NAŽIVO i KULT GULA na Striporama festivalu

I ove godine se, kao i pet prethodnih, u Nišu, paralelno sa festivalom Nišvil (aka Guča za džezere), odigrava Striporama – festival stripa i popularne kulture. To je pravo mesto da se Nišlijama i drugim gostima Niša predstave moje dve nove knjige: KULT GULA i NAŽIVO (treće, ultimativno izdanje).

Tako će i biti.

U subotu, 10. avgusta, s početkom u 19h, duhovni tvorac Striporame, Zlatibor Stanković (inače iskusan novinar i vlasnik striparnice Južni Darkvud), razgovaraće sa Dejanom Ognjanovićem o knjigama KULT GULA i NAŽIVO. Lokacija: Nišvil Press centar u Tvrđavi.

Naravno, eventualna publika moći će da se priključi razgovoru svojim pitanjima, komentarima, zvižducima itsl. a ako neko baš bude otišao tako daleko, moći će i da kupi neku od pomenutih knjiga (ili, čak, obe)!

Znači, ko voli nek izvoli – 1) svojevrsna Biblija Horora, knjiga najboljih tekstova iz prvih 10 godina bloga The Cult of Ghoul, i 2) prvi i jedini niški horor roman... Naživo, pred publikom – if any!

Što se ostatka festivala tiče, ima se tu šta i ko videti i čuti – ja posebno ističem i preporučujem izložbu ilustracija i strip tabli Dejana Nenadova 

(čitaocima ovog bloga poznatog po ilustracijama za SNOVITI KADAT u mom prevodu), 

a sada vas prepuštam zvaničnoj najavi organizatora – i ilustracijama na niške teme koje su spec. za Striporamu uradili gosti festivala!

Zvezde svetskog stripa i ilustracije, animatori, storyboarderi… na Striporami 2019!

Nišville i striparnica Južni Darkwood predstavljaju vam Striporamu 2019!
Promocije novih izdanja, izložbe, crtanje posveta, berza stripa i akcionih figura, škola stripa za najmlađe...

Gosti Striporame 2019 su Giuseppe Matteoni (izdavačka kuća Sergio Bonelli Editore, autor naslovnica i crtač strip serijala Dragonero), 
UPDATE: Zbog smrtnog slučaja u porodici naš gost Đuzepe Mateoni bio je prinuđen da otkaže gostovanje na Striporami.

Milorad Vicanović Maza (crtač Wundervaffen strip serije, jedne od najprodavanijih na frankofonom tržištu), 

Darko Perović (jedan od najpopularnijih strip crtača u Italiji, crtač na strip serijalu Magični Vetar), 

Ivan Stojković (strip crtač i animator), 

Miroljub Milutinović Brada (bezmalo dve decenije prisutan na francusko-belgijskoj strip sceni),

Sabahudin Muranović Muran (crtač stripa Vekovnici i Hajduk), 

Dejan Nenadov (slikar, stripar i ilustrator, od 2008. prisutan na francuskom tržištu), 

Konstantin Viktov-Titis (strip crtač i storyboarder na hit-filmovima The Expendables, Killing Season, Olympus has fallen),

Leonid Pilipović (zvezda francuskog stripa i gitarista grupe Goblini).

U okviru festivala biće organizovana i samostalna izložba Dejana Nenadova, 

izložba radova gostiju učesnika svih pet dosadašnjih izdanja Striporame, prodajna izložba akcionih figura, kao i radionica stripa za osnovce i srednjoškolce. Stripofile, takođe, i ove godine očekuju promocije domaćih strip izdanja.

Program Striporame odigrava se na otvorenom, u Niškoj tvrđavi, u Zelenom strip ateljeu (pored Nišville press centra), i besplatan je.

SPEKTAKULARNI APDEJT

I PUNI

GHOUL'S SEAL OF APPROVAL:

DUH U OKLOPU

- PREMIJERNO IZDANJE DARKWOODA NA STRIPORAMI 2019!

Puna cena- 1590 din.
Promo cena- 1290 din.
STRIPORAMA CENA - 1200 din!

Jedan od najvećih naučno-fantastičnih klasika – Duh u oklopu (Ghost in the Shell) –najzad na srpskom jeziku!
Futurističkom noar atmosferom bliska pripovestima Filipa K. Dika i Skotovom Blejdraneru, asvojim arhitektonskim vizijama ukorenjena u Mebijusovim stripovima, Duh u oklopu je pričao specijalnoj jedinici koja se u bliskoj budućnosti bori protiv sajber-kriminala. Autor Širo Masamune maštovito ukazuje na probleme koji se mogu vrlo brzo pojaviti perd nama, u svetuu kom je bio-inženjering sve izvesnija realnost. U svetu u kom ćemo se preispitivati ima limašina duh i da li nam postaje jednaka po pravima, čak i ako nas u mnogo čemu prevaziđe.

Divote Stare planine (1): Kozji Kamen

            Ponekad se upitam da li ovaj narod zaslužuje zemlju koju ima – i šta bi neki drugi, pametniji, bolji, na lepotu osetljiviji narod uradio sa onim čega mi imamo na pretek, a s tim radimo malo, ili nimalo.  

A kao da to nije najgore, ne samo što je grdna ovdašnja lepota zapuštena, nego, onda kad je Neko primeti – čitaj: Zli Investitori, koji u toj Lepoti vide samo Izvor Novčane Zarade – ta Lepota još krene da se aktivno uništava, što se upravo ovih dana dešava širom Stare planine, kroz izgradnju tzv. Malih hidrocentrala, energetski beskorisnih grdoba kojima se uništavaju ne samo lepota prirode nego i živi svet u rekama i oko njih, pa i to malo privrede tih krajeva, a sve zarad mlaćenja para od strane bezdušnih zlikovaca koji šuruju sa vrhom ove antinarodne, antiljudske i protivprirodne SNS sekte...

            Stoga sam s pomešanim osećanjima krenuo u avanturu obilaska nekih slikovitih lokacija u Parku prirode Stara planina, dana 6. avgusta 2019.

Pre svega, odavno se spremam na posetu divotama koje su mi geografski veoma blizu, na sat-dva vožnje od mesta gde živim (Niška banja), ali okolnosti (a pre svega adekvatno društvo + vreme + sloboda od drugih obaveza) nikako da se poklope kako treba.

Juče, najzad, jesu – i bio sam srećan da napokon vidim bar deo blaga koje, manje-više netaknuto, a svakako još-uvek-neoskrnavljeno (a dokle će – ne znamo!) zrači tu negde oko nas.

Društvo su mi na ovom putešestviju pravili seka Tanja (sestra od tetke) i njena deca / moji sestrići / Matija i Miona, i Tanjina drugarica Nataša.

Ukupno smo obišli tri glavne lokacije, koje se sve nalaze nešto iza Pirota:

1) Vidikovac Kozji Kamen, jedan od najlepših vidikovaca u Srbiji, s kojega puca pogled na Zavojsko jezero i šta sve ne;

2) Slavinjsko Grlo / Rosomački Lonci, prelepu stenovito-vodenu formaciju kod sela Slavinja;

i vrhunac dana, spektakularno prelepi

3) Vodopad Tupavica kod sela Dojkinci, jedno od najlepših mesta na kojima sam ikada bio.

U ovom postu predstavljam prvu lokaciju, Vidikovac Kozji Kamen.

Ovo mesto se pokazalo kao daleko najzahtevnije, jer da bi se do njega došlo potrebno je pešice preći 3,6 km u jednom pravcu, i naravno još toliko u povratku.

Dakle, preko 7 km pešice, po toplom danu, i po neravnom, divljem terenu (ne, nije ovo kao šetnja u parku, moram reći)...

Zvuči kao napor, i OK, nije naivno, naročito za nekoga ko više sedi/leži/čita/piše negoli šeta/trči itsl. ali na svu sreću još imam dovoljno kondicije (ponajviše zahvaljujući vožnji bicikla) da mi ovo fizički nije bilo naporno ama baš nimalo.

Pored toga, više od polovine ovog puta ide kroz šumu, što ređu što gušću, što visoku što nisku, sa sasvim dovoljno hladovine da žega odozgo ne ubija.

Uz dovoljno vode u rancu, a prethodno dobro naložen pitom sa sirom iz Pirota, i u dobrom društvu, šetnja je protekla prijatno i skoro neosetno.

A kad dođete do vrha – BAM! Shvatite da je to malo napora itekako vredelo, jer – vidite ovo:

 

Evo osnovnih fakata (sa Vikipedije): Kozji kamen je vidikovac u jugoistočnoj Srbiji na nekih 18 km od Pirota, na putu za Rsovce. Takođe postoji i šumski put iz pravca sela Velika Lukanja i Bela.

Ovo je jedan od vrhova Vidlič planine i nalazi se na 1.181 mnv u delu zvanom Visok.

Na 12. km puta za Rsovce nalazi se tabla i skretanje na zemljani put kojim se posle nekih 3 km kroz šumu stiže do samog vidikovca.

Nalazi se neposredno iznad Zavojskog jezera, tako da se pruža pogled na celo jezero, kao i meandre Visočice na mestu gde se uliva u jezero, pored sela Pakleštica.

Gledano u daljinu iznad jezera vide se vrhovi Babin zub i Midžor, dok se na drugu stranu pruža pogled na staroplaninski masiv i vrh Kom.

            Dve bizarne stvari vredi istaći:

1) Zavojsko jezero nastalo je prirodnim obrušavanjem (klizištem) koje je preprečilo reku (!)...

2) Specifična azurna boja vode – koju naše fotografije samo donekle mogu da prenesu – stvarno je netipična za kopnene uslove: ja ovako nešto do sada, izvan mora, nisam viđao. Pretpostavljam da ovu boju daju neke alge itsl. vodeno rastinje, ali o tome bolje neka govore stručnjaci. Što se mene tiče, estetsko-poetski dodir je sasvim dovoljan, šta god ga izazivalo.

            Inače, kome se ne sviđa ideja šipčenja u prirodi po vrućini, i radije bi ovamo gazio po snegu, evo kako to izgleda pod snegom, usred zime – OVDE.

Naravno, gde su Srbi - tu je i Đubre...

            U idućem nastavku: DUBOKO GRLO!

  

 

„Oluja” u NAŽIVOM

  

            Na dan 4. avgusta 1995. počelo je najveće etničko čišćenje u Evropi posle II svetskog rata – odnosno, proterivanje oko 220.000 Srba iz Hrvatske, uz prateće spaljivanje njihovih kuća i sela, i ubijanje uglavnom zanemoćalih staraca koji su ostali u svojim domovima.

            Evropa je ćutala, i ćuti.

            Svet je ćutao, i dalje ćuti.

            Hrvatska danas slavi svoje „oslobađanje“ od svojih sopstvenih nepoćudnih građana.

            A ja ću vas podsetiti – ili obavestiti, ako do sad niste znali – da duh „Oluje“ snažno lebdi nad mojim prvim romanom NAŽIVO, koji je nedavno dobio svoje treće, ultimativno izdanje.

            Njegova radnja počinje 5. avgusta 1995.

            „Ali, čekajte, zar to nije priča o okultizmu, sektama, pornografiji, snafu...?“

            Jeste i to. Ali nije taj zaplet slučajno smešten baš u period između pada Srpske Krajine i bombardovanja Republike Srpske...

Evo vam dva prigodna odlomka koji pružaju pozadinu za priču koja i jeste i nije o baš toj „Oluji“...

Goran se mršti, kao da zausti nešto da kaže, pa ućuti.

Pitam ga zašto je tako nadrkan.

                „A kako da ne budem? Jebem ti život!“ Otvara moju Politiku sa krupnim naslovom: PAO KNIN. „Sve je propalo. Sjebaše nas ustaše. Valjda ti je jasno šta ovo znači. Krajina je gotova. A i ovima u Republici Srpskoj crno se piše.“

Ne znam šta bih rekao.

On nastavlja: „Naravno, zabole tebe što Srbija nema more.“

Mrzim more. Osim toga, ne vredi plakati za prosutim mlekom, kažem.

„Krv je u pitanju.“

„Isto sranje.“

„Znaš, ponekad ti skoro zavidim kad vidim kol'ko te boli kurac za sve ovo.“

„Možda me i boli, ali drugačije to ispoljavam. Ne moraju svi da idu okolo i jauču držeći se za međunožje.“

„Ma daj,“ odmahuje on rukom. „Tebi je to samo materijal za Zbirku. Još jedan tekst koji ćeš da ubaciš u one tvoje fascikle...“

Pokazujem prema televizorčiću na kome upravo, sa kasete, ide Because She Disobeyed i pitam želi li da promenim program. „Da li bi radije gledao TV Dnevnik?“

Goran pravi kiselu facu, gura novine sa stola i samo se dublje zavali u stolicu, uz njeno glasno krckanje.

„Mora da se šališ. Da gledam ustaše kako likuju dok razvijaju svoj barjak na staroj kninskoj tvrđavi... Bolje je da gledam ovu fuksu. Gledaj kako ga prima...“ Onda, kao da se seti nečega, posegne za kesom koju je doneo. „Ko zna, možda si u pravu. Možda i u tom tvom ludilu ima neki sistem. A kad smo već kod toga, pogledaj ovo.“

Daje mi ružičasti papir na kojem je krupnim slovima isprintano: „NOVO: AVGUST 05“, a ispod toga, spisak filmova. Uzimam ga tek mlako zainteresovan.

Teen-ovo, bizarre-ono, fuck-ovo, perverse--- Onda podignem pogled sa papira, ne mogu da verujem. Goran se već kliberi dok me pažljivo posmatra, kao da čeka neku reakciju. Sigurno sam iskolačio oči.

„Mora da me zajebavaš?“

Goran se lupi u čelo i govori sebi: „Eh, al' sam majmun, što ne poneso' kameru! Koju facu si napravio! Ovaj momenat je trebalo da se zabeleži za buduća pokoljenja.“

I dalje ne verujem... da je... nabavio... taj film.

„Jok, ti si!“ On ustaje, prilazi pultu i likuje: „Legendarni... Navodni... Mistični... Okultni... Nenalažljivi – Cirkus Strasti. Od danas i u vašem omiljenom video klubu!“

(…)

* * *

Novine su pune dokaza o sve većoj kulminaciji Propasti.

                Pre četiri dana pao je Knin. Vesti govore o izbegličkoj koloni dugoj dvadeset kilometara, o 260.000 prognanih na putu ka Srbiji. Hrvatska avijacija, naravno, bombarduje kolone civila na traktorima... Odlomak iz današnje Politike spremljen za moju arhivu dokaznog materijala protiv ljudske vrste kaže:

    

Pripadnici Petog Korpusa muslimanske vojske počeli su u Topuskom masovne pokolje srpskih izbeglica i blokiranih jedinica Srpske vojske Krajine. Evakuacija srpskih civila i dela vojske iz Topuskog, koja je bila dogovorena sa UNPROFOR-om, odugovlačena je zabranama hrvatskih oficira, dok u Topusko nisu ušli vojnici Petog Korpusa muslimanske vojske iz Bihaća i počeli sa pokoljem stanovništva.

                I tako dalje.

                Na trista kilometara zapadno od mene neke ljude kolju zato što nisu iste vere kao onaj ko trenutno, u datoj situaciji, drži nož; deset spratova niže neka deca igraju se u parku dok njihovi starci žučno raspravljaju „ko je kriv“ što su Knin, a time i cela Krajina, pali u ruke „ustaša“; a ja čekam Gorana i Cirkus strasti.

Ko zna – možda ću tamo videti ko je kriv.

(…)

A možda ćete videti ko je kriv – u NAŽIVOM!

Pišite na dogstar666 at yahoo dot com i naručite sebi primerak ili dva – jedan košta samo 800 din + 50 za ptt.