ZADUŠNICE u Beogradu! Plus Arđento, ODRAZ STRAVE!

 

Ljubitelji horora, ako ste u Beogradu ovih dana uoči njegovog predstojećeg oslobađanja iz kandži Zla, u tri predizborna dana dok traje „izborna tišina“ moći ćete da uživate u hororima umetničke prirode. A posle 17-og šta nas čeka – videćemo…

            Ukratko, čekaju vas:

1) Promocija mog horor romana ZADUŠNICE u Beogradu

i 2) Drugo izdanje horor festivala ODRAZ STRAVE, u okviru kojeg držim predavanje o Dariju Arđentu.

            Evo detalja. 

  

1) Promocija horor romana ZADUŠNICE u Beogradu

 

Četvrti horor roman Dejana Ognjanovića

ZADUŠNICE

biće predstavljen

u četvrtak 14.12.

u Elektropioniru (Cetinjska 15),

s početkom u 19.30 h

 

Na promociji će, pored autora, govoriti urednici knjige,

Ana Marija Grbić

i Igor Stanojević

 

Dođite da nabavite sebi ovaj spektakularni, proročanski (?), grozomorno-satirični horor roman o zombifikovanoj zemlji i njenom grotesknom predsedniku usred vanrednog stanja. 

Biće tu i nekolicina primeraka mojih ranijih knjiga, ako ih neko dosad nije nabavio: dakle, romani NAŽIVO, PROKLETIJE, ZADUŠNICE (svi po 1000 din) i zbirka priča DIVLJA KAPELA (900), plus zbirka kritika i eseja KULT GULA (900).

 

Dođite da se družimo, popričamo, popijemo koju, potpišemo primerke i sve što vole mladi!

 P.S. A evo izveštaja sa niške promocije ZADUŠNICA na Južnim vestima, OVDE!

 

2) Filmski festival „Odraz strave“

FILMSKI FESTIVAL „ODRAZ STRAVE“ POSVEĆEN KULTNOM FILMU MLADENA ĐORĐEVIĆA „ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE“

 

Filmski festival „Odraz strave“ održaće se od četvrtka 14. do subote 16. decembra 2023. godine na tri lokacije u Beogradu.

Glavni filmski program festivala biće u Dvorani Kulturnog centra u Beogradu 15. i 16. decembra. Drugo izdanje festivala posvećeno je kultnom filmu Mladena Đorđevića „Život i smrt porno bande“. U petak 15. decembra u 18.30 časova publika će posle svečanog otvaranja moći da pogleda film na velikom platnu, a nakon projekcije i učestvuje u razgovoru sa autorom Mladenom Đorđevićem. (Razgovor vodi neko iz organizacije festivala.)

Mladen, Dr Ghoul i Karim Hussain, na Fantaziji u Montrealu, Kanada

Drugog dana u Dvorani Kulturnog centra očekuju se dva bloka filmova pristiglih na četiri ovogodišnja konkursa, za jednominutni, animirani, studentski i horor film van kategorije, s početkom u 18 i u 20 časova. U rasponu od jednog minuta do pola sata, autori i autorke pokazali su zrelost filmskog izraza i autentičnu estetiku koja prevazilazi žanrovske konvencije, te su kroz mračne teme i motive ukazali na istine o svetu koje nisu uvek vidljive golim okom, a postanu evidentne i visceralno gledano okom kamere.

Ulaz na programe u DKC je slobodan/besplatan.

 

Deo pratećeg programa Festivala čini retrospektiva filmova „U fokusu – Dario Arđento Odraz strave“ u Muzeju Kinoteke u Kosovskoj 11. 

Prvog dana festivala 15. decembra na programu su dva filma, „Tajna crne rukavice“ (tj. PTICA SA KRISTALNIM PERJEM) s početkom u 17.30 časova, i „Tajna napuštene kuće“ (tj. DEEP RED) u 20 časova.

 

Subota 16. decembar rezervisana je za razgovor sa eminentnim stručnjakom za horor u umetnosti dr Dejanom Ognjanovićem od 17 časova. Predavanje o Dariju Arđentu trajaće sat vremena i nakon njega će uslediti dve projekcije, „Suspirija“ od 18.30 i „Inferno“ od 20.30 časova.

 

Za program u Kinoteci naplaćuju se karte – 200 din po filmu; ako hoćete da dođete samo na moje predavanje, u 17h, tu je ulaz besplatan.

 

Drugi deo pratećeg programa Festivala činiće izložba slika mlade umetnice Teodore Nešković u novootvorenom alternativnom kulturnom centru Paradajz Radio u Jug Bogdanovoj 17a. 

Teodora je studentkinja četvrte godine Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo. Učestvovala je u više grupnih i samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Sa samostalnom izložbom na Festivalu želi da oda počast velikom italijanskom reditelju horor filmova Dariju Arđentu. Izložba počinje u četvrtak 14. decembra u 18 časova uz pratnju elektronske muzike mladih dj-eva.

 

Posetioci Festivala moći će da degustiraju crveno vino, koje će obezbediti prijatelji festivala iz Vinarije Brindza sa Telečke visoravni i nadmorske visine od 117 metara.

 

Festival organizuje udruženje posvećeno promociji kulture i umetnosti Klub SKAZ, uz podršku Sekretarijata za kulturu grada Beograda, Dvorane Kulturnog centra Beograda, Muzeja Kinoteke u Beogradu i alternativnog kulturnog centra Krastavac.

 

U BRDIMA, HORORI na prodaju

 

AUKCIJA!

brutalno retka, praktično nenalažljiva studija o srpskom horor filmu.

 

1 primerak, odlično očuvan.

 

početna cena 2.000 din.

 

svoje ponude pišite ispod u komentarima.

 

kraj aukcije 12.12. u 5 do 12 (ponoć).

 

ko ponudi najviše, njegova je.

 

ptt zaseban 

(u okviru Srbije = 200 din; 

primam ponude i iz inostranstva - ptt se plaća zasebno, zavisi od mesta gde se šalje.

 

detaljnije o knjizi ovde:

http://cultofghoul.blogspot.com/2009/09/u-brdima-horori-srpski-film-strave.html 

 

 

NAŠ VRŠNJAK, DYLAN DOG – Dinko Kreho

 

Izdavač -  Red box
Godina izdanja - 2023
Broj strana - 183
Povez - Broširani
Format - 21 cm

 

 Šta kaže zvanični opis?

 

"Naš Vršnjak Dylan Dog" je drugo, dopunjeno izdanje knjige koju potpisuje Dinko Kreho. U ovoj intrigantnoj literarnoj avanturi, autor nas vodi kroz turbulentnu panoramu suvremenih izazova, počevši od prijetnje atomskog rata i AIDS-a pa sve do globalnog zaoštravanja nejednakosti i eksploatacije. Kreho vješto istražuje čudovišta našeg doba, odajući im ljudski oblik kroz lik neustrašivog Dylan Doga. Kroz ovu knjigu, čitatelji će se suočiti s temama poput novih medijskih tehnologija i društva nadzora 21. stoljeća, otkrivajući dublje značenje iza svakog mračnog ugla i neobičnog susreta s likom Dylan Doga. "Naš Vršnjak Dylan Dog" nudi uzbudljivo putovanje kroz suvremene izazove, sjajno ispričano pomoću pera Dinka Kreha.

 

Šta kaže Ghoul?

 

Prijatno sam iznenađen ozbiljnošću pristupa i uopšte kvalitetom ovog teksta, budući da sam, ne znam zašto, očekivao nešto površnije i uopštenije.

Knjiga u doslovnom smislu jeste tanka – oko 150 strana glavnog teksta, plus kazalo epizoda, napomene i sl. ali nije tanka u sadržinskom. Autor je iščitao ne samo sve (?) epizode stripa DILAN DOG, nego i popriličnu literaturu o njemu, objavljenu na italijanskom, na koju se poziva. Za moj ukus nedovoljno citira iz nje, nego upućuje na te knjige i članke kao da su smesta dostupni i kao da svi barataju italijanskim tako da bez posredovanja prevodilaca mogu da ih čitaju. Kao, „šta reći, šta dodati onome što je XY već napisao u svojoj genijalnoj analizi,“ u knjizi na italijanskom, koju možda možete skinuti s neta, ali možete li je tako lako i pročitati?

U svakom slučaju, ovo nije, kako sam se bojao, samo gola poluautobiografija jednog strip-fana (mada ima i toga), već je ozbiljni osvrt na to šta taj strip jeste, i naročito, šta je značio (i mogao značiti) čitaocima sa ovih ukletih balkanskih područja u vreme kad se pojavio - a šta danas, četiri decenije kasnije. Potonji ugao je zanimljiv i podsticajan za meditaciju, a posebno nama dovoljno matorim da smo prvi broj kupili tad kad je izašao, na trafici (možda baš onakvoj, crvenoj, tipičnoj za SFRJ, kao na korici knjige), i koji smo ga pokušavali pratiti i onda kad se rat upleo u praćenje epizoda, sa svim svojim diskontinuitetima i problemima koji su za srpske čitaoce bili još duži, teži i komplikovaniji od puke trogodišnje pauze, kao u Hrvatskoj, gde je autor knjige odrastao.

(Jedan znakoviti detalj na koji me je tekst podsetio: hrvatske epizode Dilana, objavljivane tokom 1990-ih, sasvim su ignorisale, odnosno brisale fusnote kojima se referiše na prethodne epizode, koje je objavio srpski Dnevnik. Znači, pomene se u oblačiću dijaloga neki lik ili događaj od ranije, i u dnu kadra ide zvezdica i objašnjenje: vidi epizodu TU-I-TU. Međutim, u patološkoj potrebi da izbrišu sve srpsko, ludaci iz tzv. „Slobodne“ Dalmacije čak su i takve fusnote sasvim brisali. U „hrvatskom Dilanu“, kojeg sam ja, iz principa, skoro sasvim ignorisao u vreme dok ga je čitala praktično čitava Srbija, žudno i bez ikakvih skrupula i zazora i gnušanja, rat ili nerat, na dnu takvog kadra stoji samo prazni kvadratić, bez ikakvog teksta…)

Tekst srpskog izdanja ove knjige je na hrvatskom, dakle nije prevođen na srpski. Autor ne krije izvesne jugonostalgičarske sentimente. Lična, ispovedna dimenzija je ok, i daje dozu sočnosti i prijemčivosti nama koji Dilana pre svega volimo, pa tek onda promišljamo, analiziramo, tranžiramo itsl.

Za pohvalu je i pokušaj da se svetonazor ovog stripa – izvorni, Sklavijev, pre svega – kontekstualizuje u političkim i ideološkim gibanjima sredine 1980-ih (ali i u privatnim nazorima samog Sklavija). Možda će nekoga ugnjaviti, ili barem manje zanimati, naklapanja o „kapitalističkom realizmu“, ali i to su uvidi vredni razmatranja, a naročito nama kojima su teoretisanja o tome predosadna da bismo ih čitali potanko, u izvorniku, ali su dobrodošla u dajdžest izdanju, kao ovde.

Dinko daje sasvim solidan prikaz toga šta DILAN jeste, po čemu je poseban, šta ga izdavaja od drugih Bonelijevih junaka (a i šire, od likova detektiva iz drugih stripova, proze, filmova), ne zatvara oči pred nekim problematičnim aspektima (Dilanovo zavođenje klijentkinja i promiskuitet), a opet sve to uspeva da sažme tako da ne ugnjavi opštim mestima i prepričavanjima stvari koje dobro znamo. Drugim rečima, i posvećeni i dobro upoznati čitalac imaće šta novo i vredno ovde da sazna i promisli.

Pohvalno je i to što se u izdanju Red Boxa nalazi dopunjeni, prošireni tekst knjižice, inače izvorno izašle još tanje, kao samizdat od jedva 100-ak strana, pre 3-4 godine u Hrvatskoj. U tim dopunama se, pored ostalog, Dinko osvrće i na najnovija kretanja u DD serijalu, na ributove i promene iz zadnjih par godina. Ovo je, ujedno, i najvredniji deo knjige: osvrt na lutanja, pokušaje varijacije, manje ili više radikalne, manje ili više stereotipne, umnogome preslikane od američkog superherojskog stripa, svi ti old bojevi, planete mrtvih, retkonovi, penzionisanja i vraćanja iz penzije, sve te piši-briši, puj-pike-ne-važi akcije i redakcije - prikazani su koncizno, bez uvijanja, kritički, argumentovano, ubedljivo i jasno.

Na kraju je i njegov izbor i obrazloženje deset najboljih epizoda DILANA. Dubina analiza konkretnih epizoda u ovoj knjizi ipak nije na nivou mini-eseja u DILAN DOG KNJIGAMA koje objavljuje Veseli četvrtak, a koje potpisuju takvi znalci kakvi su Aleksandar Radivojević, Vladimir Tadić, Marko Šelić, Igor Stanojević i dr Dejan Ognjanović... 

...ali one su svejedno dovoljno informisane i inteligentne da zavređuju pažnju svih Dilanofila i hororfila, te vam stoga svakako preporučujem da ovu knjigu nabavite i pažljivo je, s olovkom u ruci, iščitate. Sigurno će vam baciti neko novo svetlo, i ideju ili dve, po pitanju jednog od najinspirativnijih horor stripova iz poslednjih pola veka.

P.S. Ko prati horor vesti možda je zapazio da januara 2024. američki Severin izdaje na blu reju ultimativna izdanja Soavijevih masterpisova THE CHURCH, THE SECT i, naročito za temu Dilana vredan, DELLAMORTE DELLAMORE. Svako izdanje ima po nekoliko diskova, saundtrekove i sate i sate dodatnih materijala (komentara, intervjua i čuda). To je apsolutni must have za svakoga ko iz pravih razloga voli DILANA DOGA, bez obzira što, naravno, lik u tom filmu nije zaista Dilan – ALI nije baš ni da nije. Ipak ga igra model za Dilana, Rupert Everet, upravo u doba kad je bio u naponu snage i bio pljunuti DD, i telom/likom, i mimikom, i duhom/etitjudom ironično-ciničnog polutrapavog ali ipak na kraju uspešnog zavodnika...

Biće lepo podsetiti se tog remek-dela, i sigurno najbolje filmske aproksimacije DD koju ćemo ikada dobiti, u novom remasterovanom svetlu, i u svetlu razgovora s njegovim tvorcima i akterima, i to baš u pravi čas kad… ovde moram stati…

ZADUŠNICE: intervju i promocija

  

Nakon vanredno uspele, dinamične i lepo posećene promocije Zadušnica u Kragujevcu (sa koje u ovom postu vidite nekoliko fotki, a načinili su ih urednici knjige), vreme je za još jednu – ovog puta u Nišu!

Četvrti horor roman Dejana Ognjanovića Zadušnice biće predstavljen u četvrtak 7. decembra u 17.30 sati u Maloj sali Niškog kulturnog centra. Na promociji će pored autora Dejana Ognjanovića govoriti urednici knjige, Ana Marija Grbić i Igor Stanojević.

Ovom prilikom moći ćete da kupite ZADUŠNICE, kao i druge moje knjige (osim ZAVODNIKA – njega tražite kod Orfelina). Dođite, dakle, u rekordnim brojevima, masama i gužvama, barem za niške standarde!

Tim povodom dao sam intervju za najbolji (i jedini) niški dnevni list, Narodne novine. Pitanja postavila stalna novinarka zadužena za kulturu, Aleksandra Gojković. Intervju je izašao u izdanju za sredu, 6.12. Evo kako to izgleda.

INTERVJU: DEJAN OGNJANOVIĆ, PISAC

 

CRNI HUMOR JE ZAŠTITA 

PRILIKOM SUOČAVANJA S MRAKOM

 

*Moja inicijalna zamisao bila je sumorna i egzistencijalistička, zasnovana na pitanjima: ko smo, šta smo, kakvi smo, zašto smo? I još: da li je ovo život, koja je razlika između živih i mrtvih, da li možda živi zavide mrtvima, i zbog čega? Međutim, u razradi te tematike, u niškom okruženju, humor se nužno nametnuo kao jedan od mehanizama preživljavanja

 

   Iz pera Dejana Ognjanovića, pisca, filmskog i književnog kritičara, prevodioca i esejiste, pred čitaoce je nedavno došao njegov novi horor roman “Zadušnice”. Knjiga je objavljena kao samizdat, uz brojne pretplatnike.

   Ognjanović je do sada objavio više teorijskih knjiga o žanru horora, koji je bio i tema njegovog doktorata, (“Faustovski ekran”, “U brdima, horori”, “Poetika horora”, “Više od istine: Kadijević o Kadijeviću”...), kao i romane “Naživo”, “Zavodnik” i “Prokletije” i zbirku priča “Divlјa kapela”.

   Filmske kritike i eseje objavlјivao je u vodećim srpskim časopisima, kao i u inostranim magazinima, popularnim knjigama i akademskim zbornicima (SAD, V. Britanija i Kanada). Stalni je saradnik vodećeg svetskog horor magazina “Rue Morgue” i urednik edicije „Poetika strave“ u “Orfelinu”. Bio je u najužem izboru za vodeću svetsku horor nagradu „Brem Stoker“ 2022. godine, u kategoriji eseja, a za najbolјi članak o klasičnom hororu dobio je nagradu “Rondo Haton” (2023). O temama koje se dotiču ovog žanra redovno piše i na svom blogu.

 

Roman “Zadušnice” ima dugu predistoriju, koja obuhvata 25 godina. Njegova prva “inkarnacija”, znatno sažetija, seže u 1998. godinu. Šta je presudilo da knjiga tek sada doživi zaokružen oblik?

 

Moja inicijalna zamisao imala je formu novele, i kao takva bila je nezahvalna za zasebno objavljivanje. Još važnije, sadržinski gledano, pre četvrt veka nije bila dovoljno očigledno povezana s ambijentom u kojem se dešava, odosno Nišom, Niškom Banjom i jednim selom u blizini. Trebalo je da horor naših neživota u poslednjih par decenija dotakne dno, a zombifikacija stanovništva maksimum, pa da ova priča dočeka svoj čas da u potpunosti profunkcioniše.

 

“Živi mrtvaci” iz romana nisu tipični zombiji, a vreme i jeste i nije ovo...

 

Vreme koje se u romanu implicira sasvim izvesno jeste ovo, sadašnje, ali namerno nisam hteo da imenima i konkretnim referencama tekst „zakucam“ u određenu godinu, već sam se trudio da zbivanja učinim univerzalnim i prepoznatljivim i čitaocu koji će ovu knjigu čitati za deset ili više godina. Moji živi mrtvaci sasvim sigurno nisu preslikani iz američkih uzora, već su i po ponašanju i po reakcijama koje izazivaju indikativni za ovdašnje okruženje i mentalitet.

 

Knjigu prati osobeni humor, u kombinaciji sa prepoznatljivim narodnim običajima i jezikom u kome je mnogo lokalnog kolorita...

 

Moja inicijalna zamisao bila je sumorna i egzistencijalistička, zasnovana na pitanjima: ko smo, šta smo, kakvi smo, zašto smo? I još: da li je ovo život, koja je razlika između živih i mrtvih, da li možda živi zavide mrtvima, i zbog čega? Međutim, u razradi te tematike, u niškom okruženju, humor se nužno nametnuo kao jedan od mehanizama preživljavanja. Za moje likove, on je nusproizvod preteranih i grotesknih načina na koje reaguju kad ih pogode vanredno stanje i epidemija. 

Za mene i moje čitaoce, crni humor je jedna vrsta zaštite prilikom suočavanja s mrakom koji bi, nerazblažen smehom, bio previše gorak. Osim toga, ja sam veliki ljubitelj sočnih, narodnih, niških idioma i izraza, i njima sam obilato začinio ovaj tekst kao svedočanstvo ovdašnjeg karakterističnog, neuništivog duha.

 

Deo radnje romana dešava se u akademskom svetu, na fakultetu, gde će se nauka sresti sa fenomenom koji je naučno nemoguć...

 

Tako je. Ja sam potekao iz tog sveta, deset godina sam predavao na Anglistici, na niškom Filozofskom fakultetu, nakon čega sam otuda, praktično, oteran; stoga je bilo logično da i ta institucija dobije moj mali „omaž“ u romanu. Mada, za zaplet značajnije stvari dešavaju se na Medicinskom fakultetu, na času anatomije tokom kojeg leš oživi pred studentima. Jedan profesor i njemu blizak student pokušaće da se razumom i naukom suprotstave plimi iracionalnih sila koja preplavljuje sve.

 

Geografija u kojoj se dešava radnja romana ista je, kako otkrivate u pogovoru, kao u Vašem prethodnom romanu “Zavodnik”. Čime se selo Špaj “preporučilo” kao posebno zgodna lokacija za romaneskne priče sa horor zapletima?

 

Svi moji dosadašnji romani, i „Naživo“, i „Zavodnik“, i „Prokletije“, pa sada i „Zadušnice“, opisuju Srbiju u izumiranju, zemlju moralno posrnulih i egzistencijalno ugroženih. U tom smislu, selo Špaj, odnosno ovde Vrgudinac, opustelo, ruševno, poluraspadnuto, s nekolicinom staraca s jednom nogom u grobu, bez mladih, bez budućnosti, savršena je paradigma ove zemlje živih mrtvaca.

sa promocije u Kragujevcu, razgovor vodio Miloš Milojević

 

I ovaj roman ste objavili kao samizdat, uz brojne pretplatnike pobrojane na kraju knjige. Kako se dolazi do tako širokog kruga čitalaca koji su spremni da blanko kupe vašu novu knjigu?

 

„Minuli rad“ najbolja je preporuka: zadovoljan čitalac postaje stalni čitalac. Iako moje knjige ne mogu da računaju na intenzivan marketing i napadni plasman kao one kod tzv. velikih izdavača, one put do starih i novih čitalaca nalaze usmenim putem, ali i preko preporuka na društvenim mrežama, na Gudridsu, Instagramu, Fejsbuku, na raznim blogovima, gde ih hvale i jedni drugima preporučuju strastveni čitaoci, a ne sve ograničeniji i sve opskurniji književni kritičari.

Olga, sačekaj još jedno 18 godina pre nego što otvoriš te stranice

 

Iako je reč o žanrovskoj knjizi, roman “Zadušnice” iskoračuje i ka čitaocima koji nisu nužno vezani za žanr horora... Označava li on možda i neki poetički zaokret kada je Vaša proza u pitanju?

 

U ovom romanu ima sasvim dovoljno napetosti, jeze i groze da ljubitelji horora budu zadovoljni. Ipak, istina je da tu postoji osvrt na našu tužnu svakidašnjicu više i eksplicitnije nego u mojim ranijim delima. Ovaj roman neki već opisuju kao spoj Nušića ili Domanovića sa Džordžom Romerom i Sinišom Pavićem. Prosto, pred hororom u kojem živimo ne mogu da zatvaram oči i rezultat toga je ova realistička dramedija sa zombijima, našim komšijama.

na slici je stvarna inspiracija za jednog od likova mojih ZADUŠNICA

 

* * *

                 

Neke od fotki u ovom postu uslikao sam u niškom parku kod škole Sveti Sava (ex Edvard Kardelj!), prilikom snimanja priloga za RTS. Eh, da, bio sam na TV Bastilji! Emisija Kulturni centar (TV RTS, 22.11.2023.) imala je temat o samizdat izdanjima, pa sam ja tu bio sasvim logičan izbor, kao jedan od trojice sagovornika. 

Zašto izdajem samog sebe, umesto da me izdaju drugi? Evo, objasnio sam u prilogu (traje desetak minuta) koji možete pogledati OVDE:

 

https://www.youtube.com/watch?v=DC0ybqOxgIA

 

Uzgred, štrajk poštara je efikasno slomljen, pa je velika većina knjiga poslatih još pre mesec dana najzad stigla na svoja odredišta. Samo još desetak primeraka se gnjavi ili čuči negde, neuručeno, ali i to se menja iz dana u dan. U ovom postu upotrebio sam i nekoliko lepih fotki zadovoljnih pretplatnika.

Prema tome, ako ste se do sada suzdržavali zbog štrajka i zagušenja u pošti – nemojte više. Naručujte ovaj masterpis što pre, dok nisu počele prednovogodišnje gužve. Kako? Lako!

            Pišite mi na mejl dogstar666@yahoo.com i recite da li hoćete samo ZADUŠNICE, i koliko primeraka. Cena je 1000 din + ptt (extra 180 din za preporučenu tiskovinu, extra 210 din za paket). Ako nemate moje ranije knjige, možete u istom cugu poručiti i NAŽIVO (4. izdanje, 1000 din), PROKLETIJE (1000 din) i DIVLJA KAPELA, (priče, 900 din), kao i na izmaku KULT GULA (kritike i prikazi filmova i knjiga, 1000 din).

            Plaćanje na žiro račun: Eurobank Direktna 150-5101006370720-88

            A ako ste ZADUŠNICE već pročitali, ne zaboravite da ostavite ocenu i rivju na sajtu GUDRIDS, ovde: https://www.goodreads.com/book/show/200315572-zadu-nice