suzdržavao da ne prolijem krv".

Izuzetno posećena promocija završena je potpisivanjem knjiga i kupovinom "Zavodnika" kojeg neće biti u knjižari.

* * * 

A sad opet ja.

Šta reći?

Bilo je to izuzetno prijatno veče. Bio sam iznenađen tolikom posetom – preko 60 prijatelja, poštovalaca, čitalaca poznatih i nepoznatih došlo je da i naživo podrži ovo izdanje. 

Naravno, najdraži su oni koji su ga podržali kupujući primerke, za sebe i za poklanjanje dragim osobama.

Na slici: pokazujem koliko je primeraka kupio jedan od najvernijih pratilaca mog opusa od najranijih dana

Podrazumeva se, svi koji su to želeli, na licu mesta dobili su i posvetu od autora.

Svih 40 komada ZAVODNIKA koje sam iz Niša poneo sa sobom otišlo je te večeri, a nekima još i ostadoh dužan. Na svu sreću, osim ako se nešto baš nepredviđeno ne desi, ZAVODNIK će imati još jednu promociju u Beogradu, sredinom maja – više detalja o tome uskoro – pa će to biti prilika za još detaljnije druženje i razgovor onda kada veći broj posetilaca pročita roman.

ZAVODNIK je, naravno, započeo svoj život, u rasponu od najurbanijih novobeogradskih blokova...

...dečjih igrališta...

...pa do ruralnih zabiti najprikladnijih sadržaju knjige!

Ove slike iz zavodničkih ambijenata poslao je moj stari prijatelj iz Negotina, Siniša Pejčinović, a napravljene su u okolini Majdanpeka, selo Blizna:

Kozja pećina

Beli izvorac

Naročito je nadahnuta i uspela ova impresivna rekonstrukcija korice knjige uživo:

ZAVODNIK je, inače, prešao granice Srbije, Balkana, pa i Evrope. Evo nekoliko slika koje je jedan čitalac poslao čak iz daleke Amerike!

 

Dakle, nemojte čekati da se ZAVODNIK rasproda pre nego što rešite da ga nabavite, kao što se to desilo mnogima koji su tek ovih dana poželeli NAŽIVO (to je sada i zvanično rasprodat roman!). ZAVODNIKA i dalje možete nabaviti samo kod mene, tako što ćete pisati na dogstar666 et yahoo dot com gde ću vam dati instrukcije kako i gde da uplatite 610 din (ptt je uračunata u ovu cenu) kako biste došli do ovog nezavisnog, andergraund, autentičnog romana strave!

NOVI HORORI (2014) – 1. deo

Prošla je već skoro 1/3 ove godine, pa je vreme da se ukratko osvrnem na neke uglavnom zaboravljive i nebitne hororčiće odgledane u prva četiri meseca 2014. Čisto zato što pojedini među njima nekima od vas mogu izgledati vredni gledanja. A uglavnom nisu.

THE COMPLEX

JAP, 13

**(*)       2+

Hideo Nakata po ko zna koji put pokušava (i ne uspeva!) da priđe makar na kilometar RINGU. Solidna je to pričica o duhovima, marginalno-gledljiva barem u svojoj prvoj polovini, ali onda postaje previše sirasta (cheesy) i bezveznjačka. Ima ukupno jednu jezivu scenu, na polovini filma (sa duhom starca), a ni ona nema pančlajn nego se bzvz prekine. I to je to.

NURSE

USA, 14

*(*)           2-

Ko voli bezumni splatter, može ovde da nađe nešto krvi i gadosti – ali mnoge od njih su kompjuterski nacrtane. Sav taj masakr je bez trunke duha i simpatičnosti, vrcavosti koji su krasili krvoliptanja iz nekih boljih vremena: mean-spirited, mučan, tužan i jadan kao i izgled/pojava/gluma naslovne kreature.

The House Of The End Times

VEN, 13

**           2-

Predugačka i nedovoljno zanimljiva storija (made in Venezuela!) o preklapanju dva vremenska perioda sa previše rupa i neubedljivosti da se to proguta (ponašanje policije; ponašanje glavne junakinje; njen neuverljiv old-age make-up; smisao sveg tog brkanja budućnosti u prošlost...).

Cabin Fever 3; Patient Zero

USA, 14

**           2-

Besmislen pokušaj da se odbaci vickasti duh prva dela i napravi 'strejt' SF-horor o eksperimentima na jednom ostrvu: isprazno, šuplje, zaboravljivo... Još jedan dosadni film čija se 1/3 sastoji iz banalnih soap-opera priključenija novopečeno-venčanih (sa hajlajtom u sceni doslovnog 'jedenja ribe – riblja čorba included') a skoro 2/3 od lomatanja po mračnim hodnicima još jedne napuštene vojno-naučne baze... Zeeeev...

FOUND

USA, 13

*(*)         2-

Još jedan u nizu dokaza da je indie-horror mrtav, da problem nije ni u budžetu pa ni u talentu koliko u opštoj plitkoumnosti i elementarnom nerazumevanju žanra koji se, nominalno, voli, a u praksi – blati. Gluma je slaba, režija početnička, a scenario (o starijem bratu koji odseca glave i donosi ih u svoju sobu, u kuću gde još živi s roditeljima, i o njegovom mlađem bratu, koji obožava horor filmove, i nalazi ove glave...) uvredljivo je kretenski. To naročito važi za izrazito promašeni pokušaj tragičnog splatter završetka sa "duhovitim" pančlajnom.

  

ALMOST HUMAN

USA, 13

*(*)         2-

Koliko gladni 1980-ih treba da budete pa da ovu nemuštu, trapavu i kretensku varijaciju na otkačene SF-horore iz '80-ih progutate kao 'pravu stvar'? Mnogi na netu otkidaju na ovo, ali svakom pronicljivijem gledaocu jasno je da je ovo amaterski slikano i režirano, da ružno izgleda, slabo je glumljeno (uključujući unikatno antipatičnog gl. junaka!), i ima premalo efekata maske (a to malo što ima, jeftino je i loše). Kad se samo setim da mi je svojevremeno, pre nekoliko decenija, bio bezvezan engleski sf-horor X-TRO (1983). U poređenju sa ovom nebitnom besmislicom X-TRO je pure cinema, boleština, weirdo cinema at its finest + orgija izuzetno maštovitih efekata maske i transformacije. Ništa od toga ovde. Ništa...

TULPA

ITA, 12

**           2-

Italo je mrtav. Šta vredi ideja, koja zvuči kao solidan ali nerazrađeni sinopsis za neki sicko giallo iz ranih 1970-ih, kad je sve uslikano jadno, ružno, sirotinjskom kamerom i sa kastingom koji kao da je glumce sabrao na buvljoj pijaci. Italo horor se nikad nije odlikovao vrhunskim glumačkim izvedbama, ali su barem imali slikovite fizionomije, harizmatične pojave... Ništa od harizme ovde. Glavna glumica jedva da bi prošla kasting za neku drugorazrednu TV sapunicu.

Paranormal Activity: The Marked Ones

USA, 13

**(*)       2+

Još jedan gledljiv ali nebitan FFF sa začinom u vidu hispano-ambijenta, ali to je nedovoljno. Priča je banalno predvidiva i linearna: mladunci urade nešto glupo (muvaju se po stanu preminule medijumke-vračare i prizivaju ko zna šta u pustoj crkvi) i onda glavni među njima postaje sve opsednutiji zloduhom, dok na kraju i ne strada. Ipak, ima tu dovoljno jeftinih fazona od FFF sorte, solidno izvedenih, da ljubitelji ovog podžanra mogu da osete nešto malo jeze – i dobiju barem jednu efektnu, nepredvidivu šok-scenu!

---nastaviće se...---
u idućem nastavku: jedna 'trojka' i 4 'tri minusa'!

BLADE RUNNER (1982)

*****

5

          Na ovom blogu već sam u dva navrata opširno pisao o BLADE RUNNERu, jednom od najdražih mi filmova ikada snimljenih. Ako vam je to nekako promaklo, imate osvrt na film, s naglaskom na poređenje sa (znatno slabijim) Dikovim romanom, OVDE; a imate, takođe, i prikaz izuzetnog dokumentarca o ovom filmu, DANGEROUS DAYS: THE MAKING OF BLADE RUNNER, i to baš OVDE.

            Ipak, to nije razlog da ovde ne okačim i svoj prikaz koji sam svojevremeno napisao i objavio na engleskom, u knjizi 101 SCI-FI FILMS YOU MUST SEE BEFORE YOU DIE. Ovaj tekst sam tek nedavno preveo na srpski, kako bi se našao u specijalno bogatom katalogu Kinoteke za april, a povodom aprilske revije SF filmova. Usput, preporučujem da ovaj katalog u celosti skinete OVDE, jer u njemu ima još nekoliko tekstova, prikaza, napisa, tirada, impresija i filozofiranja vrednih vaše pažnje.

            Evo, dakle, ekskluzivno, na srpskom, šta sam svetu, u najsažetijem obliku, imao da kažem o BLEJD RANERU.

BLADE RUNNER (1982)

"Još uvek mislim da je to jedan od najboljih filmova koje sam ikada napravio."

(Ridli Skot)

Velika tema suočavanja sa činjenicama života predstavljena je sa adekvatnom ambicijom i raskoši u Ridli Skotovoj superiornoj adaptaciji snažnog, ali pomalo nezgrapnog romana Philipa K. Dicka Da li androidi sanjaju električne ovce?

Potencijal SF-a da zaobiđe "stvarnosne" probleme i da prevaziđe oponašanje svakodnevnog života prepoznata je i veličanstveno realizovana u ovom remek-delu žanra. Ukorenjenost u petparačkoj (pulp) prozi SF-a i noara vidljiva je – ali preobražena, jer ti su koreni transcendirani kao u prozi Rejmonda Čendlera i Vilijama Barouza (koji je skovao frazu "Blade Runner"). Detektiv u kišnom mantilu, Rik Dekard (Harison Ford) angažovan je da "penzioniše" grupu odmetnutih replikanata (androida sa ograničenim životnim vekom)​​. Dekard ima određene sumnje vezane za svoj posao (on je, praktično, SF verzija lovca na ucenjene glave iz vesterna), ali susret sa liderom replikanata će ga naterati da posumnja i u svoj identitet i humanost.

Roj Beti (Rutger Hauer, u legendarnoj ulozi) mozak je i duša te grupe, sa glavnim ciljem: da susretne svog Tvorca i zatraži ultimativnu popravku: uklanjanje smrtnosti. Futuristički noar je prisutan u smislu ikonografije (sumornost, kišom okupane ulice Los Anđelesa 2019. godine), ali i u raspoloženju noarskog fatalizma: replikanti su, u osnovi, DOA (Dead on Arrival: na neki način, već su mrtvi kad stignu na Zemlju). Ukleti "ubrzanim raspadanjem", oni su u misiji uzaludnoj od samog početka. Ipak, Beti želi da sazna može li Tvorac da popravi ono što je načinio.

"Sve što je želeo bili su isti odgovori koje i mi ostali tražimo," razmišlja Dekard. "Odakle sam došao? Gde idem? Koliko mi je preostalo?"

Kao bajronovski buntovnik, Beti je luciferska figura koja uništava svog stvoritelja u dirljivoj sceni čije su tragične implikacije neuporedive ne samo u SF-u, već na filmu uopšte. U neočekivano poetičnom kraju, Lucifer evoluira u Hristoliku figuru, spasivši život svog ubice. Tehnički gledano, on/to je mašina, ali na kraju stiče dušu koja je više od ljudske: "Video sam stvari koje vi, ljudi, ne biste verovali. Zapaljeni ratni brodovi blizu Oriona. Gledao sam C-zrake kako svetlucaju u mraku pored Tanhojzerove Kapije. Svi ti trenuci će biti izgubljeni u vremenu, kao suze na kiši. Vreme je da se umre..."

Zadivljujuća scenografija Dejvida Snajdera i Lorensa G. Pola zajedno sa tada najsavremenijim vizuelnim efektima (koji su odlično ostarili, odnosno drže se bez problema i više od tri decenije kasnije) stvorila je jedan od najnezaboravnijih ambijenata bilo kog filma, bez obzira na žanr. Atmosfera je u velikoj meri poboljšana fenomenalnim atmosferičnim skorom Vangelisa i oštrom ali gde treba i nežnom fotografijom Džordana Kronenveta. Čitava glumačka ekipa je odlična, uključujući i Šon Jang, nezaboravnu u ulozi fatalne žene osuđene na životni vek od samo 4 godine. "Šteta što ona neće živeti! Ali, s druge strane, ko od nas hoće?" ISTREBLJIVAČ će živeti: njegovi kvaliteti su vanvremenski.