SVET MUTANATA – Ričard Korben

Crtež: Richard Korben

Scenario: Jan Strnad

 

Broj strana:160

Dimenzije: 210 x 285 mm

Povez: tvrdi

Štampa: Kolor

Izdaje: Lokomotiva d.o.o.

 

Cena kod izdavača
2.800 din+ POŠTARINA

 

https://lokomotiva.rs/product/svet-mutanata/

 

Svet je otišao dođavola. Kad, kako, zašto? Koga je briga!?

Možda je oduvek bio dođavola, samo je u nekom proizvoljnom trenutku kritična masa stočnosti ljudske stoke sve oterala preko ivice podnošljivog, i svaki privid poretka (tzv. civilizacija) srušen je.

U krhotinama i otpacima nekadašnjeg „normalnog“ sveta teturaju se – mutanti. Degeni. Hibridi. Ljudi-zveri, gonjeni krčanjem creva i nadizanjem kurca. Volja za moć. Zapišavanje teritorije. Borba za ženku, za porod, za sklonište, za malo topline… Za u se, na se i poda se.

Svet mutanata – ili naš svet, samo malko pojačan? Ne znam; otidite u najbližu kladionicu, ili na stadion, ili na splav, pa mi dojavite.

Razlika je, reklo bi se, samo u intenzitetu. U koloritu.

Korben je ovde u svom izraženije karikaturalnom izdanju, GROTESKA vlada, stilizacija je snažna, ne samo u koloru nego i u anatomijama, skraćenjima, perspektivama, (dis)proporcijama. Pa ipak, na delu je za njega osobeni spoj karikaturalnosti i realizma – negde skoro do nivoa fotorealizma, a odmah zatim – gruba hiperbola.

O čemu se tu radi?

To je, kad god govorimo o Korbenu, sekundarno pitanje, a ovde možda i više nego u drugim njegovim radovima. Recimo, bizaran je podatak da je on scenaristu, Strnada, angažovao tek na sredini druge epizode, kad je osetio da mu fali neko ko bi vodio i razvijao kakvu-takvu priču.

To nam govori da priča ovde postoji pre svega kao izgovor da bi Korben crtao ono što mu se crta. Imate problem s tim? Ja nimalo – dapače, smatram to izvanrednim pristupom. Većina današnjih crtača su zanatlije koji vezuju konja gde im gazda kaže, odnosno crtaju ono što se traži, što se prodaje, što „ide“, što je „in“. Najveštiji među njima dovijaju se da u to „in“ ubace na kvarno i delić sebe, pa kolko im dopuste, tolko im bude. Ako uopšte.

Korben je nastao, stasao i sazreo u jednoj ranijoj, sočnijoj, ljudskijoj fazi strip istorije, pa mu se moglo da crta za fanzine, ili male časopise, ili za svoj SAMIZDAT – prosto, da bi radio ono što se njemu radi.

Baš ste zapeli za zaplet? Nek vam bude: mišićavi ćelavko, Dimento – nešto kao Den, ali sa pantalonama, dakle bez stalno landarajuće kurčine – luta bespućima i ruševinama sveta koji je tiran tiraninu a kamoli duši blagorodnoj, tj. njegovoj, koju neprestano neko pokušava da nasamari na ovaj ili onaj način, da ga iskoristi za ovo ili ono.

U tom svetu on pokušava da očuva to malo prostodušne dobrote u sebi, a svetalce nade za to pruža mu sisata ženska koja sa obzorja tog sveta polagano ulazi u njegov centar.

U pokušaju da joj pomogne, nakon što bude gadno, grupno, mutantski silovana (!), on je nosi u jednu vojnu bazu, gde se kriju nemutirani ljudi (nalik onoj iz DAY OF THE DEAD) – ali da li će vam zaista biti spojler ako kažem da se oni ispostave isto takva exploatatorska čudovišta kao i ona u spoljašnjem svetu?

U ovom istom albumu nalazi se i SIN SVETA MUTANATA – vickasto nazvani nastavak, tim pre što je u njemu glavni junak zapravo ćerka onog ćelavka iz I toma, po imenu Dimenta. Pošto je ovo strip Ričarda Korbena, naravno da je ćelava i da ima velike sise.

A ima i velikog grizli međeda uz sebe, kao prijatelja. Njih dvoje idu ka čovekolikoj zajednici na jednom ostrvcu, koju vodi tatin stari prijatelj. Tamo bi trebalo da nađu sklonište – avaj, na putu do tamo staze im se ukrštaju sa nizom neverovatnih karika… ovaj, likova, manje-više mutanata, koji imaju svoje sebične agende i planove.

Sve te prilično neobavezno, lagodno, skoro proizvoljno nabacane epizodice ipak se nekako, manje više linearno, dovedu do spajanja i kulminacije u eksplozivnom kraju…

SVET MUTANATA i SIN SVETA MUTANATA spadaju u glavna Korbenova dela, i za svaku pohvalu je što ih najzad dobijamo u vidu albuma – do sada su našim čitaocima bili dostupni samo u skrnavim, seckanim oblicima od po 4 stranice u Spunk Novostima i u Stripoteci, početkom 1980-ih, i od tada pune četiri decenije nigde ništa.

Iako ovaj strip (još) nije prošao kroz Viljarubijin tretman restauracije i remasterovanja (što se ponegde vidi), ovo je ultimativno trenutno dostupno izdanje, sa dodatnim tablama u odnosu na one iz Stripoteke, sa pratećom galerijom korica i sa kraćim uvodima i pogovorima koji vam jasnije upotpunjavaju ovaj SVET.

Štampa i povez odlični, papir i korice takođe, prevod by Draško Roganović odličan – sem u rutinskoj odluci da se slomljeni mutantski jezik postapokaliptičnog doba prenese gomilanjima infinitiva (ja tebi slomiti glavu, ti meni dati jelo, ja tebi jebati mater itsl) što na srpskom deluje napadno neprirodno i bezvezno. Kad se Srbi slome i pretvore u gomilu mutanata (a pitanje je dana!), to teško da će zvučati kao „kako mali Đokica zamišlja Tarzan-Ingliš“. Ja bih to rešio drugačije (ja tebi slomim glava, ti meni daš jelo, ja tebi jebo mater, itsl). No, to je cepidlačenje u inače dobro, vickasto obavljenom poslu.

Ko zna šta valja, kupiće sebi ovaj 2-u-1 masterpis, a ako vam finansije dopuštaju, o istom trošku obavezno kod istog izdavača uzmite i Korbenovog DENA (vol. 1), o kojem sam ranije već pisao hvalospeve na blogu, npr. OVDE.

Za svaku pohvalu da je i Denovo izdanje expresnom brzinom došlo do nas, samo 3-4 meseca nakon američke premijere remastera. Nažalost, vol. 2 kasni i u USA, bio je najavljen za novembar ’23. a sad ga vidim pomerili za april ’24. Nadajmo se da Lokomotiva stiže sa srpskim izdanjem ubrzo za njima! Jer to se definitivno MORA imati.

U PLANINAMA LUDILA – Lavkraft i Baranže

Format: 24 x 32,10 cm
Povez: Tvrd
Broj strana: 120
Štampa: Kolor

 

Šta kaže izdavač?

 

Arkam, 1933. Profesor Dajer, ugledni geolog, saznaje da se sprema naučna ekspedicija zlokobno slična njegovom putovanju na Antarktik 1931. godine. U nadi da će ih odgovoriti od rizičnog poduhvata, odlučuje da prvi put iznese kompletan izveštaj o tragičnim događajima koje je preživeo. Dve godine ranije, brodovi koje je unajmio Univerzitet Miskatonik dospeli su do zaleđenog kontinenta i grupa profesora i studenata odmah se dala na posao bušenja leda i prikupljanja fosilnih ostataka. Nekoliko dana kasnije, biolog ekspedicije, profesor Lejk, izvestio je preko radija da je u jednoj novootkrivenoj pećini zatekao neverovatne primerke ljudima dotad nepoznate vrste bića, bizarne i jedva pojmljive, a onda je oluja prekinula vezu s glavnim logorom. Sutradan je krenula potraga za Lejkom i njegovim ljudima, ali Dajer nije mogao ni da sanja na šta će sve naići na tom putu, koji će ga odvesti među preteće, nestvarne vrhove najviših planina na planeti, kao i u najdublje ponore košmarnog straha i nezemaljskog ludila... 

Novela U planinama ludila H. F. Lavkrafta, prvi put objavljena 1936. godine, jedno je od najvažnijih dela tog kultnog autora i važi za klasik američke horor literature. Sam Lavkraft je ovo delo smatrao svojim možda najuspelijim, a ono je svakako poslužilo – služi i dalje – kao inspiracija mnogim umetnicima iz raznih polja.

Fransoa Baranže, ilustrator ranije poznat po radu na filmovima i video-igrama, od malih nogu je opčinjen Lavkraftovim stvorenjima i vizijama što tavore u najmračnijim uglovima fantazije, a ova knjiga je njegova dosad najambicioznija umetnička kreacija.

 

 

Šta kaže Ghoul?

 

Roman U planinama ludila vrhunski je izraz ideje da Drugost u hororu predstavlja dodatak poznatom, a ne njegovu kontradikciju: u njemu Lavkraft daje oduška davnašnjoj fascinaciji naukom uopšte, ali i Antarktikom konkretno, budući da je još sa dvanaest godina pomno pratio izveštaje tadašnjih polarnih istraživača i čak pisao mladalački entuzijastične članke o njima. Osećaj paklene strave koji nose priče okultnog horora, kao što je npr. „Danički užas“, u ovom romanu je donekle ublažen spojem sa fascinacijom koja njegove junake, naučnike i istraživače, ali očigledno i samog pisca, nosi tokom čitavog dela.

„Naučnici do poslednjeg daha – šta su oni uradili što mi ne bismo na njihovom mestu?“ uskliknuo je njegov pripovedač, profesor Vilijam Dajer, govoreći, sa spojem groze i divljenja, o vaskrsnutim Drevnima, a ta ista kvalifikacija važi i za njega samog i mladog Denforta. Ma koliko stravična bila saznanja do kojih dolaze u lavirintima, nemerljivim hodnicima, ruševinama, podrumima i katakombama eonima mrtvog vanzemaljskog grada u neistraženim predelima Južnog pola, naučnički duh goni ih stalno napred i napred.

Žeđ za znanjem vuče ih dalje, sve dok, kao što to obično kod Lavkrafta biva, ta žeđ direktno ne ugrozi i zdrav razum i sam život odvažnih kršilaca ustaljenih normi i granica.

            Ali, šta je zapravo izvor užasa u ovom romanu? To više nisu neshvatljivi demon-bogovi i okultne čini kojima se ovi prizivaju, niti njihov pakleni nakot na zemlji, mutanti, veštice i čarobnjaci. Nekadašnji bogovi-demoni postali su sada – vanzemaljci. Ali ne na prozaičan način tadašnje, ali i mnogo docnije naučne fantastike, gde su navodni stanovnici dalekih planeta i galaksija bili prikazani kao antropomorfne, dvonožne kreature vođene istim ili sličnim porivima kao i ljudski, ovozemaljski akteri…

            Pisao sam već, veoma iscrpno, o značaju ovog romana u pogovoru mom prevodu tog dela, u izdanju Orfelina, pa ako želite ultimativno srpsko izdanje, sa obiljem fusnota (neophodnih za tekst koji obiluje naučnim frazama i faktima neznanim prosečnom čitaocu), sa ilustracijama Ivice Stevanovića, i sa dodatkom novele „Sena iz drugog vremena“ – potražite Orfelinovo izdanje.

            Međutim, ako volite horor i Lavkrafta, izdanje Čarobne knjige je dovoljno čarobno da ga takođe morate imati. Prevod romana (ili, kako oni kažu, „novele“) obavio je Darko Tuševljaković, i o njegovom kvalitetu sami donesite sud. Verujem da je korektan.

            Međutim, skoro da je izlišno napominjati da su glavni kvalitet ovog izdanja - ilustracije Fransoa Baranžea. I njih sam već hvalio povodom ČK izdanja ilustrovanog ZOVA KTULUA. To što je valjalo tamo, valjda i sada, u ilustracijama za PLANINE, pa na kub!

 

1) ATMOSFERIČNOST: izraziti smisao za epohu, ambijent, kako arhitektonski tako i prirodni, za igre svetla i SENKE, za odnos svetlih i tamnih površina, prednjeg i drugog plana, za kompoziciju kadra…

            Brodovi (jedrenjaci), avioni (starinski, iz 1930-te), naučno-tehnička oprema, bušilice, čuda-muda, sve je to besprekorno, starinsko, s patinom.

            Igre svetla i SENKE ovde su upotrebljene na daleko spektakularniji način, jer je i povoda za to daleko više nego u KTULUU – Baranže zaista genijalno hvata zadnje tračke sunca po ivicama zimskih oblaka; odbleske svetla na snegu i ledu; igre svetla na crvenim ledenicama od smrznute krvi iscurele sa obdukcionog stola…

            Svedenom svetlosnom kičicom iz senki i tame izdvaja delove arhitektonskih čudesa pradrevnog kiklopskog grada na Južnom polu, njihovih unutrašnjosti, zidina, ruševina, a naročito je efektno kako iz zlokobne tmuše izdvaja bareljefe koji pričaju praistoriju vanzemaljskih čudesa…

 

2) ODLIČNA RAZMERA IZMEĐU PRIKAZIVANJA I SUGESTIJE: Zadivljujuće je kako je Baranže uspeo da taj čudesni grad u snežnoj izmaglici nagovesti, skicira, a da opet nemamo utisak da gledamo oštro ocrtanu plastičnu maketu već ruinu s one strane mašte.

            Takođe, izuzetno je uspeo da izbegne nenamernu smešnoću u vizuelnom prikazu HPL-ovih vanzemaljaca, koji ih je, mora se priznati, zamislio i opisao na ivici karikature, ako ne i iza nje, kao nekakve morske krastavce ukrštene s morskim zvezdama, pa sa nasumično nabacanim pipcima i krilima. Baranže ih crta dostojanstveno, gnusno i jezovito, kao kreature nastale na pola puta između Gigera i Botinovih mutanata iz STVORA.

            Sugestija je pametno primenjena i u ponekim gnusnim detaljima, poput pomenute autopsije, gde se ljudi nađu obešeni kao svinjske polutke, i leže otvoreni, s druge strane skalpela, u radoznalim tuđinskim pipcima.

 

3) MONUMENTALNOST: Veliki format (24,5 x 32,5 cm) omogućava da se pruži puni zamah umetniku, Baranžeu – odnosno izvorniku, Lavkraftu, čija kosmička strava ponekad zahteva zaista najveće moguće platno da bi se razmahala. A on nikad nije bio monumentalniji i epskiji nego u PLANINAMA: ove slike zaista zahtevaju PROSTOR, po širini i po visini, da se prikažu sve te građevine, planinčuge, doline, pećine, vrleti, čudovišta (npr. spektakularni flešbek na pradrevni rat jednih i drugih vanzemaljaca, koji uključuje i džinovskog Ktulua) – i Baranže sve to prikazuje besprekorno, savršeno. Najveći kompliment koji mu mogu iskazati jeste da sam mnoge od ovih prizora – u romanu bogatom egzotičnim, originalnim slikama – zamišljao približno slično ili isto kao što ih je on naslikao.

            Stoga, nema potreba za daljom filozofijadom, mislim da sam rekao i slikama pokazao dovoljno da vam bude jasno kako se ovo izdanje apsolutno MORA IMATI.

            A to važi i za prethodno, ZOV KTULUA, kao i za treći album iz serije, DANIČKI UŽAS, na koji ću se zasebno osvrnuti.

            P.S. Za pohvalu su još najmanje dve stvari:

1) što je ČK ovo smestila u jedan tom, iako je izvorno ovo izašlo u dva toma. Ipak je ovo kratak roman („novela“), i nema potrebe da se secka u dva toma, bez obzira na obilje ilustracija, maltene na svakoj strani.

2) Cena je, za ova krizna vremena inflacije i ekonomske pogibelji, više nego razumna, pristupačna za ovu vrstu luksuzne štampe i poveza, i nečega što je u belome svetu izašlo pre samo par godina, dakle dolazi nam još vruće i kurentno.

Bravo!

Naručite, najpovoljnije, OVDE. 

ZADUŠNICE u Beogradu! Plus Arđento, ODRAZ STRAVE!

 

Ljubitelji horora, ako ste u Beogradu ovih dana uoči njegovog predstojećeg oslobađanja iz kandži Zla, u tri predizborna dana dok traje „izborna tišina“ moći ćete da uživate u hororima umetničke prirode. A posle 17-og šta nas čeka – videćemo…

            Ukratko, čekaju vas:

1) Promocija mog horor romana ZADUŠNICE u Beogradu

i 2) Drugo izdanje horor festivala ODRAZ STRAVE, u okviru kojeg držim predavanje o Dariju Arđentu.

            Evo detalja. 

  

1) Promocija horor romana ZADUŠNICE u Beogradu

 

Četvrti horor roman Dejana Ognjanovića

ZADUŠNICE

biće predstavljen

u četvrtak 14.12.

u Elektropioniru (Cetinjska 15),

s početkom u 19.30 h

 

Na promociji će, pored autora, govoriti urednici knjige,

Ana Marija Grbić

i Igor Stanojević

 

Dođite da nabavite sebi ovaj spektakularni, proročanski (?), grozomorno-satirični horor roman o zombifikovanoj zemlji i njenom grotesknom predsedniku usred vanrednog stanja. 

Biće tu i nekolicina primeraka mojih ranijih knjiga, ako ih neko dosad nije nabavio: dakle, romani NAŽIVO, PROKLETIJE, ZADUŠNICE (svi po 1000 din) i zbirka priča DIVLJA KAPELA (900), plus zbirka kritika i eseja KULT GULA (900).

 

Dođite da se družimo, popričamo, popijemo koju, potpišemo primerke i sve što vole mladi!

 P.S. A evo izveštaja sa niške promocije ZADUŠNICA na Južnim vestima, OVDE!

 

2) Filmski festival „Odraz strave“

FILMSKI FESTIVAL „ODRAZ STRAVE“ POSVEĆEN KULTNOM FILMU MLADENA ĐORĐEVIĆA „ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE“

 

Filmski festival „Odraz strave“ održaće se od četvrtka 14. do subote 16. decembra 2023. godine na tri lokacije u Beogradu.

Glavni filmski program festivala biće u Dvorani Kulturnog centra u Beogradu 15. i 16. decembra. Drugo izdanje festivala posvećeno je kultnom filmu Mladena Đorđevića „Život i smrt porno bande“. U petak 15. decembra u 18.30 časova publika će posle svečanog otvaranja moći da pogleda film na velikom platnu, a nakon projekcije i učestvuje u razgovoru sa autorom Mladenom Đorđevićem. (Razgovor vodi neko iz organizacije festivala.)

Mladen, Dr Ghoul i Karim Hussain, na Fantaziji u Montrealu, Kanada

Drugog dana u Dvorani Kulturnog centra očekuju se dva bloka filmova pristiglih na četiri ovogodišnja konkursa, za jednominutni, animirani, studentski i horor film van kategorije, s početkom u 18 i u 20 časova. U rasponu od jednog minuta do pola sata, autori i autorke pokazali su zrelost filmskog izraza i autentičnu estetiku koja prevazilazi žanrovske konvencije, te su kroz mračne teme i motive ukazali na istine o svetu koje nisu uvek vidljive golim okom, a postanu evidentne i visceralno gledano okom kamere.

Ulaz na programe u DKC je slobodan/besplatan.

 

Deo pratećeg programa Festivala čini retrospektiva filmova „U fokusu – Dario Arđento Odraz strave“ u Muzeju Kinoteke u Kosovskoj 11. 

Prvog dana festivala 15. decembra na programu su dva filma, „Tajna crne rukavice“ (tj. PTICA SA KRISTALNIM PERJEM) s početkom u 17.30 časova, i „Tajna napuštene kuće“ (tj. DEEP RED) u 20 časova.

 

Subota 16. decembar rezervisana je za razgovor sa eminentnim stručnjakom za horor u umetnosti dr Dejanom Ognjanovićem od 17 časova. Predavanje o Dariju Arđentu trajaće sat vremena i nakon njega će uslediti dve projekcije, „Suspirija“ od 18.30 i „Inferno“ od 20.30 časova.

 

Za program u Kinoteci naplaćuju se karte – 200 din po filmu; ako hoćete da dođete samo na moje predavanje, u 17h, tu je ulaz besplatan.

 

Drugi deo pratećeg programa Festivala činiće izložba slika mlade umetnice Teodore Nešković u novootvorenom alternativnom kulturnom centru Paradajz Radio u Jug Bogdanovoj 17a. 

Teodora je studentkinja četvrte godine Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo. Učestvovala je u više grupnih i samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Sa samostalnom izložbom na Festivalu želi da oda počast velikom italijanskom reditelju horor filmova Dariju Arđentu. Izložba počinje u četvrtak 14. decembra u 18 časova uz pratnju elektronske muzike mladih dj-eva.

 

Posetioci Festivala moći će da degustiraju crveno vino, koje će obezbediti prijatelji festivala iz Vinarije Brindza sa Telečke visoravni i nadmorske visine od 117 metara.

 

Festival organizuje udruženje posvećeno promociji kulture i umetnosti Klub SKAZ, uz podršku Sekretarijata za kulturu grada Beograda, Dvorane Kulturnog centra Beograda, Muzeja Kinoteke u Beogradu i alternativnog kulturnog centra Krastavac.

 

U BRDIMA, HORORI na prodaju

 

AUKCIJA!

brutalno retka, praktično nenalažljiva studija o srpskom horor filmu.

 

1 primerak, odlično očuvan.

 

početna cena 2.000 din.

 

svoje ponude pišite ispod u komentarima.

 

kraj aukcije 12.12. u 5 do 12 (ponoć).

 

ko ponudi najviše, njegova je.

 

ptt zaseban 

(u okviru Srbije = 200 din; 

primam ponude i iz inostranstva - ptt se plaća zasebno, zavisi od mesta gde se šalje.

 

detaljnije o knjizi ovde:

http://cultofghoul.blogspot.com/2009/09/u-brdima-horori-srpski-film-strave.html 

 

 

NAŠ VRŠNJAK, DYLAN DOG – Dinko Kreho

 

Izdavač -  Red box
Godina izdanja - 2023
Broj strana - 183
Povez - Broširani
Format - 21 cm

 

 Šta kaže zvanični opis?

 

"Naš Vršnjak Dylan Dog" je drugo, dopunjeno izdanje knjige koju potpisuje Dinko Kreho. U ovoj intrigantnoj literarnoj avanturi, autor nas vodi kroz turbulentnu panoramu suvremenih izazova, počevši od prijetnje atomskog rata i AIDS-a pa sve do globalnog zaoštravanja nejednakosti i eksploatacije. Kreho vješto istražuje čudovišta našeg doba, odajući im ljudski oblik kroz lik neustrašivog Dylan Doga. Kroz ovu knjigu, čitatelji će se suočiti s temama poput novih medijskih tehnologija i društva nadzora 21. stoljeća, otkrivajući dublje značenje iza svakog mračnog ugla i neobičnog susreta s likom Dylan Doga. "Naš Vršnjak Dylan Dog" nudi uzbudljivo putovanje kroz suvremene izazove, sjajno ispričano pomoću pera Dinka Kreha.

 

Šta kaže Ghoul?

 

Prijatno sam iznenađen ozbiljnošću pristupa i uopšte kvalitetom ovog teksta, budući da sam, ne znam zašto, očekivao nešto površnije i uopštenije.

Knjiga u doslovnom smislu jeste tanka – oko 150 strana glavnog teksta, plus kazalo epizoda, napomene i sl. ali nije tanka u sadržinskom. Autor je iščitao ne samo sve (?) epizode stripa DILAN DOG, nego i popriličnu literaturu o njemu, objavljenu na italijanskom, na koju se poziva. Za moj ukus nedovoljno citira iz nje, nego upućuje na te knjige i članke kao da su smesta dostupni i kao da svi barataju italijanskim tako da bez posredovanja prevodilaca mogu da ih čitaju. Kao, „šta reći, šta dodati onome što je XY već napisao u svojoj genijalnoj analizi,“ u knjizi na italijanskom, koju možda možete skinuti s neta, ali možete li je tako lako i pročitati?

U svakom slučaju, ovo nije, kako sam se bojao, samo gola poluautobiografija jednog strip-fana (mada ima i toga), već je ozbiljni osvrt na to šta taj strip jeste, i naročito, šta je značio (i mogao značiti) čitaocima sa ovih ukletih balkanskih područja u vreme kad se pojavio - a šta danas, četiri decenije kasnije. Potonji ugao je zanimljiv i podsticajan za meditaciju, a posebno nama dovoljno matorim da smo prvi broj kupili tad kad je izašao, na trafici (možda baš onakvoj, crvenoj, tipičnoj za SFRJ, kao na korici knjige), i koji smo ga pokušavali pratiti i onda kad se rat upleo u praćenje epizoda, sa svim svojim diskontinuitetima i problemima koji su za srpske čitaoce bili još duži, teži i komplikovaniji od puke trogodišnje pauze, kao u Hrvatskoj, gde je autor knjige odrastao.

(Jedan znakoviti detalj na koji me je tekst podsetio: hrvatske epizode Dilana, objavljivane tokom 1990-ih, sasvim su ignorisale, odnosno brisale fusnote kojima se referiše na prethodne epizode, koje je objavio srpski Dnevnik. Znači, pomene se u oblačiću dijaloga neki lik ili događaj od ranije, i u dnu kadra ide zvezdica i objašnjenje: vidi epizodu TU-I-TU. Međutim, u patološkoj potrebi da izbrišu sve srpsko, ludaci iz tzv. „Slobodne“ Dalmacije čak su i takve fusnote sasvim brisali. U „hrvatskom Dilanu“, kojeg sam ja, iz principa, skoro sasvim ignorisao u vreme dok ga je čitala praktično čitava Srbija, žudno i bez ikakvih skrupula i zazora i gnušanja, rat ili nerat, na dnu takvog kadra stoji samo prazni kvadratić, bez ikakvog teksta…)

Tekst srpskog izdanja ove knjige je na hrvatskom, dakle nije prevođen na srpski. Autor ne krije izvesne jugonostalgičarske sentimente. Lična, ispovedna dimenzija je ok, i daje dozu sočnosti i prijemčivosti nama koji Dilana pre svega volimo, pa tek onda promišljamo, analiziramo, tranžiramo itsl.

Za pohvalu je i pokušaj da se svetonazor ovog stripa – izvorni, Sklavijev, pre svega – kontekstualizuje u političkim i ideološkim gibanjima sredine 1980-ih (ali i u privatnim nazorima samog Sklavija). Možda će nekoga ugnjaviti, ili barem manje zanimati, naklapanja o „kapitalističkom realizmu“, ali i to su uvidi vredni razmatranja, a naročito nama kojima su teoretisanja o tome predosadna da bismo ih čitali potanko, u izvorniku, ali su dobrodošla u dajdžest izdanju, kao ovde.

Dinko daje sasvim solidan prikaz toga šta DILAN jeste, po čemu je poseban, šta ga izdavaja od drugih Bonelijevih junaka (a i šire, od likova detektiva iz drugih stripova, proze, filmova), ne zatvara oči pred nekim problematičnim aspektima (Dilanovo zavođenje klijentkinja i promiskuitet), a opet sve to uspeva da sažme tako da ne ugnjavi opštim mestima i prepričavanjima stvari koje dobro znamo. Drugim rečima, i posvećeni i dobro upoznati čitalac imaće šta novo i vredno ovde da sazna i promisli.

Pohvalno je i to što se u izdanju Red Boxa nalazi dopunjeni, prošireni tekst knjižice, inače izvorno izašle još tanje, kao samizdat od jedva 100-ak strana, pre 3-4 godine u Hrvatskoj. U tim dopunama se, pored ostalog, Dinko osvrće i na najnovija kretanja u DD serijalu, na ributove i promene iz zadnjih par godina. Ovo je, ujedno, i najvredniji deo knjige: osvrt na lutanja, pokušaje varijacije, manje ili više radikalne, manje ili više stereotipne, umnogome preslikane od američkog superherojskog stripa, svi ti old bojevi, planete mrtvih, retkonovi, penzionisanja i vraćanja iz penzije, sve te piši-briši, puj-pike-ne-važi akcije i redakcije - prikazani su koncizno, bez uvijanja, kritički, argumentovano, ubedljivo i jasno.

Na kraju je i njegov izbor i obrazloženje deset najboljih epizoda DILANA. Dubina analiza konkretnih epizoda u ovoj knjizi ipak nije na nivou mini-eseja u DILAN DOG KNJIGAMA koje objavljuje Veseli četvrtak, a koje potpisuju takvi znalci kakvi su Aleksandar Radivojević, Vladimir Tadić, Marko Šelić, Igor Stanojević i dr Dejan Ognjanović... 

...ali one su svejedno dovoljno informisane i inteligentne da zavređuju pažnju svih Dilanofila i hororfila, te vam stoga svakako preporučujem da ovu knjigu nabavite i pažljivo je, s olovkom u ruci, iščitate. Sigurno će vam baciti neko novo svetlo, i ideju ili dve, po pitanju jednog od najinspirativnijih horor stripova iz poslednjih pola veka.

P.S. Ko prati horor vesti možda je zapazio da januara 2024. američki Severin izdaje na blu reju ultimativna izdanja Soavijevih masterpisova THE CHURCH, THE SECT i, naročito za temu Dilana vredan, DELLAMORTE DELLAMORE. Svako izdanje ima po nekoliko diskova, saundtrekove i sate i sate dodatnih materijala (komentara, intervjua i čuda). To je apsolutni must have za svakoga ko iz pravih razloga voli DILANA DOGA, bez obzira što, naravno, lik u tom filmu nije zaista Dilan – ALI nije baš ni da nije. Ipak ga igra model za Dilana, Rupert Everet, upravo u doba kad je bio u naponu snage i bio pljunuti DD, i telom/likom, i mimikom, i duhom/etitjudom ironično-ciničnog polutrapavog ali ipak na kraju uspešnog zavodnika...

Biće lepo podsetiti se tog remek-dela, i sigurno najbolje filmske aproksimacije DD koju ćemo ikada dobiti, u novom remasterovanom svetlu, i u svetlu razgovora s njegovim tvorcima i akterima, i to baš u pravi čas kad… ovde moram stati…