***
3+
ovo je zaista bizaran film od krajnje retke, zamalo pa unikatne sorte (a trenutno mi ne pada na um nijedan pravi kolega mu po ludilu): naime, BEDEVILLED se sastoji od genijalne prve polovine i skoro totalne degradacije i parodije svega što je dotad valjalo u drugoj polovini. zaista neverovatno da neko uspe da koncipira jedno tako smelo, originalno i uzbudljivo putovanje u slabo istražene predele, i da učini više sigurnih, zaista respektabilnih koraka na putu prema tamo – samo da bi se, na pola puta, predomislio, uplašio, šta li, i svoju projektovanu odiseju & epopeju sveo na tek još jedno letovanje na crnogorsko-ruskom primorju uz mesni narezak ponet od kuće.
set-up je genijalan kao malo šta što sam video u skorije vreme i navukao me je da film pratim sa involviranošću i fascinacijom kakve sam zaista retko osetio tokom čitave 2010. sve je obećavalo najzad jedan istinski ZREO, promišljen, pametan i perfektno realizovan korejski (!) film. da, moram reći da sam se prečesto u skorije vreme opekao o prenaduvane i prehvaljene korejske filmove koji 'jebu kevu', 'rasturaju' i 'racepuju', koji su 'remek-dela', i sve u tom smislu – samo da bih, one koje sam izdržao do kraja, častio ocenom za solidno-gledljive ništanaročitosti, odnosno 3-. ali o tome sam već kukao u svojoj tiradi o azijskom filmu danas. 
šta imamo ovde? odličnu uvodnu scenu, u kojoj naša junakinja bude svedok nasilja na ulici, ali kad cura koja beži pred dvojicom siledžija dotrči do njenog auta, ova samo podigne staklo i odjebe je. nešto kasnije, suprajzing, ipak je vidimo u policiji kako pokušava da identifikuje osumnjičene, ali na kraju ipak nije sigurna da su to oni, jer jedan od onih imao je upečatljiv prsten koji je zapazila. na parkingu vidi ovu dvojicu, i jedan od njih iz džepa vadi i sebi stavlja nazad veliki prsten…
kasnije, na poslu, u banci, ona odbija da da zajam jadno-sirotoj tetki. ova, nažalost, nije ciganka, tako da od lamija-kletve nema ništa. međutim, dok ova okrene leđa, njena mlađa i ljupkija koleginica – odobri zajam babi. ova naša – besna. kad ode u wc, neko sa spoljašnje strane vrata navali dršku od metle, i ova jedva izađe. kad ode u kancelariju, i sretne onu istu finu i nasmejanu koleginicu, smesta joj zalepi šamar (iako iz viđenog nije jasno, pa ni verovatno, da je ova bila krivac za wc incident). posle toga – šef je pošalje na 'odmor'.
next thing you know – eto nje na brodiću koji je vozi na nekakvo zabačeno i nikakvo ostrvce gde živi njena davnašnja drugarica.
to ostrvo je pakao živi, a naročito za žene, a naročito za iole emancipovane: to je kulučenje po vasceli dan za džak krompira, pri čemu te na kraju dana mrcina od muža više siluje nego li što 'vodi ljubav'; rođeno dete te ne ferma, a svekrva i druge babetine kojima je okružena samo što te ne bičuju ako načas zastaneš da dođeš dahu. ova naša, iako vidimo da u gradu ima sjeban lični život, za ove ovde je – iz raja izašla. naravno, brzo postaje jasno da je ona uljez među ovima, koji svi – izuzev, donekle, drugarice – prihvataju stanje stvari (život u mehaničkom preživljavanju, u otupelosti na sve – oličen u dedi koji po vasceli dan žvaće nekakav narkoleptički list, stondiran).
sa zaista ingenioznom gradacijom i sa odlično odmerenim scenama tihe, a onda sve očiglednije pretnje, tenzije rastu, i rastu, i sprema se explozija. naravno, okačena puška u vidu pitanja 'da li će naša, kad se po drugi put nađe u prilici da spreči nasilje, to stvarno i da učini' sve vreme visi nad glavama aktera (i u svesti gledalaca) – ali jednom kad hit shits the fan, tj, kad drugarici prekipi i reši da pobegne od ovih zlotvora sa ćerčicom – film počne da pada, i pada, i pada. i to više nije to.
od prelomnog trena svoju ružnu glavu pomoli klasična korejska patetika i preterivanje koje stvari vodi u grotesku, melodramu i sapunicu, umesto u istinsku tragediju, a do tada prilično respektabilna suptilnost ide kroz prozor, jer za volan sedaju paja i jare, a ono što se dotad prilično vešto seklo skalpelom – sad se seče sekirom. tačnije, korejskom verzijom srpa (vidi poster – koji, za promenu, nije lagao: ta scena zaista postoji u filmu!).
nekoliko fundamentalnih dramaturških nelogičnosti zatupljuje, pojednostavljuje i pojeftinjuje ono što je mogla biti genijalna drama -
slede SPOJLERI i POLU-SPOJLERI:
- postoje nagoveštaji da je zli ćale možda… ehm, imao incest sa curicom; avaj, to ostaje kukavički nespecifikovano (i tu, svakako, ne mislim da filmu fali prikazivanje scene u kojoj se to vidi na delu, nego da je trebalo da se, bilo kako, ali nesumnjivo, to pitanje prelomi – ovako kako je, to možda jeste, a možda i nije; možda je curica samo pogrešno shvatila i prenaduvala neke ćaletove šovinističke opaske i sl.). ovo je prilično bitna stvar i za njegovu karakterizaciju (zlikovizaciju), i za gledaočev emotivni i afektivni involvement glede njegove krajnje sudbine. ali, ta bitna stvar ostaje nedorečena;
- scena pokušaja bextva sa ostrva je odlična u smislu saspensa, ali onog trena kad ćerčica zagine, to pada na nivoe patetike kakvih bi se stideo bilo ko izvan turske ili srbije;
- ta ista scena je dramaturški krajnje neubedljivo rešena, jer je imbecilno da bi ženica bežala odatle bez svoje velegradske drugarice, koju ostavlja da spavka među tim zlikovcima; a još je gori twist, kad se posle ispostavi da ova možda i nije spavala…
- u svakom slučaju, ponašanje SVIH likova naprasno postaje imbecilno: uprkos ogromnoj galami i lelekanju, naše cure nema nigde ni od korova; ponašanje zlobabe i njenog mrcine od sina, te veća starica, krajnje je neubedljivo u njihovim pokušajima da zaštite ubicu;
- a kad mami pukne film i kad počne da radi srp, a) to je dramaturški olakšano ničim izazavanim niti opravdanim odlaskom mužića i njegovog brata na kopno, i b) to je režijski toliko razočaravajuće kilavo, i bez impakta režirano da je to prosto neverovatno! fuck, ovi korejci ako su u nečemu standardno dobri, to je u režiranju krvoprolića! pa još sa srpom – hej, to je da čovek počne unapred da se raduje na samu pomisao: korejci + srp + masakr = veselje!
not so here! :(
i ovo se ne odnosi samo na minornu količinu krvi koja šiklja iz tih rana – ne, to bih podneo, da je barem režijski proizveden IMPAKT tim udarcima, da je to srpovanje izvedeno vešto i žestoko. ali nije. mlitavo je, kilavo i nikakvo. umesto da bude katarzično, jadno je.
- a nigde katarza nije umanjenija i antiklimaktičnija nego u stradanju zle babetine, svekrve: she had it coming od prvog kadra, to je prosto zlikovac koga volite da mrzite jer znate da će na kraju da strada tako što će da upadne u kombajn, ili u mlin, ili će u usta da joj stave štapin dinamita, ili će da je bace izgladnelim svinjama… ehhh, da, tako se to radi u DOBRIM filmovima. a ova baba, ovde, koju ste mrzeli čitav film i priželjkivali joj najgore muke – prosto padne s litice. pa fuck, jel to pošteno!? jel se tako filmovi prave!? sranje, eto šta je.
- a kad se muški vrate na ostrvo, tek ona počinje imbecilno ponašanje, neuverljive scene, apsurdi, silovanja mozga i ostala glupiranja, a sa vrhuncem u apsolutno najmoronskijoj i fizički najneizvodljivijoj sceni ubistva u svekolikoj istoriji iole respektabilnog filmotvorstva! u toj sceni – pazi sad ovo! – žena, kojoj su ruke vezane pozadi, hvata dršku noža među svoje zube, i zaleti se u žrtvu, kojoj tako proburazi stomak, sve stežući nož među zubima! pa jeeebote, šta je ovo, jel ovo TROMA pictures, jel ovo TOXIC AVENGER part VI ili navodno respektabilna drama koju svi na netu uzdižu kao najbolje nešto još od izuma leba na kriške!? čisto experimenta radi, uzmite nekad kuhinjski nož drškom među zube, pa probajte da ga tako zabijete jedno 5-6 cm duboko u svinjsku plećku, a onda dođite ovde da javite kako je prošlo – i da okačite sliku svoje face, sa osvrtom na zube, posle tog pothvata.
- svašta se još krvavo izdešava, glave se seku i tako to, ali to više nije onaj film sa početka – ovo je neki beskrajno gluplji, usiljeniji, dramski neubedljiviji, tupaviji – a naglašavam, da su barem te slasher i splatter scene urađene meraklijski, pa da barem čovek zažmuri na jedno oko što je drama toliko devalvirana; ali jok, režija tih scena je skroz besmislena i bez osećaja za UDAR koji to treba da proizvede.
posledica svega toga jeste da pred kraj emotivni i intelektualni involvement drastično opada – jer više nema ljudi koji se ponašaju kao ljudi – a to nije zamenjeno bar nekim golim visceralnim užitkom kao kakvom-takvom zamenom za pomenuto iskliznuće.
prosto je neverovatan broj propuštenih prilika da ovo ispadne bolje nego što jeste, čak i tokom tog i takvog kraja – i u svakoj od tih prilika, reditelj se odluči za gluplju i neinteresantniju varijantu. završetak je, predvidivo, limp dick od kraja, posle koga samo možete da slegnete ramenima i da kažete: zut alors! jebo me alah svemoćni!
zaista šteta. gluma dve glavne ženske uloge je vrhunska, hrabra, naročito imajući u vidu da su obe vrlo nekonvencionalne, i nedopadljive na prvi pogled – jedna je sumnjiva gradska frigiduša, a druga zatupasta al dobra seljančica. avaj, na kraju ništa smisleno ne biva od njihovog odnosa, ni od lezbo potencijala, ni od sukoba selo-grad, ništa ne biva od okačene puške…
u tipičnoj korejskoj NEUMERENOSTI, u odsustvu mere i svesti kad treba stati, šta izbeći i izostaviti, u tipičnom sirovom 'kad teramo, da ga i preteramo' vidimo i flešbek na njino detinjstvo, kada su ih molestovali nekakvi vršnjaci (tipično nedorečeno – nejasno je koliko daleko su u tome išli, tj. dal je palo silovanje, ili samo malo 'igre') – a u istom fazonu je potpuno uzgredno, offhand otkriće u jednoj sceni, da je mala ćerčica zapravo produkt grupnog silovanja a ne zlog tatka… znači, propas! KASANDRA + LJOVISNA, samo sa splatterom. a čak i to zvuči bolje nego što ovo, na kraju ispadne.
BEDEVILLED je, dakle, blesav pre svega po tome što ingeniozno radi ono što malo koji korejski film radi (u prvoj polovini: drama, društveni bekgraund, likovi) a onda se oklizne i ljosne tamo gde i daleko gori hackovi odrađuju solidan posao (u drugoj polovini: slasher & splatter). a ako čitate strane rivjue, reklo bi se da su ovi (ne)srećnici videli samo prvu polovinu...
e, korejci, korejci, da li ćete IKADA odrasti? da li ćete ikada napraviti film koji je odličan od početka do kraja?!
