Dragoslav Bokan vs. PRINC TAME

 evo ga još jedan BLAST FROM THE PAST direktno iz ghoulove arhive – zabavna exkluziva samo na ovom blogu.

            elem, krajem 80ih, u SEX-CLUBu poznatom još i kao BIGZ, i u njegovoj ratnohuškačkoj DUGI, orgijao je čitav niz frikšou-kripšoa koji su u to vreme harali srbskom (pred)ratnom scenom (lazanjski, dragoš kalajić i kojekakvi tomeslični, a mira marković objavljivala svoje dnevnike). među tom bratijom glatko se uklopio i Dragoslav Bokan:

'kontroverzni intelektualac', a kako izgleda, pomalo i kriminalac. tako bar proističe iz ovih linkova, pa pročitajte sami. no, da ne ispadne da koristim samo izvore betona i peščanika, tih oličenja антисрбства, evo kako su ga predstavili na jednoj fejsbuk stranici posvećenoj želji da mu se dopusti da se obrati javnosti:

"Dragoslav Bokan je srpski reditelj, publicista, vrhunski intelektualac, filosof, patriota i neko ko bez dlake na jeziku, vesto i iskreno ume da kritikuje ovo visedecenijsko stanje ocaja nase drzave i nacije.

Sticajem okolnosti, tacnije pod necijim instrukcijama ima ga tako malo u medijima.

Nekome ocigledno smeta da ovaj covek izadje u javnost i govori.

 Ono sto se o njemu moze naci i cuti su uglavnom nista drugo do obicne klevete, dezinformacije, neproverene optuzbe koje su napisane ili izgovorene sugestivno, ultimativno i ne ostavljaju prostora za kriticki stav. Servirane su sa namerom da nam ne ostave nikakvu slobodu da u nih posumnjamo.

Bas zato Bokanu treba dozvoliti da izadje i javno govori!!"

 

tako napisaše ovi neki koji su toliki patriJote da na svojim tastaturama još nisu otkrili slova š, č, ć, ž.. -  i ostaše živi.

al to nije toliko bitno.

ono što sam hteo sa vama ovde da podelim, a da je vezano za ovaj naš horor, jeste napis ovog istog gorepominjanog bokana, u kome se osvrće na PRINCA TAME džona karpentera. 

iz donjeg texta, a uz ispomoć gorenavedenih izvora, mislim da svako može da stekne vrlo lepu sliku ne samo o ovom 'vrhunskom intelektualacu', nego i da extrapolira jedno opšte naravoučenije o tome šta se zgodi kad se ljubav prema ideologiji rodi, a ova se uplete u estetički sud. bokan nam, u suštini, kaže da je PRINC TAME loš zato što a) nije dovoljno pravoslavan, i b) koristi ikonografiju hrišćanstva za izazivanje strave... hi hi hi.

evo, uživajte (klikni na sken da vidiš čitko):

COLD PREY 3 (Fritt vilt III, 2010)

*(*)         

2-

gledo sam u svom misguided životu gomilu otrcanih, beživotnih slešera, ali ovaj nosi šnjur: nešto ovoliko nezainteresovano, mehaničko, na autopilotu otaljano zaista dosad nisam video!  

da se ne lažemo, već ni original nije bio ništa posebno, ali je barem bio dobro slikan, nije loše upotrebio lokaciju tog pustog hotela u planinama, imao je neku kao režiju da to drži glavicu jedva malo iznad vode, kolko da se ne udavi, tako da se može pogledati. drugi deo je, čak, iznenađujuće okej: opet, ništa posebno, ali vrlo dinamično i čak zamalo-pa-žestoko režirano, svakako zabavnije od HALLOWEEN 2 (rozental/karpenterovog, pa vala i zombijevog), a zabavniji mi je i od VISITING HOURS, ako ćemo već da ređamo te slešere smeštene u bolnicu. 

ali ovaj treći: pa ljudi moji, da li je to MOGUĆE?! holy fuck, reči mi nestaju da opišem koliko je ovo imbecilno: ovo kao da je neki šuster, neki norveški odradek ž-kategorije uzeo udžbenik SLASHERS FOR DUMMIES i snimio nepunih 90 minuta nečega što iz ljubavi prema filmu neću tako nazvati – i sad je to NEŠTO, taj produkt, ta mrtvosano beživotno nepotrebna prazna idiotarija bez i NAJMANJEG pokušaja nečeg svog, svežeg, zajebanog, zabavnog ubrizganog u školski primer teens in the woods kategorije – neki, kao, horor?!  

ja razumem da je to slešer, najformulastiji od svih podžanrova, i ne očekujem da mi neko tu otkriva rupu u saxiji (rupa u vratu ili grudnom košu sasvim je dovoljna!), ali ovo je toliko uvredljivo OTALJANO da se više energije može naći u nekoj patetičnoj bosančeros dramurdi po koljeviću, nego li ovde. zašto li nisu opet angažovali onog lika koji je radio solidan 2. deo, nego doveli ovog krembila-početnika koji nije ni znao ni umeo ni hteo da napravi BILO ŠTA, ne ide mi u glavu. da je hteo da pokuša makar šta, pa omašio u tome, razumeo bih. al ovaj ovde nije pokušao NIŠTA! ovo je nekakav norveški šopola, koji ni na čemu ne insistira, sem da pokupi svoj ček na kraju skroz bezlične i zaboravljive tezge.

potpuno gubljenje vremena!

Nevidljivi Ghoul

ko treba da zna do sada sigurno već zna da je Pogled iz svemirskog broda najpouzdaniji i najrelevantniji domaći sajt na kome se možete pravovremeno obavestiti o SVIM značajnim dešavanjima iz svetova horora, SF-a i fantastike – bilo da se radi o najavama tribina, novih prevedenih naslova, filmskih premijera ili drugih vesti i dešavanja. to je prijateljski sajt koji je uredno pratio i ghoulish aktivnosti, njihov banner je zaslužio da bude u krajnje probranom društvu skroz desno na ovom blogu itd.

            glavni krivac za taj sajt je vlada 'nevidljivi' koji je svojevremeno imao i emisiju na radiju o ovim fanta-žanrovima, a ona je nedavno vaskrsnuta, ovog puta na radiju Bg 202. tačnije, od nedelje 27. februara emisija "Pogled iz svemirskog broda" ide na Radio Beogradu 202 u terminu od 20 do 22 časa. u Beogradu se čuje na 101,8 i 104,0 MHz, u ostatku zemlje: 98,5 (Subotica), 98,9 (Deli Jovan), 100,4 (Tupižnica), 101 (Besna Kobila, Jagodina), 101,6 (Ovčar), 102,1 (Kopaonik), 103,5 (Jastrebac).

što je najvažnije, taj radio možete slušati i preko neta, OVDE, jer let's be real, ko uopšte danas stvarno sluša radio, osim preko neta/kompa (if at all)?

27. marta je radio emisija nevidljivog ugostila i izvesnog ghoula – tj. mene, jer nema drugog. putem nevidljivih telefonskih impulsa obratio sam se naciji preko nevidljivih radio-talasa, a za sve one koji to nisu tada odslušali, evo snimka u formi nevidljivih bitova (mp3 audio u rar arhivi okačenoj na user-friendly MEDIAFIRE). znači, samo tu deonicu sa mojom pričom možete skinuti SA OVOG LINKA.

o čemu sam govorio?

tri su glavne teme: 1) najnoviji FILAŽ i SRPSKI FILM i subverzivna srbija u njemu; 2) jovanka vučković i njeni ZOMBIJI; i 3) kako ide doktorat i šta se još sprema iz ghoulish knjiške kuhinje.

pa, eto, koga zanima da to čuje, u savršeno jasnom i glasnom audio fajlu, nek skine i sluša i beleži...

PROWL (2011)

**       

2+

ovo će morati da bude malkice spojlerično: dakle, provedemo pola sata sa nekakvom omladinom gledajući ih u prozaičnim okolnostima kako jedu govna vezano za svoje prozaične živote, i usput, kao, saznajemo 'odnose' među njima, a onda jedno 10 minuta od tih pola sata potroše na to ČIJIM će vozilom glavnu junakinju da odvezu u čikago radi hitnog posla koji ona ima tamo – dal će da je vozi mika? ne, ne može on. a možda će pera? jok, ćale mu uzeo kola. a da neće đoka?... 

jeeebote kakva glupa pizdarija, kakvo uvredljivo traćenje dragocenog vremena koje se ubrzo pokaže savršeno irelevantno: čiji god kamionet da na kraju uzmu, taj se pokvari pre nego što su čestito i izašli iz svog rodnog sela. tu ih, how convenient, na auto-putu pokupi čiča sa ladnjačom i odveze pravo u nekakvu napuštenu fabričku halu u bugarskoj (toto, we're not in america anymore! we're in a cheap B-horror filmed in bulgaria!) gde krenu da ih spopadaju neki, kao, vampiri.

            dok si reko 'što te ne ubi tuta bugarin' – svi ovi nesrećnici čije smo minuciozne međuodnose i komplikovane motivacije (selo moje, gore od pariza…) u sitna crevca upoznavali tokom prvih pola sata IZGINU: da li milka voli đoku, ili pera oće da raskine sa radojkom, dal je steva prevario milijanu il je samo teo da je učini ljubomornom – NIŠTA od toga odjednom nije bitno jer su svi jebeno mrtvi! u 40-om minutu filma samo dve cure su žive, i onda se u narednih pola sata lomataju po tom bugarskom skladištu i njegovoj bližoj okolini, dok u suprajzing tvistu ne ispadne da je ova glavna zapravo i sama vampirica, samo što to dotad nije znala. nije imao ko da joj kaže! uuuu, pa to ovaj film i sve što smo videli na početku menja U FUNDAMENTU! kakav šok! šteta što sam ga u afektu obriso odma po gledanju, inače taj momenat unosi TOLIKA nova značenja u sve ovo da to nije normalno. HAUTE TENSION, izedi se od muke!

            'vampiri' izgledaju kao izrazito sirotinjska verzija onih iz 30 DAYS OF NIGHT SHYAMALAN – zanemarljiva prostetika i šminka na licu, poneko sočivo u okicama i to je sve. oni su, inače, od hiper-brze sorte, skaču gore-dole ko na oprugama, a reditelj sve to secka i rendiše ko za šopsku salatu – zum! vam! bam! beng! bom! dum! tras! – sad ga vidiš, sad ga ne vidiš, abre-ubre, drž-nedaj, tamte-vamte da stvori privid akcije i dešavanja i da tom ofanzivom naglih pokreta i preglasne buke naivni gledalac bude šlogiran u uverenju da se nešto na ekranu zbiva.

            kurac se zbiva. na kraju vidimo da tih vampira ima negde između 10 i 160, i da su u toj tolikoj masi lako mogli ovo 6 mladunčadi da sjebu za 0,6 sekundi, umesto što su im ove dve tako lako izmakle kroz prste (da bi 'film' mogo da se razvuče na duže od 40 minuta).

           efekti maske su rudimentarni, neambiciozni, uglavnom šiklja kečap (paradajz je jeftin u bugarskoj), ima jedna otkinuta ruka ako se neko pali na to, i to je manje-više sve. 

            koliko je scenario sranje na najelementarnijem nivou vidi se na kraju: naime, čitav ovaj 'zaplet' omogućen je i pokrenut time što naša glavna MORA da stigne do podneva narednog dana u šikago da uplati nekakav jebeni stan, valjda poslednji slobodan apartman u celom srpskom megalopolisu – zbog toga ona žuri toliko, zbog toga tegli još 5-6 drugara sa sobom da je voze (američka omladina ne seda u autobus, a kamo li voz! ne, radije će JEBENIH POLA SATA FILMA da ide od jednog do drugog ortaka i da moli i preklinje ko će da vozi kolima njenu svilenu guzicu u grad lopova!), zbog toga, na kraju, prihvati da uđe u tu ladnjaču, jer joj je stani-pani, inače ode stan i nema drugog.  

e, kad se nešto toliko snažno potencira na početku, pa majku mu, osnovni je red da se barem POMENE na kraju: naravno, ona je upravo otkrila da je vampirica, razumem da ima većih prioriteta u životu, zabole je ripče za jebeni šikago i sve njegove apartmane – ali, FUCK, red bi bio da se na kraju, barem kroz neku repliku, neki geg, nešto vickasto, osvrne na činjenicu da je okidač za sve ovo naprasno postao nebitan (OR IS IT? ako je vampirica, ne mora da bude homeless person: stan u šikagu je ipak stan u šikagu!). mogla je, recimo, da kaže: 'eeeee, nikad ja neću stići u majami.' ili: 'možda ipak nije trebalo da skrenemo levo kod albukerkija?' ili nešto u tom stilu. ali jok. naša vamp-fufa, umesto osvrta na svoj stambeni problem, kaže nešto potpuno banalno i zaboravljivo pre nego što krene odjavna špica. čak sam premotao do samog kraja špice, ko velim, možda ima neko uskršnje jaje za uporne (naivne/optimistične) – ali jok, ništa, sem što videh belo na crno da je ovo sve made in bulgaria.

oh, well. dobro smo prošli.

Drakula (Kristofer Li) sreće Tita (Josip Broz)

kopao sam nešto po svojim horor arhivama, pa naiđoh na ovaj mega-zanimljiv exkluzivitet od texta: intervju sa hristiforom (hristonoscem) lijem, u kome se poveći naglasak stavlja na njegovu slabo poznatu epizodu iz pred-glumačkih, proto-horor dana, kada je tokom II svetskog rata susreo čak i druga titu. intervju radio boban aranđelović, zanimljiv lik po sebi + povremeni saradnik FILAŽA, a sve izašlo u časopisu DUGA negde oko 1990-te.

            ja to pametno sačuvao, a sad, evo, reših da podelim s narodom koji to nije čito onih dana, a sada nema gde (sem u bibilioteci, a i to treba znati).

            dakle, exkluzivno za pratioce cult of ghoul bloga otkrivam jednu više nego zabavnu fusnotu iz horror-istorije ex-yu, i osvrte na nju iz mozga legende koja (još uvek!) hoda, kristofera lija.

            PS: there's more where this came from; u bliskoj budućnosti očekujte još exkluzivnih skenova poput ovoga.

            -klikni na slike da vidiš čitko!-