Frankenstein in RUE MORGUE

  

          Kao što sam već na blogu pisao, ove 2016. se proslavlja 200 godina Frankenštajna! Tačnije, 200 godina od one famozne noći na ženevskom jezeru kada je Meri Šeli u društvu još nekih romantičara, narkomana i ludaka zamislila jednu od najuticajnijih horor priča svih vremena.

      Uzgred, o toj istoj sudbonosnoj noći na svoj frikšou-kripšou način pisao je i Aleksandar B. Nedeljković (koji) sreće FRANKENŠTAJNA u svom fantomskom „naučnom“ radu koji možete čitati na datom linku. A kad smo već kod jednog od dva najveća čudovišta horor žanra (drugi, odnosno prvi, zavisi odakle se gleda, jeste Drakula), da vas podsetim i na moj davnašnji osvrt na (s pravom) manje izvikani nastavak: SON OF FRANKENSTEIN (1939).

            Ali, dosta o prošlosti! Vreme je za nešto sadašnje i vrlo aktuelno!

            Naime, kurentni, oktobarski broj magazina RUE MORGUE je veliki, dupli, noćveštičji (the big Halloween issue), a na korici ima glavnog junaka svog velikog temata – pogađate, Frankenštajnovog bezimenog stvora. Ali šlag na ovoj vesti je sledeći: autor kompletnog ovog temata, na punih 11 strana, sam upravo ja. Jeste, da ne pomislite da pišem samo naučne radove, poput ovoga nedavno izašlog, o „Poetici splatera“ – u formi se održavam pišući i naučno-popularne tekstove, uključujući tu i ove za najbolji horor magazin na svetu, RUE MORGUE.

            Evo, konkretno, s kojim veličinama sam razgovarao i o čemu sam pisao u ovom tematu.

            Veliki, udarni tekst posvećen je trajnosti mita o Frankenštajnu, odnosno razlozima za njegovu vekovnu aktuelnost. Naslov tog teksta je „Madness, Myth and the Modern Prometheus“ a moji sagovornici su David Punter – autor klasične studije Literature of Terror , jedne od najznačajnijih i možda najuticajnije ikad napisane o horor književnosti, dakle prvorazredni autoritet u ovoj oblasti. Njemu u ovom razgovoru društvo prave Dennis R. Perry i Dennis Cutchins, priređivači zbornika Adapting Frankenstein: The Monster’s Eternal Lives in Popular Culture (2017) i Susan Hitchcock, autorka studije Frankenstein: A Cultural History.

            Ovo su pitanja koja sam im postavio:

How did your own interest in gothic come about, and what was Frankenstein’s role in it?

How is Mary Shelley’s monster a creature of its time?

Why has the story remained popular for 200 years, with it being regularly reinvented?

The Universal movie monster dominates in most people’s minds; how do you feel about the different versions of Frankenstein (Universal, Hammer, etc) and their significant changes of the themes?

What is it that substantially distinguishes Frankenstein’s creature from other monsters such as Dracula, the werewolf, the mummy, etc?

What is, in your opinion, the best update/modernisation of the Frankenstein myth, either a faithful adaptation or a loose interpretation, in any medium?

            Njihove nadahnute, stručne i inspirativne odgovore čitajte u oktobarskom broju RUE MORGUE magazina, na svim kioscima, ili barem u kulturnim knjižarama civilizovanog anglofonog sveta.

            Pored ovoga, tu je i moj članak „Endowed by Lightning“, koji se nadovezuje na tu priču osvrtom na još jedan jubilej: 30 godina od premijere filma GOTHIC Kena Russella koji na slobodan način interpretira rađanje mita o Frankenštajnu. U članku se nalaze i izjave koje su mi dali Lisi Tribble (Mrs Ken Russell; dakle, njegova udovica) i Stephen Volk, istaknuti horor pisac i autor scenarija za GOTHIC.

Najzad, krem na to sve je moj kritički osvrt na filmove u kojima se famozna noć na ženevskom jezeru obrađuje na značajan način, bilo u pozadini ili prologu, bilo u centru pažnje.

Konkretno, evaluirao sam sledeće filmove:

Bride of Frankenstein (1935)

Gothic (1986)

Haunted Summer (1988)

Rowing with the Wind (1988)

Frankenstein Unbound (1990)

            I na kraju, jagoda na svemu ovome je i moja književna kritika najnovije, upravo izašle antologije SF i horor priča Eternal Frankenstein, edited by Ross E. Lockhart. Ukratko, baš i nije bogzna kakva, ali ima 3-4 vrlo dobre priče. Najbolja je “The Human Alchemy” by Michael Griffin, a odmah za njom novela od stotinak strana kojom se knjiga završava: “Mary Shelley’s Body” by David Templeton.

        Planirao sam da uradim i pregled najbizarnijih, najotkačenijih, najnekonvencionalnijih varijacija na temu Frankenštajna, ali za to na kraju nije bilo mesta. Zbog toga evo ovde, na blogu, ekskluzivno, kačim moj top-10.

The weirdest lesser known, good & crazy & worthwhile variations on the Frankenstein story:

- Frankenstein Conquers the World (Furankenshutain Tai Baragon)

1964 (Japan, USA)

Directed by Inoshiro Honda

- Fearless Frank

1967 (USA)

Directed by Philip Kaufman

- Blackenstein  

1972 (USA)

Directed by William A. Levey

- The Erotic Rites of Frankenstein

1972 (France, Spain, and Portugal)

Directed by Jess Franco

- Frankenstein, the True Story

1973 (USA)

Directed by Jack Smight

- Last Frankenstein (Rasuto Furankenshutain)

1991 (Japan)

Directed by Takeshi Kawamura

- Victor Frankenstein (Terror of Frankenstein)

1976 (Sweden and Ireland)

Directed by Calvin Floyd

- The Bride

1985 (France and UK)

Directed by Franc Roddam

- Frankenhooker

1990 (USA)

Directed by Frank Henenlotter

- Frankenstein

2015 (USA)

Directed by Bernard Rose

 

            PS: U oktobarskom broju od mene možete čitati i još dva književna prikaza nevezana za Frankenštajna. U rubrici posvećenoj tome imate moje tekstove o knjigama Films of the New French Extremity – Alexandra West (srednje-slabunjava, mada nije bez određene koristi i upotrebne vrednosti) i The Doll-Master and Other Tales of Terror – Joyce Carol Oates (vrlo dobra, ali imajte na umu, uprkos tom lažljivom podnaslovu, da priče više naginju psiho-trileru i krimiću a da su samo dve čist horor – naslovna, i “Big Momma”).

            

A šta još, osim mojih tekstova, ima u ovom broju #171, evo, lepo piše OVDE.

NEKRONOMIKON, 3. izdanje: UPOZORENJE!

            Dragi moji čitaoci, ljubitelji stravične književnosti, a ponajviše ljubitelji H. F. Lavkrafta: imam pomalo neprijatan ali važan zadatak, a to je da vas upozorim na jednu prevaru koja se, kako izgleda, priprema. Naime, na svom forumu Znak sagite, izdavač poznat po pirateriji i srodnim oblicima krađe tuđe intelektualne svojine, Boban Knežević, najavio je da će za predstojeći Sajam knjiga objaviti 3. izdanje NEKRONOMIKONA.

There's a sucker born every minute

Napominjem: 
- mene kao priređivača te knjige ovaj fantomski „izdavač“ nije niti kontaktirao niti konsultovao oko ovog izdanja; 
- od mene nije dobio prava da to izdaje; 
- niti je od mene dobio prava da objavljuje moje tekstove, da ih izbacuje iz ovog „paketa“ ili da bilo šta menja u njima, kao što je to najavio.

O roku važenja ugovora sa izdavačem, o uslovima saradnje na ovom projektu i o drugim relevantnim detaljima možete se uveriti u samom UGOVORU, sklopljenom 15.04.2011. god. a čije je važenje isteklo pre pola godine, 15.04.2016. god. 
(koga mrzi da čita sve neka baci pogled samo na ono podvučeno crvenim):

 

 

            NEKRONOMIKON je antologija najboljih horor priča H. F. Lavkrafta koju sam osmislio, priredio i svojim prevodima i pratećim stručnim tekstovima dopunio ja, Dejan Ognjanović. Izdavač te knjige bila je „Everest media“, firma koja je stvorena kao prirepak „Belog puta“, u vreme dok je taj izdavač postojao a Knežević tamo radio kao jedan od urednika strip izdanja. „Everest media“ je objavila dva izdanja, prvo, 2008. godine (u tiražu od 2.000 primeraka) i drugo, dopunjeno, 2012. godine (300 primeraka).

            Ugovor koji ja, kao AUTOR, imam sa IZDAVAČEM „Everest media“, istekao je aprila 2016. godine, i NIJE OBNOVLJEN. To znači da „Everest media“ više nema nikakva prava na tu knjigu. Štaviše, „Everest media“ je u blokadi već pune tri godine zbog neisplaćenih dugova, te stoga ne može da posluje kao pravno lice sve i da hoće, jer su joj oba računa blokirana. Evo dokaza toga, sa sajta Narodne Banke Srbije:

 

            
„Everest media“ ne može legalno da posluje već PUNE TRI GODINE, od 14.10.2013. i to zbog duga od 897.775 din. kao što se lepo može videti iz podataka APR-a (Agencija za privredne registre) i NBS:

          Postavlja se pitanje: koji izdavač, onda, objavljuje treći NEKRONOMIKON, i s kojim pravom?

            Boban Knežević, nekadašnji urednik počivše firme (danas blokirane i neaktivne), nije iz nje nasledio nikakva prava i o eventualnom izdavanju neke knjige „Everest medije“ morao bi da sastavlja novi ugovor sa autorom. Ali – ugovor, šmugovor! Period saradnje sa „Belim putem“ je ujedno jedini kada je Knežević neko iole duže vreme radio u iole legalnim okvirima. Danas se vratio u svoje prirodno stanje pirata, preprodavca i lovca u mutnom, pa kao takav nema ni prava ni uslova da izdaje jednu ambicioznu i kvalitetnu knjigu kao što je NEKRONOMIKON.

            Uostalom, na njegovom sajtu se može videti da je on izdavao knjige pod firmom „Everest media“ čak i u vreme kada je ta firma bila blokirana – odnosno, u poslednje tri godine, što će reći da je ovde na delu privredni kriminal, ili narodski rečeno: mutljavina pod plaštom sada blokirane i neaktivne firme. Neko bi zaista trebalo da se pozabavi ovim njegovim "izdavaštvom" pod etiketom blokirane firme: kako je moguće da firma koja je u blokadi i dalje izdaje knjige? Zvuči mi kao posao za tržišnu inspekciju, u najmanju ruku. Da li iz tog razloga Boban nema štand na ovogodišnjem Sajmu knjiga? Tačnije, nije naveden pod imenom koje je ranije koristio ("Čudna knjižara"). Ko zna ispod kog imena se sad sakrio. Ali, pronaći ćemo ga, bez brige, na licu mesta, a onda...
             EDIT: U međuvremenu barem jedna misterija je razrešena. Boban je na forumu Znak sa kite okačio fotke navodno novih, "luksuznih" primeraka 3. izdanja. Na njima na korici jasno stoji zaštitni znak EVEREST MEDIA. Dakle, kao što sam i slutio, ovu knjigu "izdaje" izdavač KOJI JE PUNE TRI GODINE U BLOKADI. Znači, čista mutljavina i kriminal, čak i nevezano za moja autorska prava i mene u celoj toj priči.

            Boban Knežević već nekoliko godina unazad štampa sitnotiražne knjige (u 10, 20 ili 30 primeraka) koje su, praktično, samizdati: bez plaćenih autorskih prava (za prevode), bez lekture, bez pristojne grafičke opreme i štampe, i bez katalogizacije u Narodnoj biblioteci Srbije (što imaju sva legalna izdanja), to su knjige objavljene „ispod žita“, bez ikakve evidencije, bez plaćenog poreza, potpuno divlje.

            Iako se naivnima predstavlja kao „izdavač“, jedino što Boban Knežević izdaje jeste poverenje neupućenih i neprobirljivih čitalaca žanrovske literature, odnosno brzopletih i površnih kupaca koji su njegova glavna ciljna grupa (ali i domaćih autora koje izdaje i dovodi u zabludu da ih je izdao legitiman i legalan, pravi izdavač). Što reko naš narod: „A fool and his money are easily parted“! I još: „There's a sucker born every minute”! A kaže još i: „Ovce treba šišati.“ Boban se time rukovodi.

            Jedan primer toga koliko Boban Knežević NE poštuje ni autore ni dela koja prodaje, ali ni čitaoce kojima ih uvaljuje, vidi se u tragično ružnom, neukom i neveštom piratskom izdanju Lavkraftovog kratkog romana DREAMQUEST OF UNKNOWN KADATH. Na svom forumu, Boban je tvrdio: „Prevod je radila grupa autora; stručnjaci za Lavkrafta, stručnjaci za engleski, stručnjaci za horor, stručnjaci za srpski…” Međutim, šta se ubrzo ispostavilo? Boban Knežević je, prosto, uzeo hrvatsko izdanje tog dela, skenirao ga, OCR-ovao, dobijeni tekst dao nekom neukom da ga „posrbi“, neuka osoba je to veoma loše učinila tako da su brojni hrvatski izrazi ostali praktično na svakoj strani knjige, taj tekst niko nije ni lektorisao, to je nabrzinu odštampano u 50-ak primeraka i spakovano u nekakve drečave korice i – navali, narode! Friški Lavkraft! Dajte mi svoje pare! Hit Sajma knjiga! Dok ljudi malo zavire u mačku u džaku koja im je uvaljena, već je kasno. Njihove pare su u Bobanovom džepu i on zadovoljno trlja ruke!

            Detalje i dokaze o ovom nedelu imate OVDE.

            Drugi primer toga šta radi Boban Knežević kako bi beskrupulozno izvlačio pare od fanatičnih poklonika Lavkrafta vidi se i u sledećem. Nakon što je rasprodao ceo skromni tiraž II izdanja NEKRONOMIKONA, a suočen sa velikom potragom za tom knjigom od strane onih koji je nisu nabavili na vreme, on se dosetio pa je na drugačijem papiru isprintao i u tvrdo povezao desetak primeraka koji čak i ne izgledaju sasvim kao originalno izdanje (koje nije imalo zaštitni omot, recimo), i sada tu piratizovanu, nelegalnu verziju te knjige nudi naivnima, neupućenima i brzopletima za neke sumanute sume, odnosno za oko 4.400 din! Navali, narode!

            Sada mu ni to nije dosta, nego je rešio da dodatno unovči popularnost pisca kojeg inače prezire i za čije delo je jednom na forumu napisao: „to je skup bezveznih polustrahova jednog iskompleksiranog, poluludog čoveka bez literarnog talenta, trabunjanja u obliku zapisa jedva vredna da budu sačuvana od spaljivanja.“

Ali, Boban je dovoljno licemer da ta „trabunjanja“ ne spaljuje, nego ih sad štampa u „luksuznom“ (za malobrojne fanatike spremne da kupe njegovu mačku u džaku za skoro 40 EUR) i u „mekom“ izdanju koje će da naštampa u brzometnoj štampariji kako bi šišao ovce spremne da mu za to piratsko izdanje daju jednu ili dve crvene...

Ako odete na sajt gde možete pretraživati katalogizaciju u Narodnoj biblioteci Srbije i ukucate NEKRONOMIKON – dobićete samo tri rezultata: dva dosadašnja legalna izdanja + jedan članak (u tematu o Lavkraftu koji sam ja priredio za časopis GRADAC). Nigde nema ni traga o postojanju III izdanja NEKRONOMIKONA. A neće ga ni biti jer, ponavljam, ako se Boban Knežević uopšte bude drznuo da na svetlo dana izbaci ovo izdanje, ono će biti izdato BEZ PRAVA i BEZ ODOBRENJA NJEGOVOG UREDNIKA/AUTORA.

Već čujem povike: „Ali šta ja sad da radim, kako i gde da nabavim NEKRONOMIKON, moram da ga kupim devojci, ženi, majci, za slavu, rođendan, novu godinu, baš me briga za vaša prepucavanja, ja samo 'oću knjigu, SHUT UP AND TAKE MY MONEY!!!“

Takvima mogu da kažem sledeće:

1) Strpite se samo malo. Početkom iduće godine biće objavljeno pravo, dostojanstveno, profesionalno urađeno treće izdanje NEKRONOMIKONA. Objaviće ga jedan ugledan izdavač, sa ljubavlju i pažnjom kakve ta knjiga zaslužuje, i knjiga će po prvi put biti grafički dizajnirana tako da nećete verovati svojim očima šta gledate. I priređivač i izdavač tog izdanja su ljudi koji Lavkrafta odlično poznaju i – vole, te će njegove priče predstaviti čitaocima sa svim dužnim respektom.

Ali OK, kome se žuri, neka daje pare piratu i kradljivcu tuđe intelektualne svojine, Bobanu, za njegova skarabudžena izdanja po principu „zgrabi lovu i beži“. Poklonite svoje poverenje i finansije čoveku koji Lavkrafta prezire i gadi ga se, iza leđa se podsmeva i njegovim čitaocima, ali ne gadi mu se zarada koju želi na konto njegovog imena da zgrabi.

Sa Bobanom samo NAPREDNO!

2) Kupovina „Bobanovog“ NEKRONOMIKONA nije samo stvar par crvenih novčanica manje-više u vašim džepovima: ovde je na delu borba dva principa, dva pristupa izdavaštvu i knjigama uopšte. Svako ko kupuje kod Bobana Kneževića time praktično, na delu, daje svoj glas podrške za neznanje, lopovluk, haos, pirateriju, bezakonje, lihvarstvo, licemerje, nemoral i javašluk.

Boban Knežević, istaknuti borac protiv javašluka

Zato vam kažem: sačekajte samo malo, i dogodine ćete imati prilike da svoju podršku date znanju, poštenju, stručnosti, redu i radu, legalnom i sa ljubavlju i posvećenošću izvedenom. Sačekajte NEKRONOMIKON koji ima pečat preporuke onoga koji ga je u takvom obliku osmislio.

3) I nemojte misliti da će „Bobanov“ NEKRONOMIKON imati bilo kakvu budućnost. Kao prvo, knjiga bez katalogizacije ne može se prodavati u knjižarama. Te svoje samizdate pirat može da uvaljuje samo po sajmovima i vašarima, u prodaji „iz gepeka“, i u svojoj „Čudnoj knjižari“ (odnosno garaži koja nije prijavljena kao poslovni prostor). 

Halo, Bing: imam u gepeku još nekoliko komada! Cijena - prava sitnica!

Kao drugo, ako se stvarno bude drznuo da prodaje knjigu na koju nema pravo – moraće na sudu da odgovara za povredu mojih autorskih prava (a ona podrazumevaju ne samo priređivanje i osmišljavanje cele knjige, izbor priča itd, nego i moje prateće tekstove i moje prevode priča, koje nema pravo da objavljuje). 
Jednom se i ovom bezakonju mora stati na put, i ako sam ja taj koji će to morati da uradi, i to sudskim putem (zajedno sa advokatom budućeg izdavača NEKRONOMIKONA, s kojim o tome već imam ugovor, i čiji su interesi takođe povređeni Bobanovim lopovlukom) – neka tako bude!

Upozoreni ste na vreme, da ne bude posle: „Nismo znali!“

Ta vrsta pilićarenja kakvom se Knežević bavi stvar je prošlosti; on je mogao da lovi u mutnom u 1980-im i 1990-im, kada je njegova piraterija čak i imala određenu kulturnu ulogu (donosio nam je, makar i bez prava, ono što učmali državni i privatni izdavači nisu). Danas, kada postoje profesionalni privatni izdavači, sa znanjem i ukusom, koji pokušavaju da legalno funkcionišu - neko kao Boban je, doslovno, štetočina, odnosno sebični lihvar koji svojim amaterskim izdanjima kvari posao svojim nominalnim "kolegama", odnosno pravim izdavačima. 
Njegov bedno prevedeni i nelektorisani, piratski objavljeni strip Nekradamus ubio je šansu da neki ozbiljan domaći izdavač taj strip objavi kako priliči. 
Njegov jadno "posrbljeni" hrvatski prevod Lavkraftovog KADATA naneo je štetu planovima profesionalnog izdavača kakav je Makondo da ovo delo ponudi srpskim čitaocima na prikladan način  ali, na svu sreću, bar u ovom slučaju, te planove nije sasvim upropastio, i spektakularna verzija tog romana izaći će na proleće 2017. godine - u mom prevodu (sa engleskog a ne sa hrvatskog!), sa stručnim napomenama, sa nekoliko dosad neobjavljenih a povezanih priča, sa rečnikom "Zemalja snova", sa pogovorom, originalnim ilustracijama, u tvrdom povezu, kvalitetno dizajnirano.

Drugi njegovi "prevodi" i piratizacije SF i horor romana nanose samo štetu domaćem izdavaštvu i fanovima koji vide dalje od svog nosa, a korist ima samo Boban sa tim sklepanim knjižuljcima za hvatanje nepažljivih i neprobirljivih.
Takvom ponašanju ne bi smelo da ima mesta na ovdašnjoj izdavačkoj sceni, pa ni u njenom podzemlju, u kojem egzistira Boban sa svojim nepostojećim, falsifikovanim, blokiranim firmama.

Ja sam svojim dosadašnjim radom, a naročito knjigama objavljenim za „Orfelin“, pokazao da se može raditi i drugačije, bolje, i da još postoje čitaoci koji to umeju da prepoznaju i cene. Oni, dakle, koji cene moj rad na tome da se horor kod nas plasira stručno i kvalitetno, sa dužnom pažnjom i ljubavlju, sa iskrenom posvećenošću, sa znanjem i umećem, NEĆE podržavati vrstu „izdavaštva“ koju predstavlja Boban Knežević.

KARMILA i druge priče strave – Šeridan Le Fanu

  

            S velikim zadovoljstvom mogu sada da detaljnije najavim i treću ovogodišnju knjigu iz edicije „Poetika strave“ posvećene vrhuncima horor književnosti koji do sada nisu bili dostupni na srpskom, ili ne u potpunosti i ne sa adekvatnom ozbiljnošću i pažnjom. Podsećam, prošle godine u ovoj ediciji izašle su sledeće knjige:

- VRBE – Aldžernon Blekvud

- ŠAPTAČ U TAMI – H. F. Lavkraft

- ZAZVIŽDI I JA ĆU TI DOĆI – M. R. Džejms

Ovogodišnje kolo izgleda ovako:

- HLADNA RUKA U MOJOJ (Cold Hand in Mine) – Robert Ejkman

- UKLETA KUĆA NA BRDU (The Haunting of Hill House) – Širli Džekson

- KARMILA i druge priče strave – Šeridan Le Fanu

            Ejkman je izašao još avgusta, Širli stiže iz štamparije 17.10. a nedelju dana kasnije, premijeru na beogradskom Sajmu knjiga imaće KARMILA i druge priče strave Šeridana Le Fanua. U ovoj knjizi po prvi put ćete na jednom mestu pronaći sve najbolje priče strave jednog od njenih utemeljitelja, Šeridana Le Fanua. Za one koji već imaju nešto od njega ili su ga čitali na srpskom, napominjem: od 8 odabranih priča u ovoj knjizi, njih 5 se po prvi put javlja na srpskom jeziku.

            Evo više detalja o sadržaju ovog izbora koji je, kao i obično, načinio urednik edicije, dr Dejan Ognjanović.

„Karmila“

„Carmilla“

(1871/1872)

Da li je uopšte potrebna neka najava ili pojašnjenje vezano za ovu novelu? Radi se o jednom od najboljih i najuticajnijih dela na temu vampirizma ikada objavljenih: direktan uticaj na Drakulu (koji je izašao četvrt veka kasnije), priča koja je odlično ostarila, odnosno deluje znatno modernije od mnogih kasnijih priča na sličnu temu. I to je tako ne samo zbog izbora teme – vampirizam je ovde metafora za „zabranjenu strast“, odnosno homoseksualnost (konkretno, u lezbijskoj varijanti) – nego i zbog vrlo smelog tretmana te teme. Nevezano za to, radi se o noveli unikatno jezivoj, zlokobnoj, mračnoj a istovremeno romantičnoj, dirljivoj i prelepoj. Njena višeznačnost i bogatstvo konotacija učinili su je jednom od najviše proučavanih i analiziranih horor priča.

Ova novela je ranije na srpskom postojala u skromnoj, neupadljivoj džepnoj knjižici nedostojnoj svog sadržaja. Sada je urednik edicije (truly yours) taj prevod Aleksandra B. Nedeljkovića pomno redigovao, detaljnim upoređivanjem sa originalnim tekstom faktografski ga je i jezički pročistio i doterao i fusnotama opremio tako da se može reći da i ovu značajnu novelu tek sada dobijate u tekstualnoj verziji i u izdanju kakvo joj u svakom pogledu priliči.

Ako vam je ovo dobro, onda ništa

  

„Čudnovati događaj u životu slikara Šalkena”

„Strange Event in the Life of Schalken the Painter“

(1839)

Jedna od najznačajnijih i najjezivijih horor priča – po prvi put na srpskom. Nesuđena verenica jednog mladog slikara završi u kandžama demonskog prosca koji možda uopšte nije ni čovek, ni živ. Ali to još nije najgore što će zadesiti i nju, i njega...

„Duh madam Kroul“

„Madam Crowl's Ghost“

(1870)

Po prvi put na srpskom arhetipska 19-vekovna priča o duhovima o mladoj služavki u kućerini jedne zlokobne babe na samrti – koja kad odapne postane još zlokobnija...

„Nagodba ser Dominika“

„Sir Dominick's Bargain“

(1872)

Klasična priča o nagodbi s Đavolom, i pokušaju da se rogati nasamari. Remek-delo konciznosti.

„Zaveštanje plemića Tobija“

„Squire Toby's Will“

(1868)

Ovo je jedna od najjezivijih horor priča za koje znam, ujedno i jedna od najboljih uopšte. Zbog toga sam nju lično preveo, dakle – ovaj biser horora sad imate po prvi put na srpskom. Počinje sa zavadom dvojice braće oko imanja, odnosno nasledstva, ali u nju prste upliće prvo pokojni otac (koji se vrati u obliku demonskog psa) a onda i jedan od braće koji tokom priče umre, pa krene da spopada brata i njegovo celo pokućstvo zajedno s pokojnim ocem. Ako vas ova priča ne prestravi i ne sledi krv u žilama, nijedna neće!

„Familijar“

„The Familiar“

(1872)

Opsesivno-paranoična priča o čoveku koga proganja neko... ili nešto... a on se pravi nevešt oko toga ko bi to i zašto mogao biti... Jedan od klasika horora, po prvi put na srpskom.

„Zeleni čaj“

„Green Tea“

(1869)

Vrhunska, veoma uticajna i slojevita horor priča koja svojom idejom najavljuje Lavkraftovu priču „S one strane“ (iako HPL ovu priču u vreme kad je to pisao nije znao). Vrlog sveštenika progoni prikaza zločestog majmuna (!) – ali ako mislite da je to povod za neku lakrdiju i smejuriju, grdno grešite. I ovo je jedna od najjezivijih klasičnih horor priča, veoma moderna po pristupu i implikacijama, i izazvala je brojna, raznolika tumačenja...

 „Zeleni čaj“ je do sada bio jezivo neprimetno „prisutan“ na srpskom u samo jednom od tri dosadašnja džepna izdanja Karmile; to konkretno izdanje u koji je ova sjajna priča bez najave udenuta nikad nisam video uživo (ja imam verziju BEZ ČAJA). Grehota da se jedna prvorazredna horor priča nalazi kao prirepak u nekakvom skromnom knjižuljku: sada po prvi put dobija tretman kakav zaslužuje!

„Mrtvi crkvenjak“

„The Dead Sexton“

(1871)

Folklorno-ruralni horor o crkvenjaku koji pokuša da krade iz crkve, strada tom prilikom, a onda u seoce dođe tajanstveni, zlokobni stranac koji kao da ima neke mračne namere s njegovim lešom... Dvojica ljudi pokušaće da sačuvaju povereni im leš, ali stranac možda uopšte nije sa ovoga sveta...

Odlična priča, nepravedno skrajnuta i manje poznata u le Fanuovom opusu – ali sada vam je otkrivam i nudim, po prvi put na srpskom, i to u mom prevodu.

Kao i sve knjige ove edicije, tako i ova, pored vrhunske proze vrhunski prevedene i komentarima/fusnotama (gde treba) praćene, sadrži opširan i stručan pogovor o značaju pisca i njegovog dela, kao i njegovu detaljnu biografiju i bibliografiju na srpskom.

Tvrdi povez... odlična štampa i oprema na kakve ste već navikli... 350 strana vrhunske strave... Izuzetna korica by Dragan Bibin koji nastavlja da probija granice mogućeg: taman kad pomislite da bolja korica od prethodne knjige iz edicije ne može, on isporuči novu, još bolju od odlične!

Ne čekajte kraj meseca, kad komunalije i ostali računi pojedu sve pare: uplatite odmah, po spec. pretplatnoj ceni i obezbedite sebi ovu lepoticu, idealnu za tmurne i kišovite dane koji slede. Cena u pretplati (i na Sajmu) iznosi 900 din. U knjižarama će biti oko 1200.

Pa gde još imate tvrd povez, 350 strana, vrhunski izbor i dizajn i sve, i to za manje od 8 E? Samo kod „Orfelina“!

Novac (900 din) treba uplatiti na račun Orfelina (Kosovska 23, Novi Sad): ProCredit Bank 220-73108-85, a svrha uplate je: Pretplata na knjigu. Potom treba poslati mejl na orfelinns@gmail.com sa podacima: ime i prezime, tačna adresa i broj mobilnog, kao što treba naznačiti i naslov knjige za koju se kupac odlučio. Pretplata traje od 12.10 pa do Noći veštica (31.10)!

Ko tako želi, može da uplati sada a knjigu preuzme lično na Sajmu, na štandu „Orfelina“; ko to neće ili ne može, dobiće Karmilu (i ostale užase) odmah posle Sajma, poštom, u prvoj nedelji novembra!

Štand „Orfelina“ će i ove godine biti na istom mestu na kojem je bio i prethodne dve godine: u areni Hale 1, pored štanda Matice srpske...